Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Detalji aktivnosti
17. jun 2019. Učesnici sastanka Generalnog odbora za ekonomiju, infrastrukturu i energetiku Parlamentarne skupštine PSJIE
Ponedeljak, 17. jun 2019.
Održan sastanak Generalnog odbora za ekonomiju, infrastrukturu i energetiku Parlamentarne skupštine PSJIE
Zamenik člana stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini PSJIE Marko Parezanović učestvovao je na sastanku Generalnog odbora za ekonomiju, energetiku i infrastrukturu Parlamentarne skupštine PSJIE, održanom 16. i 17. juna 2019. godine u Ankari, Republika Turska. Tema sastanka Generalnog odbora za ekonomiju, energetiku i infrastrukturu PS PSJIE bila je „Uloga obnovljive energije u održivom razvoju u Jugoistočnoj Evropi”.
Sastankom je predsedavala poslanica Velike narodne skupštine Turske Derja Bakbak, a prisutni su bili predstavnici parlamenata Rumunije, Crne Gore, Albanije i Hrvatske, kao i predstavnici Prištine. Predsedavajuća Bakbak je istakla da je Velika narodna skupština Turske spremna da preuzme predsedavanje Parlamentarnom skupštinom PSJIE u 2020/2021. godini i ponovila kandidaturu Istanbula za sedište stalnog sekretarijata Parlamentarne skupštine PSJIE. Istakla je spremnost da se nastave razgovori i sa ostalim učesnicima o ovom pitanju, kako bi se postigao konsenzus o uspostavljanju međunarodnog operativnog sekretarijata. Istakla je važnost pitanja energetskog snabdevanja za Tursku i potrebu da se uspostave bliži oblici saradnje, posebno sa Zapadnim Balkanom. Istakla je važnost uklanjanja trgovinskih barijera i važnost uspostavljanja stabilne investicione klime za uspešnu ekonomsku saradnju u regionu Jugoistočne Evrope. Prisutnim učesnicima se obratio zamenik ministra energetike i nacionalnih resursa Abdulah Tankan, koji je predstavio stanje u oblasti energetike i razvoja energetske infrastrukture, u cilju integrisanja obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji.
Član delegacije Narodne skupštine Parezanović se zahvalio domaćinu na organizaciji sastanka koji je odlična prilika da se razmene iskustva i identifikuju projekti od zajedničkog interesa. Parezanović je istakao da primena mera energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštita životne sredine i smanjenje uticaja na klimatske promene su ključni elementi tranzicije ka održivom razvoju energetike, kako Republike Srbije, tako i svih učesnika u regionu. Jedan od tri osnovna prioriteta Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine je održivi razvoj koji podrazumeva povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i ostvarenje cilja od 27 odsto učešća OIE u bruto finalnoj potrošnji energije, povećanje energetske efikasnosti i uvažavanje zaštite životne sredine. Istakao je da u procesu pridruživanja EU elektroenergetski sektor Republike Srbije će se suočiti i sa obavezujućim i finansijskim troškovima emisije SO2. Naime, Republika Srbija kao zemlja u razvoju, za sada nema međunarodne obaveze smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali će najverovatnije u trenutku pristupanja članstvu EU, biti u obavezi prihvatanja obaveza u ograničenju/smanjenju emisije GHG.
U cilju unapređenja energetske efikasnosti i usklađivanja sa regulativom EU u ovoj oblasti donet je Zakon o efikasnom korišćenju energije, izmenjen je i Zakon o planiranju i izgradnji, istakao je Parezanović. Doneti su i brojni podzakonski akti pa je energetska sertifikacija zgrada uveliko u toku, a intenzivno se radi na uvođenju sistema energetskog menadžmenta u javnom sektoru i kod velikih potrošača, kao i na brojnim drugim aktivnostima. Kada je reč o energetskoj mrežnoj infrastrukturi, u oblasti prenosa električne energije, od posebnog nacionalnog i regionalnog interesa je projekat Transbalkanski koridor. Njegovom realizacijom će se omogućiti prenos električne energije na velikim rastojanjima uz minimalne gubitke, spajanje tržišta istočne i zapadne Evrope i obezbediti sigurno i stabilno snabdevanje kupaca električne energije u Republici Srbiji, dovoljnim količinama električne energije odgovarajućeg kvaliteta.
Parezanović je predstavio jedan od prioritetnih projekata kojim se obezbeđuje povezivanje gasovodnog sistema Republike Srbije sa susednim državama, a to je izgradnja gasne interkonekcije Srbija – Bugarska. Realizacijom ovog projekta obezbeđuje se diverzifikacija pravaca i izvora snabdevanja, uz unapređenje sigurnosti snabdevanja kako Republike Srbije tako i Bugarske i celog regiona. Procenjena ukupna investiciona vrednost projekta je 85,5 miliona evra, a prepoznat je i u okviru aktivnosti Grupe na visokom nivou o povezivanju gasnih sistema Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC), kao drugi na Listi prioritetnih projekata. Istakao je da vlade zemalja na globalnom nivou teže razvoju savremenih tehnologija i razvoja alternativnih izvora energije.
