Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Посланичка питања / Посланичка питања стенографске белешке / Посланичка питања у мају
Посланичка питања у мају
ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)
24/1ВС/ЉЛ16.05 - 16.15
(После паузе.)
ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Да још једном само подсетим да излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута.
После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање народни посланик има право да изјасни одговору, у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују и одредбе Пословника с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Желео бих да поздравим чланове Владе Републике Србије, на челу са председницом Аном Брнабић.
Први на списку за постављање питања јесте народни посланик Владан Глишић. Изволите.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштована госпођо Брнабић, вама као председнику Владе бих поставио питање везано за ове "нон пејпере" који су се појавили претходних дана.
Један од њих, наводно, руско-немачки, је предвидео враћање Косова и Метохије у састав Србије на 99 година, враћање контингента наших војника, сагласно Резолуцији УН 1244 и то ме је понукало да поставим питање да ли наша Влада у свим тим преговорима које води има платформу о томе како на мирни начин реинтегрисати Косово и Метохију у саставу Србије?
До сада смо имали прилике да чујемо реаговања на разне од тих незваничних папира и некако у нашем ставу који се разуме да се залажемо за останак КиМ у саставу Србије нисмо чули предлог како би то изгледало у случају мирне реинтеграције. Јер, на крају крајева, то би уз све тешке околности које данас имамо и у међународном окружењу и у Србији могло да се деси и сви се ми надамо да ће се десити, наравно, на миран начин.
Ових дана је, рецимо, Покрет за одбрану КиМ у саставу Србије почео да излази у јавност са једном таквом платформом, тако да пошто нико није коментарисао из садашње власти, како разумем овај "нон пејпер", наводно руско-немачки, медији су пренели да сте само ви коментарисали и да сте рекли да би то угрозило стабилност у региону.
Ако је то тачно, ако су медији тачно пренели вашу изјаву, зашто би враћање Косова и Метохије у састав Србије угрозило стабилност у региону, а не све ове остале акције, предлози и, рецимо, и то прекрајање наших граница, какво се десило, а какво је окружење хтело да заборави, покушавајући да објасни да границе не треба прекрајати на Балкану, а само када су у питању границе српског народа онда могу да се прекрајају, док у случају када су границе које граниче неке друге народе и неке друге пројекције које нису на међународном праву направљене, онда су оне недодирљиве.
У том смислу, суштинско питање је да ли наша Влада и уопште наша власт има јасну представу о томе како ће тражити на тој преговарачкој платформи мирну реинтеграцију Косова и Метохије у састав Србије и да ли је потребно да на неке "нон пејпере" који су нам наклоњени у том правцу реагујемо благонаклоно а не тако што их одбацујемо?
24/2ВС/ЉЛ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка, Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Ми имамо инфлацију неких "нон пејпера" и колико се ја сећам и колико ја знам, ми ни једну од тих нисмо подржали или оповргли, зато што то није начин на који се ми бавимо политиком. Дакле, неформалне документе као Влада или као држава не коментаришемо, јер не знамо ко су аутори. Постоје само спекулације о њима и шта год да урадимо, мислим да би открили неке своје карте које не желимо да откривамо у овом тренутку.
Што се прекрајања граница тиче и стабилности у региону, не знам на шта реферишете када кажете на ту моју изјаву? Ја се око прекрајања граница сећам само моје изјаве да смо ми против прекрајања граница и да смо генерално против промене граница, али оних граница које прихватају УН. Тако да се у том смислу ми слажемо са свима онима који кажу да су против прекрајања граница.
Мислим да је ту председник Вучић дао један логичан аргумент који апсолутно стоји, на који ови који су признали једнострано проглашену независност Косова и Метохије немају адекватан одговор зато што га нема, а то је - како је могуће да ви пустите промену граница и током 90-их и 2000 и онима који никада нису имали границе и који су увек били у саставу Републике Србије, а онда само један дан се пробудите и кажете - е, нема више промене граница.
Ми се исто слажемо да би свака промена граница отворила питање регионалне стабилности. Ми мислимо да они који су прогласили једнострано проглашену независност привремене институције самоуправе у Приштини, као и они који су признали ту тзв. државу, да су отворили Пандорину кутију коју је изузетно тешко затворити и да такве ствари директно утичу не само на стабилност у нашем региону, него на стабилност у Европи и широм земљине кугле. На крају крајева, то смо видели и у Грузији, видели смо после то и у Шпанији и то су последице отварања Пандорине кутије која је отворена једностраним проглашењем независности Косова и признањем од неких међународних фактора те независности.
25/1ЈИ/ЛЖ16.15 – 16.25
Дакле, ми јесмо против промене границе, ми признајемо границе које прихватају УН. Нисмо реаговали ни на један „нон-пејпер“, не видим зашто би реаговали на неформалне документе које разне стране, из различитих интереса објављују.
Што се тиче стабилности у региону, наравно она је нама изузетно важна зато што све ово што смо до сада успели након фискалних реформи од 2014. године, трансформације наше економије, покретање наше привреде, може да опстане и даље расте само уколико имамо стабилан регион. Тако да је то за нас животно важно и за све грађане Републике Србије.
Коначно, да ли имамо платформу? Да, наравно. Имамо платформу која је усвојена и у овом Дому, али морамо да кажемо и да на крају крајева, од 2014. године, ми морамо да се суочавамо са неком реалношћу којој ми нисмо кумовали, и да санирамо последице неке неодговорне и неозбиљне политике, пре 2014. године, и да се боримо са тим, како знамо и умемо, најбоље што можемо.
Показали смо, пре свега Александар Вучић, да умемо и да можемо, јер 2014. године, питање КиМ је било затворено од стране највећег броја западних држава, стављено ад акта, и много је рада уложено да би те земље које су признале ту једнострано проглашену независност Косова рекле, коначно решење мора да се направи као резултат дијалога Београда и Приштине.
То је невероватан успех, то је заиста нешто што мислим да у том тренутку нико не би помислио да ће то бити могуће, зато што је то било затворено питање, на то питање је била стављена тачка.
Е, па, Александар Вучић је онда својом паметном политиком, одговорном политиком, успео то да промени и преокрене, да сада, данас, апсолутно сви разумеју широм земљине кугле, и они који су признали, а свакако и они који нису, ту тзв. републику Косово, да без Београда, и сагласности Београда, нема решења.
Тако да, ми настављамо да водимо, рекла бих, мирнодопску политику регионалне сарадње, мира, стабилности, како би заштити интересе Републике Србије, Републике Србије, наравно чија ја АП КиМ, Срба који живе на КиМ, али и могућности за наш даљи просперитет. Није ни мало лако, верујем да ћемо успети у томе као што смо то радили и до сада.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Владан Глишић.
Изволите.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Разумем и позицију наше Владе, да не може да отвори баш све потезе које ће у преговорима захтевати. Разумем и то да је промењена позиција да би се постигло нешто у борби за одбрану КиМ у саставу Србије, али у вези са том проактивном политиком која мења неке ствари, зебњу је унела ваша изјава, ако је тачно пренета из медија, да сте на „Делфи“ форуму рекли да је Преспански споразум добар оквир за договор између Приштине и Београда.
Преспански споразум је споразум између две суверене земље и довео је до промене македонског Устава, који је био не подржана од македонског народа. Ми управо сад улазимо у једну фазу промене Устава за који се надамо да ће бити везана само за правосуђе, мада ја лично мислим да ни ту није добро, али свеједно, надамо се да неће бити дирана преамбула Устава.
У том смислу би волео да ми само појасните ту вашу изјаву, јер она није на ФОН-у одбране Косова и Метохије у саставу Републике Србије, јер ако мењамо Устав у том правцу, ако урадимо оно што су Македонци урадили по питању уступака Грчкој, то неће бити добро за нас као државу.
25/2ЈИ/ЛЖ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам за две ствари. Прво зато што сте довољно фер да кажете да је много тога урађено од када је Александар Вучић постао председник Владе Републике Србије и од кад је Српска напредна странка и коалиција око Српске напредне странке преузела одговорност за ову земљу и да смо не само померили ствари са мртве тачке које се тичу Косова и Метохије, већ да смо заиста у потпуности променили ситуацију коју смо имали на терену и ситуацију коју смо имали на столу, а то је да земље као што су, на пример, Сједињене Америчке Државе, заиста о томе више нису желеле да причају, то је за њих била завршена ствар.
Дакле, то је фер став са ваше стране и хвала вам на томе и на томе што сте ме питали да појасним оно што сам рекла на „Делфи“ форуму, али ако сте пажљиво слушали оно што сам говорила у Атини на „Делфи“ форуму и постоји тај снимак, ја сам тамо потпуно директно, недвосмислено, јасно рекла да је за Републику Србију Косово и Метохија АП у саставу наше земље и да се то за нас, апсолутно не доводи у питање, али да смо увек отворени за дијалог и да смо увек спремни за дијалог, зато што је дијалог једини начин да очувамо и сачувамо регионалну стабилност, пре свега, да сачувамо и макар донекле, гарантујемо безбедност свих Срба на КиМ.
У том смислу је оквир дијалога, какав је довео до неког компромисног решења у случају промене имена Македоније, односно данас Северне Македоније, мени делује као добар оквир, зато што је то био дијалог између две стране коме је требало много храбрости и много одговорности и у коме су две стране постигле међусобно прихватљив договор у који се, онда трећа страна није мешала.
Подсетићу вас да је, што се тиче дијалога и Приштине често постојало и данас постоји то становиште да, чак и ако две стране постигну неки договор, а ми не да нисмо близу тог договора, него, чини ми се да можда никада нисмо били даље, зато што ми у Београду немамо са ким да причамо у Приштини, зато што у Приштини не постоје на тај начин храбри и одговорни лидери, нажалост.
Дакле, чак и да се то деси, да онда постоје земље које мисле да оне имају право да прихвате или не прихвате такав договор, што је у најмању руку скандал.
Поздравила сам то као дијалог две стране. Мислим да је дијалог увек добар, мислим да је дијалог у интересу Републике Србије, Срба на Косову и Метохији, али и у интересу регионалне стабилност. Не видим други пут, осим дијалога, заиста.
Надам се да ће политички лидери у Приштини који представљају привремене институције локалне самоуправе у нашој АП и представљају Албанце у нашој АП, смоћи храбрости и снаге за тај дијалог који је у интересу свих нас који живимо у овом региону.
Ми смо ту увек спремни на такав дијалог и увек спремни да разговарамо. То је једини начин да идемо напред.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Владан Глишић.
Изволите.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштована, хвала на појашњењу.
Појаснио бих позицију, јер очигледно је то зашто сам признао да су неке ствари урађене, очигледно је да 19 земаља које је отпризнало Косово велики успех после ситуације коју сте затекли када сте преузели власт. Очигледно је да су се неки ветрови у геостратешком и геополитичком смислу померају и да ми добијањем и куповином времена имамо сад бољу позицију него што смо некад имали.
26/1ГД/МЋ16.25 – 16.35
Међутим, ја не подржавам политику СНС и опозиција сам, зато што сматрам да је Бриселски споразум био погрешан потез и да, захваљујући Бриселском споразуму. многи елементи наше државе и државне политике су напуштени и нашег суверенитета на Косову и Метохији.
Међутим, ако је то било куповина времена и ако сад имамо позицију да их сматрамо некредибилним преговарачем, не само Приштину, већ и њихове посреднике и заштитнике, а то је ЕУ, а то је неиспуњавање обавезе заједнице српских општина, онда је то добар капитал, без обзира што сам сматрао да је то лош пут, цео Бриселски споразум.
Оно што је врло битно и што ја мислим да би могло да се уради и што би поздравио од стране актуелне власти, знам да то може имати своју цену, али је битно и због повраћаја нашег суверенитета, јесте питање ако ми са неким преговарамо толико година, ако неко гарантује за испуњавање тих обавеза и Србија све време испуњава обавезе, а приштинска страна не испуни ниједну обавезу, мислим да је крајње време да ономе ко је посредник се захвалимо на поседовању, јер се показао се као некредибилан. Ту, пре свега, мислим на Брисел, а знате и сами да када суверено се преговара, онда ништа није готово док све није готово.
Ми смо ту позицију напустили и тако смо ослабили своју преговарачку позицију и у том смислу сматрам да би заокрет Владе у том правцу било нешто што би било кредибилније у складу са свим начелима које је и Влада и актуелна власт заступала у одбрани Косова и Метохије у саставу Србије, тако да у том смислу док се то не деси нећете имати моју подршку. Не кажем да сам у праву, али време ће показати.
Извините, али само бих још нешто…
ПРЕДСЕДНИК: Немојте више, немате времена.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Само један тренутак. Ово је нешто што је битно за Србе са Косова и Метохије, а ја ћу у писаној форми доставити имена људи.
Имамо доста велике проблеме са људима који су у Специјалном затвору у Подујеву, који су осуђени од албанских судова потпуно без основе и у писаној форми ћу доставити који су то људи и волео бих да се позабавите њима.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народна посланица Мисала Праменковић.
Изволите.
МИСАЛА ПРАМЕНКОВИЋ: Захваљујем, уважени председавајући.
Поштована председнице, чланови Владе, ја своје питање постављам првенствено Министарству за бригу о породици и демографију, а будући да, нажалост, ресорни министар, због болести, није данас са нама, искористићу свакако присуство премијерке и осталих министара.
Наиме, Законом о финансијској подршци породици са децом, који је донет 2018. године, Уредбом се одређује да жене, породиље које имају право остваривати накнаду за породиљско по основи рођења детета и неге детета, морају уплаћивати обавезно осигурање најмање 18 месеци, дакле годину и по дана, док код жена које се баве пољоприведом, које раде на селу и по том основу уплаћују своје доприносе, тај рок је нешто дужи, укупно две године, односно 24 месеца.
Будући да је Нацрт измена и допуна Закона о финансијској подршци породици са децом већ кренуо, дакле у тој је некој почетној фази, сматрам да би неопходно било исправити ову очито неправду, слободно могу рећи и дискриминацију, у погледу ове категорије жена и зато не бисмо смели пропустити прилику.
Ја бих желела знати да ли ће измена закона подразумевати ову измену? Због чега? Па, управо жене које раде на селу су жене које живе и раде у специфичним уветима и њима додатно треба пружити подршку. То су, дакле, млађе жене које рађају децу. Према
26/2ГД/МЋ
томе, било каквом законском уредбом их не смемо дискриминирати, већ, напротив, подржати, субвенционисати, итд.
У том смеру бих желела да се размисли конкретно о овој законској одредби, а мислим да је Уставни суд у децембру протекле године и донео одлуку да је ова одредба законска неуставна, што је још један од додатих аргумената да се у овом смислу поради.
Моје друго питање упућујем превасходно Министарству просвете, али свакако вама премијерка и целој Влади, а тиче се образовања.
Наиме, Град Београд је издвојио средства за куповину таблет уређаја и то је јако велики допринос самој дигитализацији, развоју образовања, тако да ће млађи основци од првог до четвртог разреда добити таблет уређаје и од 1. септембра имати прилику да електронски прате наставу, да приступе уџбеницима.
Моје питање је шта је са осталим делом земље, да ли се конкретно ради на томе да се ова позитивна пракса пренесе на остале градове и заједнице, посебно када имамо у виду чињеницу да деца у сеоским подручјима, руралним срединама се суочавају са много већим изазовима? Ово је, дакле, начин да се на путу образовања покаже равномеран развој у погледу односа према свим срединама.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам за оба питања. Оба су заиста изузетно важна.
Што се тиче измена и допуна Закона о финансијској подршци породицама са децом, оне су завршене. Дакле, ја очекујем да, ево, већ могуће следеће недеље буду на седници Владе и да их одмах упутимо у Скупштину.
Ја могу да вам кажем одмах да смо ово управо о чему сте ви говорили исправили. Дакле, ми смо то предвиђеним изменама и допунама закона, које су прошле јавну расправу, предвидели, тако да ћемо, у ствари, и за жене које раде на селу, које се баве пољопривредом, смањити то време са 24 месеца на 18 месеци.
Такође смо ту предвидели измене на које је, на крају крајева, указао и Уставни суд, а то је где имамо бригу о деци са посебним потребама, да неће бити или, или, да добијате или накнаду или се враћате на посао, него ће бити предвиђене обе врсте подршке.
Имамо још неке ствари које смо ту мењали за предузетнице, жене које нису у сталном радном односу, али смо на један начин, видећете како је то када будемо послали закон у Скупштину, у процедуру, на дискусију и усвајање, како смо адресирали и онај проблем где жене које су имале највише плате су добијале накнаду у висини од три просечне плате, а не као остале – пет просечних плата и ту смо заједно са Министарством финансија нашли одређено решење, тако да смо предложили да од 01. јануара 2022. године, када и прођу сви ови ванредни трошкови услед корона вируса, ми и тим женама дамо накнаду у висини од пет просечних плата, тако да је ово исправљено.
Ја сам управо послала свом кабинету поруку, да видим када ће бити на седници Владе, али мислим да је то већ могуће следеће недеље.
Што се тиче образовања, ми од 2017. године се трудимо да олакшамо и родитељима и деци, али такође да их припремимо за послове 21. века, због чега смо тада и кренули у дигитализацију школа, кренули да повезујемо све наше основне и средње школе на брзи интернет.
Ми ћемо то завршити до 1. септембра 2022. године. Кренули смо тада да уводимо и дигиталне учионице. Кренули смо да уводимо дигиталне уџбенике и имали смо на уму две ствари. Прво, наравно, да оспособимо нашу децу за послове 21. века.
26/3ГД/МЋ
Друго, да направимо наше школе у складу са технологијама које су данас много пријамчивије младима. Треће, наравно да дугорочно са дигиталним уџбеницима Влада преузме на себе, односно Министарство просвете преузме на себе трошак свих лиценци за дигиталне уџбенике, тако да на најбољи могући начин и одржимо.
Немамо више тај трошак куповине уџбеника, што је једини начин да ви то урадите, уместо као што неки неодговорни и неозбиљни политичари, какав је, на пример Драган Ђилас, који популистичким мерама, бесплатним штампаним уџбеницима показују да заиста немају никакву идеју о томе шта је у ствари будућност просвете и образовања не само у Републици Србији, него и у читавој Европи и читавом свету. Ми смо отишли једно пет корака даље од тога где он стоји у својој визији образовања. Ми ћемо у том тренутку преузети куповину лиценце за све те дигиталне уџбенике, тако да родитељи и породице неће имати тај трошак на себи.
27/1БД/ВЗ16.35 - 16.45
Онда је град Београд отишао корак даље и већ обећао да ће они куповати таблете за све основце, што је опет нека могућност које саме локалне самоуправе имају. Ја бих поздравила тај, заиста, чини ми се, значајан и одговоран и добар потез локалне самоуправе у Београду, али јесте нешто где ми гледамо кроз Владину Канцеларију за информационе технологије и еУправу, коју смо поново ми основали 2017. године. Гледаћемо да ли постоји начин да у будућности ми то урадимо за све основне школе, а опет да направимо неки стратешки уговор у коме би стално обнављали ту ИКТ опрему коју ученици користе у основним, али и у средњим школама.
Ја то у овом тренутку не могу да обећам, али је свакако нешто о чему ми размишљамо и гледаћемо како то да урадимо и у ком неком временском опсегу је то финансијски одрживо да урадимо.
На крају крајева, у сам пројекат повезаних школа, дигитализацијом школа, ми смо, и ви сте то одобрили, ми смо са Европском инвестиционом банком потписали споразум, ЕИБ, потписали споразум од 65 милиона евра само за дигитализацију школа, тако да заиста на најодговорнији могући начин приступамо томе.
Али, ево, ја вам обећавам да ћемо погледати то и да ћемо у најкраћем могућем року изаћи са неким предлогом. До тада, свака локална самоуправа, која може да уради ово што је урадио град Београд, мислим, то су неке ствари које локалне самоуправе неке могу, неке не могу, али волела бих да више улажу, свакако, у образовање и подршку најмлађима. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Мисала Праменковић има реч.
МИСАЛА ПРАМЕНКОВИЋ: Захваљујем се на одговорима, поштована премијерко. Заиста ми је драго да чујем да су спорне, заправо законске одредбе, које су биле у претходном закону, елиминиране на тај начин.
Уједно бих искористила прилику и да апелујем на локалне самоуправе, како сте и сами рекли, да све своје ресурсе и капацитете усмере према побољшању квалитета образовања и са тог аспекта сви заједно утичемо на побољшање образовног система.
Следећа два питања бих упутила министрици културе, госпођи Маји Гојковић.
Наиме, из медија смо сазнали да је град Београд откупио одређени број уметничких дела, превасходно ради заштите истих и како би уметничка дела остала у власништву града, па бих желела да нас мало више, подробније информишете о томе.
Друго питање се, такође, односи на Министарство културе. Наиме, питање очувања културне баштине је једно од кључних питања за даљи развој културе и занима ме шта Министарство културе конкретно ради на овим пољу, уколико би сте нас могли информирати о томе? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Потпредседница и министарка Гојковић има реч.
МАЈА ГОЈКОВИЋ: Извињавам се, мислила сам да је ово већ треће питање, односно ваш коментар, па нисам пажљиво слушала.
Чини ми се да сте питали нешто око ове последње афере и догађаја око откупа слика, које је и град Београд, али и Министарство културе и информисања успело да спаси од једне потпуно необичне, да не будем група да кажем незаконите и нелегалне аукције.
Трагично је што је држава за тако нешто сазнала уз помоћ медија, да су медији први добили информацију да се припрема продаја 144 уметничких дела и 25 уметничких дела примењене умесности, за неких, очигледно, намештених 80 хиљада евра.
27/2БД/ВЗ
Када смо видели попис слика, наравно, прво смо морали уопште да се пријавимо преко Музеја града Београда, да би нам дозволили као држави приступ. Слике су биле у врло лошем стању, али сама имена су говорила о томе шта се ту припремало, јер данас на тржишту један Мића Поповић, слика Миће Поповића кошта негде око 300.000 евра, да не кажем да је ту Мило Милуновић, Зора Петровић, Лубарда, велика имена модерног сликарства или сликарства 20. века наше државе.
Први пут се у историји десило, а ту се говори о заштити културног наслеђа, јер то јесте наше културно наслеђе, десило да заједно град Београд, музеј, једна установа културе и Република Србија спрече крађу уметничких дела.
Можемо само да замислимо данас шта се дешавало од 2000. године у оно време оних сурових, пљачкашких приватизација, где су друштвене фирме одлазиле у руке приватника, али никада нисмо сазнали, нити ћемо изгледа сазнати коме су припала и на који начин уметничка дела која су купована новцем државе, јер ниједна од тих фирми није била приватна, па да се тврди да у питању приватна куповина.
Трагично је и сада да постоје уговори где људи закупљују одређене пословне просторе, велике пословне просторе у којима се налазе значајна уметничка дела и они самим тим сматрају, ако су склопили уговор, закључили уговор о закупу неког простора, да они постају власници и културних уметничких дела. И мораћемо и такву битку да водимо у будућности.
Кажем хвала медијима што су нам скренули пажњу на ову добро припремљену лицитацију коју смо на крају успели заједничким снагама да покваримо. Видели смо да једна особа вештачки подиже цену, знамо коју фирму је заступала, али ми смо били одлучни да ово буде први, али не и последњи пут да се одупремо оваквом отимању културног блага наше државе. Завршена је јавна расправа о Закону о културном наслеђу. Сада припремамо усвајање примедби и сугестија. Једна од примедби је била, коју сигурно усвајамо, односно сугестија, да забранимо овакву продају уметничких дела стечајем и да право прече куповине буде обавезно, јер сада се доста, дакле, окрећу главу стечајни управници од права прече куповине, јер када се неко прогласи већ националним културним добром, одмах држава има право прече куповине у односу на друге за ону прву почетну цену.
Да је то поштовано, данас би град Београд и Србија била власник ових уметничких дела за само 80.000 евра, не триста и нешто, колико смо морали да лицитирамо. Али, настављамо борбу судским путем, да би доказали да је права цена тих дела 80.000.
Да се вратим на закон. Уградићемо ово обавезно, да ће морати стечајни управници држави да пријављују која културна уметничка блага се налазе у поседу тих фирми које се налазе у стечају, како би могли ми да их купимо, а не да их купе нека лица за која су те аукције очигледно биле и припремљено.
Овде је било много напада када сам припремила једну изложбу која се звала "Уметност која чека правду 2000. године", уз ову зграду, уз гласачке листиће из оног првог круга гласања, када су били Милошевић и Коштуница такмаци за председничко место, нестало је стотинак слика изузетне велике вредности. Направила сам ту изложбу и каталог, не би ли нам грађани помогли да нађемо та културна добра. Напали су ме, јер су рекли да 5. октобар поистовећујем са крађом уметничких дела. Није ми то била намера, али кад боље размислим, можда и нисам нешто погрешила.
Најважније је да од 2000. године до данашњег дана, осим делова намештаја из овог парламента, ниједна слика није пронађена, нити је прорадила свест код грађана да то врате, што значи да је то била организована крађа уметничких слика у овом здању. Хвала вам заиста што сте поставили ово питање.
28/1ТЂ/ИР16.45 – 16.55
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Само да потврдим да ће на следећој редовној седници Владе, дакле, следећи четвртак, бити Предлог измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом, тако да ћемо решити и те проблеме. Само сам хтела да вам дам ту информацију, јер сам остала дужна. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министарка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.
Ја само, у међувремену се консултујући са премијерком, да допуним један део важног одговора око дигитализације и уопште онога што сте исправно поставили као питање. Једно од суштинских питања равномерног регионалног развоја, а то јесте једнако образовање и доступност образовања свима посебно деци у руралним подручјима, а један од услова савременог образовања јесте приступ интернету и управо због тога Влада Републике Србије је конкурисала за велики пројекат у оквиру економско-инвестиционог пакета за западни Балкан за увођење широкопојасног интернета у свим руралним подручјима. Укупна вредност ће бити 76 милиона евра. Да бисмо дошли до тога ми смо претходно са Европском банком за обнову и развој потписали 1,7 милиона евра за припрему документације, што значи да ће бити обухваћено око 90.000 домаћинстава, око 600 места или насеља у Србији, што значи да ће око две трећине наших грађана којима до сада није био доступан интернет, не само школе, већ говорим укупно и о домаћинствима, имати прилику да у будућности дођу до онога што је једно од, чини ми се, основних права постало, а то јесте приступ интернету, јер без тога заиста нема ни конкурентне, ни привреде, ни образовног система, а и те зелене и дигиталне транзиције за коју ће се велика средства у будућности одвајати.
Хоћу да кажем да је овим заиста показана и додатна одлучност Владе да сви грађани у Србији било где, на било ком месту да живе, имају то једно важно право, посебно млади, посебно деца, а то је право приступа интернету и надам се да ће овај пројекат већ од идуће године кренути да се реализује. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Мисала Праменковић.
МИСАЛА ПРАМЕНКОВИЋ: Захваљујем заиста на одговорима.
Држим да су ово јако значајне информације за све нас народне посланике, али и за саме грађане, јер се заиста ради о конкретним стварима, о видљивом напретку и у то име се и захваљујем, јер се заправо види одлучност саме Владе на челу са председником државе да сва подручја која су приоритетна у погледу развоја саме државе и друштва, као што је породица, као што је образовање, као што је култура, али и сваки други сегмент живота, који су просто испреплетани, немогуће је одвојити једно од другог, у том смислу, дакле, и одговоран однос према јавној својини, да ли из области културног наслеђа, да ли из области јавних финансија, је најбољи показатељ одговорности при вођењу државе. Захваљујем се.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Бранимир Јовановић.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала, председниче.
Поштована председнице Владе, поштовани министри, поставићу два питања и оба ће бити упућена премијерки Ани Брнабић. Заправо, прво питање сам планирао да поставим министру Томиславу Момировићу, али пошто је он одсутан, поставићу вама.
28/2ТЂ/ИР
Неколико такси удружења из унутрашњости Србије ме је контактирало и они имају један конкретан проблем, а то је да не могу да нађу адекватне возаче за своја такси возила. Наиме, закон је такав да је 2018. године у новембру месецу подвучена црта, па су сви они таксисти који су до тада радили добили лиценцу да могу и даље да обављају ту делатност, односно да возе за такси удружења.
Они који се после тога запошљавају морају да испуне неке од услова, односно три услова. Први услов је да да имају адекватну стручну спрему, конкретно завршену саобраћајну школу и пет година радног искуства или, други услов, да имају одређене стандарде који важе за возаче који раде у иностранству и, трећи, да имају сертификат о стручној оспособљености, а тај сертификат издаје Агенција за безбедност саобраћаја, али га не издаје за Б категорију, него за Ц, Д и Е категорије.
Они имају тај проблем што једноставно људи одлазе у пензију и тек виде да ће то бити проблем. Одлазе у пензију, мењају посао, недостају им возачи. Он је нарочито изражен у унутрашњости Србије, по градовима и општинама које имају мањи број становника, јер тамо важи другачије правило – на једно такси возило иду обично два возача. У Београду је другачије – на једно такси возило дође један возач и сад и они кажу да нису били довољно укључени у израду закона и потребно је да пронађемо решење што пре. Ако не изнађемо решење, они ће тек имати већи проблем како буде пролазило време.
Друго питање је у вези са кризом око корона вируса и односи се на последице које свакодневно видимо. Ми видимо заправо да је ситуација код нас из дана у дан све боља. Чини ми се да је данас 326 регистрованих позитивних од короне. Охрабрују резултати, наравно, да се затварају ковид болнице, да се оне враћају у један уобичајени режим и мислим да смо одлично спровели и тај процес имунизације.
Међутим, свуда у свету је изражен један други проблем, а биће сигурно и у Србији, а то је да се погоршала демографска слика. Оно што ме конкретно интересује, знам да смо пре две и по, три године усвојили мере које подразумевају да подстичемо наталитет у Србији, али с обзиром да се у свету променила ситуација, да је промењена слика реалности због Ковида.
Шта ће држава код нас конкретно учинити да поправи евентуално ту демографску слику? Ту не мислим само на наталитет, него мислим и на миграције становништва. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Што се тиче вашег првог питања, рећи ћу вам, сећам се тачно тог законског решења зато што сам лично, као председница Владе Републике Србије, разговарала и преговарала тада са такси удружењима око измена и допуна закона тадашњег. Тада су управо такси удружења тражила оваква решења за које смо, ако се тачно сећам, ми у Влади Републике Србије и у ресорном министарству мислили да су сувише стриктна. Они су желели таква решења да би практично заштитили своју професију од нефер конкуренције, своја радна места и обезбедили, на крају крајева, што је и легитимно, да негде школовани возачи возе грађане и баве се такси превозом.
Дакле, као Влада смо се трудили да то радимо у сарадњи са управо људима којих се тај закон највише и тиче. Могу да разумем сада у потпуности проблеме које имају такси удружења у мањим срединама и мањим општинама, да је ту потпуно другачија ствар од, рецимо, онога што ми имамо у Београду или у Новом Саду. Чини ми се да један закон мора да буде за читаву територију Републике Србије.
28/3ТЂ/ИР
У том смислу никада не бежимо од тога да отворимо додатне консултације и ја ћу препоручити то министру Момировићу. Спремна сам и да лично узмем учешће у тако нечему, јер знам колико су то осетљиви проблеми. Ако могу да нам дају конкретне предлоге, али пре тога да се и они конкретно договоре са својим колегама из других градова и општина. То је нешто што би нама, као Влади, олакшало тај посао, а чини ми се да би било најодговорније према грађанима Републике Србије.
Дакле, не можете увек свима угодити зато што су законска решења таква да морају на све да се примењују, али смо спремни да отворимо додатне консултације. Само урадите то. Нека то такси удружења ураде прво једни са другима, па нек нама кажу шта је то што би било у њиховом најбољем интересу, у најбољем интересу свих осталих грађана, а ми ћемо заиста у сваком тренутку сести поново са њима за сто, па да видимо шта можемо да урадимо.
Што се тиче овог другог питања, рећи ћу да сам изузетно задовољна тиме каква је у овом тренутку епидемиолошка ситуација у нашој земљи. Она је из дана у дан све боља и све стабилнија. Апсолутни бројеви падају и проценат позитивних у односу на тестиране пада. Он је данас отприлике 3%, што је изузетно добро.
29/1МЈ/МЈ16.55 – 17.05
Ми у овом тренутку имамо вакцинисаних два милиона 464 хиљаде 701 особу што је отприлике 45,6% пунолетног становништва у Републици Србији. Ревакцинисано скоро два милиона људи, милион 963 хиљаде 486, ја поново користим и овај форум и ово место да позовем грађане Републике Србије, посебно оне испод 30 година старости, да се вакцинишу, да завршимо са Корона вирусом. Ми у овом тренутку имамо довољно вакцина да ни једну додатну вакцину не добијемо у Републици Србији, да вакцинишемо преко три милиона 115 хиљада људи, а при том нам већ данас стиже додатних 100 хиљада Спутњик вакцина. Дакле, молим вас, имамо вакцине, дајте да искористим то. Сви желе да дођу у Републику Србију да се вакцинишу. Молим наше грађане да заиста будемо одговорни до краја и да ставимо тачку на ову пандемију.
Што се тиче демографске слике, ви сте потпуно у праву, она се погоршава у читавом свету, шта ми можемо да урадимо? Па, што се тиче наталитета радимо ово што смо већ почели да радимо и трудимо се да то побољшавамо и кроз ове измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом, који ће се наћи на Влади следеће недеље, па одмах затим и у скупштинској процедури, ви ћете као народни посланици моћи да дебатујете о њима, али такође и сталним отварањем радних места и све квалитетнијим радним местима.
Знате, много људи се током Корона вируса и вратило у Републику Србију и то је велика шанса за нас, и то је велика шанса за додатни позитивни утицај на нашу демографску слику. Ми морамо њих да задржимо у Републици Србији. То радимо, ево још једном захвалност и председнику на свему што он ради са својим тимом и још 300 радних места за Ваљево, ево само јуче је потписан тај нови уговор.
Просечна плата која је у овом тренутку, дакле у марту 555 евра. Ја сам гледала, рецимо поређење са регионом и колико је то значајно рећи ћу вам да је Црна Гора, која је нама значајно бежала до само пре неколико година, у марту је имала просечну зараду од 526 евра, БиХ 506 евра, Северна Македонија 457 евра, Албанија 369 евра, то је оно што су имали у последњем кварталу 2020. године. Немамо податке за март 2021. године. Бугарска 580 евра, дакле то је оно што је нама аспирација, да престигнемо Бугарску у просечним платама до краја ове године и то је оно што на крају крајева радимо и за миграције. За то да људи који су се из иностранства вратили у Републику Србију током Ковида, остану у Републици Србији, да нађу овде радна места, а и да створимо високо квалитетна радна места да би људи остајали и да би се људи враћали у Србију.
Ја ћу вам рећи још један податак, данас сам изнела тај податак и на Копаоник бизнис кворуму, изузетно важан. Мислим да сви треба да се поносимо тиме, а то је да је бечки Институт за међународно истраживање или међународну сарадњу, не замерите ми не могу да се сетим тачно како се зове, а и прилично сам уморна данас од свих активности које имамо као Влада и којима се заиста поносим, показао је да је први пут од 2015. године до 2019. године преокренут тренд одлива мозгова и да смо ми први пут у овом периоду имали нето прилив људи у Републику Србију, а посебно младих у старосној категорији у популацији 24 до 29 година, а у свим категоријама високообразованих становника.
Дакле, више се људи вратило у Србију, него што је отишло из Србије. То је невероватан податак и тај податак ће, ја могу то да гарантујем, не само остати такав, него ће тај нето прилив само расти и ја очекујем додатни прилив из иностранства. Тако да је то све оно што ми радимо да преокренемо нашу демографску слику, али то је огроман изазов и за много богатије земље. Зато Србија треба да трчи брже од свих осталих и ми то радимо у овом тренутку.
Успели смо то и у 2020. години када нам је био, па најмањи пад у Европи или међу најмањим стопама пада у Европи. У овој години када се трудимо да буде највећи раст и тиме што је током 2020. године под онако изузетно тешким околностима, када је
29/2МЈ/МЈ
незапосленост расла и у земљама региона и у земљама Европе, нама нето запосленост расла.
Тако да је то велика борба и рећи ћу вам још овај податак што се тиче стопе незапослености. У Републици Србији у овом тренутку је она нешто изнад 9%, Црна Гора 21,2%, БиХ 16,6%, Северна Македонија 16,1%, Албанија 11,8%, тако да је то нешто чиме се ми боримо за наше људе и за наше људе из иностранства да се враћају у Републику Србију. Настављамо ту борбу на свакодневној основи, али ће требати још много труда и рада. Желим да се захвалим свим грађанима Републике Србије на подршци, на томе што су препознали ту храбру и одговорну политику још 2014. године и од тада је у све већем броју подржавају и вама поштовани народни посланици на томе што заиста и ви свакодневно напорно радите на дискусији око законских предлога које Влада Републике Србије шаље. На крају крајева, то нама свима помаже да се брже мењамо и да брже мењамо услове за пословање у Србији да се наши људи све више враћају у Србију. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Бранимир Јовановић:
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала вам на одговорима. Веома је важно што и ви као председник Владе показујете једну отвореност да разговарамо о свим питањима и да решавамо све и што сте позвали на разговор да решавамо те проблеме које имају таксисти у унутрашњости. Надам се да ће и они бити укључени у наредном периоду у оквиру радних група на изменама и допунама закона. Сигуран сам да ћемо и ми овде у Скупштини подржати све оне добре предлоге.
Такође, веома је важно и прави је начин што радимо да очувамо радна места што се види по повећању животног стандарда и по повећању плата из месеца у месец, тако да нећу поставити даља питања. Ово ће бити мој закључак, наравно и због тога што по Пословнику, највеће посланичке групе некако увек добију најмање времена да поставе питања, тако да ћу се одрећи трећег круга постављања, односно закључка. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Поштовани председниче Народне скупштине, поштована председнице Владе Републике Србије, уважени министри, даме и господо народни посланици, пре отприлике три сада на свом фејсбук профилу Мариника Тепић је поставила следеће, цитирам: „Док чекамо привођење Палме због подвођења девојчица и жена, зашто новинари не питају тужилаштво шта ради, Дачића о блиндама за довожење девојака или Вучића о дружењима у Бокељки, уместо што преносе помахниталог Палму. Тако се затрпава ово зло“, крај цитата.
Даме и господо, да није болесно, ово би било смешно, а свакако је тужно. Можда је и добро, јер је ова Ђиласова сеоска опајдара показала да једино што зна јесте да шири подмукле лажи по селу и ништа више од тога.
30/1ЈЈ/ИЋ17.05 – 17.15
Поставља се питање докле иде граница бестијалности, безобразлука и покварености ове жене? Које је то дно које она не може досегнути? Па, ми једва чекамо да се огласи тужилаштво, да коначно стави тачку на све лажи које је ово зло изговорило.
Ова жена се спрда са институцијама, са људима, њиховим породицама, са грађанима Србије. Не постоји нико кога овај Ђиласов Пинокио неће провући кроз своје блато. Па, она је недавно испред Вишег тужилаштва у Краљеву рекла да је задовољна његовим радом, а сада, пре три сата, видимо пита се шта раде. Она је то исто тужилаштво натерала да демантује њене лажи изречене испред зграде самог тог тужилаштва о обећању да ће случај бити премештен у Тужилаштво за организовани криминал. Јасно нам је да је лагала, да је хтела да манипулише Тужилаштвом у Краљеву, да му се наруга, да изврши политички притисак на ову институцију.
Она подиже улогу њеној партији покера, јер су јој у рукама празне карте. Нема сведока, нема жртава, јер је све измислила. При томе, она није тужила Драгана Марковића Палму, јер зна да би одговарала за лажно пријављивање, већ је Драган Марковић Палма реагујући на гнусне лажи сам отишао у Тужилаштво и тражио да се испита истинитост њених лажи. Палма је тужио све те лажове Ђиласове и криминалце и тражимо да институције поступају по тим тужбама.
Ова жена се коцкарским играма не коцка само са Драганом Марковићем Палмом, његовом породицом, не коцка се само са емоцијама и осећањима грађана Србије које је жестоко узнемирила својим лажима, она се коцка и са угледом наших институција. Она блати председника државе, председника Народне скупштине, она блати сваког човека који није на Ђиласовом платном списку и сваког од њих хоће да провуче кроз то своје блато.
Моје питање вама, председнице Владе и вама госпођо Поповић, као министарки правде, јесте - да ли постоје елементи кривичног дела у овој њеној изјави на Фејсбук профилу? Да ли постоје елементи кривичног дела у њеној лажљивој изјави испред Тужилаштва у Краљеву? И, још једном питам, да ли ће надлежне државне институције поступати по службеној белешци из децембра 2014. године по пријави Иве Ђилас да је Драган Ђилас тукао њу и њеног оца? Овде постоје жртве, постоје сведоци, постоји кривац и то што су се они нагодили, ако су се нагодили, не ослобађа Драгана Ђиласа кривице за породично насиље.
Постављам и питање да ли надлежни органи истражују откуд Ђиласу рачуни на егзотичним дестинацијама, да ли је плаћао порезе и да ли ће му испитивати порекло енормно стечене имовине? Ми из ЈС сматрамо да Ђиласа насилника и тајкуна треба ухапсити, да не утиче на сведоке, да не би поновио кривично дело насиља у породици и треба му одузети пасош да не би отишао у државе са којима немамо споразум о екстрадицији а на којима је похранио своје скривене милионе. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Ви се, поштовани народни посланиче, питате докле ово што ради Мариника Тепић и говори Мариника Тепић иде и да ли ту постоји крај. Могу да вам кажем да се и ја често исто то питам. Мој одговор на то питање је да вероватно не постоји, док год не реагују надлежне институције.
Ја, као представница извршне власти, не могу да утичем на те надлежне институције, али, оно што знам, знам и да све то што Мариника Тепић ради има на један, други или трећи начин директне импликације на грађане Републике Србије и најчешће на само здравље и безбедност грађана Републике Србије.
30/2ЈЈ/ИЋ
Сад ћу вам рећи само неколико примера како то што Мариника Тепић прича има импликације на здравље и безбедност грађана Републике Србије. То је оно што сам могла да се сетим, заиста, ево у 20 секунди док сам вас слушала, а да не идем даље у то.
Дакле, данас када се боримо за што већи проценат вакцинисаних људи, да би имали што већу заштићеност свих грађана Републике Србије, да би се вратили нормалном животу, и када се боримо да то урадимо што пре, јер је брзина од кључне важности, не знам, да би се брже вратили а да вирус не би мутирао и да би брже били заштићени као нација. Причамо о особи која је јавно на медијима причала да је корона вирус вештачки направљен, да вакцине нису довољно испитане и да нису безбедне и да вакцинација мора да буде одлука на референдуму. Сада ви питате која је одговорност и да ли је ико позвао ту особу на одговорност.
