Народна скупштина Републике Србије | Трећа посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Тринaестом сазиву

Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Заседања / стенографске белешке / Трећа посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Тринaестом сазиву - стенографске белешке

Активности

Трећа посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Тринaестом сазиву

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

(Седница је почела у 10.00 часова. Председава Владимир Орлић, председник Народне скупштине.)

ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, поштовани председниче Републике Србије, отварам Трећу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Тринаестом сазиву.

Позивам вас да минутом ћутања одамо пошту преминулом народном посланику Јелисавети Вељковић.

(Минут ћутања.)

Нека јој је вечна слава.

На основу службене евиденције о присутности народних посланика, констатујем да седници присуствује 173 народна посланика.

Ради утврђивања броја народних посланика присутних у сали, молим све да убаце своје идентификационе картице у посланичке јединице електронског система.

Констатујем да је, применом електронског система, утврђено да су у сали присутна 192 народна посланика, односно да су присутна најмање 84 народна посланика и да постоје услови за рад.

Обавештавам вас да је спречен да седници присуствује народни посланик Ратко Николић.

Сагласно члану 86. став 2. Пословника, обавештавам вас да је ова седница сазвана у року краћем од рока утврђеног у члану 86. став 1. Пословника Народне скупштине, због потребе да Народна скупштина што пре размотри Извештај из утврђеног дневног реда, који је поднела Влада.

Сагласно члану 90. став 1. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да сам позвао да данашњој седници присуствују: председник Републике Србије Александар Вучић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, вршилац дужности Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини, Милан Равић и њихови сарадници.

Поштовани народни посланици, са нама су са Косова и Метохије: представници Председништва Српске листе, изабрани и институционални представници српског народа, представници привремених органа, начелници управних округа, наши хероји који су у протеклом периоду били на мети приштинских екстремиста - Милош Стојановић, Никола Недељковић, Срђан Петровић, Предраг Пантић и Срећко Софронијевић, као и представници удружења киднапованих, несталих и убијених са простора Косова и Метохије, који седницу Народне скупштине прате са галерије Велике сале дома Народне скупштине.

Поздрављам цењене госте.

1/2ГД/ЦГ

Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, за Трећу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Тринаестом сазиву утврдио сам следећи

Д н е в н и р е д

1. Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини од 1. септембра 2022. до 15. јануара 2023. године, који је поднела Влада.

Прелазимо на рад по дневном реду.

Примили сте Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини од 1. септембра 2022. до 15. јануара 2023. године.

Молим посланичке групе, уколико то већ нису учиниле, да одмах поднесу пријаве за реч са редоследом народних посланика.

Многи су то, видим, већ учинили.

Прелазимо на разматрање ИЗВЕШТАЈА О ПРЕГОВАРАЧКОМ ПРОЦЕСУ СА ПРИВРЕМЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА САМОУПРАВЕ У ПРИШТИНИ ОД 1. СЕПТЕМБРА 2022. ДО 15. ЈАНУАРА 2023. ГОДИНЕ

Реч има председник Републике Србије Александар Вучић.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани председниче Народне скупштине Републике Србије, уважени народни посланици, драги гости, поштовани представници српског народа са Косова и Метохије, драги наши Срби са Косова и Метохије, али и централне Србије, који сте на различите начине били нападани од приштинског режима у претходном периоду, а који сте данас овде са нама, желим свима да се захвалим што смо у могућности да представимо још један извештај, али и да говоримо о свим кључним проблемима.

Сврха данашњег дана није да се пребаци одговорност ни на овај дом, ни на наш народ у целини, нити на било кога. Од одговорности као председник Републике никада нисам бежао. Доносио сам најтеже одлуке и, осим у једном случају, чини ми се да су те одлуке увек биле у највећем интересу и српског народа, али и свих грађана Србије.

Сврха данашњег дана је да изађем пред вас, али и пред грађане Србије као представник свих наших грађана и да искрено, отворено и на најпоштенији начин поделим шта нам као народу предстоји, шта је то са чим се суочавамо.

