Та статистика указује на злоупотребе које су се јавиле из два разлога. Први разлог је, да је 2021. године приликом измене тог закона изостављен, односно брисан члан 13. конкретног закона који се тицао злоупотребе права. Са друге стране управни суд је заузео одређени став који је дао простор за злоупотребе које се сада дешавају.
Те злоупотребе се односе, односно тангирају углавном буџете малих локалних самоуправа, месних заједница, подносе се захтеви који су неосновани, односно с обзиром на став управног суда и закон који важи у нашој земљи са те стране јесу основани, али са стране прављења трошкова који су јако велики, а јављају се у поступку по жалби неосновани су јер буџети јединица локалних самоуправа које су мале изузетно трпе, на крају, крајева због тих адвокатских трошкова.
Овде имам испред себе и неку статистику коју смо припремали када смо на састанцима разговарали са Повереником за информације од јавног значаја, чућете сада и сами каква је и због чега нас је то навело да радимо измене овог закона. Ја се надам да ће радна група у једном кратком року ефикасно радити, али са друге стране да ћемо имати и квалитетан предлог нама, са којим ћемо наравно изаћи и пред јавност, упознати јавност са свим разлозима из којих ми крећемо у измене овог закона.
Желим да позовем све заинтересоване актере који желе да се прикључе поступку измене овог закона да нам се у том смислу јаве. Запослени у Министарству државне управе и локалне самоуправе ће врло радо примити предлоге и размотрити их после представљања тог закона јавности.
Од почетка примене новог закона, после 2021. године, па све до 23. септембра 2024. године Повереник је укупно примио 33.234 жалбе од кога је чак 32.086 жалби поднето по новом закону. Поднето је 19.219 жалби поднето преко пуномоћника и њих су препознали у кабинету Повереника за информације од јавног значаја као покушај злоупотребе права на приступ информацијама од јавног значаја.
Истовремено би требало да истакнемо да имамо и подносиоце који подносе жалбе без пуномоћника али су такође препознате од стране Повереника као покушај злоупотребе, као што су групе одређених структура које на један врло тенденциозан начин подносе захтеве како би покретали поступке по жалби и на тај начин се богатили, наравно на рачун буџета, као што сам већ рекла или малих општина којима то представља проблем или месних заједница, што на крају, крајева терети и буџет Републике Србије.
Од свих поднетих жалби по том новом закону чак 5.194 жалбе су поднете против градских и општинских органа месних заједница, дакле око 17% свих поступака се води и тангира управо буџете општинских органа и месних заједница, при чему је преко пуномоћника чак 43% поступака, што јасно говори о злоупотребама и о томе да се измене које су учињене 2021. године и став управног суда врло свесно злоупотребљавају од стране одређених структура.
Повереник је поступао у складу са законом. Својим решењима је наложио градским и општинским органима и месним заједницама да плате трошкове адвокатима у износу који је око 10 милиона и 200.000 динара само за ове поступке о којима говоримо. Наравно, повереник је поново поступајући у складу са законом био принуђен да има више од 240 случајева у којима су издати прекршајни налози против одговорног лица односно овлашћеног лица локалне самоуправе.
Заправо запослени који раде у локалним самоуправама или запослени који је запослен у општинској управи или у градској управи али се тренутно налази у месној заједници уколико није одговорио на захтеве који су чак ишли дотле да су типа колико имате сијалица у месној заједници или колико сте кафе попили у протеклих годину дана,
или подразумевају достављање одређене документације за коју је њима потребно или много времена или много средстава којима они не располажу, доводимо запослене у општинским и градским управама у ситуацију да чак морају да плаћају и казне.
То су били разлози за формирање радне групе. Не бих прејудицирала и не бих унапред говорила о резултатима које ћемо добити од саме радне групе и како ће тај нацрт изгледати. У сваком случају после тога нас чека јавна расправа и надам се да ћемо од свих који су заинтересовани за тај закон на крају крајева и добити позитивне критике да тако кажем, јер желимо да заштитимо и буџет општина, буџет градова, на крају крајева и буџет Републике Србије, што негде и јесте нормално за очекивати од једног министра у Влади Републике Србије.
Оно што сте још споменули јесте кампања „Обилазак управних округа“. Ми смо у министарству покренули кампању „Обилазак управних округа“ од самог почетка мандата, дакле, од 2. маја. За сада смо обишли пет управних округа, с тим што желим да нагласим да на састанцима у управним окрузима су сада присутни и градоначелници, односно председници општина из тих округа у којима имамо састанак. Оно што је добро је да су се до сада сви одазвали, да смо сви разговарали о изазовима са којима се они сусрећу, о проблемима, о решењима, о пројектима, о новим идејама које они имају да предложе Министарству државне управе и локалне самоуправе. До сада смо само на састанцима управних округа разговарали са 35 градоначелника, председника општина, односно представника јединица локалне самоуправе.
Оно што министарство има у плану јесте свакако даљи обилазак управних округа. Ми ћемо обићи све управне округе, после чега ћемо у форми извештаја моћи да имамо на једном месту који су заједнички проблеми са којима се они сусрећу, заједнички изазови, шта то евентуално недостаје, како у функционисању самих управних округа, тако и као што сте и сами поставили питање можда у надлежностима које би требало проширити у складу са интенцијом Министарства државне управе и локалне самоуправе, а то је да желимо да управни округ буде место које ће повезивати представнике јединица локалне самоуправе са Владом Републике Србије као једна спона између државних органа, само на различитим нивоима.
У сваком случају, разговарали смо на састанцима и о њиховим надлежностима. Сматрам да би министарство требало да се позабави и тиме да осим што да на такав начин да кажем, контролише функционисање органа и запослених у управним окрузима, можда може да се мало више позабави и питањем њиховог функционисања у смислу неке помоћи. Да ли ће то бити помоћ у виду пружања неке стручне помоћи, у виду обука које можемо да понудимо. У сваком случају и са СУКОМ и са Националном агенцијом за јавну управу, видећемо, у сваком случају њима је потребна помоћ у виду неке опреме, па ћемо разговарати о неким будућим пројектима који ће можда моћи да се раде на нивоу управних округа, а да онда обухватимо и неке мање јединице локалне самоуправе које можда немају средстава или немају довољно стручног кадра како би могли да конкуришу са неким пројектима било ка Министарству државне управе и локалне самоуправе или ка неким другим фондовима из којих ће они потраживати средства која ће моћи да користе у том смислу.
Желим у том смислу и да поменем буџетски фонд за 2024. годину који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе. Дакле, укупно је извојено 418 милиона динара и у оквиру буџетског фонда подржано је 29 пројеката у укупно 27 јединица локалне самоуправе. Ми смо пре једно месец дана изменили Правилник о начину и критеријумима доделе средстава зато што смо препознали потребу локалних самоуправа да се удружују и да кроз међуопштинску сарадњу, нарочито мање локалне
самоуправе могу да конкуришу са неким пројектима, као што сам већ рекла или ка министарству или ка другим министарствима или ка неким фондовима. Тако да смо додели и пету могућност, односно начин на који јединице локалних самоуправа могу да конкуришу, а то је управо међуопштинска сарадња.
