Posebnu priliku da se obrati učesnicima sastanka imao je Nenad Čanak, predsednik Odbora za evropske integracije, kao jedan od panelista u okviru Sesije I - „Proširenje Evropske unije“. U svom obraćanju Čanak je istakao da je čast biti među onima koji razumeju poziciju Srbije i važnost evropskih integracija. Naglasio je da su na Balkanu večni problem granice, te da je zato potrebno učiniti da te granice nestanu, a to se može učiniti samo članstvom u EU. Podsetio je prisutne i na Františeka Zaha, kao simbola jedinstva svih prisutnih učesnika sastanka. Objasnio je specifičnost pozicije Srbije, koja proizilazi iz odnosa sa Evropskom unijom i Rusijom. Rekao je da je pitanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji jedna od ključnih tema i da se to ne može rešiti bez jake Srbije, koja treba da postane tačka saradnje, umesto tačka sukoba istoka i zapada. Rekao je da se Srbija može pohvaliti time što njena druga pokrajina – AP Vojvodina ima najmnogojezičniju Skupštinu u Evropi, što je takođe vrednost koju bi unela u EU. Naposletku je zaključio da Evropska unija pre svega mora biti garant mira i stabilnosti i da je Srbija spremna da pruži svoj doprinos, te da je značajna pomoć i podrška država članica Višegradske grupe kako bi Srbija što pre postala članica EU.

Drugi panelista na temu „Proširenje Evropske unije“ Jan Čarnogurski, bivši predsednik Vlade i ministar pravde Republike Slovačke, ponudio je svoje viđenje članstva Srbije u Evropskoj uniji, ističući kao dva glavna problema činjenicu da se Srbija vidi kao saveznik Rusije, ali i problem Kosova i Metohije, koji je nastao usled kršenja Rezolucije 1244. Naglasio je da se Slovačka stidi što je dozvolila preletanje borbenih aviona iznad svoje teritorije 1999. godine, te da je sigurno da drugi put ne bi dala ovakvu saglasnost.

U okviru Sesije II, koja se odnosila na razmenu mišljenja pred 61. Plenarni KOSAK, izneto je mišljenje da bi jedan od stavova Višegradske grupe trebao da bude neophodnost proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan. U okviru poslednje, treće sesije, razmenjena su mišljenja o budućnosti EU u svetlu izbora za Evropski parlament.

Narodna poslanica, Dubravka Filipovski je u osvrtu na komentar o odnosima Rusije i Srbije naglasila da je članstvo u EU glavni spoljnopolitički prioritet Srbije, o čemu svedoče i podaci o trgovinskoj razmeni sa državama članicama EU od 65 odsto, trgovinska razmena sa državama CEFTA iznosi 18-25 odsto, dok je sa ostalim državama ona svega 15 odsto.

Na kraju sastanka usvojeni su Zaključci sa sastanka odbora za evropske poslove parlamenata država članica V4, u kojima su prepoznati napori Srbije da sprovede reforme, te da bi to trebalo da bude odraženo kroz povećanje broja otvorenih i zatvorenih poglavlja, osuđeno je uvođenje taksi od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine i pružena je snažna podrška članstvu Srbije u EU, za koje će se države članice V4 založiti i na 61. Plenarnom sastanku KOSAK.