Gojković je tom prilikom istakla da izuzetno dobri i prijateljski odnosi naše dve zemlje svakim susretom se dodatno unapređuju, a da je dosadašnji rad Komisije dao izuzetno značajan podsticaj našim međuparlamentarnim i bilateralnim odnosima, te da se ovaj oblik saradnje potvrdio kao plodna platforma i kanal komunikacije za razmenu mišljenja o najznačajnijim aktuelnim pitanjima od zajedničkog interesa za naše države.

„Srbija je rešena da se i ubuduće, dosledno i bezuslovno zalaže za poštovanje fundamentalnih principa međunarodnih odnosa, da odgovorno i solidarno razvija saradnju na svim nivoima, sa svim našim prijateljima, među kojima Ruska Federacija zauzima posebno mesto, kao i sa zainteresovanim partnerima. Želim da podvučem da se Republika Srbija, u cilju očuvanja međunarodnog mira, stabilnosti i bezbednosti, principijelno i dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava koje vidimo kao branu jednoumlju i haosu, kao i ostvarenje načela slobodne i ravnopravne saradnje na međunarodnoj sceni, bez korišćenja sankcija kao instrumenta prinude. S tim u vezi, naglašavam da Republika Srbija nikada nije i neće uvoditi bilo kakve sankcije Ruskoj Federaciji i ruskom narodu“, rekla je Gojković.

Gojković je zahvalila Ruskoj Federaciji na kontinuiranoj i principijelnoj podršci po pitanju Kosova i Metohije.

„Podrška Ruske Federacije nastojanjima Republike Srbije da postigne održivo i uzajamno prihvatljivo rešenje u neposrednom dijalogu Beograda i Prištine je od nemerljivog značaja za nas. Ruskom narodu su jasni i principi za koje se zalažemo i stvarnost sveta u kojem se za te principe borimo“, istakla je Gojković i posebno zahvalila zbog podrške u suprotstavljanju pokušajima samoproklamovane države Kosovo da postane članica organizacija poput UNESKO, Interpola, Svetske carinske organizacije i drugih međunarodnih organizacija.

Gojković je ukazala da Srbija stalno ukazuje da je prisustvo UNMIK u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom, kao garanta statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na KiM, od vitalnog značaja za bezbednost i izgradnju poverenja između zajednica na KiM.

„Sa žaljenjem konstatujemo da sa druge strane nema napretka u vezi sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština. Upozoravamo na neprihvatljivost jednostranih akata Prištine, posebno formiranje tzv. vojske Kosova protivno Rezoluciji 1244, regionalnim aranžmanima i Briselskom sporazumu i uvođenje taksi od 100 odsto na robu iz Beograda, odnosno kršenje odredaba CEFTA. Ukazujemo da je u sklopu jednostranih poteza Prištine nedavno usvojena i tzv. Rezolucija o genocidu, kojom se dalje blokira dijalog i skreće pažnja sa stvarnih zločina Albanaca na Kosovu i Metohiji, posebno u sklopu rada Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu i Metohiji. Želim da vas informišem da je tzv. skupština Kosova usvojila Platformu za dijalog o, kako se navodi, konačnom, inkluzivnom i pravno obavezujućem sporazumu za normalizaciju odnosa Beogada i Prištine, koja dokazuje da Priština ne želi nastavak dijaloga sa Beogradom.

Gojković je rekla da nedavni divljački upad specijalnih snaga Prištine u severne opštine KiM, prilikom kojeg je, reklo bi se nimalo slučajno, zverski kundacima pretučen i pripadnik UNMIK, ruski državljanin Mihail Krasnoščekov, potvrđuje da Priština, uz podršku svojih mentora, ne odustaje od namere da brutalnim akcijama zastrašivanja primora srpsko stanovništvo na trajno napuštanje svojih vekovnih ognjišta.

Ona je dodala da ono što „posebno zabrinjava jeste reakcija, ili bolje rečeno odsustvo bilo kakve reakcije onih koji su jedini na KiM pozvani i nadležni da se staraju o očuvanju bezbednosti i sigurnosti na teritoriji KiM“.

Gojković je pozdravila razvoj ekonomske saradnje dve države, te ukazala na dobru saradnju u oblasti energetike, konkretnu saradnju u gasnoj i naftnoj oblasti, oblasti elektroenergetike, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije, geologije i rudarstva. Gojković je rekla da je Srbija naročito zainteresovana da bude deo projekta „Turski tok“, kao i da je započela sa aktivnostima na ovom projektu koji predstavlja jedan od strateški najznačajnijih projekata i stratešku investiciju za budućnost i razvoj Srbije.

Gojković je istakla značaj saradnje u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, sporta i omladinske politike i navela da je važno podstaći na dalje intenziviranje saradnje u oblasti savremenog stvaralaštva, kreativnih industrija, filmske industrije, te navela primer filma „Balkanska međa“, koji predstavlja jedan od najuspešnijih projekata srpsko-ruske kulturne saradnje i s pravom pretenduje na titulu kulturnog događaja godine. Gojković je zahvalila i na velikoj pomoći Ruske Federacije u unutrašnjem oslikavanju Hrama Svetog Save u Beogradu koju vidimo kao potvrdu srpsko-ruskog prijateljstva i uspešne saradnje.

Predsednik Državne Dume Ruske Federacije Vjačeslav Volodin ukazao je da zasedanje Komisije doprinosi jačanju strateškog partnerstva dve zemlje, zasnovanog na prijateljstvu, ravnopravnom dijalogu i uzajamno korisnoj saradnji. Podsetio je na niz bilateralnih sporazuma koji su potpisani tokom poslednje posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Srbiji, koji su doprineli razvoju saradnje u oblasti industrije, digitalne tehnologije, nuklearne energetike i poljoprivrede. Volodin se složio sa predsednicom Gojković o posebnom značaju zajedničkog projekta u oblasti energetike.

Volodin se tokom svog obraćanja osvrnuo i na važnost unapređenja saradnje između dve države u oblasti obrazovanja i turizma, čemu parlamentarci mogu dati značajan doprinos.

Predsednik Državne Dume je istakao da su pozicije Rusije i Srbije po međunarodnim pitanjima uvek bile veoma bliske, uključujući i odbranu legitimnih interesa Srbije po pitanju Kosova i Metohije, i naglasio da je rešavanje tog pitanja moguće isključivo kroz dijalog i poštovanje Rezolucije 1244.

On je istakao da savremeni izazovi i pretnje zahtevaju stvaranje nove arhitekture bezbednosti na Evroazijskom prostoru i aktivno učešće parlamentaraca na 141. zasedanju IPU u Beogradu vidi kao dobar prostor za pronalaženje odgovora na goruća globalna pitanja.

U svom obraćanju Volodin je skrenuo pažnju i na novi interparlamentarni format, sastanak predsednika parlamenata Evroazije.