Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu otvorio je javno slušanje, uz reči da se ovoj temi ne daje dovoljno značaja i da se nada da će u budućnosti o stanju voda u Srbiji biti posvećeno više pažnje. Dodao i je i to da slatke vode čine samo 3,4 odsto ukupne vode na planeti, što ukazuje na to da moramo o njoj voditi više računa jer se kao takva koristi za piće, navodnjavanje i ostale potrebe. Predsednik Odbora iskoristio je priliku da se zahvala poslanici Nadi Lazić, članu Odbora, koja se najviše zauzela za održavanje javnog slušanja na ovu temu, kao i UNDP koji godinama podržava rad Narodne skupštine.

Nada Lazić istakla je da pitanje voda spada u više resornih oblasti u zavisnosti od pristupa, gde spadaju otpadne vode, zaštita voda, te zaštita od poplava, kao i da su na javno slušanje pozvani predstavnici ministarstava, predstavnici lokalne samouprave i stručne javnosti.
Nataša Milić, direktorka Republičke direkcije za vode detaljno je objasnila stanje voda u Srbiji. Osvrnula se na donošenje Strategije upravljanja vodama za teritoriju Republike Srbije, kao jedinstveni pravni dokument, koji je donesen za period od 2016. do 2034. godine, kojim je određena dugoročna politika upravljanja vodama u oblasti korišćenja voda, zaštite voda, uređenje vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda. Milić je istakla da je strateški cilj pomenute Strategije postizanje integralnog upravljanja vodama, odnosno usklađenog vodnog režima na celoj teritoriji Republike Srbije i obezbeđenje takvog upravljanja vodama kojim se postižu maksimalni ekonomski i socijalni efekti na pravičan način uz razumevanje potrebe zaštite i unapređenja prirodnih ekosistema i uz uvažavanje međunarodnih sporazuma.

Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine govorio je o kvalitetu površinskih voda i sedimenta na osnovu rezultata monitoringa koji sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine i o kvalitetu voda reka nizvodno od izliva gradskih otpadnih voda, prema rezultatima analiza koje dostavljaju javna komunalna preduzeća. Veljković je govorio o vodotokovima najboljeg i najgoreg kvaliteta, ističući da se najzagađeniji nalaze na teritoriji Vojvodine, dok se vodotokovi sa najboljim indeksom čistoće nalaze na istoku i jugoistoku Srbije, naglašavajući da su to reke najmanjeg kapaciteta i da na njih uglavnom nije uticao ljudski faktor. U svom izlaganju Veljković je govorio i o opasnim i štetnim materijama u površinskim vodama i sedimentu.

Nada Lazić je istakla zabrinutost kada je u pitanju finansiranje zaštite voda, s obzirom da se godišnje iz fondova za zaštitu životne sredine odvaja sedam milijardi dinara, što je nedovoljno za uređenje voda na teritoriji Srbije. S tim u vezi istakla je da je jedan od ključnih aspekata regulisanje pitanje redovnog finansiranja, korišćenje evropskih fondova i znanja i iskustva stručnjaka.

Na javnom slušanju predstavljene su i prezentacije Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i profesora Ratka Ristića sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Javno slušanje je moderirao Arpad Fremond, zamenik predsednika Odbora.

Nakon uvodnih reči i prezentacija usledila je diskusija u kojoj su učestvovali narodni poslanici, stručna javnost i predstavnici lokalne samouprave.