У уводном обраћању, заменица председника Одбора за права детета Љиљана Лучић истакла је да је циљ јавног слушања да укаже на значај и унапређење предшколског образовања. Она је оценила да образовање у раном детињству чини децу успешнијом у школи, утиче на здравствени статус деце и да је посебно важно за децу из осетљивих група. Један од циљева Стратегије развоја образовања је да до 2015. године 70 одсто деце од 3 до 5,5 година буде обухваћено прешколским образовањем, додала је Лучић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја проф. др Жарко Обрадовић навео је да Србија има веома разгранату мрежу предшколских установа, као и да су се њихов циљ и сврха значајно променили, од концепта чувања деце до концепта образовања и васпитања детета. Унапређење предшколског образовања, како је оценио Обрадовић, мора да подразумева повећање обухвата деце, осигурање квалитета унутар система, као и обезбеђивање релевантности система. Министар је такође навео и највеће препреке на путу унапређења система предшколског образовања које се односе на недовољан капацитет и неједнаку регионалну распоређеност предшколских установа.

Јудита Рајхенберг, директорка канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији, указала је на бројна истраживања која су потврдила да је улагање у рани развој деце једна од најисплативијих инвестиција са високом стопом повраћаја, што значи да има веома значајне економске и социјалне ефекте. Рајхенберг је истакла да је неопходно да предшколско образовање и васпитање буде квалитетно и приступачно деци из свих друштвено-економских група, у свим географским срединама у земљи. Директорка канцеларије УНИЦЕФ-а указала је и на значајан помак који је остварен одредбама Стратегије развоја образовања, а које предвиђају проширење обухвата све деце од 4 до 5,5 година кроз бесплатне полудневне програме.

Александар Бауцал са Института за психологију презентовао је учесницима скупа студију „Улагање у образовање у раном детињству“. Бауцал је истакао да подршка раном учењу и развоју чини основу будућег учења и развоја. Он је током презентације навео и основне разлоге ниског обухвата деце системом предшколског образовања, као што су недостатак капацитета, удаљеност предшколских установа и ставови родитеља.

Зорица Трикић из Центра за интерактивну педагогију – ЦИП оценила је да је основни предуслов за повећање обухвата деце подизање нивоа свести родитеља о важности образовања у раном детињству и о функцији предшколских установа.

У дискусији, у којој су учествовали народни посланици, представници невладиних организација и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, било је речи о систему предшколског образовања, учешћу деце са сметњама у развоју у систему предшколског образовања, финансирању на локалном нивоу, законодавном оквиру и контроли спровођења закона, затим о здравственом аспекту боравка деце у предшколским установама и потреби унапређења комуникације васпитача и родитеља.

У закључку јавног слушања, модератор и чланица Одбора Милица Војић Марковић истакла је да је предшколско образовање стратешки интерес и обавеза државе, да је потребно преиспитати одговорност локалних самоуправа у смислу финансирања предшколског образовања, да развој мреже предшколског образовања треба базирати на едукативном аспекту, као и да је неопходна додатна анализа демографских трендова.