33/1МЗ/ЉЛ16.20-16.30
Оно што желим да кажем јесте да се ми трудимо у овом тренутку да ове године буде расписан још један јавни позив, поред овог јавног позива, за доделу средстава из буџетског фонда јединицама локалне самоуправе. Ја се надам да ће ребаланс буџета бити усвојен, јер је то један од услова да ми распишемо тај јавни позив и да ће се стећи и други услови да ми до краја године, са много мањим средствима од 418 милиона динара, распишемо јавни позив за локалне самоуправе које ће моћи да користе та средства из оне прве могућности коју им нудимо, а то је ако су им можда потребна недостајућа средства, како би завршили неки започети пројекат или како би неки пројекат довели до краја, без обзира на то да ли се финансира из буџетског фонда Министарства државне управе и локалне самоуправе или из неког другог министарства.
У сваком случају, тај поступак спровођења јавног позива ће бити јаван и транспарентан, као што је то и сада било. Локалне самоуправе ће знати за која средства могу да конкуришу, односно определиће пројекте онако како је то њима потребно и комисија ће сагледати све те пројекте и надам се да ћемо моћи да помогнемо, нарочито мањим или мање развијеним јединицама локалне самоуправе да заврше неке започете пројекте.
Оно што сам још желела да истакнем у смислу помоћи локалним самоуправама и на који начин ми можемо можда да помогнемо са буџетом или са неком финансијском помоћи, то је свакако програм који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе, а то је партнерство за локални развој. Партнерство за локални развој је пројекат који ће се завршити до краја августа 2025. године. Кредит који смо ми тражили и добили од Европске инвестиционе банке за имплементацију овог пројекта износи 20 милиона евра, с тим што је учешће општина и Министарства државне управе и локалне самоуправе осам милиона евра. Ми те пројекте сада доводимо до краја, рекла бих јако успешно.
Оно што се ми надамо јесте да ћемо завршити успешно и те нове преговоре које смо започели за нови зајам, у истом том износу. Наравно, биће потребно поново национално кофинансирање као и у овом првом случају. Фокус би за тај нови пројекат евентуално био на санацији и ревитализацији објеката у надлежности јединица локалне самоуправе у светлу захтева које нам поставља енергетска ефикасност. Европска инвестициона банка нас је обавестила да су заинтересовани да наставе сарадњу са Министарством државне управе и локалне самоуправе, што значи да је сарадња са нама била на задовољавајућем нивоу.
У том смислу ми помажемо јединицама локалне самоуправе да сарадња и са њима буде оцењена као сарадња која је на завидном нивоу, али не само сарадња која се тиче пуког конкурисања са тим пројектима, већ смо се ми сад одважили и на корак даље, а то је да локалним самоуправама помогнемо у том претходном поступку, да тако кажем, а то је један поступак који јако дуго траје, нажалост, врло често и до годину дана, а то је прикупљање папирологије и документације која је општинама потребна да би уопште могли да конкуришу са пројектом иако, рецимо, имају јако добро, изводљиво и квалитетно идејно решење.
Са друге стране, на који начин још можемо да помогнемо јединицама локалне самоуправе, између осталог, сарађујемо јако добро и са Сталном конференцијом градова и општина. Желим да вам кажем да, рецимо, на примеру Ниша, управо у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, они су добили опрему у висини од милион и 250 хиљада динара за ИКТ опрему. Дакле, они су се јавили на конкурс, они су на том конкурсу изабрани за ефикасну и делотворну управу, која има функционални систем за комуникацију са грађанима. Овај пројекат је подржала влада Швајцарске и то је на крају резултирало да град Ниш добије милион и 250 хиљада динара које ће моћи да определи
33/2МЗ/ЉЛ
за ИКТ опрему и да заправо да прилику свим оним мерама које спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе а које се односе на кампању коју сада спроводимо а која се зове "Држава на дугме". Кампања се тиче електронске управе, увођења е-писарнице и која ће на крају резултирати тиме да грађани добију ефикасне услуге, квалитетне услуге од органа државне управе и да буду задовољни практично услугом која им се пружа.
Кад сам већ поменула Ниш, желим да искористим и прилику да кажем и да акцентујем једну вест коју сам и сама мало пре видела, а то је да је градоначелник Ниша саопштио на конференцији за новинаре да ће коначно бити исплаћене заостале плате запосленима нишких друштвених фирми, које ће бити исплаћене у четири једнаке годишње рате. Сви се сећамо какав гигант је фабрички Ниш био, и са електронском и са машинском индустријом и, нажалост, десило се да су запослени који су остали без посла много година тражили зараде које им нису биле исплаћене. Ради се око 6.000 грађана Ниша који ће из буџета града Ниша добити чак 2,1 милијарду динара. Они ће подносити захтеве граду, дакле, комуникација се врши између градске управе и запослених из тих фирми, којих је чак у Нишу било мислим 57, које нису успеле да исплате зараде запосленима. Они чак имају и правоснажне и извршне пресуде и о тим износима не бих говорила, сасвим сам сигурна да ће они у захтевима навести своја потраживања и да ће им град Ниш изаћи у сусрет.
Апсолутно подржавам одлуку да се већ на наредној седници Скупштине града Ниша донесе одлука на Скупштини града Ниша, која ће садржати и програм за исплату заосталих плата и ето прилике да та одлука, ја их све позивам, све одборнике Скупштине града Ниша, буде једногласна и да заправо сви одборници, и власти и опозиције, покажу једну високу дозу одговорности када се ради о заосталим зарадама и да ово реше и дају подршку решавању једног проблема који је дуго трајао. Хвала најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Још једном желим да замолим чланове Владе да покушамо да будемо ефикаснији, да би више народних посланика стигло да постави питање.
Министар Лончар има реч. Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштована председнице, народни посланици, посланиче, захваљујем на теми коју сте делегирали. Мислим да је једна од најозбиљнијих тема, ако иоле желимо добро Србији, ако иоле желимо грађанима Србије.
Превентивни прегледи раде се из једног јединог разлога, а то је да мислим да свима треба да је циљ да имамо здраву Србију. Здраву Србију не можемо да имамо и то се не подразумева и неће доћи само од себе ако не променимо неке навике, ако не направимо са грађанима Србије један договор, ако им не скренемо пажњу шта је неопходно да урадимо да би помогли и себи, а и другима. То је једини разлог зашто се раде превентивни прегледи. Они се раде недељом, када сматрамо да грађани који раде на пословима где не могу да изостану у току радних дана или имају неке друге обавезе, да је то период када би најпре могли да нађу време и да оду да преконтролишу своје здравље.
Морам да вам кажем да је један озбиљан број грађана то схватио. До сада нешто мање од 200.000 грађана Србије се одазвало тој акцији и прегледано је. Више стотина њих је на тим превентивним прегледима дијагностиковано као хитна стања, који су истог момента задржани у болници и највећи број њих излечен, преко 98% њих је излечено. Нису знали да имају проблем, нити који проблем имају, одмах су остављени у болници, започета је терапија и они се сада налазе код куће. Причамо о акутним стањима. То је њих више стотина. Изаћи ћемо са тачним бројевима.
34/1ЈЈ/МТ16.30 – 16.40
Више хиљада без икаквих тегоба дијагностификовано је, на жалост, да имају карцином. Урађена је додатна дијагностика, неки од њих су већ започели терапију. Да није било превентивних прегледа ни ти људи који су хитни, ни људи који нису имали никакве симптоме ни дан данас не би знали да имају или карцином или да имају неко акутно обољење које би за врло кратак период довело до леталнох исхода.
Да ништа друго нисмо урадили за тих пар недеља прегледа хиљаде и хиљаде грађана Србије је спашено. Само желим да то знате, али ми не желимо да станемо ту. Хајде да наставимо то, хајде да спасимо све људе које је то могуће и који то желе јер то је нас посао, то је наша обавеза.
Када откријемо карцином на време том пацијенту има помоћи, може да се излечи, најнормалније да живи. Ако не откријемо на време, ако се касно јави лекару имамо проблем за њега, за самог пацијента, проблем за његову породицу, проблем за његово окружење, за здравствени систем и све то је много компликованије него овако кад се открије на време. Да не улазимо колико је скупље, колико је то тешко за чланове породице и све оне који су усмерени ка том пацијенту.
Према томе, молим вас, схватите то најозбиљније. На тим прегледима радимо сваке недеље тумор маркере и сваке недеље мењамо специјалности које се ураде.
Увешћемо, оно што желим да вам најавим, радимо на томе да уведемо једну нову анализу где можемо да утврдимо да ли неко је дијабетичар или није или да ли ће постати, јер и сами знате колико људи познају да имају дијабет да су касно сазнали, да је дошло до оштећења неких органа. Али то може ако на време се утврди да се држи апсолутно под контролом и ти људи најнормалније да живе.
Желим да вас обавестим да ће сада у недељу од 08 до 17 часова да ће радити на нивоу целе Србије сви државни стоматолози у свим државним установама. Обавештавам грађане Србије.
Желим да подсетим да све наше труднице и све наше породиље до годину дана имају право на бесплатну поправку зуба и решавање свих стоматолошких проблема. Позивам их, ако нису знале, да искористе то у недељу, да оду и да искористе ту услугу.
Позивам сву децу до 18 година, све редовне студенте до 26 година, исто важи за њих, да оду и да добију услугу.
Наравно, ово исто важи за све наше грађане који су старији од 65 година. То је сада у недељу у свим нашим здравственим установама које имају стоматологе.
Да ли је ово некад било у Србији? Да ли су се овакве ствари дешавале, размилите па реците, али позивам људе да се одазову.
Што се тиче, скратићу, председнице, извињавам се, што се тиче листа чекања сазрело је време да можемо да их решавамо. Људи забораве, пре короне ми смо за преко 50%, 60%, нешто мање од 60% смањили листе чекања. Дошла је корона, вратило се све на старо, вратило се на још горе, али захваљујући улагањима пре свега у људе, пре свега у специјализацију, запошљавање људи, а онда и куповином апарата, скенера, магнетних резонанци, ангио сала и свега онога што је неопходно, ултразвукова и свега другог сазрело је време да можемо да решавамо те листе чекања. Листу чекања за скенер више немамо, биће још листа, односно области где неће бити листа чекања, а биће области где ће оне бити крајње редуковане. Само молим за мало дисциплине.
Овом приликом захваљујем свим здравственим радницима који су учествовали и који раде у здравственом систему, посебно онима који су радили претходни викенд и учествовали у историјском подухвату да Србија нема листу чекања за скенер. Захваљујем свим грађанима који су се одазвали позиву. Молим грађане само за мало озбиљности. Сви снимци са скенера су описани. Молим вас као Бога, само дођите,
34/2ЈЈ/МТ
подигните свој снимак. Зовемо вас да дођете, да видите да ли требате још нешто да урадите или не. Не можемо да вас нађемо, ја мислим да бисмо ишли до кућа да донесемо, немојте само бити неозбиљни, молим вас дођите, подигните свој снимак, односно опис, опис вашег снимка.
Желим да уверим грађане Србије, наставићемо даље са тим ма ко год шта о томе причао.
Да, чекам Вучића да се врати, да седнемо, да се договоримо, да направимо динамику како ћемо решавати те ствари.
Господо, све то кошта, а тај новац се не извлачи из ћупа. Он не стоји, па га ви извучете и то, него морате да распоредите.
Ако хоћете да скинете листу чекања за кукове и за колена морате да купите додатне протезе, и кукове и колена, морате да ангажујете људе да раде додатно, морате све то да платите, морате све друге лекове, сав материјал који учествује у томе, то су све додатни трошкови.
Такође, и за сочива да се купе. Такође за потрошни материјал који иде и за дијагностику и за све. Тако ће бити. Док смо ми ту нама ће на првом месту бити здрава Србија.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Посланиче, само се пријавите, молим вас.
Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Захваљујем, министре.
Поред свега што сте навели мислим да је један од врло важних ефеката превентивних здравствених прегледа које радите тај што се код грађана ствара навика да одлазе на те превентивне здравствене прегледе и мислим да је то саставни део, данас у 21. веку, саставни део опште културе и мислим да је то такође врло важан ефекат свих ових прегледа.
Хтео бих овом приликом да поставим питање министру Ђорђу Милићевићу, задуженом за координацију активности и мера у области сарадње са дијаспором. Поштовани министре, ми из ЈС сматрамо сарадњу са дијаспором и Србима у региону веома важном и придајемо јој посебну пажњу, пре свега зато што долазим из Поморавља где имамо јако пуно људи који су родом из Поморавља, који живе и раде у иностранству. Ми дуги низ година одржавамо везе и сарађујемо са њима и наставимо да своју дијаспору укључимо у развој Јагодине и целог Поморавља.
Други важан разлог је стратешки интерес наше земље да се што више повеже са дијаспором како би се и тамо ван граница Србије сачували обичаји, традиција, култура и пре свега српски језик и ћирилица, што чини најважније елементе нашег националног идентитета, али и да би припадници дијаспоре знали да су поштовани у својој земљи матици.
Наш председник Драган Марковић Палма, познато је, афирмише те везе. Захваљујуће њему Јагодина је постала значајан карика те сарадње и на државном нивоу. Зато желимо да похвалимо све напоре државе да се дијаспора и Србија још чвршће и дугорочније повежу, а циљеве државе потврђује и оснивање вашег кабинета који већ два мандата предано ради на остваривању стратешких циљева са породицом.
Моје питање вама јесте, полазећи од значаја јачања веза српске дијаспоре и матице које су све конкретне активности вашег кабинета и основни правци даљег рада вашег кабинета задуженог за координацију активности и мера у области сарадње са дијаспором? То би била моја питања за данас. Хвала.
34/3ЈЈ/МТ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Изволите, министре.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, уважена председнице Народне скупштине Републике Србије.
Даме и господо министри, даме и господо народни посланици, господине Старчевићу захваљујем на питању и хвала вам што господин Марковић и ви пре свега као представници локалне самоуправе сагледавате важности, значај ове теме и не кажем то случајно.
35/1ВС/ЛЖ16.40 – 16.50
Упознат сам јако добро са активностима које спроводите, са активностима и партнерским односом који смо имали када је реч о реализацији конкретних пројеката летњих кампова. Иначе, рећи ћу вам на самом почетку, дакле, и ви сте то рекли између осталог, постављајући питање, јасна је одлучност и опредељеност председника Републике, председника Владе, читаве Владе Републике Србије када је реч о ономе што је сте суштински најважније, а то је јачање постојећих и стварање још чвршћих веза између матице и наших сународника који живе ван Србије.
Немојте се љутити, формално правно јесте исправан термин дијаспора, али верујте, ја га ретко користим, било да разговарам са Србима у региони, или са нашим сународницима који живе ван региона, за мени су они сви Срби који у овом тренутку живе ван Србије, или наши сународници који живе ван Србије.
У реализацији овог кључног циља, јако је важно пре свега, остварити двосмерну комуникацију. Та двосмерна комуникација подразумева, да ми у Србији у сваком тренутку кроз интензиван и континуирани дијалог знамо шта је то што су потребе наших сународника који живе ван Србије, да наши сународници знају шта је то шта се дешава у Србији, шта је то што неопходно Србији, а онда да заједнички сагледамо шта је то што можемо учинити за оно што јесте наш заједнички именитељ, а то је наша држава Србија.
Важно је да тај дијалог буде заснован на разумевању, поштовању, уважавању, пре свега због период који долазе. Да би дошли до реализације овог циља, некако смо дефинисали три кључна корака. Први корак јесте свакако, да наставимо да Србију приближавамо нашим сународницима који живе ван Србије. Други корак јесте да умрежавамо удружења и кровне организације које окупљају наше сународнике, дакле, које окупљају Србе ван Србије и тећи корак који је јако важан јесте, да ми у Србији разговарамо о овој теми. Јако је важно да актуелизујемо ову тему, и јако је важно да унутар градова, унутар општина разговарамо о овоме. Зато смо разговарали са господином Марковићем и са бројним градоначелницима, председницима општина, да би на прави начин, пре свега, сагледали заједно потенцијале дијаспоре. Сваки град, свака општина, нажалост, има своје суграђане који живе, да ли у региону, да ли ван региона.
Јако је важно да покушамо да направимо заједнички базу података за сваку локалну самоуправу, а онда да успоставимо контакт са тим људима. Различитим пословима се они баве.
Знате, када говоримо о нашим сународницима који живе ван Србије и ја, верујте ми пре свега, себи никада нисам дозволио, а то је дознаке јесу јако важан приход за Србију, али немојте наше сународнике који живе ван Србије да сагледавамо само кроз дознаке, који понављам, јесу веома важан и значајан приход, да их сагледавамо као велике хуманитарце. Они то свакако јесу, и они су ту увек били за Србију, сећате се периода поплава. Хајде да их сагледавамо пре свега, као неког ко има и финансијски, али и људски капитал, и ко је као и ви и ја и сви чланови Владе равноправан патриота и воли своју државу и воли своју тробојку и жели нешто да учини за своју државу и жели нешто да учини за своју тробојку. Дакле, да на прави начин сагледамо потенцијале дијаспоре. То су нека три корака.
Знате, Свесрпски сабор догађај од историјске важности и значаја који је одржан на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика, је пре свега, дефинисао националне интересе српског народа у 21. веку. Нећу да ширим, покушаћу да будем конкретан, али Свесрпски сабор, ја то са поносом истичем, је изнедрио један меморандум који сам имао прилике да потпишем са својим колегом из Републике Српске, министром Владе Републике Српске, задуженом за међународне односе и Европске интеграције,
35/2ВС/ЛЖ
господином Клокићем, како би заједнички дефинисали и ојачали механизам у реализацији циља а то је да успоставимо сарадњу и још јаче везе са нашим сународницима који живе ван матице.
Одмах да разјаснимо, никада грађани Републике Србије у Републици Српској не могу бити дијаспора, нити грађани Републике Српске у републици Србији могу бити дијаспора, ми смо исти народ и ја сам то много пута истакао и Дрина никада није била река која нас раздваја већ кичма која спаја, један исти народ који живи у Републици Српској и Републици Србији.
Зашто сам говорио о овоме? Дакле, тај меморандум који смо потписали заједно са колегом из Републике Српске, јасно дефинише кораке које ћемо заједно да предузимамо у наредном временском периоду. Ту пре свега мислим на важне и значајне датуме, обележавамо како у Србији, тако и са нашим сународницима ван Србије.
Дакле, 28. јун је Видовдан, али 28. јун је и датум дијаспоре. И већ постај традиција и поносан сам на то, друга година заредом организујемо велико окупљање наших удружења наших организација које окупљају Србе ван Србије, управо овде у Народној скупштини Републике Србије, разговарамо о ономе што јесте сфера њиховог интересовања. Ове године преко 250 удружења и кровних организација из 33 државе и 20 држава које је пратило читав догађај и учествовали у догађају путем зум апликације, јасно дефинисали ставове, трасирали пут којим ћемо заједно ићи у наредном временском периоду.
Даље, 15. септембар је дан српског јединства, слободе и националне заставе, обележавамо га у Републици Србији и Републици Српској, али га обележавамо и са нашим сународницима који живе ван Србије и то није за нас обичан датум у календару, то јесте симбол прошлости и садашњости, и будућности и пре свега увек подсећа на храброст наших предака , али нас подстиче да наставимо да водимо као и до сада мудру и рационалну политику управо зарад потомака који долазе. И да покушам да колико знате, толико и причате, да знате показатеље, другачије би причали и увек имате прилику да се јавите и да одговорите на питања.
Ево ја ћу скратити, хвала још једном. Дакле, где год да одете ван Србије и да разговарате са нашим сународницима, они ће увек инсистирати на подршци у једном, а то је оно о чему сте малочас говорили, језик ћирилица, култура, историја, идентитет и традиција. То су симболи једног народа. Колико знате, толико и причате, али незнање није грех, питајте ако не знате, па ћете добити одговор.
Дакле, увек се на томе инсистира и то су симболи једног народа, ако нема симбола, нема ни нашег народа ма где он живео и у том смислу, јако је важна реализација пројекта, говоримо о језику и ћирилици. Јако је важна реализација пројекта допунских школа, које организује Министарство просвете и ми смо у томе само уз договор са Министарством просвете сагледали какву улогу и како можемо да помогнемо у реализацији тог пројекта када видимо да број заинтересованих ученика иде узлазном путањом. Министарство просвете организује наставу, а ми смо ево другу годину заредом за сваког првака обезбедили бесплатан буквар, за више разреде лектире, 500 библиотека покушавамо да опремимо са неопходном литературом, и према нашој анализи у овом тренутку има 500 библиотека када говоримо о региону и државама ван региона где живе наши сународници.
И да завршим са једним важним пројектом који смо заједно реализовали и то постаје традиција, ево друга година заредом, покушали смо и лично сматрам да акценат треба ставити на представнике те треће генерације, на младе сународнике који живе ван Србије, да их подстакнемо да увек размишљају о Србији да њиховом срцу још више приближимо Србију и покушали смо да направимо пројекат који ће их усмерити ка томе.
35/3ВС/ЛЖ
Мислим да успевамо већ другу годину заредом кроз организацију летњих тематских кампова, ви знате три тематске целине, важно је да се баве темом и ја им никада у Србији нисам пожелео добродошлицу, јер они када дођу овде су свој на своме, ми смо представници истог народа, само сам их увек молио једно, а то је да чувају језик , ћирилицу и да знају да је симбол окупљања и јединства увек српска држава и српска тробојка.
