Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Посланичка питања / Посланичка питања стенографске белешке / Посланичка питања у новембру
Посланичка питања у новембру
ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)
31/1 ЈЈ/МЈ 16.20 – 16.30
Када се боримо да имамо добар амбијент за инвеститоре, што мислим да је добро за нашу земљу и за грађане Србије, и да не постоји баш ништа лоше у томе, боримо се за инвеститоре, за домаће и за стране.
Када питате, да ли ви правите добар амбијент за стране инвеститоре, ви ме онда практично питате, да ли се ви борите за још бољи амбијент за породичне фирме у Републици Србији? Да ли се борите за бољи амбијент за микро, мала и средња предузећа у Републици Србији? Да, боримо се. Ја не видим апсолутно ништа лоше у томе. Али, да ли законе које сте поменули, пре свега измене и допуне Закона о експропријацији и Закон о референдуму доносимо због инвеститора? Не, немају никакве везе са инвеститорима, ни један, ни други закон. Закон о референдуму има везе са нашом обавезом да тај закон ускладимо са Уставом и самим тим да поштујемо Устав Републике Србије. Тај закон је требало да буде промењен до 2009. године. Нажалост, није промењен. У том смислу ми нисмо поштовали Устав Републике Србије. Устав Републике Србије, који се променио, променио неке одреднице које су онда морале последично да се мењају и у Закону о референдуму, тако да у овом тренутку морамо да мењамо Закон о референдуму да би поштовали Устав Републике Србије.
Што се тиче Закона о експропријацији, као што сам и причала током расправе о буџету, Закон о експропријацији никакве везе нема са инвеститорима, има са капиталним инвестиционим пројектима, али пре свега капиталним пројектима које финансира и спроводи и реализује Влада Републике Србије како би живот у Републици Србији био још додатно квалитетнији, како би капиталне пројекте имплементирали, реализовали ефикасно или ефикасније него што их у овом тренутку реализујемо како би брже градили и ауто-путеве и пруге и сличне, пре свега пројекте линијске инфраструктуре.
Знате, ми смо данас, нажалост у Републици Србији изгубили још један живот на Ибарској магистрали. Знате, колико смо живота изгубили на Ибарској магистрали док нисмо отворили аутопут до Чачка, Ибарској магистрали или магистрали смрти, како се зове нажалост у Републици Србији. Сваки дан који смо могли да брже изградимо тај ауто-пут је вредео један или два или три људска живота. Тако и ауто-пут до Пожеге, рецимо, и ја сам рекла, онај дан када сам била да бранимо буџет и да представимо буџет, да смо имали овакав Закон о експропријацији ми би за Светог Николу отворили ауто-пут до Пожеге. Нажалост, нисмо, па ћемо ауто-пут до Пожеге отворити током 2022. године.
И, поново, дакле, никакве везе нема са страним инвеститорима, никакве везе нема ни са домаћим инвеститорима, ово је заиста све у складу са најбољим интересима Републике Србије и свих грађана Републике Србије и тиче се бољег квалитета грађана, а не бољег амбијента за стране инвеститоре иако поново мислим да не постоји ништа лоше о томе да имамо увек бољи амбијент за стране инвеститоре зато што то значи бољи амбијент за домаће инвеститоре.
Поменули сте неколико пута у вашем излагању евроатланске интеграције, па да вас исправим и да вас подсетим јер мени је невероватно да постоји народни посланик у Скупштини Републике Србије који то још увек не зна, ми нисмо на евроатланском путу, ми смо на европском путу. Ми тежимо европским интеграцијама, а не атланским интеграцијама. Ми не желимо да будемо члан НАТО пакта, ми смо то рекли више пута, више пута поновили. Последњи пут сам то јасно и гласно рекла управо у Народној скупштини Републике Србије током једног од састанака, седнице радног састанка управо у присуству представника НАТО алијансе. Ми смо војно неутрални, то је наша политика, то је на крају крајева жеља и нашег народа тако да вас исправим пошто очигледно нисте информисани у том смислу нису то евроатланске интеграције, то су европске интеграције.
31/2 ЈЈ/МЈ
Пошто сте споменули доста ствари, некако ћу вам одговорити само на неке. Што се тиче јавно-приватних партнерстава и тога да ви кажете да су јавно-приватна партнерства нека врста приватизације. Апсолутно, стопроцентно нетачно. Само да вас исправим и ту, јавно-приватна партнерства баш никакве везе немају са приватизацијом, када нешто приватизујете нешто сте продали некоме. То је њихово, од сада заувек, док они не одлуче евентуално некад да продају, а држава можда некада одлучи то поново да купи, али то је њихово, на располагању њима. Никакве везе у том смислу нема држава Србије више са тим, са власништвом над нечим што је приватизовано. У јавно-приватним партнерствима са или без елемената концесије, власништво остаје Републике Србије. Када смо дали аеродром под концесију, то је наш аеродром. Приватни партнер управља тим аеродромом и инвестира у тај аеродром зато што верује да ће из тога наравно извући неки профит. Извући ће неки профит само уколико тај аеродром даје профит с тим што један део профита мора да плати Републици Србији и након 25 година враћа аеродром са свом новом инфраструктуром Републици Србији. Како је то нека врста приватизације? То је велика заблуда у којој се ви налазите.
Тако да се разумемо, никакве везе нема са приватизацијом. Када нешто приватизујете ви нисте више власник тога. Када дате нешто у јавно-приватном партнерство ви сте и даље власник тога и то се вама враћа. То је и даље власништво Републике Србије.
Коначно и поново Рио Тинто. Да ли они очекују позитивно решење за њихов, како ви кажете, за њихов случај или не очекују? Ја то заиста не знам и то јесте само њихов проблем. Ми смо јасно, гласно, једном, два пута, сто пута, ево милионити пут да вам кажем, рекли, постоје две ствари које ће одредити да ли ће тај пројекта бити имплементиран или неће бити имплементиран. Да ли ће Рио Тинто бити у Србији или неће бити у Србији. Једна ствар, прва ствар, најважнија ствар, судија о процени утицаја на животну средину. Студија о процени утицаја на животну средину, читавог тог пројекта, сваког његовог дела појединачно и рудника и депоније и тог постројења за прераду и кумулативни импакт сва та три пројекта заједно. Други блок, или друга велика ствар која је потребна, ако студија о процени утицаја животне средине те три ствари и кумулативног импакта каже да је у реду и друга ствар је шта ће народ рећи о том пројекту. Без тога нема напред и нема пројекта.
Потпуно јасно, потпуно транспарентно, потпуно недвосмислено. То што неко то политизује, зато што нема друге идеје шта да представи грађанима Републике Србије, то је њихов проблем. Мислим да су нас грађани Републике Србије добро чули и јасно и гласно смо то говорили, а сада кажем то поново и да су то потпуно схватили и уважили.
Дакле, животна средина и шта ће народ да каже о томе. Могуће да студија о процени утицаја на животну средину каже да је одличан пројекат и да неће имати негативан утицај на животну средину, али да људи у Србији кажу ипак нећемо и онда ће то бити не. Дакле, без икакве нервозе око тога, нико ништа неће урадити преко ноћи. Нећемо ми радити као они који су 2004. године дозволили Рио Тинту, да поновим, 2004. године они лицемери, који данас протествују против Рио Тинта, су дали Рио Тинту девет дозвола, укључујући и дозволу за бушење бушотина великог пречника.
Нема најава за изабрани датум