Данас нисам дошао да се борим у било каквим изборним кампањама. Она је завршена. Данас ћу да се борим, као што сам то чинио у претходних готово 11 година за Србију, једнаком снагом или и са више срца, посебно када видим како и на који начин су ме они који су за много тога одговорни и овде дочекали у овој сали.

Данас долазим из осећаја дужности да грађанима Србије кажем шта је то шта се догађа, да би могли и сами да процене какве су последице наших поступака, о чему тачно разговарамо и шта је то за шта се боримо.

Данас ћу говорити и указати на све најлошије тачке тзв. Француско-Немачке иницијативе и ништа нећу да сакријем. Дакле, нећу вам говорити о неким лепшим стварима из плана. Говорићу о оним најтежим и оним најгорим за Србију зато што хоћу да будем одговоран и поштен према грађанима Србије, да људи у Србији знају да ни њихов председник, ни њихова Влада и њихова Скупштина немају шта да крију од њих.

2/1БД/СЧ10.10-10.20

За закључке и за одлуке по том питању, и по многим другим питањима, биће времена, али је важно да људи знају шта је то са чим се суочавамо.

Много је питања о Косову, више од 600 година трају, иако је мало одговора, и колико је то Косово и где му је почетак и где је крај, и да ли је оно ништа или је све и колико је то све, а колико ништа? Колико пута смо победили на Косову, а када и зашто изгубили? Да ли је оно мит који је постао стварност или је стварност претворена у мит?

Постоји ли излазак Косова и са Косова, и где је ако није на самом Косову? Ко све треба да пружи те одговоре, а да не слаже ни себе ни друге?

Стефан Лазаревић је свој чувени запис на стубу на Косову завршио просто, али и поштено реченицом која гласи: "Не знам, Бог зна".

Ми смо, и данас ћу да смањим и китњасте реченице и допадљиве говоре. Подсетићу само да смо 1871. године представљали 64% становништва онога што се данас рачуна као Косово и Метохија, само 50 година касније 26% становништва, 1921. године. Опет, нешто је боље стање било после Другог светског рата, тек нешто боље. А, онда егзодус и готово потпуни нестанак до 1981. и 1991. године.

Јесмо ли некада размишљали шта смо све урадили и шта су када су са Брозом ишли и Јован Веселиновић и Стеван Дороњски, али и Вели Дева и Али Шукрија, и многи други комунистички функционери. И је ли нам Косово у међувремену постало само мета политичког поткусуривања и готово ништа више?

За мене је Косово више од тога, а то ће те чути на крају мог обраћања. Пре тога ћу покушати да оно што јесте постао саставни део и мог бића да рационализујем и покушам да презентујем на објективан начин.

Оно што је најважније данас, о чему морамо да говоримо, много важније од свега, важније од плана из којег свакако, јер не смем да вам покажем цео, али ћу изнети све оно што је најгоре по Србију, од а до ш. Оно што је важније од самог плана, то је околности, то је тренутак, то је политички моментум, то је временски оквир у којем се све дешава, само што људи желе то да избегну. Праве се наивни као да не разумеју у ком тренутку живимо. Праве се као да им није јасно о чему се ради, иако им је јасно. Праве се, зато што им је лакше да покажу да немају нимало одговорности и да себи опросте оно што је неопростиво, а другоме који чак ништа није ни урадио, не опросте ништа. Тако ће бити већи у својим очима и тако ће им бити лакше за све оно лоше што су урадили у прошлости да превазиђу.

Наиме, ми данас присуствујемо некој врсти трећег светског рата, који ће бити обимнији, шири и тежи него што је данас, у данима, недељама и месецима који су пред нама. Запамтите моје речи. И прошли пут сам нешто слично рекао. Нажалост, испоставило се да сам био у праву. Овај сукоб биће само тежи и већи.

Када имамо то у виду, онда је потпуно јасно да неки мали не могу да имају или не могу да им дозволе онолико слободе колико би ти мали, какви смо ми, желели да имају простора и за дах и за уздах и за живот и за доношење одлука.

Ми смо једна од ретких земаља која слободно и самостално доноси своје одлуке у оној мери у којој није омеђена неким бруталнијим притисцима и најтежим могућим последицама по свој опстанак, много више него земље које су веће, развијеније и богатије од нас. Поносан сам због тога на ту и такву Србију.

Али, оно што морамо да разумемо, то је да данас у Србији ми најслободније можемо да видимо шта мисли и једна и друга страна у том рату. У другим земљама света то не постоји. Свуда је потпуна цензура. Не постоје две стране, постоји једна добра и једна лоша страна. И пошто се у том ратном вихору, пошто се у том сукобу, а наравно, као мали не можете да имате свој став, не можете чак да будете неутрални по том питању, не можете да се искључите из тога и да ћутите, не можете ни да се сакријете под камен, јер

2/2БД/СЧ

то не желе да вам дозволе, јер кад не могу да се иживљавају на оном већем, онда морају да пронађу неког мањег.

Ја ћу само да вам укажем на нешто о чему је Тукидид писао, добар је пример, да га не заборавимо. То је Мелијски дијалог. У питању је замишљена размена аргумената између тада гигантског моћног Делског савеза, који је предводила Атина и становника Мела, малог острва Милос, пред којим је био ултиматум или, како сада значи тај еуфемизам, прихватање реалности или прихватање стања на терену.

Мељани су у сукобу Атине и Спарте желели да остану неутрални и наставе своју традицију независности и самосталности. Атињани, знајући историјске везе Милоса са Спартом, свесни своје надмоћи у односу на мајушно острво, нису хтели да допусте, поготово како друге грчке државице не би мислиле да могу да воде сличну политику и супротстављају се великој Атини.

У овој сјајном и страшном дијалогу, Атињани свесни да нема потребе да своје аргументе Мељанима заснивају на било чему осим праву јачега, у једном тренутку изговарају бесмтрни цитат и свој главни аргумент. Цитирам: „Право је питање само једнаких у сили, док моћни раде шта им је воља, а слаби трпе оно што морају“. Поносни Мељани, уздајући се у божанску правду, али и помоћ Спарте, одбијају ултиматум. Атина, као што је и обећала, напада, побеђује и мучки убија све мушкарце са Милоса, док су жене и деца послати у ропство.

Атињани су десетак година касније изгубили рат, али Мељани се никада више нису опоравили. Суровост према Мељанима није спречила да античка Атина у историји буде слављена као пример просвећености и демократије, чак и овде на нашој скупштинској фасади, коју су многи покушали да униште, имамо медаљоне који славе Перикла и Демостена, цењене атинске државнике.

То је та наша вечна дилема, приклонити се ономе ко је јачи или се увек по сваку цену супротстављати. И то данас можете да видите из супротстављених ставова који постоје у нашем јавном мнењу и из две петиције које су потписиване, а које су икључиве. Једна је не било каквом разговору и неприхватање било чега, а друга је прихватање и свега и свачега, јер оно што је пораз Србије, у ствари је победа Србије.

3/1ДЈ/МТ10.20 – 10.30

Извешћу другачији закључак у односу и на једне и на друге. Оно што је важно, то је да вас упознам како смо дошли у ову ситуацију и више ћу да говорим него што ћу да вам читам податке из Извештаја, јер сам сигуран да сте овај релативно кратак Извештај прочитали и да сте добро упознати са ситуацијом на Косову и Метохији.

Наиме, од тренутка посебно избијања ратног сукоба у Украјини, од 24. фебруара 2022. године, од тог тренутка постоји општа политичка офанзива Приштине, заједно са својим, са делом својих западних савезника, за промену стања на терену, за наметање насиља као метода решавања проблема у односу према нашем народу на Косову и Метохији, где год да наш народ на Косову и Метохији живи.