Прошле године, три и по хиљаде малишана је боравило у Србији , а ове године пет хиљада и трудићемо се да из године у годину тај број буде што већи. Ја не сумњам и убеђен сам, они ће потпуно свакако, средње школе и факултете завршити у државама где тренутно живе, али јако је важно да их подстакнемо да размишљају о Србији, да оног тренутка када заврше средње школе и факултете управо то знање искористе овде у Србији, а ми увек да их чекамо раширених руку. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Татјана Мацура.
36/1ГД/СЧ16.50 – 17.00
ТАТЈАНА МАЦУРА: Захваљујем, председавајућа.
Мислим да је веома важно питање које је поставио посланик Старчевић, па се надам да ми не замерате што желим да допуним, односно желим да допуним излагање које је имао министар Лончар, јер су подаци које желим да поделим са вама и са грађанима Србије, чини ми се, значајнији од тога да можда некоме украдемо који минут више.
Дакле, ја сам недавно у склопу својих активности обишла Универзитетски клинички центар у Крагујевцу и све информације које долазе у вези са смањењем листе чекања мислим да су значајне да их чују грађани, како у ствари ствари функционишу на терену.
У том смислу, рецимо, Одељење радиологије које функционише у оквиру Клиничког центра у Крагујевцу је апсолутно смањило, односно не постоји листа чекања за онколошке пацијенте. Дакле, скенери раде безпрекорно. Они имају и нову магнетну резонанцу.
Зашто ми је било важно да се јавим? Мислим да је веома важна ова информација за жене које су у великом ризику од настанка карцинома дојке или репродуктивних органа и мислим да је важно да подстакнемо и мотивишемо жене да се у оквиру превентивних прегледа које организује Министарство здравља јаве, закажу своје прегледе и да у сваком смислу и остваре.
Такође, у овој посети обишла сам и одељење на којем се одржава трудноћа и обишла сам одељење био медицински потпомогнуте оплодње.
Мислим да је ово значајна информација, јер веома често се, када је у питању тема био медицински потпомогнуте оплодње, у ствари, Београд посматра као место, што је и логично, јер се ради о главном граду, као месту у коме се ради јако велики број ових захвата. Међутим и Крагујевац бележи сјајне резултате. Дакле, они су други по реду Универзитетски клинички центар који се бави овим поступцима и успешност код жена до 40 година је чак 37%. Ја мислим да је то резултат заиста вредан сваке пажње.
Друга ствар, желим да подсетим да Министарство здравља и у претходним мандатима, а и у овом, наравно, одваја одређена средства, и то не мала, за био медицински потпомогнуту оплодњу која је у Србији на толико високом нивоу да чак ни земље које се налазе на западу Европе, много уређеније, можда економски јаче у односу на Србију, немају толико либералан приступ овој теми.
Такође, имала сам прилику да разговарам и са деканом медицинског факултета и можда једна од најважнијих информација данас када је у питању однос између пацијената и здравствених радника, а то је на почетку свог мандата министар Лончар јасно истакао да ће се посвећено радити на побољшању комуникације на релацији пацијенти и здравствени радници.
Дакле, једини факултет у Србији тренутно медицински који има „вештину комуникације“ као предмет који је обавезан јесте Медицински факултет у Крагујевцу. Дакле, то је на другим факултетима изборни предмет и ја овај пут користим и ову позицију да позовем и друге медицинске факултете да ово уврсте у свој програм, јер ја бих рекла да данас је веома честа појава да незадовољство пацијената можда долази само од тога што немају можда неку релаксирану комуникацију са својим изабраним лекарима.
Посебно ми је драго из угла жена и посебно оних које су, рецимо, у прилици да одржавају трудноћу или пролазе кроз породиљске, порођајне муке, да их тако назовем, да ће ово питање бити високо на лествици приоритета.
Трећу ствар коју желим да поделим са вама, ја сам са министром Лончаром имала један изузетан састанак и мислим да је важна информација и за вас да смо дошли до једног високог разумевања када је у питању положај трудница које самостално обављају делатност и мислим да ћемо у скоријем периоду имати прилике да вас
36/2ГД/СЧ
обрадујемо са још једном добром вешћу, а то је да ће се положај жена које одржавају трудноћу, а самостално обављају делатност, изједначити са положајем жена које су под неким другим уговорима радним и у том смислу надам се да ћемо ускоро имати прилике да разговарамо и о изменама Закона и здравственом осигурању.
Када је у питању политичка воља, немојте да сумњате. Дакле, сва ова питања која сам имала жељу да поделим са вама како изгледа ситуација на терену, дакле, постоји висока политичка воља, али не само воља, заиста се то и реализује у пракси.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Хвала свим министрима.
Министре Миличевићу, и лично сам имао прилику да се уверим колико кампови које је ваше министарство организовало значе деци на примеру кампа који сте организовали у Јагодини. Деца из дијаспоре упознају земљу Србију, упознају своје другаре овде и то је заиста од великог значаја.
Поменули сте дознаке. Заиста, дознаке колико год да су велике нису од највећег значаја за сарадњу са дијаспором, у контексту Декларације Свесрпског сабора коју смо усвојили недавно и овде у парламенту. Идентитетска питања су такође важна која сте споменули и ту видим и улогу вашег министарства и Министарства просвете у очувању ћириличног писма, српског језика и других националних обележја и идентитета.
Међутим, оно што је јако важно и оно што сте и ви поменули, ми из Јединствене Србије јако пуно полажемо, јесте одржавање тих релација и конекција са нашим људима у иностранству, јер ми имамо јако пуно утицајних људи у иностранству.
Имамо чланове парламената богатих људи. Једноставно, Драган Марковић Палма велики део свог политичког деловања је усмерио у том правцу јачања тих веза и конекција и мислим да ту треба да порадимо више.
Просто, да цитирам, ти људи имају доста капитала. Србија је земља која је тренутно са највише директних страних инвестиција у региону и мислим да и наши људи који су стекли капитал време је да престану да буду гастербајтери у иностранству, како каже Драган Марковић Палма, већ да буду послодавци у својој држави.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Реч има народни посланик Александар Јовановић.
Изволите.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Здраво живо, Владо Риа Тинта.
Питање је за госпођу Ђедовић.
Управо сам завршио разговор са мештанима села Слатина, који су вас пуно поздравили. Чукару Пеки, један кроз један, власништво „Zijin Mininga“, рудник који сте поклонили Кинезима, који годишње произведе две и по тоне злата са тенденцијом да то сваке године буде и више, произведе 120.000 тона бакра.
Шта се десило са двадесетак породица из села Слатина? Пре четири године упадају Кинези, иде Закон о експропријацији… Да би народ знао како то изгледа, то је када те протерају са своје земље. Упадају Кинези на њихове поседе. Метла. Следи Закон о експропријацији, следи прича о пореској управи која прописује минималну цену земљишта, а та минимална цена на коју су они морали да пристану, тај новац још нису добили. Дакле, остали су и без земље и без пара. Пет година се суде са кинеском фирмом „Zijin Mining“. Зашто? Зато што госпођа Ђедовић и сви ви патриоте који сте смислили, осим што сте дали злато Кинезима, од кога имамо пет посто рудне ренте, да дате и земљу.
36/3ГД/СЧ
Дакле, кинеска компанија „Zijin“ је уписана у катастар као трајни власник наше земље. Ком то патриоти је пало на памет?
Дакле, питају вас мештани Слатине када ће они добити своје паре. Све што траже јесте њихов новац. Са земље сте их протерали. Сада траже накнаду за оно што је њихово, њихова дедовина.
Оставили сте их, бре, без дедовине. То исто следи и људима из Горњих Недељица, тамо где је ова власт намерачила да оно мало људи што је остало да живи у овој земљи, који нас хране, у селу који произведе милион литара млека, сруши и нестане тако што ће Рио Тинто, као што пише у Пројекту „Јадар“ за потребе будућег рудника морати да расели наше становништво. Толико о томе.
Господине Лончар, за вас је следеће питање.
Ви сте врло оштро кренули према лекарима због листе чекања 70.000 људи који чекају на операцију кукова и вештачких колена. Да ли сте ви свесни какав сте ви притисак сада додатни извршили на медицинске раднике који су и овако под великим притиском грађана зато што систем не функционише? Да ли треба сваки пут…
Молим вас ако можете овог да утишате?
Дакле, ви сте извршили притисак и овако бесних грађана који чекају деценијама на операције кукова и вештачких колена, јер сте оптужили лекаре да су они криви због тога и сада чекамо Вучића да дође из Њујорка са чаробним штапићем. То је ваша политика.
37/1БН/ЈГ17.00 – 17.10
ПРЕДСЕДНИК: Истекло вам је време, имате три минута.
После имате још два минута.
Хвала вам.
Реч има министар Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Ја сада вас нисам најбоље разумео да ли се ви залажете да се реше листе чекања или да се не реше?
Знате шта, ја поштујем грађане који су гласали за вас и имам велико поштовање према њима, али што се тиче вашег мишљења после свега шта радите, шта причате, мени стварно то мало значи. Ви у року од три сата промените пет мишљења и онда не могу да стигнем да то све...
Што се тиче Вучића, када га помињете, требало би да устанете. Ви да живите још седам живота, не можете да направите резултате које он направи за месец дана. Према томе, то би требали да имате на уму.
Што се тиче листе чекања, драги грађани Србије, уважавам вас који сте гласали за њега и вама желим да кажем да су сазрели услови да се реше листе чекања. Сваки медицински радник, лекар, сестра, техничар, немедицински, који учествује у томе и то се дешава ван радног времена, то се дешава викендом, биће плаћен. Али, постоји норма која мора да се одради у току радног времена. Не можете да ми кажете да неки клинички центар, клиничко-болнички центар или једна озбиљна болница да је нормално да уради три операције кука за недељу дана. И да дође господин Тута да их брани да они не треба да раде. Разумете ли?
Према томе, следећи пут размислите коме дајете глас.
Ми се залажемо за здраву Србију, залажемо се за решавање листе чекања и залажемо се да на време откријемо све проблеме, да би могли да их решимо. Ви одлучите за шта сте? Ми вам то нудимо. Ако желите што вам господин Тута нуди, прихватите то. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Адријана Месаровић.
Изволите.
АДРИЈАНА МЕСАРОВИЋ: Извињавам се колегиници Ђедовић, обзиром да се и она јавила за реч.
Ја ћу кратко, а везано за приватизацију РТВ Бора, чувеној кинеској компанији „Zijin Mining Group“. Па, након неуспешне приватизације коју сте ви спровели 2007. године и након што тадашњи купац није испоштовао ниједну од уговорних обавеза, морали смо да раскинемо, односно раскинули сте уговор за неадекватно спроведену приватизацију, а ми смо нашли једног солвентног, једну од највећих компанија на свету која се бави овом делатношћу која је инвестирала 1,26 милијарди долара у ову компанију, подигла Бор на ноге, подигла ову компанију на ноге и данас запошљава преко 6.000 запослених, на понос свих нас.
Ја сам пре неких месец дана боравила и у Сјамену и посетила рудник „Zijin Mining Group“ и ове компаније и разговарали о будућим улагањима. Оно што је најважније истаћи да поред тога што запошљавају преко 6.000 грађана у нашем Бору и што је животни стандард наших грађана у Бору потпуно другачији и на једном далеко вишем нивоу и што град Бор приходује по основу свих такси и пореза, пореза од зарада за све ове запослене, ово је променило и економску слику Србије, имајући у виду да је „Zijin Mining Group“ један од највећих извозника, а очекују се свакако у ближој будућности и нова велика улагања која ће се такође одразити и на економску слику Србије и свакако на нас БДП. Хвала.
37/2БН/ЈГ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.
ДУБРАВКА ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Хвала.
Ја бих само да се надовежем што се тиче уопште партнерства које Србија има са групом „Зиђин“.
Пре свега, Србија је стратешки партнер у том пројекту са 37% власништва, што не смемо да заборавимо.
Молила бих народне посланике да не добацују, него да имају толико стрпљења да саслушају и да не шире агресију у овом парламенту.
Оно што је засигурно, а чули смо овде и претходних дана да су процењене вредности резерви управо у руднику који је поменут 14 милиона тона бакра или 300 тона злата, што апсолутно није тачно. Износе се по ко зна који пут нетачни и неистинити подаци. Резерве су за сада оверене три или четири пута мање, тачније три и по милиона тона бакра и 110 тона злата, што је свакако значајно.
Оно што није јасно ником овде да ли се опозиција заправо залаже за ту експлоатацију или не залаже, пошто с једне стране прича колико се производи и како то тобож није добро, а с друге стране колике су резерве.
Морам да нагласим да на пет лежишта оверених резерви управо је компанија где је Србија стратешки партнер, а на само једном лежишту оверених резерви је компанија где Србија није стратешки партнер.
Оно што желим такође да нагласим да се рударске активности, у складу са законом, изводе на земљи за коју мора бити завршена експропријација и то је процес који је апсолутно транспарентно вођен и у компанији где држава има удео, апсолутно никаква земља нити је поклањана, нити ће бити поклањана било коме.
Што се тиче приватника који су својом вољом продавали своје парцеле, то је нешто апсолутно на шта држава није, нити може да утиче. Воља две стране да неко нешто прода, да неко нешто купи, апсолутно је воља две уговорне стране. Али, то можда народни посланик који поставља питање врло добро зна, а помиње Горње Недељице, јер је управо он дао на поклон господину Кокановићу део земље, па онда су тобож постали…
(Александар Јовановић: Обрнуто је.)
Ви се договорите да ли је на једну страну или на другу страну. У сваком случају, кад нисте могли да се договорите са компанијом Рио Тинто, онда сте почели тобож да се залажете за животну средину, исто као што је ваш велики саучесник професор Ристић почео да се залаже против малих хидроелектрана након што је у Комисији за ревизију дао одобрење за изградњу десетине таквих.
Тако да, договорите се шта је принцип и да ли уопште имате било које принципе, а мислим да грађани Србије врло добро виде да од тих принципа нема ништа.
Причате о неком расељавању у долини Јадра, апсолутно расељавања никаквог нема. Сва земља која је била потребна, у смислу где су људи живели и насељени, је стављена на располагање, односно продата. Значи, расељавања нема, немојте да плашите људе, немојте да застрашујете људе и немојте да ширите неистине.
То се договорите, ко је желео да прода земљу, па није успео или није дошао до задовољавајуће цене, па онда постао највећи противник овог пројекта.
Тако да, мислим да је веома јасно, а то је и грађанима јасно, да имамо 2.200 додатних запослених у Бору и Мајданпеку, да су буџети локалних самоуправа повећани неколико пута, то је неоспорно и то грађани апсолутно врло добро знају, да плата иде и до 144 хиљаде динара, што је такође чињеница, да исто тако и пољопривредници имају
37/3БН/ЈГ
користи управо од те велике компаније, јер продају своје производе, између осталог, и свима онима који су додатно запослени, али и компанији да може да апсолутно у оквиру свог рада искористи и одређене локалне производе који се производе у том делу Србије. Тако да, мислим да би било боље да се информишете, били бисте више кредибилни и апсолутно би вам грађани барем мало више веровали. Хвала вам.
38/1ТЂ/МЈ17.10 – 17.20
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Весић.
Изволите.
ГОРАН ВЕСИЋ: Слушали смо од министарке Хандановић о томе како постоје двоструки аршини, о томе како они који издају дозволе за мини хидроцентрале после се буне против њих, о томе како они који аплицирају за дозволе за мини хидроцентрале, када их не добију, постају њихови највећи противници. Имаћемо прилику вероватно да причамо, да видимо како они који предлажу закон, који се буне и који грађане убеђују како нигде у Србији не треба копати било шта што има везе са рударством на крају предлаже закон, како само неких 140 хектара треба копати, а све друго је дозвољено и то кажу онда привремено док они не дођу на власт, јер и онда ће и то бити у реду.
Чули смо и министра Лончара о прегледима, о томе како изгледа не треба да се људи прегледају превентивно. Најбоље да се онда нико не прегледа и то смо чули, али нисмо добили ни одговор ни на једно питање. Људи, а шта је са Мишом Ћускијом? Ја поставих питање овде пре неколико месеци - шта је са Мирославом Ковачевићем, званим Миша Ћускија, кумом господина Јовановића, који је посекао усред Београда, поред парка Шумице, 461 стабло? Показивао сам слике како је то изгледало пре градње, како то изгледа сада. Видели смо и оне базене на врху зграде и видели смо све како то сад изгледа, и то је пример, и то је оно чему не треба да се чуди моја колегиница Хандановић зашто имају двоструке аршине.
Значи, кум господина Јовановић може да сече стабла, то није никакав проблем, не једно, већ 461 стабло, може да уништава зеленило, а господин Јовановић се сад не буни, сад ћути, тада заиста ћути и оправдава свој надимак и тада нема ни једне речи, не чујемо да се неко везивао за дрвеће, не чујемо да се неко бунио, не чујемо да је неко издавао саопштења, да је неко претио, упадао у Скупштину града, у Скупштину општине Вождовац, причао како је то скандал, како је то екоцид. Не чујемо ништа од тога. Тамо где је кум тамо може, а тамо где неко други ради, ако није кум или ако није пријатељ или финансијер, тада не може и зато не треба да се чудите што имају двоструке аршине, што једно раде, па то после тога нападају и то је нешто што се редовно дешава.
Данас током расправе смо чули причу о томе како је изграђено више аутопутева од 2000. до 2012. године, него после 2012. године. Нисам био ту данас, јер сам имао обавезе, али да вам кажем од 1976. године до 2012. године у Србији, значи за 48 година, изграђено је 596 километара аутопутева, а од чега највећи део до 1990. године. Не највећи део, већ више од три четвртине, до 1990. године за време постојања Југославије.
Од 2012. године до данас, до овог тренутка, изграђено је 468 километара путева и сасвим сигурно ће до краја ове године бити завршено још 129 километара аутопутева и брзих саобраћајница што је 597. Значи, за 12 година, до краја ове године, имаћемо 597 километара изграђених аутопутева и брзих саобраћајница, а пре тога за 48 година, од којих је највећи део изграђен до 1990. године, имали смо укупно 596. Значи, четири пута брже, 48 подељено са 12 је четири, што само говори о томе колико се сада више гради, а до краја 2026. године, рачунајући и ових 129 за крај ове године, биће изгрђено скоро 460 километара аутопутева, брзих саобраћајница. Добро је да се сви поносимо и да причамо о томе како је нешто изграђено скоро 460 километара аутопута и брзих саобраћајница.
И добро је да се сви поносимо и да причамо о томе како је нешто изграђено за време Југославије, јер тада се нешто и градило, али немојмо да поредимо време када се није градило са временом када се гради и никада се више није радило и никада се више не гради, што не значи да не поштујемо оно што је грађено из 1976, 1980. и 1981. године, и то је увек тако.
38/2ТЂ/МЈ
Чули смо пре неки дан у Скупштини како не признају да су изграђени путеви. Чули смо да кажу – све што кажете да се гради то је у футуру. Опет да поновим 25. новембра биће пуштена у саобраћај брза пруга између Новог Сада и Суботице, дужине 108 километара. Ко не верује, и то сам обећао јавно, и то ћу урадити, послаћу свим посланицима карту за ту прву вожњу, па ко не верује може ваљда сам да се увери, па када види да иде воз, када види да та пруга ради, онда ће ваљда да поверује да та пруга стварно постоји. Ја не знам шта другачије да урадимо.
Можемо до 15. децембра да пошаљемо, да организујемо и аутобус, може да буде панорамски, какав хоћете, ако буде лепо време, па да се провозамо од Кошева, Кошеви су место после Крушевца, прво до Трстеника, скоро 20 километара, 19 километара 950 метара, и после додатних девет километара 860 метара од Трстеника до Врњачке бање, па да видимо, људи, да има аутопут и до Врњачке Бање. Не знам како другачије да убедимо људе.
Они људи не верују да се то дешава, па можемо да организујемо аутобус, исто ће бити средином децембра, да се провозамо 54 километра брзе саобраћајнице од Шапца до Лознице, па да прођемо кроз сва она места, па да видимо да ће бити изграђена та саобраћајница. Ту су посланици из тог краја. Ту је и Наташа, и Кена, па могу да кажу да смо у последње две године реконструисали Цариградски друм који није реконструисан 50 година, а који је иначе био једини пут вековима од Београда према Цариграду док није изграђен аутопут.
Можемо већ у октобру месецу да дођемо до Ваљева, 5,8 километара биће завршено од петље Дивци, па можемо до Горњем Милановца, 9,5 километра, и то се завршава већ у октобру. Ко не верује, људи, не знам да ли постоји неки доктор, да питамо министра Лончара да људе који не верују убеди да нешто постоји. Не знам да ли је то за ове прегледе или не, али да видимо, људи, стварно да покушамо да објаснимо људима да се нешто дешава. Не кажем да се све ради најбоље, можда има и неких грешака, можда се и закасни, има сигурно и места критици, али хајде да то некако решимо једном за увек.
То су исти двоструки аршини који постоје као у случају господина Мише Ћускије. Значи, овде имамо исти проблем, проблем да нас убеђују да постоји зеленило тамо где не постоји. Значи, убеђује нас да нема зграде, да нема оних базена на врху зграде, да човек није изградио зграду, затворио парк, ту је одмах и школа, да је деци отето игралиште и убеђује нас да постоји зеленило и ми дођемо и видимо зграду. Ја не знам шта да радимо. Једино да организујемо једну екскурзију и да посетимо те зграде Мише Ћускије и да људи виде да је заиста ту кум од господина Јовановића посекао 461 стабло. Ја не знам, заиста, можда то није за господина Лончара. Не знам, али морамо да нађемо како да ове људе убедимо да се нешто заиста урадило.
Ми смо чули приче и да аутопут Милош Велики не постоји. Хајмо само да причамо реално оно што јесте. Дакле, и тиме бих да завршим, ја мислим да је време да ми сазнамо зашто двоструки аршини. Ако се неко залаже за екологију, онда треба да се залаже за екологију и када је његов кум у питању и када је неко други у питању. Да ли се сећате протеста који је током августа организован управо од ових који сада предлажу закон где кажу – може свуда да се копа у Србији, али не може само у Јадру, а све друго може, а причали су да не може нигде. И то што не може, не може привремено. Значи, и то ће једног дана да може и они кажу – ми смо против напретка. Значи, ово јесте напредак, о томе причамо, али напредак не сад, него ако може за годину, две.
39/1МО/МП17.20 – 17.30
Е, сада да причамо о томе, видели сте када се десио тај процес да су ти лажни еколози блокирали станицу „Прокоп“ и најеколошкији вид превоза, воз, који не загађује животну средину. Значи, од свега што су могли да ураде у Београду, а све што су урадили било је противзаконито, као што видите, све је толерисано док није међународна пруга блокирана и док није пут међународни блокиран, они су изабрали да блокирају најеколошкији вид превоза, воз. И то електрични воз. Е, то вам говори о томе. Е, то су ти двоструки аршини које слушамо, тако да је време заиста да чујемо одговоре и на та питања и да чујемо како је могуће да кум господина, лажног еколога Јовановића, може да посече 461 стабло, да уништи шуму, да уништи део поред парка Шумице, да отме деци игралиште, а како је могуће да неки други људи то не могу и да видимо како то да решимо. После можемо да решавамо ове ствари како да виде оно што се изградило, да убедимо људе да нешто заиста постоји. Да када ходају по путу заиста верују да то није 3Д пут, него стварно постоји пут и да је то тако.
Тако да ја бих волео да ми добијемо одговоре и на та питања. Тачно је да је ово време када посланици постављају питања, ми слушамо са пажњом питања, као што видите, министри одговарају са великом пажњом, али са друге стране мислим да је време да они који постављају питања такође одговоре и да то показује какав је кредибилитет њихових питања. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Министар Мартиновић, изволите.
АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Даме и господо народни посланици, ја сам већ више пута изнео свој став да Република Србија, као и свака друга држава на свету треба да искористи своја рудна богатства, треба да искористи своје минералне сировине, да то раде све развијене државе света и да нема разлога да то не радимо и ми.
Стицајем околности на територији Републике Србије пронађена је једна минерална сировина која се зове јадарит. Из тог јадарита може да се екстрахује литијум, од литијума се праве литијумске батерије за мобилне телефоне, за електричне аутомобиле.
Рекао сам пре неки дан у начелној расправи о ребалансу буџета, данас постоји на стотине компанија у свету које се баве производњом мобилних телефона, које се баве производњом електричних аутомобила, а са друге стране засипају нас свакога дана неистинама, да не кажем лажима, како нигде на кугли земаљској не постоји рудник литијума.
Додуше, чули смо од народног посланика који је поставио питање да ипак негде постоји рудник литијума, али каже у Чилеу, у пустињи и само ту постоји. Када би то тако било онда би то практично значило да је Чиле отприлике држава чија је површина половина земаљске кугле, јер немогуће да Чиле, пошто само тамо наводно постоји рудник литијума, будући да само тамо постоји рудник литијума, све светске компаније које се баве производњом мобилних телефона, електричних аутомобила, тај литијум добијају само из Чилеа.
Колико је то бесмислено, мислим да је јасно и деци у основној школи. Дакле, постоје рудници литијума у свету, али овде постоји потреба да се Република Србија заустави у свом економском развоју тако што се грађани Србије константно плаше засипањем различитих дезинформација како ће због тога што ћемо да експлоатишемо наша рудна богатства и наше минералне сировине, да уништимо здравље људи, да ће хиљаде и хиљаде људи бити како они кажу протерано а својих огњишта, како ћемо да уништимо ваздух, реке, језера, пољопривредно земљиште и како ћемо од целе Србије да направимо једну пусту земљу само због тога што смо ми наводно, чланови Владе
39/2МО/МП
Републике Србије плаћеници Рио Тинта. Дакле, они који су стварно плаћеници и који су плаћени да плаше грађане Србије потребом да Република Србија искористи све своје минералне сировине кажу за нас да смо плаћеници.
Зашто је важно да Република Србија искористи све своје потенцијале, укључујући и минералне сировине, укључујући на крају крајева и тај литијум? Зато што ниједна економија на свету не може да буде снажна, јака, нема будућност ако нема снажну индустрију. Снажне индустрије између осталог нема без развијеног рударског сектора. Србија се бавила рударењем још у средњем веку. Немањићи су доводили немачке рударе, Сасе, између осталог у рудник Ново Брдо на КиМ и од тих времена, па до дан данас српски народ, Србија, на крају крајева и она велика Југославија има заиста дугу, дугу традицију рударења. Да није било рудника замислите шта би било са, ако говоримо о садашњој Републици Србији, са појединим београдским општинама као што је Лазаревац, Обреновац, Лајковац, шта би било са Бором, са Мајданпеком, да не говоримо о рудницима у БиХ који су такође интензивно експлоатисани у бившој Југославији. Шта би било рецимо са једном Зеницом итд.?
Када имате јаку индустрију, онда имате и снажну пољопривреду. Када имате јаку индустрију, онда имате већи буџет. Када имате већи буџет, онда можете и више новца да издвајате између осталог за подстицаје пољопривредним произвођачима. Зато сам се јавио за реч. Да људи схвате да је све ово јако повезано једно са другим. Индустрија, рударство, пољопривреда и да су то и те како компементарне делатности.
Ми смо ових дана могли да чујемо од представника опозиције како држава Србија не води рачуна о пољопривредним произвођачима иако смо им више пута покушавали да објаснимо, али то су људи којима није баш једноставно да се неке ствари објасне, да имамо никад већи аграрни буџет. Дакле, са овим ребалансом буџета наш аграрни буџет, а када кажем аграрни буџет, то су само мере подстицаја за наше пољопривредне произвођаче, износи 100.581.000.000 динара. Ако кренемо са експлоатацијом литијума, а верујем да хоћемо, ево имам право да то изнесем као свој лични став, ако се покаже да је то безбедно по живот и здравље људи, по животну средину, онда можете да замислите колико ће да порасте наш БДП, колико ћемо да имамо већи буџет, а самим тим колико ћемо новца моћи више да издвајамо и за пољопривредне произвођаче, и за ратаре, и за сточаре, и за воћаре, и за виноградаре, и за пчеларе, и за људе који поседују рибњаке итд.