Da li je multikulturalnost, multietničnost i multijezičnost prednost ili prepreka socijalno-ekonomskog razvoja, pitanje je na koje je oko 100 učesnika iz 20 zemalja pokušalo da pronađe odgovor kroz razgovore sa predstavnicima nacionalnih zajednica i vlasti Autonomne pokrajine Vojvodina. Šestodnevni boravak u Srbiji učesnici Letnje akademije završili su posetom Narodnoj skupštini. U ime parlamenta obratila im se potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić koja ih je upoznala sa radom Narodne skupštine, posebno se osvrćući na značajnu ulogu koju parlament ima u procesu evropskih integracija.
„Imamo konsenzus o evrointegracijama, to nije bio slučaj do 2008. godine, i vladajuću koaliciju koja je potpuno posvećena integracijama i reformama. To je za Srbiju dobra vest. Iako završetak tog puta neće biti i kraj puta ka unapređenju društva, barem ćemo biti unutra", rekla je potpredsednica Čomić.
Govoreći o razlikama koje posebno karakterišu Balkan, Čomić je rekla da se Srbija nalazi na raskršću, a to znači na raskršću kultura i jezika. Zato je izrazila uverenje da će članstvo u Evropskoj uniji predstavljati novu eru u razvoju država na Balkanu.
Potpredsednica skupštine AP Vojvodina Ana Tomanova Makanova rekla je, obraćajući se učesnicima Akademije, da veruje da su se prilikom obilaska Sremskih Karlovaca, Kovačice, Belog Blata, Carske bare, Subotice i Beograda, uverili da je različitost prednost, jer, kako je naglasila, svi građani Vojvodine i Srbije imaju istu potrebu, da budu korisni građani zajednice i da kroz različitosti doprinese razvoju humanog i solidarnog civilnog društva.
Učesnicima su se obratili i prof. dr Milena Dragićević Šešić, šef katedre UNESKO-a za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, Aleksander Ivanov Vladimirovič, zamenik ministra za ekonomska pitanja i Dag Roning, potpredsednik Komiteta 3 AER.
U završnom dokumentu Letnje akademije Skupštine evropskih regija, čija je središnja tema bili multikulturalni, multietnički i multiligvalni regioni, navodi se da je Vojvodina, sa svojih 26 etničkih grupa koje žive u miru i zajedništvu, bila idealno okruženje za ovakvu inicijativu.
U zaključcima se, između ostalog, konstatuje da različitost i multikulturalnost mogu biti značajan faktor za razvoj društva i ekonomski rast, i da je u tom procesu ključna uloga mladih, čiji je zadatak da osmisle politike za stvaranje društva u kojem će svi živeti u miru.
Učesnici akademije očekuju od regionalnih, lokalnih, nacionalnih i evropskih vlasti da, prilikom kreiranja politika, imaju na umu dobrobit svih građana i tako doprinose integraciji manjina i stvaranju interkulturnih društava, odnosno društava u kojima postoji živa interakcija između raznorodnih zajednica.Takođe se očekuje da budu osigurana sredstva za finansiranje programa, pre svega onih u obrazovanju, koji će pomoći da se unapredi položaj manjinskih zajednica.
Domaćin ovogodišnje Letnje akademije bili su grad Novi Sad i Autonomna pokrajina Vojvodina.