Evropska nedelja parlamentarizma okupila je parlamentarce iz Evropske unije, države kandidata i posmatrače, kao i poslanike Evropskog parlamenta, kako bi raspravljali o ekonomskim, budžetskim i društvenim pitanjima.

Tokom događaja, učesnicima su se obratili Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta, Šimon Holovnja, predsednik Sejma Republike Poljske, Malgožata Kidava - Blonjska, predsednica Senata Republike Poljske i Mario Dragi, nekadašnji predsednik Vlade Italije i Evropske centralne banke.

Prvog dana, održan je sastanak Odbora za ekonomske i monetarne poslove. U obraćanju na temu „Budućnost Bankarske unije i Unije tržišta kapitala“ dr Aleksandra Tomić je istakla da se Evropa nalazi pred izazovima globalne geopolitičke situacije, ekonomske neizvesnosti, ubrzane digitalizacije i promena u strukturi globalnih finansijskih tržišta, te da to predstavlja potrebu za daljim jačanjem Bankarske unije i Unije tržišta kapitala. Dodala je da su te dve oblasti ključne za ekonomsku stabilnost i rast Evropske unije, ali i za dalju integraciju zemalja koje su na putu ka članstvu. Istakla je da je Bankarska unija projekat koji je započeo sa ciljem da se evropski bankarski sektor učini otpornijim na krizne situacije, kao odgovor na finansijsku krizu koja je pogodila Evropu pre više decenija, ali da njene prednosti postaju sve očiglednije. Navela je da je u budućnosti, međutim, potrebno unaprediti ovu uniju kako bismo odgovorili na nove izazove. Naglasila je da su Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti već izradili planove za sve slične scenarije koji mogu da se dogode u budućnosti. Govorivši o Uniji tržišta kapitala, navela je da za zemlje poput naše, koje teže da postanu članica EU, Unija tržišta kapitala nudi priliku za ubrzanje ekonomskih reformi, stvaranje povoljnog poslovnog okruženja i povećanje poverenja međunarodnih investitora.

Tomić je naglasila, da je Srbija postigla rezultate, vodeći se ovim principima, te je u prošloj godini bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Podsetila je i da je tokom prošle godine Evropska komisija odobrila Reformsku agendu Srbije, za četiri oblasti sa 98 mera, sa projektovanim budžetom od 1.6 milijardi evra za region do 2027. godine. Zaključila je da budućnost Bankarske unije i Unije tržišta kapitala u Evropi zavisi od našeg zajedničkog napora da stvorimo stabilne, transparentne i konkurentne ekonomske okvire koji će omogućiti rast i razvoj. Izrazila je nadu da će Srbija u budućnosti moći da doprinese ovom procesu kao punopravni član Evropske unije.

U svom obraćanju na temu „Stvaranje ekosistema za evropske investicije“ Miroslav Petrašinović je istakao da je Evropa naš partner i naš cilj. Istakao je da, kako bismo stvorili pravi ekosistem za evropske investicije, moramo da budemo svesni nekoliko ključnih faktora. Naveo je stabilnost i predvidljivost zakonodavnog okvira, i dodao da investitori traže sigurno okruženje u kojem mogu da planiraju i donose dugoročne odluke. Naveo je razvoj infrastrukture, te istakao da evropske investicije često prate dobre infrastrukturne projekte i da putna, železnička, energetska i digitalna infrastruktura moraju biti prioritet. Dodao je i razvoj obrazovanja i inovacija, te naglasio da su investicije u obrazovni sistem i razvoj novih tehnologija ključne komponente za privlačenje evropskih investicija i da kvalitetna radna snaga, spremna da se nosi sa izazovima digitalizacije i industrije, postaje jedan od najvažnijih faktora koji privlači strane investitore. Istakao je i da moramo uraditi sve da naša politika razvoja bude u skladu sa evropskim zelenim planovima. Dodao je i to da stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta, u kome poslovni sektor oseća da je siguran i da se pravila igre ne menjaju iz meseca u mesec, donosi investicije. Poručio je da veruje da je Srbija na pravom putu kao i da naša posvećenost evropskim integracijama ne sme da stane ni pod kojim uslovima.

Drugog dana, održana je Plenarna sednica Evropske nedelje parlamentarizma. U svom obraćanju na temu „Unapređenje konkurentnosti Evropske unije kroz jedinstveno tržište, inovacione politike, bolje izrade zakonodavstva i kvalitetnih poslova“ Miroslav Petrašinović je istakao da Evropska unija, kao jedan od najvećih zajedničkih prostora na svetu, mora da ostane konkurentna u globalnom okruženju koje se brzo menja. Naveo je da Srbija, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, već godinama dokazuje da je pouzdan partner Evropske unije u ovom procesu i da je snažnim reformama, privlačenjem investicija, razvojem inovacija i ulaganjem u infrastrukturu pokazala da može biti deo snažnije i konkurentnije Evrope. Naglasio je da je jedinstveno tržište temelj integracije Evrope i da upravo u tome leži njena snaga.

Petrašinović je istakao da je Srbija dokazala da može biti ekonomski pokretač regiona, te naveo regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan kao primer kako se ekonomske barijere mogu ukloniti i kako slobodno tržište može doneti direktnu korist građanima i privredi. Naveo je da Srbija, kao država kandidat za članstvo, snažno podržava sve inicijative i zajedničke evropske projekte, kao i da će Srbija nastaviti sa reformama i stvaranjem jake ekonomije, da će nastaviti da podržava inovacije i nove tehnologije, jer je to put kojim Srbija ide u budućnost, u budućnost moderne, uspešne i razvijene Evrope.

U svom obraćanju na temu „Prvi nacionalni planovi pod revidiranim Okvirom za ekonomsko upravljanje – izvučene pouke“ dr Aleksandra Tomić je navela da su ekonomske krize, pandemije i klimatske promene pokazale da je neophodno da evropske zemlje sarađuju bliže i koordinišu svoje ekonomske politike kako bi se adekvatno odgovorilo na ove izazove. Objasnila je da ovaj Revidirani okvir pomaže da se kreira nova zelena, digitalna, inkluzivna i otporna Evropa. Navela je da je Okvir za ekonomsko upravljanje važan korak u pravcu većeg ujedinjenja ekonomskih politika u Evropi i da on omogućava veću fleksibilnost u upravljanju ekonomijama, ali takođe zahteva i odgovornost svih država članica, kako bi se osigurao stabilan i održiv razvoj. Dodala je da Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, aktivno radi na digitalnoj i ekološkoj tranziciji kako bi doprinela jačanju evropskog ekonomskog prostora. Naglasila je i da prvi put, u budžetu za 2025. godinu, Srbija ima tačno definisan „zeleni budžet“ sa 64 projekta u vrednosti od jedne milijarde evra. Naglasila je da Srbija vidi članstvo u Evropskoj uniji kao ključan korak ka poboljšanju života građana, i da je cilj nastavak ekonomskih reformi kroz doprinos jačoj, konkurentnijoj i održivijoj ekonomskoj ekonomiji. Zaključila je da će Srbija u budućnosti, sa evropskim vrednostima kao osnovom, raditi na tome da obezbedi stabilan rast i bolji život za sve naše građane.