Од тада, а и пре тога имате одбијање и немогућност наших људи да учествују у референдуму око уставно-правних питања значајних за Републику Србију. Онда уз све гарантије, односно обећања, нема писаних гарантија, али обећања како „Квинте“, тако посебно ЕУ, да ће урадити све што је у њиховој моћи како би нам, нашем народу на Косову и Метохији омогућили да учествују на изборима.

Потом им уз једно благо, рекао бих чак и немушто саопштење, противљења Куртијевој одлуци да се тако нешто не догоди, саопштавају да избора неће бити јер мора да уђе изборни материјал, а они неће да допусте ни алтернативним путевима да тај материјал дође и специјалне полиције ће спречити да тај материјал дође до бирачких места.

Мислили су да ће тиме утицати на изборни резултат у Србији, мислили су да ће разлика бити између 50 и 60 хиљада, очекујући неког другог на власти у Србији, а не онога ко је на изборима победио.

Наравно да су Срби гутали пљувачку, гутали кнедле знајући да им се ускраћују елементарна, основна права од којих им зависи достојанствен живот, живот који приличи сваком цивилизованом човеку.

Онда су кренуле још горе и горе ствари. У свим нашим разговорима, посредним и директним у Бриселу, на било којем другом месту у свету, Тирани, Берлину, било где, никада ти разговори, нажалост и не одлуком Републике Србије, са Приштинском страном нису били ни довољно искрени ни довољно отворени.

На жалост, а надам се да ће се то у будућности променити, једни друге смо гледали као непријатеље, више они нас, а ми смо морали као јеж који пусти бодље да штитимо интересе српског народа и, разуме се, интересе Републике Србије, не схватајући чему увек тај агресивни, готово хистерични приступ у борби против права Срба и у жељи да се настави са угњетавањем нашег народа.

После тога имамо много напада на Србе. Прве нападе, хапшења и нападе и малтретирања оних људи који превозе лекове, који превозе вакцине, инјекције за наше болнице у Косовској Митровици и Грачаници, одузимања лекова. Затим, пресретања робе широке потрошње, одузимање те исте робе, односно коришћење те прилике да би људима српске националности био угрожен физички интегритет.

Све то време, брутално кршећи и Бриселски споразум и његове анексе, и не размишљајући о томе шта то може да произведе кроз Срба, посебно на северу Косова и Метохије, они долазе са специјалним јединицама, до зуба наоружаних, настављају малтретирање људи на толико безобзиран начин да ће једна од тих ствари ући у анале, где су ухватили момка и девојку у загрљају и буквално скидали до голе коже мушкарца не би ли га понизили и не би ли му рекли да такве ствари више никад у животу неће моћи да раде. Најгори монструми то не би могли да осмисле. Да, то су осмислили и то су урадили.

3/2ДЈ/МТ

И кувало је и кувало код представника нашег народа, посебно на северу Косова и Метохије, где су, пошто Курти воли да говори о процентима, 97% припадници српског народа.

Онда су наставили са измишљањем проблема око личних карата. Решили смо тај проблем имајући исти „дисклејмер“, само што „дисклејмер“ није на парчету папира него на великој табли, али омогућавајући слободу кретања и нисам имао проблем са тим да кажем – добро је да слободу кретања имају и Срби и Албанци, да се Србима не уводе визе, да свака три месеца морају да излазе из својих кућа да би добили ново одобрење и нови папир од Куртијевог режима.

Онда су нам рекли у Бриселу: „Не брините, сада ћемо да извршимо притисак на Куртија. Он мора да попусти око таблица зато што просто нису у праву око тога“. Наравно, чекао се последњи тренутак. Курти уз нечију подршку није желео да попусти и опет смо дошли у кризу.

Онда смо договарали упркос свим тим проблемима и великој кризи, договарали смо важне споразуме који се тичу диплома, професионалног обављања различитих врста дужности, могућности, бржег кретања људи, промета роба, слобода за људе, и једне и друге, и Србе и Албанце, направили три важна споразума у оквиру Берлинског процеса. Отишли смо у Берлин и тог дана, у сред Берлина, Курти саопштава, по ко зна који пут, али на не може бити званичнијем месту, дакле: „Ми никада нећемо формирати заједницу српских општина“. Нешто што је обавеза, потписана још 19. априла 2013. године.

Да ствари буду још горе, у том тренутку, пошто те противуставне и противправне одлуке, противуставне у сваком смислу, и нашем, а чак и онога што они називају „Уставом“, дакле нису хтели да спроводе српски полицајци. Они тада иду у смену Ненада Ђурића, иако никаква права немају ни при избору, ни при смењивању команданта регионалне полиције Север, јер по члану 9. Бриселског споразума, о томе одлучују, може да се одлучи између два кандидата која предложи искључиво четири градоначелника, односно које предложе Срби својим гласовима и нико други.

Тада долази, рекао бих, до буквално слома у главама људи који су и слушали своју државу, знајући колико нам је потребан мир, служећи интересима целе Србије, иако су знали и нису били срећни због свега што смо морали да урадимо на Косову и Метохији, да би смо чували тај мир, да би Србија могла да напредује, да би Србија могла најбрже да напредује у својој историји.

Само један податак који о томе говори, 2012. године укупан БДП Републике Србије је био 32 милијарде евра. Да људи знају о чему говорим, говорим о укупној вредности свега што на нивоу једне године створите у једној земљи. Тада је било 32 милијарде. Ове године 2023. биће 68 милијарди. Више смо него удвостручили све оно што направимо у Србији за само 10 или 11 година.

Дакле, за све то време био нам је потребан мир, била нам је потребна стабилност и Срби са Косова су то и разумели и служили својој држави и слушали своју државу, поштовали њене одлуке.

Тада је, буквално, говорио сам месецима људима у Бриселу, преговарачима, и Борељију, и Лајчаку, и Ескобару и свима. „Људи, не разумете, не могу више, не може наш народ више да издржи“. Не, не, може, може, мора. Онда су људи донели одлуку да напусте институције, тражећи само једно, суштински једно, а то је да људи који су похапшени, а сада ћу рећи и како је то било јер то говори и о атмосфери и о свему, па долазимо до свега што се данас збива, тражили су само да се испуни Бриселски споразум, па ће и они да испуне своје обавезе.

3/3ДЈ/МТ

Дакле, формирајте заједницу српских општина, а после тога ми се враћамо у институције јер тако је и по имплементационим споразумима, тако је и по ономе што је званично записано у свих 14. или 15. тачака са прелазним и завршним одредбама Бриселског споразума.

4/1АЛ/ЛЖ10.30 – 10.40

Дакле, тог секунда они напуштају институције сви као један, готово да нема изузетака, као, они би само потврдили правило. Одани су држави Србији, верују у своју државу и желе да се боре за то.

Неколико дана касније, да би показали сву своју силу, по напуштању институција заказују изборе приштинске институције. Шта постаје интересантно - иако су већ обећали представницима међународне заједнице да ће изаћи, односно да ће одустати од избора који су требали да се одрже у децембру месецу, о светом Николи, кажу – померићемо те изборе, а онда пре него што су озваничили ту одлуку, иако смо сви знали да та одлука следи, већ смо је ми добили дипломатским каналима од западних представника, они шаљу своје специјалне снаге у четири општине на северу Косова и Метохије да заузимају само 13 сати, 12,5 сати пре него што су званично објавили да одустају од тих избора.

Дакле, они знају за своју одлуку. Они шаљу своје специјалне снаге да заузимају седишта општинских изборних комисија, не би ли испровоцирали сукоб, не би ли могли да повреде, ухапсе, унизе Србе, али оно што је много опасније, до чега сада долазимо по успостављању барикада, њихова једина намера је пошто не намеравају да проведу у дело заједницу српских општина да изазову ратни сукоб, да Србију сукобе са НАТО-ом, са целим светом, да себе представе као жртву као неког балканског Зеленског, а нас као агресора, као некога ко је угрозио, гле лицемерја, територијални интегритет суверене и независне државе Косово.

