10. septembar 2013. Učesnici konferencije - Parlamenti u Evropi koja se menja – građani i predstavničke institucije u modernom upravljanju

10. septembar 2013. Učesnici konferencije - Parlamenti u Evropi koja se menja – građani i predstavničke institucije u modernom upravljanju

Četvrtak, 12. septembar 2013.

Održana konferencija - Parlamenti u Evropi koja se menja – građani i predstavničke institucije u modernom upravljanju

Konferencija Parlamenti u Evropi koja se menja – građani i predstavničke institucije u modernom upravljanju, održana je 10. i 11. septembra 2013. godine u Narodnoj skupštini.


Konferencija je organizovana u okviru Tvining projekta Evropske unije - Jačanje kapaciteta Narodne skupštine Republike Srbije u procesu evropskih integracija, koji se realizuje u saradnji sa Parlamentom Grčke.
Konferenciju je otvorio potpredsednik Narodne skupštine Konstantin Arsenović, ističući značaj stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije, čije je sprovođenje jedno od merila za praćenje napretka Srbije u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji. Arsenović je istakao ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija, u kontroli primene donetih zakona koji se usklađuju sa evropskim zakonodavstvom. Potpredsednik Narodne skupštine ukazao je i na napore koji se ulažu u jačanje predstavničke uloge Narodne skupštine, po uzoru na povećani uticaj koji je Ugovorom iz Lisabona dat parlamentima zemalja članica Evropske unije i Evropskom parlamentu, kako bi građani dobili odgovarajuće mesto u sistemu modernog upravljanja.
U uvodnom obraćanju učesnicima Konferencije, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Mladen Mladenović i generalni sekretar Parlamenta Grčke Atanasios Papaioanou, govorili su o Tvinig projektu - Jačanje Kapaciteta Narodne skupštine Republike Srbije u procesu evropskih integracija. Mladenović je predstavio pet komponenti projekta, čiji je osnovni cilj povećanje efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti rada Narodne skupštine, kao i unapređenje administrativnih i stručnih kapaciteta Narodne skupštine. Generalni sekretar Parlamenta Grčke istakao je značaj ovog Tvinig projekta za oba Parlamenta, ali i ukazao da ne postoje unapred spremna rešenja za izazove sa kojima će se suočavati Narodna skupština u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.
Predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji Luka Bjankoni govorio je o Mapi puta Evropske unije i perspektivama. Bjankoni je ukazao na izazove u procesu evropskih integracija koji su pred Srbijom i naglasio da je jedan od glavnih aktera u tom procesu Narodna skupština.
Predsednica Odbora za evropske integracije Nataša Vučković analizirala je ulogu Narodne skupštine i nadležnog Odbora u procesu pregovora za članstvo u EU. Na osnovu iskustava i najboljih praksi ranijih zemalja kandidata za članstvo, glavne oblasti paralamentarnog delovanja u procesu pristupanja EU su usklađivanje zakonodavstva, nadzor i praćenje procesa evrointegracija, međuparlamentarna saradnja i informativne aktivnosti, navela je predsednica Odbora. Vučković je istakla da predstoji formiranje zajedničkog parlamentarnog Odbora sa Evropskim parlamentom, kao rezultat stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević ukazala je na određena iskustva i preporuke kada je u pitanju uloga nacionalnog parlamenta u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, sa posebnim osvrtom na iskustva zemalja regiona. Miščević je istakla da ne postoji jedinstveni model, već samo osnovni principi na kojima počiva pregovarački proces svake zemlje.
Predlog grčkih stručnjaka po pitanju definisanja uloge Narodne skupštine u procesu pregovaranja sa EU, izneo je vođa Tvining projekta Vasilios Svolopulos.
Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić učesnicima Konferencije je ukazao na političke aspekte pregovora sa EU.