А да ли је то што је она рекла, директно утицало на безбедност здравља, можда животе неких од грађана Републике Србије? Без икакве сумње, да. Када ће надлежне институције да реагују? Не знам и ја се питам јако често. То је особа која је током неких од најтежих дана, пандемије корона вируса, на истом том свом Твитер профилу постављала постове да је Влада Републике Србије увела мере које штите животе и здравље грађана Републике Србије и сам здравствени систем Републике Србије тиме што смо ограничили кретање, што су онда урадиле и све остале земље света и Европе и то на много рестриктивнији начин него Република Србија, да је Влада Републике Србије то урадила да би насељавала мигрант у Србији и да сви знају да ми аутобусима насељавамо мигранте док држимо грађане Србије затворене у кућама да би то могли да урадимо.
Да ли је позвана на одговорност за то? Не, нико је није позвао на одговорност за то, тиме она практично директно позвала на кршење мера зато што те мере нису потребне, зато што ми варамо грађане Републике Србије да би насељавали мигранте, а при том нас је оптужила да смо узели новац да насељавамо мигранте и тиме нас директно оптужила за трговину људима. Да ли је неко позвао на одговорност? Не, нико. Па, зашто онда не би лагала даље, а зашто онда те лажи не би постале све монструозније и монструозније. Па, зато што нико никад не реагује на те лажи. Ја не могу на то да утичем, нажалост, као представница извршне власти. Али, ме фрустрира сваки дан зато што такве лажи уништавају ову земљу, уништавају је, уништавају све оно што ми радимо, подривају нашу борбу за безбедност здравља и живот грађана Републике Србије у најтежим временима од Другог светског рата.
То је особа, да вас подсетим, која је оптужила Војску Републике Србије да гаји марихуану. Да ли је неко позвао на одговорност. Не, апсолутно нико, никада. То је особа која је свом најбољем пријатељу, свом најближем пријатељу, дилеру дроге, познатом и осведоченом криминалцу наредила да исели новинара из Панчева. Да ли је неко позвао на одговорност? Не, није. Има образа да прича о слободи медија. Особа где имамо доказ да је рекла да човека иселе из тог града зато што смета њој.
31/1ВС/ЦГ17.15 – 17.25
То је особа која је током корона вируса, али видите ово је све у двадесет минута што сам могла да се сетим, током наше борбе против корона вируса, поред тога што је рекла да је вирус вештачки направљен, да вакцине нису испитане, да вакцине нису безбедне, да је за вакцине потребан референдум, а онда потрчала да се међу првима вакцинише, рекла да смо ми вакцине увозили преко приватне фирме. То све постоји написмено на њеном твитер профилу.
Све вакцине у Републику Србију су увезене преко Института „Торлак“, све до једне. Да ли је неко позвао на одговорност? Не, нико, никада. Онда нас је оптужила у сред пандемије да смо приватним лабораторијама дали дозволу да раде ПСР тестове, али онда је то у свој њеној интелектуалној и свакој другој лицемерности, није сметало да нас два месеца после тога оптужи, зашто нисмо дали приватним фирмама да раде ПСР тестове. Дакле, у року од можда месец или два месеца она је ставила дијаметрално супротне ствари.
За обе је оптужила Владу Републике Србије, СНС, Александра Вучића лично, да је он ваљда одлучивао ко ће да ради ПСР тестове и онда да смо дали и зашто смо дали и коме смо дали и онда без икакве срамоте, зашто нисмо дали приватним фирмама да раде ПСР тестове. Јел неко у једном или у другом случају ту особу позвао на одговорност? Не, нико.
Дакле, да поновим ваше питање са почетка. Докле ово иде? Ево и ја се питам. Не знам. Док вероватно неко некога не убије, физички уклони због тога што та особа лаже и оптужи некога од нас.
Е, онда ће можда, а можда не ни тада реаговати. Само да се не правимо мислим луди да се све то није десило и да је она тај светионик слободе, искрености, истинитости и демократичности у Србији, зато што колико год тај твитер био лош и год проблема те друштвене мреже правиле, знате шта је добро у њима, што све то остаје записано и свако то једног дана може да извуче и да каже – извините молим вас, јесте ли ово ви, ово сте ви причали. Да вас питам – да ли је то истина?
Него, само ајде да се нађу те институције да питају једном ту особу од свега тога што је написала да ли је истина и ако није, па да одговара, људи моји.
То је моја молба упућена са овог највишег места, храма демократије сваке земље света, надлежним институцијама наше судске власти. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Министарка Поповић.
МАЈА ПОПОВИЋ: Хвала вам на овом питању.
Ево ја се по други пут бавим у овом даму правном квалификацијом дела Маринике Тепић, особе која је изашла из тужилаштва и пет минута након тога дала изјаву, слагала о ономе о чему је разговарала са тужиоцем.
Ако може да лаже о ономе што је у току судског поступка, кривичног поступка разговарала са тужилаштвом, знам о чему причам, а то је да је навела да ће случај „Палма“ преузети Тужилаштво за организовани криминал, самим тим нанела штету, ја не знам о чему другом можемо да причамо.
Тужилаштво за високотехнолошки криминал би требало изгледа да направи једно посебно одељење за Маринику Тепић и да се само бави њеним случајевима, јер она апсолутно затрпава тужилаштва својим изјавама. Ту имамо ширење лажних вести, лажно пријављивање у једном стицају који већ траје дуже од годину дана, ако могу да кажем, можда и дуже. То би било то. То би био одговор на моје питање. То вам је правна квалификација њених изјава за ову недељу. У сваком случају правну квалификацију и њену осуду може само да изрекне само суд у одређеном поступку. Ја сам такође део извршне власти. Само могу да дам своје мишљење као правник. Хвала.
31/2ВС/ЦГ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Слажем са вама председнице Владе и са вама госпођо Поповић.
Границе нема и то нас уверавају сваког дана својим безобразлуком, дрскошћу и својим гнусним лажима, аферама које пласира Мариника Тепић, али које осмишљава Драган Ђилас и који то ради стално и непрестано из једног простог разлога што њему и њему сличнима не одговара снажна и стабилна Србија, јер они у тој Србији немају шта да траже у политици, у тој и таквој Србији.
Њима одговара Србија која је слаба, Србија која је на коленима и они чине све да својим лажима подривају институције система, да подривају државу Србију, да нарушавају њен углед у свету, не водећи рачуна, да наносе штету јавним предузећима против отворено раде, а зарад заштите свог капитала, бизниса и профита. Знамо о чему причамо.
Ти људи не презају од тога да чак стављају мету на чело деци председника државе, да иду на лично, да гађају породице одговорних људи у Србији, функционера. И то је оно што је најгоре. То је црвена линија која је пређена, коју су они прешли. Дубоко се слажем са вама и са вашим питањима где је ту крај, како ће то завршити и јел треба, оно што сте рекли, да неко изгуби главу због нечијих лажи?
Шта је крај и да ли је циљ, довољно јак и довољно добар да бисмо тако завршили, наравно да није и наравно да постоје ствари које се у политици не раде, а они их упорно и стално раде.
У овом маниру политичког и штеточинског деловања, једном за свагда се мора стати на пут. Они подривају углед Србије у свету, који Србија мукотрпно гради и ствара годинама уназад, једном интензивном и јаком дипломатском активношћу, на свим нивоима.
Поставља се оно питање које сте ви председнице Владе поставили, а то је зашто наше институције толеришу овакво њихово понашање и да ли је разлог то, да нам ЕУ можда не би замерила, да им дирамо пулене, да нам не би залепили етикету власти, који мањка демократичности. Да ли би овакво понашање, питам и постављам и себи и вама и свима питање, овакво понашање и овакве лажи прошле у Немачкој или Француској или било где другде некажњено?
Свакако не би. Они јуче прете медијима, новинарима, свим јадним радницима и свим гласачима странака на власти, прете им лустрацијом.
Господо, Драгане Ђилас и људи око Драгана Ђиласа, једини који може да врши лустрацију јесте народ на изборима и нико више. Зато вас питам председнице Владе и вас госпођо Поповић, као министра правде, зашто смо декриминализовали клевету у нашем кривичном праву, и докле ћемо трпети овако деструктивно и штеточинско понашање, којим се подрива углед државе Србије?Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Па и о тој теми зашто смо у закону променили ово или оно можемо да разговарамо.
Знате шта, мислим да је свима и сваком грађанину Републике Србије, више него јасно да правосуђе у овом тренутку, какав год закон био, има више него довољно механизама да покрене неке поступке за испитивање ових информација, па да видимо да ли су лажи или нису.
Чак, да не прејудицирамо, ево да видимо и да, ако јесу лажи, онда та особа која је тако лагала, и тиме довела директно у опасност здравље, безбедност и животе грађана Србије, зато ваљда и одговара.
32/1ЈИ/ЛЖ17.25 – 17.35
Тако да, то је беспредметно. Постоји довољно основа да правосуђе реагује. Зашто не реагује, ја не бих заиста се усудила да на било који начин кажем нешто о томе, зато што би то ваљда био притисак на правосуђе.
Знате како, могу и да разумем људе, не могу да подржим то, мислим да је то кукавички, могу да разумем људе. Они треба да устану против Драгана Ђиласа и његове екипе, чије је део наравно, Мариника Тепић, која је, на крају крајева плаћена од стране фирме Драгана Ђиласа и ради, запосленик је Драгана Ђиласа. Тамо неки мали човек у том правосуђу, треба да устане против најмоћнијих тајкуна, не у овој земљи, него неких најмоћнијих тајкуна у Еворпи, који својим парама, отварају медије, купују фреквенције, имају кабловске канале, за које зна да имају најмање 600 милиона евра, да имају шеме и банковне рачуне по читавој земљиној кугли.
Сада, устаните ви против њих, па, потребно је озбиљно храбра особа, али исто мислим особа са посебним интегритетом. Ја то очекујем од људи који раде у интересу грађана Републике Србије, да буду и храбри и да имају интегритет.
Устаните, људи и реците, да ли то тако сме, или то не сме. Тако да, могу да их разумем, и разумем њихов страх, али то тако не може. То иде директно на штету свих грађана Републике Србије.
Сада, онај део који Влада може да уради и извршна власт и има ингеренције над тим, ја инсистирам као председница Владе да Влада то и ради, и то раде, Управа за спречавање прања новца, истражује све послове Драгана Ђиласа и свих његових фирми, а пре свега компаније "Ascanius Limitеd".
То је оно што ми можемо да урадимо и обећавам грађанима Србије да ћемо завршити како треба зато што је то њихов новац, новац који су они могли да дају за школовање своје деце, новац који могли да уложимо за путеве, за болнице, за плате здравствених радника, полиције, војске, зато што је 600 хиљада људи остало без посла, док је он зарадио за себе, присвојио, не бих назвала то зарадом, присвојио 600 милиона евра, транге-франге комбинацијама, где узме секунде од РТС, онда их прода скупо. Феноменалан менаџер, стварно, свака част, па, тога се баш нико не би сетио. Велика уметност, заиста велико знање економије.
Дакле, оно што може да уради извршна власт, извршна власт ће урадити и ја вам то обећавам. За све оно остало, ја мислим да свако од нас мора да инсистира, да би ова земља била нормална земља, земља јаких институција у којој су сви грађани једнаки, без обзира да ли имају шест динара или 600 милиона евра, морају бити једнаки пред тим институцијама.
Дакле, упосленици Драгана Ђиласа не смеју да буду слободни да лажу на билу коју тему, на било коју тему да кажу било шта што им падне на памет, и кога брига, нема везе. Данас једна лаж, сутра друга лаж, какве везе има шта су консеквенце тих лажи.
Тако да, ми ћемо то што можемо урадити као извршна власт, али на крају крајева, снага једне земље се огледа у снази свих грана власти.
Коначно, ја мислим да је зато важно што се ове теме дискутују и у овом Дому, као у највишем дому законодавне власти. Сад само да видимо да још неко смогне снаге и да не прејудицирам решење, него само да пита, ево, само да пита, да покрене неку истражну радњу, па да се зна ко лаже. Па, тај ко лаже нека одговара.
Ја сам прва, да одговарам, ако ја лажем и ако смо за време ванредног стања насељавали мигранте. Ево, прва сам да одговарам. Ево, прва ћу да идем у затвор ако смо насељавали мигранте, али, ако нисмо онда нека одговара онај који нас је оптуживао за то у време док је наш здравствени систем клецао у налету короне.
32/2ЈИ/ЛЖ
То је та особа која нас је оптуживала и баш је било брига и за здравствене раднике и за људе који могу да се разболе и шта ће са њима бити и да ли можемо њих да излечимо.
Дакле, ето, толико. Не бих дужила даље. Шта ми можемо да урадимо ми ћемо урадити, како би ова земља била јака и демократска и нећемо се плашити.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Само кратко.
Нећемо се плашити, слажем се са вама и не плашимо се свакако тих, да цитирам њих, опскурних ликова. Ми сви заједно, па и те фамозне институције државе морамо схватити да то што ради Драган Ђилас са својом кликом није опозиционо политичко деловање, већ једно отворено деструктивно деловање, против интереса државе Србије, а зарад заштите личног капитала и профита.
То држава Србија не сме толерисати, не сме бити таоц њиховог капитала и профита и морају те фамозне институције радити свој посао, јер је у питању интерес државе Србије.
Јединствена Србија ће послати писмо Европском парламенту и документовано објаснити ко су Драган Ђилас и Вук Јеремић, односно ко су људи за чију политичку судбину су толико забринути и чије лажи стављају као чињеницу у својим извештајима у Србији.
То мора учинити и држава Србија онако како успешно брани интересе Србије према споља, тако мора успешно заштити интересе Србије од ових штеточина који своје личне интересе стављају испред државних и интереса грађана Србије.
Довели су Србију до банкрота док су били на власти. Док је Србија слабила они су се богатили. Њима не одговара јака и стабилна Србија, јер њој немају шта да траже.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Додао бих, ако се сећате да је била прича о томе да смо ми новцем узетим од трговаца оружја финансирали повлачење признања лажне државе Косова итд.
Овде, на крају крајева није ни толико битно да ли лично неко од нас је прозван. Реч је о институцијама, и о држави Србији и о нашим интересима. Нити блиндирани аутомобили за то служе, нити "Бокељка" као службена резиденција државе Србије за то служи, они служе за друге, озбиљне ствари.
Оваквим манипулацијама се, у ствари ружи читава држава и читав систем. То је нешто што је најгоре.
Реч има народни посланик Балинт Пастор.
Изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Захваљујем.
Господине председниче Народне скупштине, госпођо председнице Владе, даме и господо министри, даме и господо народни посланици, ја би имао неколико питања, животна питања, не ради се о високој политици овог пута, него о животним проблемима грађан.
Прво питање би било за председницу Владе - када ће се поново отворити тај тзв. малогранични прелази? Заиста нема разлога да они и даље не раде, да буду затворени. Пре свега, говорим у релацији Србија - Мађарска, али наравно, то се односи и на све друге суседне земље, односно на наше граничне прелазе са њима.