Član delegacije Parezanović se osvrnuo na izlaganje predstavnice iz Prištine H. Bajrami koja je govoreći o energetskom snabdevanju na prostoru KiM, optužila Republiku Srbiju da je glavni krivac za probleme energetskog snabdevanja u četiri srpske opštine na severu KiM, na šta je član Delegacije Parezanović odgovorio da nije ni mesto ni vreme da se vode politički razgovori, kao i da je Republika Srbija decenijama ulagala u „Trepču“ i „Gazivode“ i da je to njena imovina. Parezanović je istakao da je to pitanje za dijalog Beograda i Prištine u Briselu, koji je na žalost prekinut zbog diskriminatorskih taksi od 100 odsto koje je Priština uvela na robu iz Centralne Srbije i BiH. Ove mere Prištine direktno su ugrozile ljudska prava Srba na KiM, i predstavljaju flagrantno kršenje CEFTA sporazuma i osuđene su od strane svih aktera međunarodne zajednice.
Na kraju sastanka Generalnog odbora, usvojeni su Rezolucija i Izveštaj koji će biti predstavljeni na Plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine PSJIE, na kojoj će učestvovati predsednici parlamenata zemalja učesnica PSJIE, u Sarajevu 21. i 22. juna 2019. godine.
Član delegacije Narodne skupštine Parezanović se zahvalio domaćinu na organizaciji sastanka koji je odlična prilika da se razmene iskustva i identifikuju projekti od zajedničkog interesa. Parezanović je istakao da primena mera energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštita životne sredine i smanjenje uticaja na klimatske promene su ključni elementi tranzicije ka održivom razvoju energetike, kako Republike Srbije, tako i svih učesnika u regionu. Jedan od tri osnovna prioriteta Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine je održivi razvoj koji podrazumeva povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i ostvarenje cilja od 27 odsto učešća OIE u bruto finalnoj potrošnji energije, povećanje energetske efikasnosti i uvažavanje zaštite životne sredine. Istakao je da u procesu pridruživanja EU elektroenergetski sektor Republike Srbije će se suočiti i sa obavezujućim i finansijskim troškovima emisije SO2. Naime, Republika Srbija kao zemlja u razvoju, za sada nema međunarodne obaveze smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali će najverovatnije u trenutku pristupanja članstvu EU, biti u obavezi prihvatanja obaveza u ograničenju/smanjenju emisije GHG.
U cilju unapređenja energetske efikasnosti i usklađivanja sa regulativom EU u ovoj oblasti donet je Zakon o efikasnom korišćenju energije, izmenjen je i Zakon o planiranju i izgradnji, istakao je Parezanović. Doneti su i brojni podzakonski akti pa je energetska sertifikacija zgrada uveliko u toku, a intenzivno se radi na uvođenju sistema energetskog menadžmenta u javnom sektoru i kod velikih potrošača, kao i na brojnim drugim aktivnostima. Kada je reč o energetskoj mrežnoj infrastrukturi, u oblasti prenosa električne energije, od posebnog nacionalnog i regionalnog interesa je projekat Transbalkanski koridor. Njegovom realizacijom će se omogućiti prenos električne energije na velikim rastojanjima uz minimalne gubitke, spajanje tržišta istočne i zapadne Evrope i obezbediti sigurno i stabilno snabdevanje kupaca električne energije u Republici Srbiji, dovoljnim količinama električne energije odgovarajućeg kvaliteta.
Parezanović je predstavio jedan od prioritetnih projekata kojim se obezbeđuje povezivanje gasovodnog sistema Republike Srbije sa susednim državama, a to je izgradnja gasne interkonekcije Srbija – Bugarska. Realizacijom ovog projekta obezbeđuje se diverzifikacija pravaca i izvora snabdevanja, uz unapređenje sigurnosti snabdevanja kako Republike Srbije tako i Bugarske i celog regiona. Procenjena ukupna investiciona vrednost projekta je 85,5 miliona evra, a prepoznat je i u okviru aktivnosti Grupe na visokom nivou o povezivanju gasnih sistema Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC), kao drugi na Listi prioritetnih projekata. Istakao je da vlade zemalja na globalnom nivou teže razvoju savremenih tehnologija i razvoja alternativnih izvora energije.
Član delegacije Parezanović se osvrnuo na izlaganje predstavnice iz Prištine H. Bajrami koja je govoreći o energetskom snabdevanju na prostoru KiM, optužila Republiku Srbiju da je glavni krivac za probleme energetskog snabdevanja u četiri srpske opštine na severu KiM, na šta je član Delegacije Parezanović odgovorio da nije ni mesto ni vreme da se vode politički razgovori, kao i da je Republika Srbija decenijama ulagala u „Trepču“ i „Gazivode“ i da je to njena imovina. Parezanović je istakao da je to pitanje za dijalog Beograda i Prištine u Briselu, koji je na žalost prekinut zbog diskriminatorskih taksi od 100 odsto koje je Priština uvela na robu iz Centralne Srbije i BiH. Ove mere Prištine direktno su ugrozile ljudska prava Srba na KiM, i predstavljaju flagrantno kršenje CEFTA sporazuma i osuđene su od strane svih aktera međunarodne zajednice.
Na kraju sastanka Generalnog odbora, usvojeni su Rezolucija i Izveštaj koji će biti predstavljeni na Plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine PSJIE, na kojoj će učestvovati predsednici parlamenata zemalja učesnica PSJIE, u Sarajevu 21. i 22. juna 2019. godine.
nedelja, 4. maj
Nema najava za izabrani datum