Цела игра је била у томе. Тада хапсе и Дејана Пантића, нешто пре тога Миљана Аџића, пре тога су ранили Софронијевића, после тога иде и хапшење Трајковића, због наводних ратних злочина чим је скинуо униформу косовске полиције, а девет година, опет гле лицемерја, није био ратни злочинац.

Тада Срби устају на барикаде. Ево их овде. Сви ови људи су били на барикадама. Неки од њих су и водили барикаде и не само барикаде, учествовали у томе да то буде врло дисциплиновано, организовано. Покушали су да се чује њихов глас, покушали су да се чује њихов вапај пред светом и да објасне зашто су то урадили. Један мали део западног света их је чуо и за нијансу више они преко океана него ови из Европе. То могу сам да потврдим, јер сам то у више наврата чуо.

Нажалост, у Европи, посебно у најмоћнијим земљама ЕУ, не само Срби, већ и Србија, иако ми је бесмислено да се кунем да у нечему нисмо учествовали, пошто смо на крају стали уз свој народ и нисмо га се постидели, постидели су га се многи у опозицији, понеки из власти, ја нисам никада, увек сам био са тим људима и увек ћу бити са њима, јер знам да оно што су урадили урадили су зато што више нису могли да трпе зулума њиховог и зато што више нису знали шта ће са собом и како народу који је незадовољан, који је пун гнева, другачије да одговоре. Али, у свим депешама, у свим актима, у свим разговорима од Брисела, Берлина, па надаље Србија и Вучић су подигли барикаде, они хоће да нападну независно и суверено Косово. Србија мора да одговара за поступке. Онда је приштински режим то користио из дана у дан, желећи по сваку цену само да дође до сукоба, желећи да покажу да је Србија зло коме мора да се стане у крај, и да се једном заувек са Србијом заврши, у целини, а да се Срби са Косова и Метохије сасвим протерају.

Мој најтежи састанци били су Рашки, два или три пута са представницима нашег народа са Косова и Метохије. Они су били одлучни да се не стане са барикада, спремни да изгину, али да на барикадама остану. Буквално сам их молио да одустану од тога зато што су нам њихови животи важнији, јер ја знам да ови из НАТО-а не би трпели још дуго, иако морам да признам да су били коректни, дуго времена док смо разговарали

4/2АЛ/ЛЖ

и док нисмо донели два закључка која су за нас веома важна. Први пут имамо формални и материјални извор који говори о утицају Срба на долазак дугих цеви на север Косова и Метохије. Раније је то био само потпис Расмусена и Тачија. Сада имамо званичну изјаву и НАТО-а, имамо званичне гаранте ЕУ и САД везано за не прогон лица која су учествовала у барикадама и која су се противила приштинској самовољи.

Молио сам их да се помере са барикада не зато што сам се лично осећао угрожено на било који начин, већ зато што сам желео да њихове животе сачувам, зато што сам желео да њихова деца не остану без очева и знам колико су храбри и знам тачно шта се збивало за разлику од многих од вас и у Косовској Митровици и у Звечану и у Зубином Потоку и у Лепосавићу. То су биле драматичне ноћи. То су, ако то смем на такав начин да кажем, градови прелазили из руке у руку у буквалном смислу те речи, као у филмовима.

Покушао сам и мислим да је добро, иако и данас највећи број њих, овде на балкону, није срећан због тога и мислим да сам урадио добар посао за њих да их сачувам од сукоба.

Знате, за сукоб никада није касно. Дајте да покушамо, а надам се да га никада неће бити, да га не буде. Дајте да покушамо да сачувамо наше људе. И после тога уз све оно да постаје јасно да после велике украјинске офанзиве креће не велика, али одређених размера руска контра офанзива, постаје јасно да нема лаког решења украјинског проблема и на западу и да постаје све очигледније да, то сам могао да видим на Самиту у Тирани, где сам буквално био изложен као представник Србије који једини представља земљу у Европи која није увела санкције Руској Федерацији жестоким нападима на које сам одговорио, одлучно, српски, онако како приличи представнику грађана Србије, управо говорећи о свему што се збивало од 1999. године до 2008. године.

Тада у септембру месецу после тога први пут добијамо оно што се назива француско-немачка иницијатива, добијамо нешто измењени папир 4. децембра прошле године и тај папир 13. децембра постаје неформални оквир, неформални део преговарачког оквира за Републику Србију у оквиру приступања ЕУ, пошто је Foreign affairs council то једногласно прихватио. Објаснићу вам зашто су прихватили и пет чланица непризнавача. Прошло не на брзину, али је јасно да је реч о оквиру и о томе ће се тек разговарати итд.

Ми смо већ на септембарски предлог нон пејпера послали наш нон пејпер, послали све са чим смо сагласни, све са чим нисмо сагласни, све што мислимо да је потребно да се уради другачије и какав је пут ка нормализацији коју желимо, а желимо је зато што је важно да имамо добре односе са Албанцима, зато што је важно да наши људи не страдају, зато што је важно не колико ћемо пута да се бусамо у прса по београдским и чачанским кафанама, већ да сачувамо животе и Стефана Јовановића и сваког другог детета у нашој земљи, јер на крају крајева нико од нас није послао децу за Бадње вече ни у Сиринићку жупу, нити било где друго и не иду наша деца, већине од нас, свакога дана у те школе, већ деца наших сународника.

5/1МЈ/МЋ10.40 – 10.50

У овом споразуму тада на Св. Јована 20. јануара они долазе у Београд. Долази петорка коју чине, пошто неки кажу – то су нижи функционери, фићфирићи, па, пре него што смо бомбардовани 1999. године долазили су много нижи функционери и то по један, а не пет њих, па нисмо веровали шта ће да нам се догоди, па нам се догодило. Дошли су представници најмоћнијих земаља света, западног света, дакле, САД Габријел Ескобар, немачка Јенс Плетнер…

Стрпите се, немојте да добацујете, не кажем ја да ће неко данас да нас бомбардује зато што за разлику од неког другог времена, умели смо паметније да водимо политику, а не зато што су неки други бољи него што су били.

Јенс Плетнер, само се стрпите, Емануел Бон из Француске, Франческо Тал из Италије и Мирослав Лајчак као представник ЕУ у дијалогу између нас и Приштине.

Упркос свему што смо доставили, они долазе и кажу - надам се да ти разумеш председниче Александре, како хоћете, дуго се познајемо па не морају много и да крију и да увијају у некакву форму, ми смо одлучни да решимо ове проблеме, ми смо сви, иако сваког дана то негирају, они су сви у рату, имају много проблема због тога и неће да дозволе нову ескалацију и нове проблеме негде на Балкану. Ја кажем - да наравно то сам разумео и зато и са зебњом сам ишчекивао овај састанак.

Онда су у трећој реченици саопштили, цитирам – поштовани председниче, уколико се не прихвати рад на овој иницијативи и имплементација ове иницијативе, бићете суочени, цитирам – под један: заустављањем приступних преговора са ЕУ, објаснићу шта то значи људима, под два: не само са прекидом доласка даљих инвестиција из западног света у Србију, већ и са повлачењем свих инвестиција из ваше земље и под три: и са другим свеобухватним мерама које морају да покажу како они који нису у сагласју са ЕУ морају да прођу. Овај цитат је још у два наврата поновљен.

Наравно да смо разговарали о томе, то сам у разговору чак назвао и претњом и борио се за Србију много снажније него они који не могу да саслушају некога док им говори нешто о чему мало знају или што нису могли ни да чују, ни да виде било где. Толико их Косово и Метохија интересује.