32/3ЈИ/ЛЖ
Што се тиче граничне линије између Републике Србије и Мађарске, тренутно ради гранични прелаз Хоргош 1 и гранични прелаз Келебија, двократно од 07.00 до 10.00 часова, и од 17.00 до 19.00 часова ради гранични прелаз Бачки Брег и гранични прелаз Бачки Виногради, а уопште нису у функцији гранични прелази Растина, Бајмок, Хоргош 2, Ђала и Рабе.
33/1ГД/МЋ17.35 – 17.45
Из овога произилази да на подручју Баната нема ниједног граничног прелаза који би био у функцији и наши грађани морају јако пуно да путују да би прешли границу.
Ви знате, али због јавности бих рекао да ту се не ради, у нашем случају, о туристичким путовањима, већ су људи тамо запослени, путују сваког дана. И родбинске везе су у питању. Људи су жељни и иначе, да говорим и о осталим грађанима, путовања. Имунизација је на таквом нивоу да је то сада већ после више месеци и више од годину дана могућа.
Ја знам да одговор на ово питање не зависи само од Републике Србије, већ и од Мађарске, али бих вас замолио да заиста учинимо све у интересу тога да ови гранични прелази буквално одмах буду отворени, јер нема разлога да то буде другачије.
Друго питање је сродно. Након отварања ових граничних прелаза, када се може очекивати да неке од њих раде од 00.00 до 24.00 часова? О овоме већ годинама говоримо, пре свега за гранични прелаз Хоргош 2 или за гранични прелаз Ђала или за гранични прелаз Бајмок.
За неколико дана ће се одржати 11. заседање Заједничке комисије за економску сарадњу Србија и Мађарска. Да ли ће ово бити тема тог састанка, односно те седнице?
Треће питање у вези граничних прелаза за вас, госпођо председнице, а можда и за министра Момировића - када ће започети активности на реконструкцији и доградњи граничног прелаза Хоргош?
У нашем буџету су обезбеђена средства у висини од 520 милиона динара. Грађани очекују да ти радови започну, јер, као што знамо, у летњим месецима и преко 200 хиљада путника пређе гранични прелаз Хоргош 1 за један викенд, а камиони чекају и дуже од 20 сати, тако да бих очекивао одговор на ово питања.
Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Покренућу одмах иницијативу за отварање малограничних прелаза.
Као што знате, ми смо то регулисали, односно затворили прелазе, а некима скратили радно време због боље контроле уласка људи у Републику Србију услед пандемије корона вируса, да би заштитили наше грађане и наш здравствени систем.
Сада, када је ситуација заиста стабилна у Републици Србији и очекујемо да ће бити све боља, али и у другим земљама Европе, а свакако са Мађарском, којој заиста искрено честитам на невероватно успешној кампањи масовне вакцинације, имунизације становништва, не постоји, као што сте рекли, потпуно сте у праву, било какав разлог да не отворимо малограничне прелазе, тако да ћу ево још вечерас да покренем то питање, па да то решимо, да људи могу нормално да живе, нормално да функционишу, нормално да раде.
Што се тиче међусобне сарадње, проверићу шта је све тема састанка, али је свакако та сарадња никада боља. Ви знате, и економски и у смислу заједничких инфраструктурних пројеката, заједничких енергетских пројеката, тако да видећемо. Ту су сам задовољна. Шта год можемо да урадимо заједно, увек је то лако договорити са Владом Мађарске.
Ја се надам да ћемо ми ускоро имати и следећу нашу заједничку седницу две владе. Са Мађарском смо имали апсолутно највећи број заједничких седница.
Коначно, што се тиче ширења граничног прелаза Хоргош, то нам је изузетно важно, не само за наше грађане, већ и за нашу привреду.
33/2ГД/МЋ
Ми смо 12. априла ове године објавили јавни позив за избор стратешког партнера на реализацији, реконструкцији, модернизацији… Суботица – Сегедин.
Ми смо завршили пројекат за грађевинску дозволу. Очекујемо контролу пројекта, издавање грађевинске дозволе и почетак радова на јесен 2021. године. Том динамиком завршетак пројекта реконструкције и доградње граничног прелаза 2023. године.
Такође, у оквиру седница Савета за БДП замолила Привредну комору Србије да ми у консултацијама са привредом и са нашим компанијама преда листу граничних прелаза коју приоритетно морамо да ширимо да би омогућили већи извоз робе из Републике Србије зато што имамо, хвала Богу, све више инвеститора. Индустрија се брзо опоравља, продуктивност расте и неопходно нам је сада већ да уложимо додатна средства у инфраструктуру наших граничних прелаза, да их ширимо како би омогућили већи проток робе.
Приоритетни гранични прелаз је Хоргош, тако да на јесен 2021. године очекујемо почетак радова.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Балинт Пастор.
БАЛИНТ ПАСТОР: Хвала, госпођо председнице.
Ја ћу у свом трећем обраћању мало да говорим о подацима у вези економске сарадње Републике Србије и Мађарске, јер то грађани треба да чују. Мислим да су ти подаци за сваку похвалу.
Сада бих поставио два питања. Охрабрује нас ово што сте рекли у вези граничних прелаза. Заиста би било битно да се они у првом кораку отворе, а у другом кораку да продужимо радно време оних граничних прелаза који у „миронодопским“ условима раде од 7 до 19 сати, како што је битно и то да радимо и на побољшању путне инфраструктуре оних путева који воде до тих граничних прелаза. Ми смо већ и о томе разговарали. Ја бих споменуо само пут између Бачке Тополе и Бајмока. Тако би тај гранични прелаз био повезан квалитетним путем са ауто-путем Хоргош - Београд и то је исто јако битно за грађане.
Два питања која бих поставио су следећа. Прво питање, и ви сте малопре споменули, односило би се на реконструкцију пруге Суботица – Сегедин, а у другом кораку Суботица – Баја. Питање је – докле се стигло у реализацији тог пројекта, јер када је сарадња тако интензивна између Србије и Мађарске и наших грађана и грађана Републике Мађарске, онда треба да инвестирамо и у железничку инфраструктуру, а не само у путну?
Када се заврши овај пројекат реконструкције пруге Сегедин – Суботица, онда ћемо моћи да кажемо да Сегедин у последњих сто година никада није био ближи Суботици него што ће бити након завршетка тога пројекта.
Друго питање се односи на то да ли Влада Републике Србије размишља да интензивира сарадњу и то не само економску сарадњу, већ и политичку, са тзв. Вишеградском групом, са Мађарском, Чешком и Словачком?
Ја бих вас само подсетио и вас и јавност на изјаве од пре неколико дана председника Чешке Републике господина Земана. Знамо да су одлични односи и са Словачком, и економски односи и политички. О односима са Мађарском смо већ говорили и са Пољском.
Мене и као члана Групе пријатељства са Републиком Пољском радује онај потез који је Влада повукла, односно министар Селаковић у вези опозива нашег амбасадора из Варшаве и то показује како су одлични односи између наше Владе и Владе Републике Пољске.
33/3ГД/МЋ
Ја мислим и ми сматрамо да би Република Србија требала да интензивира сарадњу са вишеградском групом. Било је таквих иницијатива и од господина Земана и од господина Орбана и то, наравно, није против било кога. Треба да сарађујемо са свима, али мислим да би најтешње могли и требали да сарађујемо да сарађујемо са те четири земље, осим ових других земаља које су нам суседи.
Хвала вам.
34/1БД/ВЗ17.45 – 17.55
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Премијерка Брнабић има реч.
АНА БРНАБИЋ: Ја ћу на ово друго питање да одговорим, па ћу пустити министра Момировића да говори о инфраструктурним пројектима и прузи Суботица – Сегедин и прузи до Баје.
Што се тиче Вишеградске четворке, дакле, ми смо покренули заиста интензивну сарадњу са Вишеградском четворком. То је регионални формат који нама, не бих претерала ако кажем да нам служи као инспирација, јер смо видели кроз сарадњу Мађарске, Словачке, Чешке и Пољске, колико говорећи једним језиком и колико они када стану заједно око једне поруке, могу да буду и јесу јачи него када говори свако за себе.
Тако да је то некако била идеја када је, на крају крајева, председник Александар Вучић тада као премијер покренуо квадрилатералу Србија, Грчка, Румунија, Бугарска, када смо сада покренули трилатералу Србија, Грчка, Кипар, али и када размишљамо о могућој трилатерали Србија, Грчка, Северна Македонија.
Дакле, када год смо размишљали о регионалној сарадњи, имали смо у виду шта је све Вишеградска четворка успела да уради захваљујући њиховој сарадњи и њиховој повезаности.
Ми смо онда некако и на инсистирање Србије кренули у повезивање на два фронта, и Вишеградска четворка и Западни Балкан. Сада се на годишњем нивоу одржавају састанци Вишеградске четворке и Западног Балкана, како на нивоу председника Владе, тако и министара спољних послова. И ја сам била последњи пут на састанку у Прагу, што је за нас било изузетно корисно, како за Србију, тако и за, чини ми се, и за читав регион, зато што је Вишеградска четворка та група земаља која заиста активно промовише агенду проширења. И у том смислу су они нама саветовали шта је то на шта би ми требали да се фокусирамо како би убрзали наше европске интеграције, заиста, практичне ствари, практична решења, али смо ми паралелно са тим покренули иницијативу много ближе сарадње Вишеградске четворке и саме Републике Србије, у формату В4 плус један.
Нажалост, корона се испречила на том путу. Ја верујем да би ми у 2020. години урадили много више него што смо успели, тако да очекујем да ће до краја 2021. године и, наравно, 2022. године, да ће се видети резултати тог рада и напора који смо уложили током корона вируса, који није могао да буде видљив, зато што једноставно нисмо могли физички да се састајемо и имамо те састанке и самите.
Паралелно са тим, ми радимо на унапређењу билатералних веза са свим овим државама, и Мађарском и Словачком и Чешком и Пољском.
Ја бих још једном овде, у овом дому, искористила прилику да захвалим председнику Чешке Републике, Милошу Земану, на његовом извињењу, који мени као грађанки Републике Србије изузетно много значи и мислим да је упућено у присуству особе, председника Републике Србије Александра Вучића, који највише урадио на никада ближим билатералним везама и односима између Чешке Републике и Републике Србије, Захваљујући чему је политичар калибра Милоша Земана осетио људску потребу да се извини свим грађанима Републике Србије и Републици Србији.
Мислим да је то храбар чин, људски чин, за нас историјски чин и да много штошта мења у будућим разговорима око злочина који је НАТО пакт учинио над Републиком Србијом и свим грађанима Републике Србије, без обзира да ли су они Срби или су неке друге националности. Једнако су нас напали. Једнако су агресију и злочин извршили над нама и једнако смо трпели.
Тако да, свакако настављамо сарадњу са Вишеградском четворком, нешто што је нама у сваком смислу, и политички и економски изузетно важно.
34/2БД/ВЗ
Још једном, хвала председнику Чешке Републике на томе што је урадио. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Атанасковић.
АНЂЕЛКА АТАНАСКОВИЋ: Хвала.
Ја само да додам нешто у вези сарадње са Мађарском, пошто сам копредседавајући са Мађарском. Морам рећи да имамо одличну сарадњу са државом Мађарске. Од 3. до 5. јуна ми смо домаћини господину Сијарту.
Искористићу прилику да ове теме предложим можда за наше разговоре на билатерали, а уједно морам рећи да доводи преко 60 привредника који ће бити присутни у Србији у току тог времена и имаће могућности наши привредници да се јаве и да искористе прилику за сарадњу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Момировић. Изволите.
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Хвала, господине Пастор. Хвала на питању.
Свакако, дали сте кроз питање некако и одговор колико су напредовали и колико су квалитетни односи Мађарске и Србије, али некако увек пролази испод радара да ми са Владом Мађарске спроводимо највећи железнички пројекат у Источној Европи. То је та брза пруга између Београда и Будимпеште. Ми смо стално фокусирани, пре свега, на овај део од Београда до Новог Сада, који треба да завршимо до краја године.
Крајем лета крећемо у инвестицију од Новог Сада до Суботице. То ће бити најбржа и најмодернија пруга у Источној Европи. И то је нешто што ће заиста потпуно променити перцепцију свих грађана ове земље када причамо о железничком саобраћају. То је нешто што ми до сада нисмо видели у Источној Европи, не само у Републици Србији, а прави тријумф тог пројекта ће бити када ми будемо могли да идемо од Београда до Будимпеште брзим возом. Будимпешта и Београд или Будимпешта и Нови Сад, Будимпешта и Суботица ће заиста бити никада ближи. Наши услови за економску размену и за туристичку, социјалну и сваку другу ће бити још квалитетнији и бољи и очекујем да ће сви односи се додатно поправити, иако је, објективно речено, то тешко могуће да буде боље.
Ми стварно имамо историјски најбоље односе, чини ми се, сада, у историји наше земље. И у оквиру тог пројекта, ми смо се као Влада Републике Србије на највишем нивоу, односно у разговору између председника Републике Александра Вучића и Владе Мађарске обавезали да реконструишемо део пруге од Суботице до Сегедина. У питању је једноколосечна, неелектрифицирана пруга. Иако Сегедин и Суботица имају велику традиционалну економску размену, та пруга је у јако лошем стању. Неопходно је да ми њу завршимо, да би и Мађарска страна могла да ради свој део брзе пруге.
Ми смо спровели један транспарентан јавни позив за избор стратешког партнера, који је окончан 12. априла. Седмог маја смо изабрали стратешког партнера. Ради се о конзорцијуму три српске фирме, једне мађарске и једне руске. Очекујемо да ћемо врло брзо кренути, односно прво потписати уговор, кренути у радове. Наша обавеза је да то завршимо до средине 2022. године, како би омогућили мађарској Влади да спроведе инвестиције у свом делу.
Кажем, ми очекукјемо за пет година да завршимо комплетну брзу пругу од Београда до Будимпеште. То ће бити успех какав до сада није виђен у југоисточној Европи. Можда можемо само да поредимо са изградњом Ђердапа. То ће бити револуционарна инвестиција. То ће бити нешто потпуно ново. То ће заиста бити понос за све грађане и Србије, а и Мађарске.
34/3БД/ВЗ
Наравно, инвестиција Суботица – Баја, израђена је техничка документација, она је код Републичке ревизионе комисије и очекујем да ћемо и ту отворити простор врло брзо за рад. Мислим, инвестиције које постоје у железничкој инфраструктури, где се, наравно, овде пре свега говорим о брзим пругама у Војводини и о комуникацији са Мађарском, то није виђено 50 година.
35/1ЈЈ/ИР17.55 – 18.05
То је нешто што ће променити потпуну комуникацију наше две земље. Ја сам заиста јако поносан и захваљујем се наравно председници Владе и целој Влади што има могућност да будем део ових пројеката који ће остати забележени у историји. Сами сте рекли, гранични прелаз Хоргош није довољан да издржи сав прилив путника, ми смо одвојили 520 милиона динара, крећемо у реализацију и проширење тог граничног прелаза после туристичке сезоне, јел је било сулудо да сада кренемо, само би направили још већи проблем, следеће године додатно улазимо у инвестиције.
У плану нам је да у наредне две године инвестирамо још додатних 1,9 милијарди динара како би заиста омогућили још квалитетнију комуникацију између наше две земље и мислим да је то нешто што свако мора да поздрави у овој земљи. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има, Балинт Пастор.
БАЛИНТ ПАСТОР: Хвала.
Захвалио бих се госпођи председници Владе, госпођи Анђелки Атанасковић, министарки привреде и господину Момировићу, министру на овим одговорима. Заиста треба радити на побољшању односа са земљама Вишеградске групе, то су наши пријатељски пријатељи у политичком и у економском смислу што је у више наврата доказано.
Што се тиче ових пруга и инвестиција у железничкој инфраструктури, да слажем се, револуционарна инвестиција је пруга између Будимпеште и Београда, али нас, рецимо у Суботици и околини Суботице у истој мери чини срећним и ова друга инвестиција у пругу Суботица – Сегедин због тога што ће довести до максималне мобилности. Апсолутно ће бити могуће да неко живи у неком селу на подручју града Суботице и да ради у Сегедину или да тамо студира, или обрнуто, значи, апсолутно ће се отворити простор. Десиће се оно што се десило у западној Мађарској између западне Мађарске и Аустрије почетком 90-их, а још више након учлањења Мађарске у ЕУ и то ће свакако и у привредном и у сваком другом смислу утицати на стандард грађана.
Оно што сам у пређашњем обраћању рекао, желео бих само на самом крају пар података да изнесем у вези економске сарадње између Србије и Мађарске. Током протеклих 10 година вредност робне размене је повећана за 86% у релацији Србија – Мађарска. Трговинска размена две земље је чак и прошлој години која је била оптерећена ковидом забележила раст и износила је скоро две милијарде евра, а Мађарска је трећи партнер Србије у економском смислу од чланица ЕУ.
Оно што бих још желео да кажем у вези заједничке седнице Комисија за економску сарадњу Србије и Мађарске, за инфраструктурне пројекте од фебруара 2018. године, који су одређени као приоритетни, са мађарске стране је опредељено 1,2 милиона евра грантова Републици Србији. Хвала вам још једном на одговорима.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Драган М. Марковић. Изволите.
ДРАГАН М. МАРКОВИЋ: Поштовани председниче Скупштине, поштована председнице Владе са министрима, драге колеге посланици, поштовани грађани Србије, ја ћу поставити три питања министру Кркобабићу.
Према подацима Одбора за препород села у земљи Србији постоје 150.000 кућа које имају власнике, а које се не користе и постоји 50.000 кућа које немају власнике. Ви сте најавили да ће ваше Министарство откупити део тих кућа и да ће их поделити младима, те с тога бих вас замолио да нам појасните и дате више информација о начину и критеријумима подели тих кућа.
35/2ЈЈ/ИР
Што се тиче младих они су свесни, знају да је ова држава доста уложила у инфраструктуру о којима су сада и колеге причали и министри, и знају да је то, да кажем на неки начин, села постају далеко ближа градовима и далеко лакше живети у селима поготово инфраструктура која се најављује, пре свега, мислим комунална као и овај део што је споменула министарка Јоксимовић да ће интернет бити приступан малтене у сваком селу. Али, млади стручњаци постављају питање да ли могу имати неке бенефите, попут бенефицираног радног стажа или увећане зараде уколико се врате да живе и раде у селима. Па, отуда и моје питање да ли се уопште разматра тако нека могућност да се у неком наредном периоду и њима изађе у сусрет?
Што се тиче трећег питања са миграцијама не сусреће се само Србија, већ се сусреће европске земље и оне су преузеле одређене кораке да заустави исељавање и да врате младе стручњаке у рурална подручја. У Немачкој, рецимо је слична ситуација као и што ви желите овде да радите, наиме локалне самоуправе дају бесповратна средства младим стручњацима за куповину кућа и за обнову тих кућа. У Италије је, да кажем, можда то и највише је и урађено, наиме ту је и држава и приватне компаније и да кажем млади пољопривредници, стручњаци су се некако удружили, пре свега, око етно туризма где су развили да кажем све оно што је потребно за један живот где фактички, да кажем, од младих стручњака, лекара, инжењера, васпитача живе у тим селима, раде и обитавају.
Стога моје је питање да ли разматрате могућност покретања дијалога у коме би учествовале и привредни субјекти, како би се и они укључили у обнову села? Толико, хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Министре, изволите.
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине председниче Скупштине, госпођо Брнабић, уважени народни посланици, поштовани грађани Србије, уважени народни посланик је постави три питање, али ако ми дозволи ја бих сажето говорио о сва та три питања да не бих одузимао време.
Пре њега, народни посланици су управо исто постављали питања и она су се тицала позицији и побољшања квалитета живота људи на селу, а посебно жена. Чули смо од председнице Владе охрабрујуће ствари у вези нових законских решења која су усмерена ка одређеним давањима за жене на селу, поготово младе жене, да се изједначавају у тим својим правима са онима у граду. Истовремено ме и радује, али то значи једну и финансијску обавезу али и нашу обавезу да то реализујемо, проширење интернета и мобилног сигнала, ако сам добро чуо овде на неких 600 насеља у Србији. То је битан и снажан искорак.
Када говоримо о квалитету живота људи на селу, поготово жена, морамо да имамо на уму једну просту чињеницу, да данас у Србији управо те жене на селу су најугроженије. Оне немају редовну и сигурну зараду, нису готово обухваћене пензијских и инвалидским системом, а и социјална давања која су усмерена ка њима су врло рестриктивна. С правом када идемо Србијом, када разговарам сусрећемо се управо са оваквим питањима.
Квалитет живота, поштовани народни посланици и грађани Србије подразумева редовну и сигурну зараду, али зараду која омогућује пристојан живота. Квалитет живота подразумева за велики број људи и редовну и сигурну пензију, али пензију која омогућује такође пристојан живот. Ништа мање није битан ни тај кров над главом, о коме сте ви говорили, али и инфраструктура. Квалитет живота значи и путну мрежу и водоводну мрежу и канализациону мрежу и напон струје.
35/3ЈЈ/ИР
Квалитет живота подразумева и образовање, подразумева здравствену заштиту, али и неговање културних традиција. То је међусобно изузетно повезано и условљено. Све то скупа захтева добро осмишљен приступ, мислим да га имамо, из овога што смо могли да чујемо, и захтева много новца. Морамо да будемо реални, да промене, крупне промене које иду у правцу да се анулирају разлике између урбаног и руралног дела захтевају изузетно велика средства.
36/1ТЂ/МЈ18.05 – 18.15
Да ли је држава Србија спремна? Биће спремна онолико колико смо спремни да ова привредна активност настави да иде овим темпом. Ако говоримо о овим стопама од шест и више посто, онда можемо да рачунамо и да онај инвестициони план председника, који је врло амбициозан, од 15 милијарди евра буде реализован.
Зашто говорим? Споменули сте, одмах се враћам на тему, локалне путеве. Тим планом је предвиђено 5.000 километара локалних путева. Предвиђено је три милијарде евра за водовод и канализацију за 80 локалних самоуправа јужно од Саве и Дунава. То су изузетно велика улагања. Да бисмо до њих стигли, стопа раста мора да буде адекватна, али кренимо редом.
Имамо магистралне путеве, министар је ту, он је то говорио, појашњавао. Да ли је то историјско или не, показаће време. Мене на терену углавном људи заустављају и питају за ове локалне путеве, за приступне путеве, питају ме за атарске путеве. То је мука која их мучи и ту посебну пажњу морамо да посветимо.
Истовремено, код концепта кућа који сте споменули, ту је забрињавајуће, по мени, изузетно забрињавајући податак који је изнео Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности. Шта кажу ти људи? Скоро 200.000 кућа је празно у Србији, 150.000 кућа има власнике, али нема житеље, а 50.000 кућа се и не зна ко су власници. Полако, али сигурно куће се празне у рубним деловима, и то је онај одговор на оно треће питање.
Безбедносни аспект је изузетно битан и у наредном периоду, дајемо сад један правни одговор на то, учинићемо напор да те празне куће у различитим деловима Србије буду доступне, пре свега, кроз један програм помоћи за откуп таквих кућа.
Ово ће бити интересантно управо тим људима који ће учествовати на том јавном позиву. На кога рачунамо? То су пре свега млади пољопривредници, млади брачни парови до 45 година старости који живе у заједничким домаћинствима на селу. Ово је шанса да добију свој кров над главом.
Истовремено, ово је позив и за самце. Још један податак који ће бити интересантан за грађане Србије. Опет податак Академијског одбора да 250.000 младића, условно речено, до 45 година и 100.000 девојака, опет условно, до 45 година је неожењено. Ово ће бити шанса да и они покушају да заснују своја домаћинства. То је прва група људи којима намењујемо ове куће.
Друга група људи, то су људи знања, људи вештина, људи који желе да крену на село, а то су људи медицинске, ветеринарске струке, технолози, агрономи, али рекао сам и људи вештина и одређених заната. То је друга група.
Трећа група људи, на коју рачунамо, то је група људи који тренутно живе у градовима, а имају намеру да оду на село да се баве неким основним занимањима везаним за село, али ја ћу овде нешто мало то проширити. Ово је усмерено и на младе људе који данас раде у Београду, Нишу, у великим градовима и баве се тзв. послом од куће. Да их не набрајам - програмери, па надаље. Покушаћемо да и тим људима понудимо те куће да их населе и да из тих кућа одрађују ове своје послове.
Пројекат је амбициозан, вредан је пола милијарде динара и он ће ускоро бити пред Владом Србије. Очекујемо да ћемо заједно сви скупа учинити да те прве куће добију и прве станаре.
У овом првом циклусу рачунамо на неких од 500 до 1.000 кућа. Вредност, и ово је веома битно да напоменемо тим људима, вредност тих кућа ће бити негде до милион и 200 хиљада динара. Наравно, то су средства која су довољна да највећи број кућа који је тренутно у Србији буде откупљен.
Што се тиче другог дела питања, посланиче Марковићу, које сте ви навели, а са правом сте се дотакли њега, на који начин у погранична, у рубна подручја довести
36/2ТЂ/МЈ
младе, квалитетне људе? Наравно, редовна, сигурна зарада, и то добра зарада. Морамо да поштујемо нека искуства из Европе, да омогућимо тим људима да та зарада буде двострука или чак и више.
Истовремено, очекујем да ћемо у неким разговорима са Министарством финансија отворити причу о тзв. систему позитивне дискриминације, да утичемо на одређене мере фискалне политике, да идемо на одређена ослобођења тих људи такси, фирмарина, свих оних ствари које додатно оптерећују пословање и омогућити тим људима да могу, ако желе под повољнијим условима да обављају своју делатност.
Сет свих тих мера о којима ја данас говорим захтева да будемо опредељени, понављам, организационо, да имамо прецизно утврђене планове. Када говоримо о инфраструктури, залажем се за формирање фонда за инфраструктуру да бисмо имали мапирану Србију, где бисмо имали прецизне агенде за реализацију тих ствари. Трећи део тога свега су финансијска средства која морају, понављам, бити изузетно велика.
То је једини начин да побољшамо квалитет живота на селу, да колико толико успоримо миграције село-град, да нам ови моћни путеви које смо направили не буду путеви у једном смеру, него да буду двосмерни. Желим да овим великим путевима не иду људи из села у градове и у иностранство. Желим да се тим путевима људи из Европе, оно што је говорила председница Владе, враћају у Србију, у своја места и да неки људи који живе сада у великим градовима реше да се врате у унутрашњост Србије.
То је посао који подразумева прецизно законом утврђено партнерство урбаног и руралног дела Србије. Велики, крупан посао пред државом Србијом захтева, рекао бих, консензус, јер мало је питања у држави Србији око којих треба да постигнемо консензус као о овом питању. Толико.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Драган Марковић.
ДРАГАН М. МАРКОВИЋ: Хвала, министре, на одговору.
Поред свих ових ствари о којима смо говорили, ако се деси и ако држава буде имала средстава да плате буду увећане, сигуран сам да ће ове миграције о којима сте говорили и председница Владе бити сада од града према селу, младих људи, стручњака. Сигурно ће имати мотивацију да раде у некој малој средини за дупло већу плату. Ако узмемо у обзир сву ову инфраструктуру о којој причамо, сигурно ће им живот бити лак и доступно да дођу до града ако буду желели да задовоље неке потребе које не буду имали тамо. Захваљујем се.
ПРЕДСЕДНИК: Драгане, ви нећете даље постављати? Да ли је тако?
(Драган М. Марковић: Не.)
Хвала.
Реч има народна посланица Јустина Пупин Кошћал.
ЈУСТИНА ПУПИН КОШЋАЛ: Захваљујем, поштовани председниче.
Уважени представници Владе, колеге народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, своје питање постављам министру просвете, науке и технолошког развоја, господину Бранку Ружићу.
С обзиром на чињеницу да се деца данас неупоредиво мање крећу, што оставља трајне последице на њихов развој, здравље и радну способност, да ли постоји могућност да се фонд часова физичког васпитања повећа у нижим разредима основне школе, од првог до четвртог, на пет пута недељно, као и то да са децом предшколског и млађег школског узраста, поред учитеља, наставу воде и професори физичког васпитања зато што је јако битно да са најмлађима ради најстручнији кадар?
36/3ТЂ/МЈ
О томе се већ разговарало на нивоу Савеза педагога физичке културе и Савеза учитеља Републике Србије и постигнута је начелна сагласност да је идеју могуће спровести у дело без смањивања фонда часова учитељима. Разговори на ову тему својевремено су вођени и са САНУ. Физичка активност има велики значај за свакога од нас, а за децу предшколског, млађег, односно основно школског узраста је од непроцењивог значаја.
37/1МЈ/ИЋ18.15 – 18.25
А зашто? Зато што у развоју детета постоје периоди када се развијају физичке способности и то је тзв. сензитивни период. Тај сензитивни период траје до 12, односно 13. године живота, када је за већину способности неопходно свакодневно физичко вежбање и уколико тај период пропустимо штета је ненадокнадива. Поред биолошког, физичко вежбање позитивно утиче и на психолошки, као и на социјални развој детета, што је наука одавно доказала.
У скоријој будућности држава ће имати велики проблем, с обзиром на то да су нам деца све гојазнија, све неактивнија и са све већим процентом телесних деформитета, сколиоза, кифоза, равни табани и остали деформитети, а тај проблем ће се испољавати кроз смањену радну способност, како умну, тако и физичку, као и кроз велике трошкове за здравство државе.
Да је некретање основни узрок дијабетеса типа 2 код деце показују и најновија истраживања научника који је за своје откриће у генетици добио Нобелову награду. Најбољи начин за превенцију за скоро све болести, почевши од обичног грипа преко дегенаративних промена, повишеног холестерола, повишеног притиска, дијабетеса, депресије, па до срчаних и малигних обољења управо је физичка активност зато што она доприноси јачању имунитета као и квалитета живота. Корона нам је на најбољи начин показала важност јаког имуног система и то колико је јака наша потреба за кретањем које често нисмо ни свесни.
Ако погледамо земље у региону, видећемо да је Мађарска увела свакодневно физичко вежбање и да су Мађари прва спортска нација у свету по броју освојених медаља на олимпијским играма у односу на број становника. Историјска је одговорност на нама да ли ћемо створити здраву и радно способну нацију и да ли ћемо створити систем који ће то обезбедити. Што пре то урадимо, негативне последице које су сада већ изузетно видљиве биће неупоредиво мање. Јер, ово није привремено питање, већ трајно питање виталности нације. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има први потпредседник Владе, министар Ружић.
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем, председниче.
Хвала на овом веома конструктивном питању и предлогу. Оно што је са наше стране институционално важно то је да истакнем да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја приликом доношења нових курикулума, дакле, нових програма наставе и учења у оквиру реформе образовања и васпитања имало у виду здравље и правилан развој деце и ученика и мислим да је то нешто што је приоритет у сваком смислу.
Физичко и здравствено васпитање, као обавезан предмет има традицију која услед новонасталих животних навика мења своје циљеве, структуру и садржај и о томе сте и ви, наравно, говорили врло садржајно, али је наш задатак да ученик кроз образовање и васпитање доживи тај ментални пре свега али и физички напредак и постане што кориснији члан друштва. Јер, оно што није, рекао бих, само једна реченица или парола, али је чињенично тачно и мислим да је то наша интенција, а то је да је здраво дете темељ здраве државе.
Када погледамо институционално шта радимо до сада и какав је тај концепт који је примењен, дакле, у првом циклусу основног образовања и васпитања на основу плана наставе учења ученици имају три часа обавезног предмета, физичког и здравственог васпитања и тај предмет је поред српског језика и математике практично са највећим недељним бројем часова, па самим тим и годишњим фондом часова, што долази на неких 100-108 часова. У оквиру, наравно, ваннаставних активности постоје одређени облици рада као што су спортско-рекреативне активности, недеља школског спорта, активности
37/2МЈ/ИЋ
у природи, попут кросева, спортских дана, летовања и зимовања и оно што је такође важно то је да наставнике пре свега усмеримо и едукујемо да, у овом случају говоримо наравно о учитељима који су у оквиру свог иницијалног образовања имали методику физичког васпитања, кроз редовну наставу физичког и здравственог васпитања обезбеде просто редовну физичку активност ученика.
Такође и наставници разредне наставе, односно учитељи остварују сарадњу са професорима физичког, а следећа 21/22 школска година је четврта година примене нових програма наставе и учења. Извршићемо анализу и на основу добијених резултата кориговаћемо план и програм у најбољем интересу ученика, јер оно што нас прати, то је чињеница, да поред те физичке активности која је некада, а надам се и сада била приоритет, паралелно са тим имамо и коришћење разних дигиталних садржаја, посвећеност многим апаратурама, опремама, таблетима, лап-топовима, разних играма које практично одузимају време. На неки начин и деградирају оно што је интенција једног здравог образовног процеса. Зато се заиста захваљујем на овом питању и свакако да Министарство просвете, науке и технолошког развоја о овоме води изузетно рачуна и да ћемо уважити и овај ваш предлог. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Јустина Пупин Кошћал.
ЈУСТИНА ПУПИН КОШЋАЛ: Захваљујем се уважени министре на вашем одговору. Наредна три минута бих искористила да следеће питање упутим министарки културе, госпођи Маји Гојковић.
У последње време смо сведоци присваја културне баштине Србије у чему предњаче представници привремених институција у Приштини, који су најпре скрнавили, палили и уништавали српске манастире и црве широм КиМ, а онда их присвајали, желећи да тако докажу да су ту били пре нас, да су у ствари они градили задужбине српских владара.
Тој врсти покушаја фалсификовања културе, а тиме и историје, свакодневно сведочимо, а то је удар на нашу историју, порекло, културу, национални идентитет. С
Са друге стране, широм света је расуто на хиљаде српских реликвија, рукописа и других примера као нематеријалне и материјалне баштине из различитих периода наше историје. Различити су разлози. Навела бих неколико примера.
Најпре, нестанак два ковчега са 56 највреднијих српских рукописа које је до тада чувала Народна библиотека у Београду. У Првом светском рату требало је да буду евакуисани, међутим нестали су на нишкој железничкој станици. Ту се налазила и Хиландарска крисовуља, два једина записа рујанског, четири јеванђеља се налазе у Прагу и Санкт Петерсбургу. Затим, Иловички препис, Законоправила Св. Саве из 1262. године у току Другог светског рата узеле су усташе из манастира Св. Архангела Михаила на превлаци и однеле у Загреб, где се и данас налази.
Мало је времена да набрајам све примере, али је потпуно јасно да са нестанком културно-историјских докумената не случајно брише део нашег идентитета и факти о историји српског народа, а то је признаћемо, фалсификовање наше историје.
Из тих разлога бих питала министарку културе – да ли Министарство културе планира активности којима би се обезбедило враћање наших највреднијих артефаката у Србију? Раније је било речи да ће се у Министарству културе формирати фонд из кога ће се та активност финансирати. Да ли Министарство размишља о формирању јединственог регистра материјалне и нематеријалне културне баштине
37/3МЈ/ИЋ
Србије, како би се спречило фалсификовање наше историје и културе и сачувала оставштина наших предака из свих историјских периода, као и трагова култура које су на простору данашње Србије постојале. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има потпредседница и министарка Маја Гојковић.
38/1ВС/ЦГ18.25 – 18.35
МАЈА ГОЈКОВИЋ: Хвала вам заиста на овом изузетно важном питању за Републику Србију, пре свега за наш народ и за очување нашег националног идентитета.
Да кренемо од тога да је идеја некада била да се формира фонд у оквиру Министарства културе и информисања који би користили за откуп, онда када већ пронађемо неко наше дело из заоставштине које се налази ван граница Републике Србије или се налази у Србији, али није у рукама државе него се продаје, као што смо имали недавно пример на овим лицитацијама стечајних управника или неко приватно лице жели да прода неко значајно дело.
Мислим да је можда то и превазиђен облик схватања заштите културног наслеђа, да озбиљно размислимо и формирамо комисију на националном нивоу, дакле, државну комисију онако како то раде многе државе које су се нашле и налазе у сличној ситуацији као што је сада наша Комисија на националном нивоу, за повраћај и откуп важних артефаката за историју нашег народа.
То је некада радила Мелина Меркури када је била министар културе Грчке, својевремено, касније и европски комесар за културу. Остала је упамћена по томе што се борила за повраћај блага Грчког које су развлачили сви по Европи, који су отимали својевремено њихове артефакте. И данас се води та битка, да не кажем рат за повраћај грчког блага назад у матицу. Ми само можемо на том позитивном примеру једне од држава које су блиске нама, да научимо нешто и стварно да формирамо комисију на националном нивоу, државну комисију која би се бавила и повраћајем, али и откупом културног наслеђа.
Споменули сте последње дешавање и догађај и покушај привремене власти тзв. самопроглашене државе Косово да украду део нашег националног идентитета тиме што пишу писма појединим државницима, председницима држава, углавном европских земаља, али пишу и челницима УНЕСКА и другим међународним организацијама које се баве заштитом културног блага, тврдећи да нешто што припада Републици Србији или припада српском народу, СПЦ, пре свега, и нашем културном наслеђу, припада сада волшебно неком од њих, лажно се представљајући и лажно представљајући да они имају некакве установе културе, бришући наше назива или прерогативе српско.
Интересантно је веома и ту се види једна опасна намера да су они у последњим писмима почели да изостављају онај префикс српски православни манастири и почели да користе само православни манастири, што може да се види већ, јер имали смо и такве праксе у нашем региону, да можда и покушавају или имају намеру да стварају некакву цркву која би заменила СПЦ на територији наше јужне Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Наравно, треба да делимо сви забринутост поводом овог последњег догађаја јер видимо из дана у дан да су се острвили и бацили, да имају неку нову тактику и баве се само културом, културним наслеђем, њиховим покушајима да изграде некакав идентитет или национални и културни идентитет крадући оно што сви знамо да вековима припада СПЦ и српском културном наслеђу.
И председник државе је дао такве изјаве и председница Владе, сви чланови Владе, Министарство културе и информисања. На сваки такав њихов покушај једнако ћемо и још жешће одговарати јер не дамо да неко, када покушава да нам украде део територије, да сада дозволимо да украде и СПЦ, да украде манастире, украде наше иконе, светиње. Ту раде и пишу писма по Европи они који су 2004. године у оном страшном погрому уништили на хиљаде и хиљаде наших реликвија. Нико од нас у Србији, док год је жив заборавити ону сцену када се неко од албанских терориста и сецесиониста попео на врх СПЦ, једне светиње, манастире и покушао да дивљачки скине онај крст. То је та брига о којој говоре привремени органи приштински, како они наводно брину о културном наслеђу на територији КиМ.
38/2ВС/ЦГ
Они нису чланице УНЕСКА, а покушавају да комуницирају са овом важном међународном организацијом. Позивање на Ахтисаријев план може само подсмех код нас да изазове, јер Ахтисаријев план никада није ни усвојен. Морамо да их подсетимо, да када нешто пишу, ево има нас који живимо у истој држави где живе и они у Републици Србији, који знамо много више од њих, па можемо и да их подучимо нечему, а то је да им кажемо шта је усвојено, а шта није усвојено од међународних аката а односи се на нашу, искључиво нашу територију у Републици Србији које има сада некакав привремени статус.
Кажем, они нису држава, нису ни чланице УНЕСКА, налазе сви артефакти, културно наслеђе у земљи порекла, налазе се у Републици Србији. Према томе, пуковнику нема ко да пише. Мислим да су потпуно промашили тему, али ми морамо да будемо опрезни, јер немогуће да не постоји нека јача и већа намера политичка од овога да они сада у последње време, баш сваки дан имају тему култура и културно наслеђе Србије које се налази на територији КиМ. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Јустина Пупин Кошћал.
ЈУСТИНА ПУПИН КОШЋАЛ: Ја бих се само захвалила и министарки Маји Гојковић, и министру Бранку Ружићу на одговорима, и надам се да ће се и у једном и у другом Министарству наћи начина за спровођење оних идеја у дело које су на добробит српског народа.
ПРЕДСЕДНИК: И последњи посланик, народна посланица, Јелена Жарић Ковачевић.
Не знам да ли сам направио грешку, а вероватно јесам, нисам још добио приручник да ли треба да кажем посланик или посланица.
Реч има Јелена Жарић Ковачевић.
ЈЕЛЕНА ЖАРИЋ КОВАЧЕВИЋ: Хвала председниче Дачићу.
Уважена председница Владе, поштовани министри, даме и господо народни посланици, оно што је мени увек сметало јесте обмањивање јавности, намерно или из незнања или недостатака информисаности, није важно.
Сматрам да је без основа пласирање наслова као што је - само богати ће моћи да туже, или парнични поступци ће у Србији дуже трајати. Свакако није у реду, јер уносе немир међу наше грађане, најблаже речено. Ово говорим, пре свега због тога што не знам да ли сте ви председнице Владе или било који министар имали прилике да на позив одређених медија или портала објасните и да дате неке одговоре.
Зато данас желим да поставим питање, пре свега министарки правде Маји Поповић. По правилу, наравно, то су увек медији који су под контролом Драгана Ђиласа, невероватно је, сложићете се да постоји таква случајност да се апсолутно свака тема искористи против рада Владе Србије, против Александра Вучића, јер сада можемо да видимо како се председник Републике, чак доводи у везу са наводно лошим изменама Закона о парничном поступку, које се припремају.
Дакле, пре свега због грађана Србије и заинтересоване стручне јавности, ја желим госпођо Поповић, да вас питам следеће – како оцењујете захтеве дела адвокатуре за повлачење Нацрта закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, из јавне расправе, која је почела 19. маја?
Да ли су решења из Нацрта закона који је на јавној расправи усклађена са праксом Европског суда за људска права, Уставног суда и да ли слична или иста решења постоје у упоредном праву, односно у упоредној пракси?
Који је стратешки оквир био од значаја за израду нацрта закона и да ли доношење овог закона, представља услов за напредак у процесу европских интеграција?
39/1ЈИ/ЛЖ18.35 – 18.45
Данас имам питање за још једну министарку, и то госпођу Марију Обрадовић, министарку државне управе и локалне самоуправе, када сам малопре поменула одређене медије које контролише Драган Ђилас и одређене портале, када смо код неистинитих и злонамерних навода тих медија, али и Ђиласових јуришника, желим да вас питам – како коментаришете медијске објаве да је на неком вашем имању У „Гакову“ пронађена фарма марихуане?
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министарка Маја Поповић.
МАЈА ПОПОВИЋ: Госпођо Жарић, хвала вам на овом питању. Ради се о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку. Појавили су се заиста у тим медијима наслови да је овај закон прављен само за богате, да сиромашни грађани неће моћи да остваре своја права. То су апсолутне лажи, неистинити наводи.
Управо за овај закон смо покренули процедуру за његово доношење из разлога под 1 - зато што је то предвиђено Акционим планом за Поглавље 23. Најважнији разлог за покретање радне групе за израду нацрта овог закона јесте био преоптерећеност судова парничних одељења, првостепених судова, посебно у Београду Првог и Трећег суда, као и Основног суда у Новом Саду.
У пракси нам се десило да су судови затрпани. Сваки судија је са по 2.000-3000 предмета у раду, тако да прво следеће рочиште може да буде заказано за годину, или чак две године.
Држава је морала да реагује на одређени начин, да спречи ту ситуацију, да кажем, загушења судова. Морам да кажем и чињеницу да је до тог загушења судова дошло управо због тих поступака који су тзв. масовке, који су покренути због банкарских спорова.
Ни у једном тренутку не желим да оспорим грађанима право да траже поништај појединих делова тог уговора, одредаба уговора, међутим, овде се ради о злоупотреби права које врше пуномоћници који заступају грађане, те на основу једног уговора о кредиту они постављају више тужбених захтева кроз више тужби.
Раде на начин, тако што заврше са једним парничним поступком, и тек након тога они покрећу други поступак, да би спречили суд да споји те поступке због разлога економичности поступака.
Тако да, дошли смо у ситуацију да је Врховни касациони суд морао да делегира, да изврши делегацију преко 95 хиљада парничних предмета и да задуже остале судове у Србији.
Такође, циљ овог закона јесте равномерна оптерећеност судова по Србији. Идеја је да судије које примају исту плату буду равномерно оптерећене.
Тако да су овим Нацртом закона предвиђене и промене одредаба надлежности у смислу да ће сада бити надлежни они судови по пребивалиштима тужиоца. Предлог те радне групе је био такав, јер би то довело до лакшег и економичније и свакако, јефтинијег поступка за странке.
Морам да нагласим и чињеницу, ту радну групу сам формирала ја, као министар правде, да њу чине судије Врховног касационог суда, председник те комисије, председник грађанског одељења Врховног касационог суда. Да ту радну групу чине и адвокати које је делегирала Адвокатска комора, као и друге неке институције.
39/2ЈИ/ЛЖ
Чињеница да адвокати нису знали ко им је делегиран, није проблем државе, него саме Коморе. Свесни смо и чињенице да су ту различите струје у самој Комори и да праве проблем једни другима, да кажем, то су нека политичка препуцавања унутар Коморе, у којима не желим да учествујем, али само хоћу ради знања грађана да саопштимо да ће сваком грађанину бити омогућен приступ правди.
Још од 1977. године, у нашем закону је предвиђен институт сиромашког права, тако да сваки грађанин који нема средстава он ће бити свакако ослобођен плаћања судске таксе. Постоји и могућност плаћања судске таксе на рате.
Оно што сам у тим медијима чула - могу судови да извршавају принудним путем наплату судске таксе. То је тачно да могу, али је пропуштено да се каже, да тај поступак извршења, такође са собом носи одређене трошкове, што би значило да би грађани више платили у тим извршним поступцима.
Морам да нагласим још једну чињеницу да је наплата судске таксе у овом тренутку 35% у Србији. Мислим да је нормално да у свакој земљи свако плаћа судску таксу. Ми немамо сада могућност да то урадимо и да на неки начин обавежемо људе да то раде.
Управо из тих разлога желим да грађани знају да судска такса није мењана у задњих десет година, да је адвокатска тарифа промењена, на пример пре месец дана у износу од 30% је повећана.
Такође је јако битно нагласити да такса у 75% спорова у Србији износи 1.900 динара, што признаћете, није мало.
Такође, желим да кажем да оно што је изнето на телевизији „N1“ у разним иступањима адвоката је да и нове одредбе о ревизији које су предвиђене овим изменама и допунама ће успорити рад Врховног касационог суда, што није тачно. Управо ће убрзати све то.
На крају, да закључим. Ми имамо ситуацију када је тек почела јавна расправа у овом закону истог дана када је почела јавна расправа одређени адвокати су изашли, зауставили саобраћај испред Адвокатске коморе.
Сматрам да није место јавној расправи на улици, већ на месту где ће својим аргументима, тамо где је заказана јавна расправа и где ће адвокати уколико су незадовољни својим аргументима истаћи оно чиме су незадовољни. Мислим да треба да вратимо то у правне оквире, а не да демонстрирамо силу.
Имала сам разговоре са председником Адвокатске коморе, где смо се договорили да ће јавна расправа трајати онолико дуго док не постигнемо консензус у корист свих нас.
Председник: Хвала.
Реч има министарка Марија Обрадовић.
Изволите.
МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Хвала, председавајући.
Госпођо Жарић, хвала вам на овом питању. Није пријатно за мене, али свакако је згодно, иако се не тиче конкретно рада Владе, а у ова три сата треба да проверавамо рад Владе и министара, добро је да се можда појасне неки написи о члану Владе Србије, о министру Државне управе и локалне самоуправе, потпредседници Главног одбора Српске напредне странке и верујем да су многи људи у Србији доведени з заблуду. Не мислим да су збуњени, само доведени у заблуду.
Наиме, оно што је и Ђилас, и Мариника Тепић, и Јеремић и све оно што они спроводе у последње време, а то је једно фантастично такмичење у лагању. Ко ће јаче, масније и горе да слаже, ко ће да нанесе том лажи већу штету фабрикујући лажне афере, они мисле СНС да наносе штету. Они наносе штету Србији.
39/3ЈИ/ЛЖ
Не волиш своју државу када фабрикујеш афере које умањују рад, труд и резултате председника државе, председника Владе, свих чланова Владе, па и вас у парламенту који здушно и озбиљно радите у интересу свих грађана Србије.
Тако један Јеремићев потрчко смисли, али не могу рећи смисли, донели су му готов материјал, готову причу, постоји једна интересна група, сложена од различитих политичара, безбедњака, неких других људи који имају интерес да ја и слични мени испаднемо из политике и то наглавачке, да се никад не сетимо да се вратимо овде. Што кажу, ако сте мислили да је политика ваша, па политичка сцена у Србији мало је и наша, свих нас који учествујемо у политици, па, ћераћемо се још.
Пре неколико година на фарми у земљорадничкој задрузи Гаково, Граничар Гаково, је заиста откривена фарма марихуане. Починиоци су ухапшени, осуђени, процесуирани, неки служе казне, неки су још увек ван земље у бекству и добро се зна, то полиција одлично зна, безбедносне службе одлучно знају да ту Гаково и та цела прича фарма марихуане се завршила.
40/1ГД/МЋ18.45 – 18.55
Завршена је прича пре неколико месеци. Министар Вулин у једној стамбеној кући, која нема везе са тим Гаковом, такође пронађе неку количину марихуане, али то је прича за нешто друго.
Е онда се сети та нека интересна група да Марија, односно неки чланови породице Марије Обрадовић и актуелне министарке и потпредседнице странке имају један хектар, додуше десет километара од те фарме Граничар Гаково на којој је пре неколико година пронађена фарма и кажу – што ми не бисмо рекли да је управо она доведена у везу, она, људи блиски њој, њена породица, па док она објасни, ми смо завршили свој посао.
У сваком случају нанели су велику љагу мени лично, мојој породици посебно. Узнемирили су нас све и ја се извињавам и својој политичкој организацији, свакако и Влади Србије уколико сам некоме од њих нанела штету.
Заправо, ова лажна афера и ова велика љага која је нанета мом имену, раду, професионалној каријери, која је одувек била без мрље, немерљива је.
Ја водим процес против Мирослава Алексића. После јучерашњег рочишта, где смо такође доказали да је неистина све што он говори, али ја две године не говорим о том процесу, ћутим, јер поштујем суд, после самог рочишта, Алексић изађе са својим спремним новинарима и, Н1, Нова С и брдо њихових лажљивих портала, пренесу како сам признала да сам власник тог имања.
Ја сам на том рочишту изговорила да ми заиста имамо један хектар у насељу Растина, у селу Гаково поред Сомбора, а то је десетак километара од те поменуте фарме или од било које куће у којој је пронађена марихуана у Гакову, у том озлоглашеном сада Гакову, иначе тамо живе дивни људи, заиста.
Ја немам заиста ништа да кријем. Жао ми је због штете коју сам било коме нанела, али сам желела да људи знају да буду сигурни.
Знам и да су неки људи у Сомбору, такође, доведени у заблуду, па су неке друге акције произвели, мислећи да је истина ово о чему ја говорим, али то је политичка игра и ја сам тога свесна.
Оно што јесте важно, ја нећу одустати од овога. Александар Вучић је мене свему научио што ја знам данас у политици и што ћу икада знати.
Своје позиције и као посланик и као потпредседник странке заслужила сам на његов предлог, односно именована сам на његов предлог.
Странку изузетно волим, 13 година поштеног политичког рада. Многи од вас ме знају. Многима од вас сам помогла да боље разумете политику и да дате све од себе.
Ми не треба да одустанемо. Они нека лажу, наше је да говоримо истину. Истина, марљив рад, посвећеност, љубав према држави, то ће вам помоћи којој год странци да припадате.
Поздрављам своје пријатеље у СНС, много је озбиљне борбе пред нама. Знате, има много пристојног света у политици, иако је политика јако прљав посао. Не дајте да вас отерају одавде, нека истина буде ваш водич, а ми треба да размишљамо о томе где смо се договорили да идемо, а онда да питамо себе а докле стигосмо?
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народна посланица Јелена Жарић Ковачевић.
ЈЕЛЕНА ЖАРИЋ КОВАЧЕВИЋ: Хвала вам на одговорима.
Ми смо овде зато да би управо грађани Србије добили истину, зато што ја знам да ви седите ту на тим местима сада и пред народним посланицима и пред грађанима Србије апсолутно свесни одговорности коју носе ваша места и апсолутно решени да грађане Србије упознате са истином.
40/2ГД/МЋ
Наставила бих о Закону о парничном поступку, ако госпођо Поповић немате ништа против.
Ја сам и сама у пленуму више пута говорила о резултатима које смо постигли у области правосуђа и владавине права. Ти резултати су наравно првенствено учињени да би грађани имали једнак и сигуран приступ правди и да би примена закона била безрезервна, ефикасна и одговарајућа, пре свега у смислу стручности, па смо у том смислу расправљали овде и о кандидатима за судије и за тужиоце.
Међутим, реакција појединих који су директно или индиректно заинтересовани, дакле заинтересованих чинилаца за сам Нацрт закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, завршиле су на порталима као враћање нашег правосуђа у средњи век, као нешто што озбиљно може да доведе у питање ефикасност нашег правосудног система и квалитет рада судија и све то може да баци сумњу, заправо, на све резултате које смо ми постигли у области правосуђа.
Због тога желим да вас питам, пошто је у медијима провејавала та, да кажем, реченица да се неки предлози или примедбе неће узети у обзир, још једном да ли ће предлози и примедбе или сугестије и све оно што стигне до Министарства правде, односно до радне групе, а да је везано за нацрт закона о коме говоримо, дакле, свих заинтересованих лица, а самим тим наглашавам и адвоката, бити разматрани од стране Министарства правде и радне групе која је израдила нацрт овог закона?
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Поповић.
МАЈА ПОПОВИЋ: Као што знате, јавне расправе за то и служе, да се уваже, чују аргументовани предлози.
Наравно да смо тек почели са јавном расправом, тако да ћемо бити отворени за све предлоге адвоката, ако их буду, аргументовани на прави начин.
Оно што сте малопре поменули, чињеницу да су у неким медијима провејавале приче да се овим законом враћамо у Средњи век, оне апсолутно не стоје. Могу да кажем да овим законом идемо у 23. век директно, имајући у виду да он има одредбе и о суду, о достављању преко компјутера, о видео-конференцијским везама, о и-пошти и достављању писмена.
Свакако, примена тих одредаба биће одложена за две године, уколико прође овај нацрт закона, односно те одредбе. Неће бити аутоматски осам дана од ступања на снагу овог закона, имајући у виду да и судови и судије морају да ем добију опрему и да се обуче на адекватан начин.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Јелена Жарић Ковачевић.
ЈЕЛЕНА ЖАРИЋ КОВАЧЕВИЋ: Захваљујем, госпођо Поповић и захваљујем, госпођо Обрадовић, што сте дали одговоре на моја питања и што сте грађане Србије упознали са неким чињеницама.
Ја, такође, желим да вам се захвалим, пре свега госпођи Брнабић и читавој Влади и министрима, на подршци коју пружате сада у поступку који спроводимо, а то су уставне промене које су за нас јако важне, али нису важне само за чланове Владе и за народне посланике, најважније су за грађане Србије.
Желим да вам се захвалим што сте увек ту да, наравно, уз председника Народне скупштине, спроводимо један транспарентан поступак који ће, надам се, довести до једног апсолутног консензуса и да ћемо ми ове уставне промене моћи да спроведемо до краја онако како то, пре свега, заслужују грађани Србије.
40/3ГД/МЋ
Увек ћете имати подршку у посланицима Српске напредне странке који, наравно, следе политику Александра Вучића, који није само на челу Српске напредне странке, већ и на челу и наше земље.
Ми смо показали и у овом мандату сада како радимо, на који начин радимо, да подржавамо предлоге закона који долазе од Владе Републике Србије и износимо некада и критике, али износимо пре свега разлоге због којих подржавамо те предлоге закона, зато што сматрамо да ће позитивни ефекти утицати, пре свега, на то да грађани Србије само учврсте своју подршку према Александру Вучићу, коју му пружају и према политици коју спроводи он, ми, а и ви заједно са њим, јер ми желимо, пре свега, стабилну земљу, желимо земљу у којој ће владавина права бити на првом месту не само због тога што смо преузели одређене обавезе приликом приступања ЕУ, односно приликом остваривања наше жеље да будемо пуноправан члан ЕУ, већ због тога што желимо да живимо у једној модерној земљи, у уређеној земљи, где ће апсолутно свака област, пре свега, служити грађанима Србије да им подигне животне стандард и да у нашој земљи буде боље, али не само као у земљама ЕУ, већ и да будемо бољи од њих.
Још једном вам се захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Даме и господо, пошто нам истиче време, а и списак је готов неколико минута пре 19 сати, пре него што завршимо рад, ја бих се захвалио члановима Владе Републике Србије, премијерки Ани Брнабић не само на данашњем учешћу на седници, него и генерално од када овај сазив функционише.
Ми данас завршавамо пролећно редовно заседање.
У току ванредног заседања, зависно од ситуације када су седнице ванредног заседања, гледаћемо исто тако да задржимо ову динамику да се последњег четвртка у месецу обратите народним посланицима, али пре тога видећемо се 8. јуна на Посебној седници поводом подношења, односно изгласавања Предлога за промену Устава.
Ја вам се захваљујем.
Сада завршавамо рад у овом делу седнице који се односи на посланичка питања.
Захваљујем се свима на учешћу.
Ми настављамо даље. Сада морамо да гласамо.
Хвала.
уторак, 16. април
Активности
Уторак, 16. април 2024.
