Gojković i Volodin su razgovarali o unapređenju parlamentarne i ukupne bilateralne saradnje između dve države, a nakon sastanka otvorili su Peto zasedanje zajedničke parlamentarne Komisije.

Gojković je istakla da dinamično održavanje sednica Komisije na najbolji način svedoči o kvalitetu odnosa, kao i snažnom obostranom interesu za dalje proširenje i unapređenje saradnje.

„Pri svakom našem susretu mi imamo priliku da ocenimo kako naši odnosi beleže rekorde i najviši nivo u istoriji nakon više od 180 godina“, naglasila je Gojković na početku zasedanja Komisije, ukazujući da je bilateralna i naročito parlamentarna saradnja veoma intenzivna.

Gojković je uputila iskrenu zahvalnost Ruskoj Federaciji na kontinuiranoj i principijelnoj podršci po pitanju Kosova i Metohije, posebno na multilateralnom planu i istakla da time Ruska Federacija još jednom potvrđuje svoju značajnu ulogu u poštovanju međunarodnog prava i poštovanju opštih principa i ciljeva proklamovanih u Povelji Ujedinjenih nacija.

„Podrška Ruske Federacije nastojanjima Republike Srbije da postigne održivo i uzajamno prihvatljivo rešenje u neposrednom dijalogu Beograda i Prištine je od nemerljivog značaja za nas“, rekla je Gojković i ukazala da poseban značaj ova podrška dobija u okolnostima kada Priština preduzima niz nasilnih i jednostranih poteza.

Govoreći o temama zasedanja Komisije, Gojković je rekla da je Skupština Srbije spremna na predan i marljiv rad, kako bi svi dogovoreni sporazumi između dve zemlje, od našeg zajedničkog interesa, što lakše i što bolje zaživeli.

Gojković je rekla da je Skupština nedavno ratifikovala Sporazum o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji, koji ima ogroman simbolički značaj, kao i da očekuje da će uskoro biti ratifikovan Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije, koji će, svojim sprovođenjem, predstavljati značajan doprinos razvoju ukupne saradnje. Gojković je navela i da Parlament daje punu saradnju u domenu energetike, konkretno projektu „Turski tok“, u domenu informacionih i komunikacionih tehnologija i digitalne ekonomije i pozdravila obnovljenu saradnju dve zemlje u oblasti korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe na osnovu ispitanih i inovacionih tehnologija.

Govoreći o saradnji u međunarodnim parlamentarnim organizacijama, Gojković je rekla da Srbija visoko ceni saradnju koju ostvarujemo sa Rusijom na multilateralnom planu i naglasila da delegacije Skupštine Srbije nikada neće glasati za odluke koje su usmerene protiv interesa ruske delegacije.

Gojković je u tom kontekstu rekla da Srbija, polazeći i potvrđujući svoju suverenost i nezavisnost svoje međunarodne pozicije, koja je utemeljena na principijelnoj politici, političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti, nikada nije i neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji i ruskom narodu.

Predsednica Parlamenta je govorila i o zaštiti istorijskog pamćenja i suprotstavljanja heroizaciji nacizma, u kontekstu 75-godišnjice završetka Drugog svetskog rata i naglasila da Srbija dobro pamti junaštvo ruskih i sovjetskih dobrovoljaca i vojnika koji su se rame uz rame borili sa našim jedinicama za oslobođenje naše zemlje od okupacije.

„Naše tadašnje, ali i vekovne zajedničke borbe, patnje i pobede nas obavezuju da brižljivo čuvamo uspomenu na žrtvu podnetu za slobodu“, rekla je Gojković i rekla da je Srbija zahvalna za ogromne žrtve koje je podnela Rusija kroz vekove ne želeći da ostavi Srbiju samu pred napadima njenih neprijatelja.

„Mi mnogo godina u nizu obeležavamo sećanja na velike borbe i žrtve, ali, zahvaljujući hrabrosti, umeću i požrtvovanosti, i na pobede. To sećanje je posebno živo u godinama kao što je ova, u kojoj obeležavamo 75 godina pobede nad fašizmom, velike pobede u kojoj je bila odlučena sudbina sveta“, poručila je Gojković.

Gojković je napomenula da sećanje na zajedničku borbu nije jedini razlog zašto moramo čuvati istinu o istoriji navodeći da se danas vode borbe, drugačije nego nekada, borbe za samo razumevanje istorije i upozorila da nasilni revizionizam preti ne samo sećanju, nego i opstanku čitavih naroda.

„Narod koji ne pamti prošlost nema ni budućnost“, poručila je Gojković.

Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin je istakao da se odnosi Srbije i Rusije razvijaju dinamično zahvaljujući predsednicima Vladimiru Vladimiroviču Putinu i Aleksandru Vučiću, a da je na parlamentima da kroz zakonodavni proces potkrepe dogovore.

Volodin je ukazao da su rezultati saradnje očigledni, da je robna razmena u prošloj godini porasla za skoro za 24 odsto i da iznosi 2,3 milijarde dolara u prvih devet meseci prošle godine, a još mnogo treba da se učini da se postigne novi takav zadatak koji je postavljen, da se robna razmena uveća do 3,5 milijardi dolara.

Volodin je napomenuo da će potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom otvoriti nove mogućnosti saradnje u evroazijskoj dimenziji i da će dati dodatni impuls onome što smo do sada dostigli.

Volodin je rekao da se velika pažnja poklanja razvoju obrazovanja i kulture.

Volodin je čestitao predstojeći praznik Srbiji, Sretenje – Dan državnosti i izneo želje za dalji razvoj i blagostanje Srbije.

Volodin je rekao da je srpski narod dao veliki doprinos pobedi nad fašizmom, da je organizovao veliki antifašistički pokret, i da je u ratu poginuo svaki deseti stanovnik Jugoslavije, ukupno 1,7 miliona ljudi, a više od polovine njih su bili Srbi.

„Srpski narod sebe je doveo na ivicu opstanka boreći se protiv fašizma“, rekao je Volodin.

Volodin je poručio da danas moramo da poštujemo sećanje na one koji su nam dali mogućnost da gradimo život i planiramo budućnost i da učinimo sve sa naše strane da se zaštiti sećanje i na ulogu sovjetskih vojnika koji su dali svoje živote za slobodu, da svet oslobode od fašizma i dodao da pokušaji da se precrta njihov doprinos su nedopustivi.

Volodin je rekao da Srbija i Rusija jednako gledaju na neophodnost čuvanja istorijskog sećanja i zahvalio Srbiji na svemu što čini da sačuva sećanje na sovjetske vojnike i oficire koji su poginuli prilikom oslobođenja Jugoslavije.

„Želimo da zahvalimo srpskom narodu za brigu o grobljima i memorijalima, tamo su naši vojnici sahranjeni, jedni pored drugih, i to je osnova koja nas još više zbližava“, poručio je Volodin i naveo da i danas treba da podržavamo jedni druge i da činimo sve kako bismo sačuvali sećanje.

Volodin je u tom cilju predložio formiranje Instituta za čuvanje istorijskog sećanja, imajući u vidu da su srpski i ruski narod dali ogromne žrtve. Volodin je rekao da bi to bilo rešenje da zajedno, sada u humanitarnoj i obrazovnoj sferi, preduzimamo korake da bi zaštitili istinu sećanja na poginule i objektivnost pogleda na to vreme. Kako je naglasio, u okviru parlamentarne saradnje, pokretanje ove inicijative je korak ka tom cilju, a predsednica Skupštine Srbije je podržala predloženu inicijativu.