Predlog zakona, članovima Odbora, u vidu panel prezentacije obrazložila je Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnica Ministra za zaštitu životne sredine.

Pomoćnica je istakla da je u septembru 1987. godine, usvojen Montrealski protokol, koji je doveo do uspostavljanja obaveza smanjenja proizvodnje i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Nadalje, na tekst Montrealskog protokola usvojena su četiri amandmana: Londonski, usvojen 1990. godine, kojim su na listu kontrolisanih supstanci dodati ugljen-tetrahlorid i metil-hloroform; Kopenhaški, usvojen 1992. godine, kojim su na listu kontrolisanih supstanci dodati bromofluorougljovodonici i metil-bromid; Montrealski, usvojen 1997. godine, kojim je predviđen sistem izdavanja dozvola za uvoz i izvoz novih, korišćenih, obnovljenih i obrađenih kontrolisanih supstanci iz Aneksa A, B, C i E i Pekinški, usvojen 1999. godine, kojim je predviđeno izveštavanje Ozonskom sekretarijatu na godišnjem nivou.

Na 28. sastanku zemalja potpisnica Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, održanog u Ruandi, 15. oktobra 2016. godine, usvojen je Kigali amandman. Kako se Montrealski protokol pokazao kao veoma efikasan dokument iz oblasti zaštite životne sredine, odlučeno je da se potrošnja HFC supstanci kontroliše na isti način kao potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač (HCFC supstance).

Ovim amandmanom uvode se fluorougljovodonici (HFC) u Montrealski protokol, odnosno smanjenje potrošnje i proizvodnje ovih supstanci. Fluorougljovodonici su fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte i koriste se kao alternativa za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ono što je karakteristično za ovu grupu supstanci jeste to da ne oštećuju ozonski omotač, ali da imaju visok potencijal globalnog zagrevanja i uticaj na klimatske promene. Zbog velike upotrebe HFC supstanci i sve većeg globalnog zagrevanja, odlučeno je da se preduzmu mere u cilju smanjenja potrošnje, proizvodnje i upotrebe ove grupe supstanci.

Imširagić Đurić je navela da je SFRJ ratifikovala Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač 3. januara 1991. godine, a da je Republika Srbija potvrdila sva četiri amandmana na Montrealski protokol, u martu 2005. godine. Uzimajući u obzir navedeno, potvrđivanjem Kigali amandmana Republika Srbija će nastaviti put sa ciljem očuvanja ozonskog omotača, s tim da HFC supstance spadaju u gasove sa efektom staklene bašte i dodatno će doprineti sprovođenju Pariskog sporazuma koji je Republika Srbija potvrdila 30. maja 2017. godine.

U periodu od ratifikacije Bečke konvencije i Montrealskog protokola Republika Srbija je uspešno implementirala ove ugovore kroz Programe za eliminaciju supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kroz investicione i neinvesticione aktivnosti i time ispunila preuzete obaveze koje proizilaze iz Montrealskog protokola.

Kroz primenu amandmana iz Kigalija, Montrealski protokol preuzima odgovornost za HFC sa vodećom ulogom u radu na ekološki održivom svetu, u skladu sa Agendom o održivom razvoju do 2030. godine.

Grupa potpisnica iz člana 5. Kigali amandmana, u koju spada Republika Srbija, imaće pristup finansijskoj i tehničkoj podršci koja se pruža u skladu sa Protokolom. Postoje i brojne druge koristi od ratifikacije.

Usvajanjem Amandmana utvrđuju se obaveze postupnog smanjenja potrošnje HFC supstanci za zemlje strane Montrealskog protokola. Prema Amandmanu zemlje su podeljene u četiri grupe, sa različitim kontrolnim merama.

Republika Srbija kao zemlja u razvoju i zemlja člana 5. Protokola je u obavezi da uvede kontrolne mere kako sledi: - određivanje osnovne potrošnje 2020. do 2022. godine; - zamrzavanje potrošnje na nivo osnovne potrošnje 2024. godine; - 10 odsto smanjenje potrošnje 2029. godine; - 30 odsto smanjenje potrošnje 2035. godine; - 50 odsto smanjenje potrošnje 2040. godine; - 80 odsto smanjenja potrošnje 2045. godine.

U procesu pristupanja EU Republika Srbija je u obavezi da svoje zakonodavstvo usaglasi sa, između ostalog, Regulativom (EU) br. 517/2014 o fluorovanim gasovima, koja je za ovu grupu supstanci već utvrdila strožije kontrolne mere. Usvajanje ovog Amandmana i uvođenje kontrolnih mera olakšaće kasnije preuzimanje strožijih mera koje propisuje Regulativom (EU) br. 517/2014, a takođe će se dati doprinos i u postizanju ciljeva utvrđenih Pariskim sporazumom.

Kao zemlja člana 5. Protokola, potvrđivanjem Amandmana Republika Srbija će imati mogućnost da aplicira za finansijska sredstva za pripremu planova i programa za smanjenje potrošnje ove grupe supstanci, čime će zemlja, kroz investicione i neinvesticione aktivnosti, biti u mogućnosti da u procesu pridruživanja EU ispuni standarde i zahteve propisane EU regulativama, a privrednom sektoru će omogućiti lakšu tranziciju i pristup novim tehnologijama i rashladnim fluidima koji ne oštećuju ozonski omotač i sa nižim potencijalom globalnog zagrevanja (GWP).

Nakon obrazloženja i iscrpne diskusije, članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

Pod tačkom razno, Odbor je prihvatio predlog da predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac i član Odbora Vesna Krišanov, čine delegaciju koja će učestvovati na parlamentarnim sastancima u Rimu i Glazgovu, u organizaciji IPU, a koji se tiču zaštite životne sredine.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac.