Ministar finansija Siniša Mali, naveo je da se Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu žele postići dva cilja: dalje podizanje životnog standarda građana kroz podizanje plata, penzija, visine minimalne zarade i kroz rasterećenje zarada, i dalje jačanje ekonomije kroz kapitalne investicije.

Ministar finansija je ukazao da je budžetom za narednu godinu predviđena 1.516 milijardi dinara ukupnih prihoda i 1.717 milijardi ukupnih rashoda. Deficit je umanjen, i iznosi 202 milijarde dinara, odnosno 3 odsto, naveo je Mali i istakao da umanjenje deficita, u dogovoru sa Međunrodnim monetarnim fondom, omogućava i da se smanji udeo javnog duga u BDP sa očekivanih 58.2 odsto ove godine, na 55.5 odsto do kraja sledeće godine. On je ukazao i da je projektovana stopa rasta ekonomije od 4.5 odsto, što predstavlja konzervativno predviđanje, i izneo očekivanje da će biti i veća stopa rasta.

Javne finansije su stabilne, državna kasa je likvidna, obaveze se ispunjavaju na vreme, sve u saradnji sa Narodnom banke Srbije, zaključio je izlaganje ministar Siniša Mali.

Članovima Odbora se obratila i guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković, iznoseći ocenu da je predloženi budžet za 2022. godinu zasnovan na realističnim makroekonomskim pretpostavkama i projekcijama. Navela je da se postiže balans između razvojne i socijalne komponente budžeta. Fisklani plan za narednu godinu doprinosi privrednom rastu, povećanju investicija i konkurentnosti, rastu zaposlenja i standardu građana, zaključila je Tabaković.

Ocenu i mišljenja o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu dali su i predsednik Fisklanog saveta prof. dr Pavle Petrović, predsednik Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda dr Miladin Kovačević i predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović.

Nakon duže rasprave, Odbor je prihvatio, u načelu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, sa pratećim predlozima odluka i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i prihvatili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o budžetskoj inspekciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Odlukom Odbora guvernera Međunarodnog monetarnog fonda od 2. avgusta 2021. godine i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija („Zajmoprimac“) za Program „Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, faza I“, koje je podnela Vlada.

Predloge zakona obrazložili su državni sekretari u Ministarstvu finansija Saša Stevanović i Slavica Savičić, pomoćnica ministra finansija Snežana Karanović i predstavnik Uprave za javni dug Dragan Babić.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Nikola Jolović, Adrijana Pupovac, Olivera Pešić, Ana Beloica, Goran Kovačević, dr Boban Birmančević, Bratimir Vasiljević, prof. dr Vladimir Marinković, Uglješa Marković, Zoltan Pek i Vojislav Vujić, kao i narodni poslanici prof. dr Ljubinko Rakonjac, Miloš Terzić i Milija Miletić.