Ponedeljak, 24. novembar 2025.
Na sednici Odbora za evropske integracije, koja je održana 24. novembra 2025. godine, predstavljen je Godišnji izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu.
Predsednica Odbora je na samom početku sednice istakla da će se o Godišnjem izveštaju diskutovati i na sednici Narodne skupštine, ali da je i ovo prilika da se o Izveštaju govori.
Ona je pozvala ambasadora Evropske unije i ministra za evropske integracije da predstave Izveštaj Odboru.
Ambasador Andreas fon Bekerat istakao je veliki značaj koji Evropska unija pridaje proširenju u trenutnom geopolitičkom kontekstu, naglašavajući da Srbija treba da iskoristi ovaj zamah proširenja. Osvrćući se na ključne nalaze Izveštaja Evropske komisije za 2025. godinu o Srbiji, ukazao je da, iako Izveštaj prepoznaje određene pozitivne pomake, tempo reformi se tokom protekle godine značajno usporio. Kredibilne reforme moraju biti sprovedene u svim oblastima, posebno u vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi izražavanja. Takođe je naglasio da je ključno da se u Srbiji smanji polarizujuća retorika. Naglasio je da je dijalog, okupljanje različitih aktera i konstruktivan rad jedini put napred. U tom smislu, ambasador je istakao da proces pristupanja Evropskoj uniji predstavlja snažnu i praktičnu platformu oko koje akteri mogu da sarađuju u interesu svih građana.
Ministar za Evropske integracije Nemanja Starović istakao je da Izveštaj pruža sveobuhvatan pregled napretka naše države na putu ka članstvu EU. Naveo je da Izveštaj pažljivo procenjuje napredak postignut tokom protekle godine, dok istovremeno identifikuje oblasti koje zahtevaju dodatnu pažnju i posvećenost. Dodao je da Srbija posmatra Izveštaj kao mapu puta za konkretne akcije i reforme. Istakao je da je u Izveštaju navedeno da je Srbija umereno pripremljena u oblastima pravosuđa, vladavine prava, osnovnih prava i reformi javne uprave. Navedeno je da je potreban dalji napredak u demokratskim institucijama, oblastima izbornog procesa i parlamentarnog razvoja. Ministar je podsetio da je u Narodnoj skupštini usvojen Zakon o izmenama i dopunama zakona o jedinstvenom biračkom spisku, kojim je predviđeno uvođenje Komisije sa ciljem revidiranja jedinstvenog biračkog spiska. Osvrnuo se i na vladavinu prava i slobodu medija i istakao da Izveštaj primećuje pomešanu sliku, navodeći da se pravni okvir poboljšao, dok se praktično okruženje za novinare u određenim aspektima pogoršalo. Ministar je i ovde naglasio da je Srbija usvojila set zakona koji se tiču medijskih servisa. Srbija se još jednom pokazala kao pouzdan partner EU i da je Srbija preduzela korake za usklađivanje sa viznom politikom EU, sprovođenju reformi i posvećenosti ekonomskom rastu.
Kovač je iskoristila priliku da ukaže na to da Odbor jednoglasno podržava ulazak Republike Srbije u Evropsku uniju i naporno radi na unapređenju uslova u ovoj oblasti, zajedno sa predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić. Podestila je da su na početku aktuelnog saziva dogovoreni ciljevi: jačanje parlamentarne diplomatije i osnivanje Radne grupe za poboljšanje izbornih procesa u kojem je učestvovao i nevladin sektor. Osvrnula se i na kritiku izbora članova Saveta REM i podvukla da niko iz vladajuće većine Narodne skupštine ne pokušava da blokira ovaj proces, te da je ovaj proces u toku. Kovač se složila da Narodnoj skupštini nedostaje godišnji plan rada i izrazila zadovoljstvo što su se opozicioni narodni poslanici vratili u plenum, kako bi diskusija u Narodnoj skupštini bila kredibilnija. Ona je iskoristila priliku i da ukaže da je u Izveštaju deo koji se odnosi na nacionalne manjine nepotpun i da je pravni okvir Srbije, jedan od najboljih, kada se govori o legislaturi prava nacionalnih manjina.
Članovi Odbora su diskutovali i davali komentare na Izveštaj Komisije, na koje je ambasador odgovorao.
Kovač je za kraju sednice pozvala članove Odbora da potpišu Predlog zaključaka Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2025. godinu, kao bi ga podneli Narodnoj skupštini na dalju raspravu.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milan Radin, Nikola Lazić, Ana Miljanić, Goran Milić, Dubravka Filipovski, Branislav Josifović, Sanja Džajić, Dunja Simonović Bratić, Zagorka Aleksić, dr Ana Jakovljević i Robert Kozma.
