Pozdravaljajući učesnike okruglog stola, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, narodna poslanica Marija Obradović, istakla je da se Ženska parlamentarna mreža, u čijem radu učestvuju sve poslanice Narodne skupštine, zalaže za unapređenje položaja i zdravlja žena u Srbiji, borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i ekonomsko osnaživanje žena, prevashodno kroz donošenje efikasnih zakonskih rešenja i kontrolu njihove implementacije. Govoreći o prvim rezultatima rada Mreže, Marija Obradović napomenula je da će se vrlo brzo na dnevnom redu sednice Narodne skupštine naći i predlog za izmenu Krivičnog zakonika, kojim se ukida zastarevanja seksualnog delikta nad maloletnicima.

Pozdravljajući osnivanje i rad Ženske parlamentarne mreže, koja treba da posluži kao inspiracija izvršnoj vlasti za preduzimanje aktivnosti na unapređenju položaja žena, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović iznela je podatke koji govore o većem učešću žena u sferama obrazovanja, pravosuđa i zdravstva. Iako u Srbiji ima 50 odsto žena doktora nauka, i uprkos tome što statistika govori o boljoj zdravstvenoj zaštiti žena i trudnica, njihov zdravstveni status ipak nije zadovoljavajući, rekla je Đukić Dejanović.

Učesnicima okruglog stola obratile su se i ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović i ministarka omladine i sporta Alisa Marić. Ministarka Mihajlović rekla je da su Ujedinjene nacije definisale određene kriterijume za veću participaciju žena u javnom životu, kao i da se protiv stereotipa o položaju žene u društvu moraju boriti upravo žene svojim ličnim opredeljenjima, željom i abmicijama. Ministarka Marić navela je da Ministarstvo omladine i sporta insistira na postizanju rodne ravnopravnosti u sportu, s obzirom na nedovoljnu zastupljenost žena u sportu.

O borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja govorila je Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, iznoseći podatak da svaka druga žena u Srbiji danas trpi neki vid nasilja, uglavnom od strane partnera. Ona je dodala da Vlada Republike Srbije radi na osnaživanju položaja žena kroz kontrolu implementacije odgovarajućih zakonskih akata i sprovođenje projekata za ekonomsko i političko osnaživanje žena.

O značaju obrazovanja u cilju sprovođenja politike jednakih mogućnosti govorila je sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Željka Knežević, koja je ukazala na činjenicu da postoji trend rastažena u visokom obrazovanju.

Stanje ženskog preduzetništva u Srbiji i efekte povećanja broja žena u Narodnoj skupštini predstavile su narodne poslanice Aleksandra Tomić i Dubravka Filipovski. Rečeno je da žene kao vlasnice ili suvlasnice preduzeća u Srbiji učestvuju sa 26 odsto, za razliku od EU gde je taj broj nešto veći i dostiže 30 odsto. Problem predstavlja i održivost ženskog preduzetništva, s obzirom da se preduzeća gde su vlasnice žene češće gase od preduzeća čiji su vlasnici muškarci. Dubravka Filipovski istakla je da se prvi efekti povećanja učešća žena u Narodnoj skupštini vidljivi i ogledaju se u većoj mogućnosti dogovaranja, transparentnijem radu i većem fokusu na životne teme.

Nj.K.V. Katarina Karađorđević predstavila je rad Fondacije, na čijem je čelu, koja pomaže unapređenju zdravlja žena i dece kroz brojne donacije u oblasti zdravstva.

Učesnici okruglog stola imali su priliku da se upoznaju i sa položajem žena u političkom životu Indonezije, o čemu je govorila Meutia Hata Svasono, savetnica predsednika Indonezije. Najveća odgovornost je na Ministarstvu za osnaživanje žena koje se zalaže za donošenje odgovarajućih akata u ovoj oblasti, ali i nastoji da ukaže i drugim ministarstvima da ovo pitanje prožima sve sfere društva, kao i da bi neuspešno sprovođenje politike jednakih mogućnosti dovelo da pada Indeksa humanog razvoja.

U radu okruglog stola učešće su uzeli brojni narodni poslanici, predstavnici međunarodnih i nevladinih organizacija, predstavnici diplomatskog kora i predstavnici medija.

Okrugli sto održan je uz podršku ambasade Republike Indonezije u Srbiji.