Linta je istkao da se Srbi u Hrvatskoj, uprkos tome što je članica Evropske unije od 2013. godine, suočavaju sa diskriminacijom u zaštiti ljudskih prava i u oblasti pravosuđa. Takođe, više od 500.000 prognanih Srba iz Hrvatske suočavaju se sa opstrukcijom u ostvarivanju svojih imovinskih, stečenih i drugih prava, naglasio je on.

Miodrag Linta je istakao da se, kao narodni poslanik, zalaže da Srbija i Hrvatska pokrenu suštinski dijalog i da se traže pravična i pravedna rešenja za brojne probleme, u cilju istinske normalizacije odnosa. Naglasio je da je Srbija otvorena za dijalog i da je neophodno da se uspostave isti standardi u poštovanju ljudskih prava, procesuiranju ratnih zločina i jednakom odnosu prema svim žrtvama, jer samo na ovaj način region može da napreduje. Upravo tu je najveća uloga međunarodne zajednice, da pošalje nedvosmislenu poruku da isti standardi treba da važe za sve narode, istakao je Linta.

U tom smislu, bitno je da Hrvatska primenjuje Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, kao i Bečki sporazum o sukcesiji, koji je zaključen 2001. godine, a stupio na snagu 2004. godine. Posebno je značajan Aneks 7, pod nazivom „Privatna svojina i stečena prava“ jer se u njemu jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine.