Вајарство

Драгутин Филиповић, Цар Душан, 1937.

Према пројекту за зграду Дома народног представништва и током уређења њеног ентеријера, било је предвиђено да скулптуре буду значајан елемент декорације, обједињавајући у себи уметничке вредности са визуелном манифестацијом националног, духовног и политичког идентитета. Већ двадесетих година минулог столећа, по замисли архитекте Илкића, вајарска остварења, која би својим симболичним карактером упућивала на функцију саме институције и значај онога што оличава, требало је да буду постављена на фронтовима изнад оба улаза и дуж горње ивице бочних крила зграде. До реализације није дошло, али је одлучено да се одабрани гипсани модели,настали 1925. и 1926. године, поставе у унутрашњост зграде. Сачувано је девет радова: Одбрана и Рудар Д. Арамбашића, Наука П. Палавичинија, Саобраћај Л. Долинара, Занатство И. Кердића, Трговина Ж. Лукића, Политичар И. Зајеца, ГрадинарИ. Напотника и Грађевинар вероватноД. Хотка. Разнородне по идејама, ове скулптуре у великој мери одражавају главне стваралачке токове у вајарству тог периода.

Драгомир Арамбашић, Одбрана,1925.

Радови који су после завршетка зграде, крајем тридесетих година, постављени у нишама предвиђеним за њих у унутрашњости здања, чине знатно уједначенију целину. У вестибилу, одмах на уласку, четири монументалне фигуре исклесане у прилепском мермером, чврстих, стабилних облика и благо стилизованих, сведених површина, представљају личности које симболизују историјски развој сва три конститутивна народа и родоначелника краљевске династије. То су Цар ДушанД. Филиповића, Краљ Томислав В. Радауша,Кнез Коцељ Т. Коса и КарађорђеФ. Кршинића. Скулптуре у централном холу, по идејном програму, означавају привредне делатности, а изражене су женским фигурамаприказаним са атрибутима који одређују поједине гране привреде. Фигуре Занатство и Поморство, рад П. Палавичинија иПољопривреда и Индустрија Ф. Горшеа, изведене су у мермеру. Њима су сродна два остварења Ф. Кршинића одливена у бронзи, персонификације Правде и Просвете. Поменута дела изведена су по моделима који су добили прве награде на конкурсу на коме су учествовали готово сви познатији југословенски вајари тог периода.

Вања Радауш, Краљ Томислав, 1937.

Радови који су после завршетка зграде, крајем тридесетих година, постављени у нишама предвиђеним за њих у унутрашњости здања, чине знатно уједначенију целину. У вестибилу, одмах на уласку, четири монументалне фигуре исклесане у прилепском мермером, чврстих, стабилних облика и благо стилизованих, сведених површина, представљају личности које симболизују историјски развој сва три конститутивна народа и родоначелника краљевске династије.

То су Цар ДушанД. Филиповића, Краљ Томислав В. Радауша,Кнез Коцељ Т. Коса и КарађорђеФ. Кршинића. Скулптуре у централном холу, по идејном програму, означавају привредне делатности, а изражене су женским фигурамаприказаним са атрибутима који одређују поједине гране привреде. 

Франце Горше, Пољопривреда, 1937. и Петар Палавичини, Занатство, 1937.

Фигуре Занатство и Поморство, рад П. Палавичинија иПољопривреда и Индустрија Ф. Горшеа, изведене су у мермеру. Њима су сродна два остварења Ф. Кршинића одливена у бронзи, персонификације Правде и Просвете. Поменута дела изведена су по моделима који су добили прве награде на конкурсу на коме су учествовали готово сви познатији југословенски вајари тог периода.

Тома Росандић, Играли се коњи врани, 1937-38.

За разлику од њих, две динамичне композиције са називом Играли се коњи врани, које супостављене испред зграде 1938. године, директно су наручене од Т. Росандића, који је својим стваралачким и педагошким радом оставио дубок траг у српској и југословенској скулптури.

Портрети, који сведоче о личностима, али и о раздобљима која су оне обележиле својим деловањем, имају важно место у ликовном и политичком процесу уобличавања уметничког програма здања Скупштине. Прво је у збирку доспео портрет краља Петра I када је, 1920., ово дело Р. Валдеца одливено у више примера-ка за све важније државне установе.

Франо Кршинић, Карађорђе, 1938.

У оквиру уређења ентеријера, 1937. од Р. Стијовића, Т. Росандића и С. Стојановића наручене су бисте краља Александра, Николе Пашића и Стјепана Радића, а затим је И. Деспић урадила портрет краља Петра II.

Током послератног периода,почев од 1947. године, настале су бисте председ-ника Јосипа Броза Тита, дела А. Аугустинчића и Б. Калина, као и председника Савезне скупштине Моше Пијаде, др Ивана Рибара, Милентија Поповића и Едварда Кардеља, остварења А. Аугустинчића,Б. Калина, Н. Јанковића и З. Калина.

Вајарска остварења у згради Скупштине дела су најзначајнијих аутора са простора некадашње Југославије. По уметничкимвредностима, она представљају врхунске домете југословенске скулптуре, посебно оне из периода између два светска рата, а по идејној замисли чине складну и промишљену целину, која одражава историјски, духовнии материјални развој државе.


Рудолф Валдец, Краљ Петар I, 1904.

Тома Росандић, Никола Пашић, 1937.

Ристо Стијовић, Краљ Александар, 1937.

Антун Аугустичић, Јосип Броз Тито, 1947.

Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Будите у току