Obraćanje predsednika Narodne skupštine dostavljamo vam u celosti:

„Želim vam dobrodošlicu u Narodnu skupštinu i hvala vam na interesovanju za naš rad, to mi govori da su naši budući bankari i finansijski stručnjaci zainteresovani za to kako se donose zakoni i uopšte odluke na najvišem državnom nivou.

Kao što vam je poznato, mi ćemo uskoro, posle izbora 3. aprila, imati novi saziv Narodne skupštine i to će biti važan događaj za naš politički i društveni život, budući da je pred parlamentom i pred Vladom koju će taj parlament da izabere zaista veliki posao. Mi smo u prethodnom periodu imali vrlo živu zakonodavnu aktivnost, ali i pored tog naše osnovnog zadataka, propisanog Ustavom, obavili smo i neke druge aktivnosti koje su od izuzetnog značaja za Srbiju.

Vama je poznato, a nadam se da ste i vi kao građani učestvovali u tome, Narodna skupština je sprovela i usvojila izmene Ustava, u delu koji se tiče načina izbora sudija i tužilaca. To je obaveza koja se ne događa često u našem političkom i parlamentarnom životu, zato što je svaka promena Ustava dugotrajan i kompleksan proces i zahteva maksimalnu otvorenost i učešće veoma širokog kruga institucija i stručnjaka. Ovo je prva promena Ustava za 15 godina otkako je on donet.

Moram na početku da naglasim da je Ustav promenjen samo u delu koji se odnosi na naše pravosuđe, odnosno na način izbora najviših funkcija u sudstvu i tužilaštvu. Te odredbe bile su od samog početka manjkave, još otkako je Ustav donet, tako da Srbija dobija primedbe na njih još od 2007. godine, samo nekoliko meseci nakon što je Ustav donet. Zajednička ocena relevantnih evropskih institucija bila je da naš način izbora sudija i tužilaca dopušta veći uticaj drugih grana vlasti – zakonodavne i izvršne u selekciju sudija i tužilaca i da to šteti demokratskom poretku, a naročito nezavisnosti i samostalnosti u pravosuđu. Najviše primedbi na to imala je Evropska unija, koja je ovu manjkavost pominjala u svakom godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka punopravnom članstvu.

U proteklih godinu dana, kada smo i pokrenuli proceduru za promenu Ustava, obavili smo u Narodnoj skupštini čitav niz javnih slušanja o novim ustavnim rešenjima. To je takva forma našeg rada u kojoj Skupština pozove na razgovor najpoznatije stručnjake iz određene oblasti da sasluša njihova mišljenja i savete i da ih potom ugradi u zakonski tekst. Mi smo na tim javnim slušanjima imali, kao goste, naše najistaknutije pravne stručnjake sa raznih univerziteta, imali smo advokate, sudije i tužioce, imali smo i stručnjake iz nevladinog sektora koji se bave pitanjima pravne države, bilo je i predstavnika međunarodnih stručnih organizacija.

Sproveli smo, pored toga, i dosta komplikovanu parlamentarnu proceduru, koja je uključivala mnogo sednica našeg Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja, kao i nekoliko plenarnih sednica Skupštine na kojima je trebalo obezbediti dvotrećinsku podršku, kako za raspisivanje referenduma, tako i za usvajanje referendumske odluke. Podsetiću vas da su ove promene podržali i građani na referendumu, koji je održan 16. januara i zato kažem da se nadam da ste i vi učestvovali u ovom delu procesa izmene Ustava.

Dakle, Ustav je promenjen u punom skladu sa procedurom koji sam propisuje za ovakve slučajeve, ali i u skladu sa najvišim međunarodnim standardima koji danas važe u Evropi. Mislim da smo išli i korak dalje od toga, zato što smo se trudili da konsultujemo veoma širok krug stručnjaka, predstavnika pravosudne struke i sve druge zainteresovane za ovo pitanje, jer smo želeli da dođemo do ustavnog teksta koji će dobiti najširi mogući društveni konsenzus.

Što se tiče budućeg rada parlamenta, on će bez sumnje biti izuzetno važan, zato što se nalazimo u periodu u kojem će biti izuzetno bitno očuvati unutrašnju političku i ekonomsku stabilnost, a to je moguće samo kada su institucije naše demokratije u punoj funkciji i odgovorno obavljaju svoje ustavne dužnosti.

Kao što vam je poznato, nalazimo se u jednom veoma turbulentnom vremenu, kada je reč o stanju međunarodnih odnosa i te okolnosti ne mogu da zaobiđu ni Srbiju, kao veoma aktivnu na međunarodnoj sceni. Tu pre svega mislim na krizu u Ukrajini čije posledice oseća čitav svet.

Moram da vam skrenem pažnju na to da zategnuti odnosi u vezi sa Ukrajinom traju već najmanje osam godina. Još 2014. godine države Evropske unije, kao i Sjedinjene Države, Velika Britanija i još neke zemlje Zapada, uvele su ekonomske sankcije Ruskoj Federaciji zbog aneksije Krima. Srbija se nije priključila tim sankcijama jer je od prvog trenutka imala jasnu i principijelnu poziciju na kojoj je i danas. Naime, mi smo od prvog trenutka isticali da poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim, zato što i sami tražimo da se isto poštuje i u našem slučaju. Srbija je time pokazala da traži poštovanje međunarodnog prava i kada je reč o Kosovu i Metohiji, njegovom jednostranom i nelegalnom proglašavanju nezavisnosti, kao i za bilo koji drugi deo sveta i bilo koju drugu državu.

