Njegovo obraćanje povodom komemoracije stradalim žrtavama prenismo vam u celosti:

Poštovani građani,

Dragi prijatelji,

Došli smo danas u Cikote, u Jadar, da odužimo dva velika duga koja nosimo već osam decenija. Jedan je dug prema 450 ljudi ovog divnog i napaćenog kraja, koji su stradali od ruke nemačkih okupatora, samo zato što su se nevini našli na putu njihovog bezumnog osvajanja. Odužujemo i dug našim potomcima tako što im ostavljamo ovo sećanje na seljake iz Cikota i ovo spomen-obeležje kao mesto zbog kojeg će uvek pamtiti kolika je cena slobode i koliko je važno da to nikada ne zaboravimo.

Neko će reći da smo morali još pre mnogo godina da se okupljamo u Cikotama i odajemo poštu žrtvama jednog od najstrašnijih zločina nad našim narodom u Drugom svetskom ratu. I biće u pravu svi koji to kažu. Ali ovim pokazujemo da vreme i godine ne mogu i ne smeju da znače i zaborav, niti razlog da se odričemo naših žrtava i naše istorije. Naprotiv, i za sto i za dvesta godina, naša sveta dužnost biće da se sećamo svakoga ko je dao svoj život i platio najskuplju cenu da živimo u miru i u slobodi.

Na ovom spomen obeležju nalaze se imena svih kojima je tog 19. oktobra 1941. prekinut životni put. Pred nama su svi koji su do tog dana imali svoje porodice, svoje planove za budućnost i najlepše želje za sebe i svoju decu. Za njih je sve to nestalo u jednom danu, a da ne bi nestalo zauvek, mi smo morali da se potrudimo da njihovu žrtvu dostojno obeležimo i da ih se setimo i odamo im poštu. To je najmanje što možemo da uradimo za ovu jadarsku decu, za domaćine i njihove vredne žene i roditelje.

Za jedan narod ne postoji veća tragedija nego da prepusti zaboravu svoje žrtve i svoju istoriju. I nama se to, nažalost, dešava – često smo sami za to krivi, a nekada nas i drugi guraju ka tom zaboravu, znajući da nam tako prave najveću štetu. Mi to nećemo da dozvolimo i zato smo danas ovde.

Veliki Ivo Andrić govorio je da svako od nas umire samo jednom, a veliki ljudi dva puta – kada odu sa ovog sveta i kada nestane njihova zadužbina. Danas smo ovde da ne dozvolimo da naša deca, cele porodice iz Cikota umru po drugi put, jer oni su najveći ljudi koje imamo i ne smemo da dozvolimo da nestane sećanje na njihovu žrtvu.

Ovde smo i zato da sve one koji danas pokušavaju da nas ubede u suprotno, jasno i glasno kažemo da znamo šta se događalo i u Jadru i u celoj Srbiji pre 80 godina i da ne smeju da se drznu da od dželata prave žrtve. Ne može Milan Nedić da bude uspomena koju Srbi treba da pamte po dobru. Ja sam skinuo njegovu sliku u zgradi Vlade, jer je neko hteo da ga poturi među sve ostale predsednike svih srpskih vlada u istoriji. Nije Milan Nedić bio nikakav predsednik Vlade Srbije, on je bio običan sluga nacističkog okupatora, onog ko je pobio ove dobre ljude u Jadru i nema mu mesta nigde osim na spisku narodnih izdajnika i zločinaca.

I zato imam pravo da tražim od Hrvatske da skloni spomenike i imena ulica po zločincima iz Jasenovca, i da u Bosni i Hercegovini sklone sve što slavi ubice i narodne izdajnike, i u Crnoj Gori da ne mašu slikama onih koji su srpski narod zavili u crno. Srbija i srpski narod su podneli najveće žrtve i u Prvom i u Drugom svetskom ratu i naša je dužnost da to pamtimo, ali i da ne damo da nas neko uči da nismo u pravu. Neka dođu u Cikote i neka pročitaju ova imena i neka prestanu da prekrajaju istoriju i da pljuju na milione naših predaka koji su pali za slobodu.

Srbija danas živi u miru i živeće u miru još mnogo godina i još mnogo generacija iza nas. Živeće tako sve dok se bude sećala svojih žrtava i dok bude poštovala cenu koju su platili za našu slobodu. Ako neko zna koliko je vredno imati mir, onda je to Srbija i neka nam niko ne govori drugačije. Samo u miru možemo da pokažemo koliko smo jaki i koliko stvarno vredimo.

Dugujemo i ogromnu zahvalnost svima koji su se potrudili da se podigne ovo spomen-obeležje, narodu ovoga kraja, gradu Loznici, SUBNOR-u i svima drugima, jer bez njihovog truda ne bismo imali priliku da se kako dolikuje poklonimo žrtvama u Cikotama.

Hvala vam, neka je večna slava našim palim Cikoćanima!

Smrt fašizmu

Živela Srbija!