Članovi Odbora za nauku i tehnološki razvoj su, na sednici od 4. septembra, razmatrali Infirmacije o ostvarivanju programskih planova Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj u 2009. godini i Infomacije o stanju u Vinči.

Sednici su u ime Ministarstva prisustvovali državni sekretar Snežana Pajović i Miroslav Vesković, pomoćnik ministra.

Informaciju o ostvarivanju programskih planova Odboru je predstavila državni sekretar Ministarstva Snežana Pajović, koja je posebnu pažnju posvetila utrošenim sredstvima iz budžeta za prvih šest meseci rada u 2009. godini. Od budžetski odobrenih 7,4 milijardi dinara, Ministarstvo je u prvoj polovini godine utrošilo preko 4 milijarde za realizaciju svih planiranih aktivnosti i nastavak 450 naučnih projekata. Ona je dodala i da Ministarstvo do kraja septembra planira završetak javne raprave o Nacrtu nacionalne strategije naučnog i tehnološkog razvoja i obavestila članove Odbora da će predstavnici Ministarstva u tom periodu narodnim poslanicima predstaviti Nacrt strategije.

U kraćoj raspravi o informaciji, narodni poslanici složili su se da su sredstva koja država izdvaja za nauku nedovoljna za njen razvoj, još jednom kritikujući rebalans budžeta, kojim je smanjen budžet za nauku za 1 milijardu dinara.

Informaciju o stanju u Vinči članovima Odbora predstavio je pomoćnik ministra Miroslav Vesković. On je istakao da ova institucija trenutno zapošljava 800 radnika i ostvaruje godišnji prihod od 1,6 milijardi dinara, od čega je 600 miliona iz sopstvenih prihoda. On je dodao da je Institut u Vinči jedina institucija u zemlji zadužena za pitanje radioaktivnog otpada. U cilju dugoročnog rešavanja tog problema Vlada je pristupila formiranju javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim otpadom, koje će doprineti da Vinča funkcioniše kao naučna institucija. Pored javnog preduzeća biće formirana i Agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost, koja će se kao nezavisno telo baviti ovim pitanjima. Trenutno najvažnijji projekat u Institutu Vinča je VIN, koji podrazumeva izmeštanje nuklearnog otpada u Rusiju, dekomisiju nuklearnog reaktora i izgradnju hangara za odlaganje nuklearnog otpada. Prioritet projekta je izmeštanje nuklearnog otpada u vrednosti od 54 miliona evra. Značajnu, kako finansijsku, tako i stručnu pomoć, Srbija na ovom projektu dobija od Rusije, Evropske unije, ali i nekih zemalja pojedinačno, kao što su Češka i Slovenija.

U raspravi o ovoj informaciji članove Odbora je interesovalo da li će se novo javno preduzeće baviti problemom nuklearnog otpada, nastalog kao posledica bombardovanja. Pomoćnik ministra nauke istakao je da će to preduzeće biti zaduženo za svaku vrstu nuklearnog otpada, pa i otpada nastalog usled bombardovanja. On je obavestio članove Odbora da je na teritoriji Srbije, sav gornji sloj zemljišta kontaminiranog bombardovanjem, uklonjen i prenet u Vinču gde je uskladišten po svim propisima. Takođe, on je izneo i stav da bi u budućnosti Institut Vinča trebalo podeliti u tri celine, od kojih bi se jedna bavila naučnim radom, druga, praktičnom primenom projekata i koja bi bila tržišno orijentisana i treća, javno preduzeće koje će se baviti nuklearnim tehnologijama.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Srboljub Živanović.