Na Konferenciji je razmatrano i pitanje odnosa parlamenta i civilnog društva. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i pravni savetnik predsednika Republike Srbije Oliver Antić predstavio je globalnu ulogu parlamenta, odnose između jednodomnog i dvodomnog sistema, sa osvrtom na ulogu Senata i vladavine prava. Predstavnica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht govorila je o potrebi uzajamnog jačanja parlamenta i civilnog društva, kao i o neophodnosti učešća Narodne skupštine i organizacija civilnog društva u procesu pregovaranja za članstvo u EU. Docentkinja Odseka za međunarodne i evropske studije Makedonskog univerziteta u Grčkoj Despina Anagnostopoulou istakla je ulogu nacionalnih parlamenata u izradi nacrta nediskriminacionih politika i kontrole njihove primene, dok je direktor naučno-istraživačke službe Parlamenta Grčke Asterios Pliakos govorio o ulozi nacionalnih parlamenata u EU i principu zaštite nacionalnog identiteta.
Učesnici Konferencije razgovarali su u okviru posebne sesije i o parlamentima u Evropi koja se menja. Tokom diskusije učesnici su upoznati o potrebi ponovne procene parlamentarne uloge u naprednim demokratijama i iskustvu Evropske unije, na koje je ukazao bivši generalni sekretar Senata Francuske Alan Delkamp. Isustva po pitanju parlamentarne kontrole u Skupštini Crne Gore izneo je generalni sekretar Skupštine Crne Gore Damir Davidović, dok je o iskustvima Predstavničkog doma Belgije i Parlamenta Beneluksa govorio savetnik u Odeljenju za EU odnose u belgijskom Predstavničkom domu Roland Jansone. Generalni sekretar Parlamenta Grčke Atanasios Papaioanou upoznao je prisutne sa problemom „demokratskog deficita“ u EU i perspektivama proširenja, a predstavnik francuskog Parlamenta Fransoa Duluk sa interparlamentarnom komunikacijom i strategijama saradnje u EU. Iskustva Parlamenta Slovenije u procesu pregovora predstavila je Uršula Zore Tavčar iz Parlamenta Slovenije.
Drugog dana Konferencije, učesnici su razmatrali pitanje približavanja građana upravljanju. Predavač i bivša ministarka i poslanica iz Austrije Sonja Stiegelbauer dala je bliži osvrt na britanski i austrijski Parlament u EU kontekstu. Savetnik za međunarodnu saradnju predsednika Narodne skupštine Miodrag Popović izlagao je o komunikaciji Narodne skupštine sa građanima, uvedenim novinama na internet stranici Narodne skupštine usmerenim ka većem otvaranju Narodne skupštine ka javnostima, mogućnostima stažiranja studenata u Službi Narodne skupštine, mogućnostima posete građana Narodnoj skupštini, kao i o poslaničkim kancelarijama za komunikaciju narodnih poslanika sa građanima. Aleks Koutsogianis iz Parlamenta Grčke govorio je o jačanju predstavničke funkcije parlamenta, dok je Jan Deltur iz Predstavničkog doma Belgije govorio o mogućnostima uticaja građana na zakonodavstvo i parlamentarni nadzor kroz podnošenje žalbi nezavisnim državnim organima.
Tokom radnog dela Konferencije, govorilo se i o parlamentima i modelu modernog građanstva. Na ovu temu izlagali su advokat i doktor evropskog prava Elina Paliou, predstavnica Instituta za napredne zakonodavne studije Univerziteta u Londonu Helen Hanthaki i Athanasia Dionisopoulou iz Parlamenta Grčke.
O temi istraživanja i saznanja u oblasti zakonodavstva sa stanovišta transparentnosti, odgovornosti i modernizacije, govorili su Matias Reus iz nemačkog Bundestaga, Šefbek Gunter iz Parlamenta Austrije i Kaliopi Staga iz Vrhovnog Saveta za selekciju kadrova Grčke.
Učesnicima Konferencije obratili su se i Panos Kouanis, Georgia Makropoulou i Nikos Panatanasiou iz Parlamenta Grčke, izlaganjima o praksama vezanim za prenose sednica parlamenata, parlamentarnim procedurama kontrole na osnovu odraza interesa civilnog društva i o organizacijama i funkcionisanju stručnih službi parlamenata država članica EU posle ekonomske krize.
Konferenciji su prisustvovali narodni poslanici, predstavnici međunarodnih organzacija i organizacija civilnog društva i predstavnici stručne javnosti. Tokom izlaganja panelista i rasprava koje su nakon toga usledile, učesnici Konferencije imali su priliku da razmene mišljenja i da se bolje upoznaju sa savremenim parlamentarnim tendencijama, kao i da razmotre načine putem kojih parlamentarno predstavljanje može biti unapređeno jačanjem veza sa građanima.