Učesnici javnog slušanja složili su se da je obrazovnom sistemu Srbije i privredi neophodan model dualnog obrazovanja, koji će iznedriti smanjenje broja nezaposlenih, pre svega mladih ljudi, teško zapošljivih kategorija stanovništva, omogućiti funkcionalno povezivanje rada i obrazovanja i odgovoriti na buduće potrebe proistekle iz slobodnog kretanja radne snage našim ulaskom u EU. Ocenjeno je da je za puno uvođenje dualnog modela u obrazovni i privredni sistem potrebno definisati potrebe privrede i uskladiti ih sa obrazovnim profilima, i pre svega doneti jasan zakonski okvir u okviru kog će se definisati standardi i evaluirati efekti dualnog obrazovanja. Najavljeno je donošenje sistemskog zakona koji će ovu oblast regulisati, ali i zakonao osiguranju od povreda na radu, koji će obuhvatiti bezbednost dece za potrebe dualnog obrazovanja.

Dr Vesna Rakonjac, predsednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva istakla je da će iskustva evropskih zemalja, koje već primenjuju dualno obrazovanje, kao što su Nemačka, Austrija i Švajcarska, biti od pomoći Srbiji pri realizaciji ovog modela, koji je za sada na nivou pilot projekta. Ona je dodala da u Nemačkoj 80 odsto đaka koji se školuju po ovom modelu nakon završene škole nađe zaposlenje kod istog poslodavca, kao i da u Švajcarskoj postoji više od 150 obrazovnih profila u sistemu dualnog obrazovanja. Iako dualno obrazovanje promoviše uglavnom trogodišnje školovanje, ono se može primeniti na sve nivoe obrazovanja, dodala je Rakonjac i podsetila da današnje javno slušanje treba da podstakne raspravu o tome kako, između ostalog, sistem obrazovanja uskladiti sa potrebama privrede u našoj zemlji i kako smanjiti nezaposlenost pre svega mladih.

O iskustvima i dosadašnjim rezultatima u pogledu uvođenja sistema dualnog obrazovanja u Srbiji govorili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, škola koje se realizuju pilot projekat, Privredne komore Srbije i regionalnih komora, nevladinog i civilnog sektora, kao i međunarodnih organizacija GIZ i KAS.

Dragica Ivanović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predstavila je karakteristike tržišta rada u Srbiji koje je ocenila kao nepovoljne i neusklađene. Trećina nezaposlenih lica je nekvalifikovano, dok samo 14 odsto njih ima visoku stručnu spremu. Poslodavci su uglavnom nezadovoljni znanjem i veštinama novih radnika, nedostatkom radnog iskustva, što sve predstavlja osnov za izradu mera za zapošljavanje. Ona je ocenila da je svrha uvođenja dualnog principa unapređenje praktičnog dela nastave i privlačenje poslodavaca.

Radovan Živković ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podsetio je na realizaciju preduzetničkog obrazovanja u Srbiji, koje je dalo rezultate i ocenio da je dualni model obrazovanja dobar izbor za Srbiju. On je istakao da je nezadovoljstvo poslodavaca kvalitetom ponuđene radne snage globalni fenomen, karakterističan za sve zemlje sveta. Takođe, Živković je podsetio da se već krenulo sa realizacijom tzv. kooperativnog obrazovanja, kao delom dualnog obrazovanja po uzoru na Nemačku i Švajcarsku, i da će ove godine školu završiti prva generacija maturanata školovana po ovom modelu. Do sada je ovim programom obuhvaćeno 10 škola, a do kraja godine se očekuje da njihov ukupan broj bude 14, dodao je Živković. On je ocenio da radna mesta za učenike posle završene škole treba da budu akreditovana i adekvatna, a škole treba da ispune sve stručne programe. Posebnu pažnju treba posvetiti instruktorima, odnosno mentorima, koji u kompanijama pomažu đacima da steknu veštine neophodne za određena zanimanja i zato je uloga Privredne komore Srbije od velike važnosti u ovom procesu, ocenio je Živković.

Tanja Ilić iz Nacionalne službe za zapošljavanje predstavila je osnovne karakteristike nezaposlenih na evidencijama i potrebe poslodavaca, kada je zapošljavanje u pitanju. Govorila je o programima koje ova institucija nudi nezaposlenima kroz rad i obuke, kako bi stekli veštine i znanja za lakše pronalaženje posla. Ona je podsetila da su na početku to bili programi koji su imali korektivnu meru sistema formalnog obrazovanja, dok se danas više fokusiraju na pružanje programa doživotnog obrazovanja. Posebno je navela rezultate koje NSZ postiže kroz obuke na zahtev poslodavaca, što daje novo zapošljavanje, obuke za tržište rada, koje se odnose na sticanje neformalnog obrazovanja i programe radnog angažovanja, koji podrazumeva sticanje praktičnih znanja kod poslodavaca.

Mirjana Kovačević iz Centra za edukaciju Privredne komore Srbije predstavila je angažovanje ove organizacije i njen interes za uvođenje dualnog sistema obrazovanja u Srbiji. Ona je istakla da poslednjih godina privrednici ukazuju na neadekvatne kadrove na tržištu rada i izraženu želju da se ova situacija prevaziđe. Privrednici su veoma zainteresovani da se uključe u formalno obrazovanje mladih, po principu kako je to regulisano u Austriji, dodala je Kovačević. Ona je podsetila da dualno obrazovanje nije model koji se samo fokusira na proizvodna zanimanja, već otvara mogućnost kako za profesionalni, tako i za lični napredak i razvoj. U dualnom sistemu đaci pre upisa škole već imaju obezbeđeno radno mesto, odnosno, pri upisu konkurišu za radna mesta. To takođe obavezuje i poslodavce da prime te đake u radni odnos, te s toga postoji obaveza zaključivanja ugovora između preduzeća i đaka, istakla je Kovačević. Kako su privrednici zainteresovani za uključivanje u ovaj obrazovni model, tako su zainteresovane i srednje stručne škole, a za to je potrebno napraviti novu mrežu srednjih škola, inovirati nastavne programe i unaprediti planove stručne prakse, zaključila je Kovačević. Ona je dodala da se trenutno radi na ispitivanju potreba privrede, broju onih koji žele da podrže ovakav model, standardizaciji zanimanja, obukama mentora za rad sa decom, modelima ugovora koji moraju biti usklađeni sa Zakonom o radu i drugo.

O izazovima sa kojima se suočavaju škole koje su deo pilot projekta govorio je Siniša Kojić iz Politehničke škole iz Kragujevca, sa posebnim osvrtom na bezbednost dece na praksi, planom upisa koji ne odgovara realnim potrebama privrede, formiranje novih obrazovnih profila.

U diskusiji koja je usledila čulo se da je potrebno da svaka strana u procesu dualnog obrazovanja mora naći svoj interes, kako nijednoj isti ne bi bio nametnut, govorilo se o formiranju klastera po uzorima na druge evropske zemlje, efektima koje dualno obrazovanje može imati na dugoročno smanjenje siromaštva u zemlji, uvođenju šire stručne i naučne javnosti u ovaj proces, podršci fondacija iz zemalja u kojima se dualno obrazovanje sprovodi, efektima dualnog modela na teško zapošljive kategorije stanovništva, kao što su osobe sa invaliditetom i drugo.

Javno slušanje organizovano je uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) kroz Projekat: “Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.

• INFORMACIJA O JAVNOM SLUŠANjU