U isto vreme, naša odluka da ne uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji, takođe je u skladu sa našom pozicijom da ekonomske sankcije i bilo koja druga vrsta pritisaka ne mogu biti način za rešavanje međunarodnih problema. Naš stav je ojačan time i što smo i sami ne toliko davno bili izloženi ekonomskim sankcijama i dobro znamo da ta mera šteti samo građanima i nikako ne donosi politički rezultat.

Naša pozicija u vezi sa Ukrajinom je nepromenjena i danas kada u Ukrajini traju sukobi. Kao i u proteklih osam godina, tako i sada, dobili smo puno razumevanje za naše stavove i na Zapadu i na Istoku. To potvrđuje principijelnost i odgovornost naše spoljne politike koju vodimo već godinama.

Ekonomske posledice krize u Ukrajini su zaista ogromne i vi ste svedoci da nijedna zemlja na svetu, pa i one najrazvijenije, nisu imune na porast cena nafte i hrane, na primer, a to su bazični proizvodi za svaku ekonomiju. Mi, nažalost, ne očekujemo da će ovi poremećaji biti kratkog veka, zato što je krizom zahvaćena Rusija, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika nafte i gasa, a zajedno sa Ukrajinom jedan od najvećih svetskih proizvođača pšenice, kukuruza, suncokreta i drugih kultura neophodnih svakom tržištu.

Ni Srbija nije pošteđena ovih poremećaja, zato što je duboko integrisana u međunarodne ekonomske tokove. Ali, zahvaljujući dobroj pripremi, organizaciji, planiranju, a pre svega dugoročno dobro vođenoj ekonomskoj politici, sada je u poziciji da može da amortizuje te potrese i da pre svega svoje stanovništvo ne izloži raznim nestašicama i drugim tržišnim poremećajima. Naše rezerve su odlično popunjene, goriva i hrane ima sasvim dovoljno i distribucija ide neometano. To nažalost nije slučaj u mnogim drugim zemljama, a naročito u našem regionu, gde je stanje na tržištu prilično alarmantno, a u nekim zemljama poput Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, državnih robnih rezervi gotovo da i nema.

Srbija nije velika ekonomija pa da može da utiče na svetske tokove, ali je dovoljno jaka da može da odgovori našim potrebama, ali i potrebama drugih u izvesnoj meri. Naš odnos prema zemljama regiona je takav da sa njima gradimo najbolje moguće odnose, zato što je puna stabilnost u celom našem okruženju naš najveći interes. Srbija je najveća i najbrže rastuća ekonomija u ovom delu Evrope i mi ne želimo da neke konfliktne situacije ometu naš ekonomski razvoj. Zato smo u mnogo prilika do sada pokazali otvorenu i pruženu ruku našim susedima kada smo svi zajedno bili u nekim neprilikama.

Sećate se da je Srbija pružila prvu pomoć u vakcinama i Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini u trenutku kada su oni čekali na obećane isporuke iz Evropske unije po nekoliko meseci. Mi smo im na taj način pomogli da prevaziđu kritičan trenutak i da kontingentima koje su dobili od Srbije vakcinišu najrizičnije delove stanovništva, a to su pre svega zdravstveni radnici i najstarija populacija.

Na isti način ćemo se odnositi i kada je reč o sada deficitarnim proizvodima, kao što je hrana, na primer. Ne želimo da naš uspeh i naš razvoj gradimo na nevolji onih koji su nam najbliži. Mi ne možemo da dozvolimo da ležimo na stotinama hiljada tona viškova hrane, a da znamo da kod naših prvih komšija vlada nestašica. Uveren sam da će nova vlada i novi parlament raditi kao i do sada kada je reč o saradnji sa susedima i da ćemo na taj način još jednom potvrditi našu privrženost dobrim odnosima u regionu.

U svakom slučaju, vreme koje je pred nama biće ogroman izazov za ljude koji će voditi našu državu i naše društvo. Na sreću, i zahvaljujući dobrim odlukama koje smo donosili u prethodnom periodu, a mnoge od njih nisu bile nimalo lake, imamo punu ekonomsku stabilnost, visok rast, stalni priliv direktnih stranih investicija, stalni rast zaposlenosti i stabilan kurs dinara, tako da možemo da se suočimo sa raznim globalnim krizama kao organizovano i ekonomski stabilno društvo. Po mom mišljenju to je najvažniji zadatak koji pred sobom ima svako ko želi da se bavi državnim poslovima. Prilike u svetu nisu nimalo stabilne, krize smenjuju jedna drugu, ali mi pokazujemo da umemo sa njima da se nosimo, da ne dozvolimo da one poremete našu stabilnost i ekonomski rast i da iz njih izlazimo još jači.

Hvala vam još jednom što ste posetili Narodnu skupštinu!“