Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, za četvrtak, 14. oktobar 2010. godine, sa početkom u 10,00 časova.

Narodna skupština utvrdila je dnevni red:

1. Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, koji su podnela 123 narodna poslanika.

Narodna skupština većinom glasova prihvatila je predlog grupe od 123 narodna poslanika da se ova tačka dnevnog reda razmatra po hitnom postupku.

Nakon otvaranja sednice, narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Paja Momčilov, Kenan Hajdarević i Miroslav Markićević iskoristili su pravo po članu 286. Poslovnika i zatražili obaveštenje i objašnjenje od državnih organa.

Narodna skupština nije prihvatila predloge narodnih poslanika Srpske radikalne stranke da se u dnevni red sednice uvrste još tri predloga deklaracije - o osudi zločina nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj nezavisnoj državi Hrvatskoj, o osudi genocida nad jermenskim narodom od 1915. do 1923. godine od strane Otomanske Turske i o utvrđivanju granice između Srbije i Hrvatske na Dunavu.

Na početku jedinstvenog pretresa, u ime predstavnika predlagača, Predlog deklaracije obrazložila je Nada Kolundžija, šef Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, Ona je naglasila da je namera Skupštine Srbije da se ovom deklaracijom da podrška domaćim i međunarodnim institucijama, kao i institucijama u okruženju da se na isto način, kao i Skupština Srbije, odrede prema srpskim žrtvama. Istakla je da je smisao deklaracije da se zločini nad Srbima nikada ne zaborave i da se politika koja je dovela do toga više nikada ne ponovi. Njenim usvajanjem Narodna skupština poziva parlamente susednih zemalja da imaju isti odnos prema svim žrtvama u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, kao i međunarodne institucije, koje procesuiraju odgovorne za zločine, da kazne i one koji su počinili zločine nad Srbima, rekla je Kolundžija.

Nakon toga, za reč su se javili predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa.

U ime Poslaničke grupe SPS-JS, Dragan Marković-Palma je rekao da će SPS-JS glasati za deklaraciju i pozvao druge parlamente da osude zločine nad srpskim narodom, kao i NATO da se izvini za zločine i stradanje civila u bombardovanju 1999. godine.

Narodni poslanik Slobodan Samardžić je, u ime Poslaničke grupe DSS, rekao da će usvajanje deklaracije, u kojoj je izraženo žaljenje zbog žrtava NATO bombardovanja, ali ne i njegova osuda, značiti amnestiju onoga što je 1999. godine ta alijansa učinila u SRJ, kao i amnestiju Slovenije, gde je takođe bilo žrtava početkom devedesetih godina. On je napomenuo da će usvajanje takve deklaracije za posledicu imati sortiranje žrtava, umanjenje zločina NATO i Slovenije, reviziju nove istorije i da zbog toga ne zaslužuje da bude prihvaćena u Narodnoj skupštini.

Šef Poslaničkke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić je zamerio što nije prihvaćen predlog da se jednim tekstom obuhvate sve žrtve i svi zločinci, što se u tekstu deklaracije ne pominju svi zločini i što u Predlogu deklaracije o osudi zločina nad Srbima i građanima Srbije nisu osuđeni NATO zločini iz 1999. godine i oni počinjeni u Sloveniji.

Šef Poslaničkke grupe Nova Srbija Velimir Ilić je takođe zamerio što se u predloženoj deklaraciji ne osuđuju zločini koje je počinio NATO 1999. godine i ocenio da se taj dokument donosi "pro forme" da bi zadovoljio javno mnjenje i opoziciju. On je dodao da su svi zločini identični, bez obzira nad kim su izvršeni, kao i da je Skupština Srbije trebalo da donese jednu deklaraciju u kojoj bi osudila sve zločine, a ne da ih pojedinačnim aktima rangira.

U ime Poslaničke grupe G 17 plus Suzana Grubješić najavila je da će ta poslanička grupa glasati za Predlog deklaracije i istakla da se ne može očekivati da neko drugi ima razumevanje za naše žrtve, ako mi sami ne razvijamo poštovanje prema njima. Srpski narod je u 20. veku ginuo i stradao i u 21. veku treba da nauči da živi, poručila je Suzana Grbješić. Ona je istakla da je nepobitna činjenica da su Srbija i njena skupština pružile ruku pomirenja narodima u okruženju usvajanjem Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici. Po njenom mišljenju, bez primene Krivičnog zakona nema mira u regionu i dodala da pravosuđa u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ne mogu da nađu izgovor da ne pokrenu istrage za ratne zločine počinjene nad Srbima.

U ime Poslaničke grupe Srpska radikalna stranka Aleksandar Martinović je rekao da SRS neće glasati za predloženi tekst deklaracije i istakao da su prelagači deklaracije propustili da objasne građanima Srbije i svetskoj javnosti šta se u stvari desilo od 1990. godine. Zamerio im je što je u tekstu deklaracije izostao pokušaj da se skine hipoteka - da su Srbi najodgovorniji za raspad bivše Jugoslavije. Ocenio je da je deklaracija nepotpuna jer se ne spominju zločini u Sloveniji i zamerio što se ne osuđuje NATO bombardovanje, nego samo izražava žaljenje zbog žrtava koje su stradale za vreme bombardovanja.

U ime narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor je

najavio da će oni podržati ovu deklaraciju na isti način kao što su 30. marta podržali Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. Izneo je mišljenje da svaki zločin treba osuditi bez obzira ko ga je izvršio i ko su bile žrtve.

Narodni poslanik Momo Čolaković je, u ime Poslaničke grupe PUPS, naveo razloge zbog kojih će podržati predloženi tekst deklaracije. Pre svega, što se osuđuju svi zločini nad srpskim narodom i državljanim Srbije na prostoru bivše Jugoslavije, što se podržavaju državni organi Srbije da nastave borbu za utvrđivanje istine i privođenje pravdi svih onih koji su počinili te zločine i što se pozivaju sve države u okruženju da preduzmu sve i osude zločine koje su učinili pojednici u njihovo ime.

U ime Poslaničke grupe LDP Zoran Ostojić je najavio da će ta stranka podržati predloženu deklaraciju, jer je za LDP nesporno da je srpski narod podneo mnogo žrtava u proteklim ratovima. On je rekao da je sasvim prirodno osuditi žrtve svog naroda i napomenuo da je lako osuditi zločine, a da je teže osuditi zločince i da Srbija, zbog toga, najpre treba da osudi zločince koji su učinili zločine nad drugim narodima. Prema njegovim rečima, posle toga može da se očekuje da i druge države osude počinioce zločina nad srpskim narodom.

Nakon celodnevnog jedinstvenog pretresa u kojem je učestvovalo oko 30 narodnih poslanika, potredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić zaključila je jedinstveni pretres o jedinoj tački dnevnog reda i odredila kao Dan za glasanje četvrtak, 14. oktobar, sa početkom u 20,15 časova.

Dan za glasanje

U Danu za glasanje Narodna skupština je sa 133 glasa narodnih poslanika usvojila Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda, u celini.

Narodna skupština odlučivala je i o povredama Poslovnika na koje su narodni poslanici ukazivali u toku sednice i odlučila da ni u jednom slučaju odredbe Poslovnika nisu bile povređene.

Pošto je Narodna skupština obavila raspravu i odlučivanje o jedinoj tački dnevnog reda, sednice predsednica Narodne skupštine prof.dr Slavica Đukić-Dejanović zaključila je Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2010. godini.