Онда смо причали о ономе што је важно. У том разговору што сам касније јасно рекао био сам суочен са дилемом, није било времена, морате одмах да нам кажете, ја сам на то рекао имамо велику резервисаност према кључном питању, они наравно, њима сам и рекао које, али …

(___________: Реци и нама, када си њима рекао.)

Ја знам да вама пристојност никада није била снажнија страна. Када бисте мало саслушали, макар до краја онога што имам да кажем и да будете пажљиви, а не неваспитани, онда бисте могли да чујете. Јер, ја за разлику од свих других који су нешто крили, петљали, дошао сам да кажем апсолутну истину и показаћу вам све најгоре ствари самог плана, а нећу инсистирати на оним добрим стварима са којима немам никакав проблем, а има и таквих.

Само морате да научите, шта значи „нон пејпер“ и да то није званични документ који ви усвајате или не усвајате. А то, то се учи у школи, верујем имате времена, млад сте човек, време је да упишете ту школу па да то савладате.

Дакле, на то чини ми се да сам изабрао једино могуће решење. Решење којим нећу да повредим виталне интересе Србије, а сасвим је јасно да ћемо бити изложени великим притисцима и великим проблемима.

Поштовани представници српског народа, вратићу се на ово поново, са Косова и Метохије и драги грађани на Бадњи дан, у Готовуши код Штрпца албански полицајац, односно извињавам се припадник тзв. косовских безбедносних снага против правно установљених на Косову, понављам, баш их брига за право и тиме ћу дорећи оно

5/2МЈ/МЋ

што нисам из тог разговора, пуцају на српског дечака Стефана Стојановића старог 11 година и двадесет једногодишњег младића Милоша Стојановића. Стефана Томића из Клокота, старог 18 година на Божић је претукла група Албанаца док се враћао из цркве са литургије. Лазара Милутиновића старог 15 година 22. јануара претукла су четворица Албанаца у Сувом Долу. Миљан Делевић рањен је 23. јануара када су припадници РОСУ код Бистричког моста пуцали у аутомобил у којем се налазио.

Ово је само део напада који се у јануару догодио на припаднике српског народа. Имајући у виду баш ту сурову реалност у којој они живе, мислим да не постоји ништа важније од нас, него да покушамо због њих, њихове безбедности, њихове сигурности да сачувамо мир да могу слободно да се крећу. Сваки минут који потрошимо не решавајући проблем, верујући да ће он да се реши сам од себе, да увек чекамо неко ново време, јесте нови минут страха за свако наше дете, било у Штрпцу, Клокоту или Сувом Долу и за њихове родитеље који их испраћају у школу.

За вас који добацујете, цокћете и све време то радите, јер би то ваљда требало да буде оправдање хоћу ли да прихватим независност Косова, добићете одговор на крају за само неколико минута и немојте да се секирате.

У самом плану најтеже ствари за нас су, не морам да вам говорим, 90% онога што је изашло у јавност је тачно. Не мојом кривицом, очигледно да су део тога, део плана из септембра пустили неки из Међународне заједнице који су то желели, јер план који сам ја добио није објављен. Мале су разлике, да вам не објашњавам сада, дакле, неко други ко је желео да то изађе у јавност и наравно са приштинске стране, не би ли изазвали хистерију у Београду и Србији, не би ли опет они испали добри момци, а Срби криви за све и себе да означе као неког ко је све унапред одбио.

У том плану у самој преамбули, можда једина добра ствар у којој се каже – полазећи од историјских чињеница и не доводећи у питање различита гледишта страна на фундаментална питања, укључујући и статусна питања, где нам по први пут омогућавају да другачије гледамо на статусна питања Косова у односу на оно што они називају Косовом, а ми Приштином. Међутим, све касније де јуре и де факто дерогира чак и ову одредбу у преамбули на коју бисмо ми можда могли да се позивамо. Као што видите, ништа од тога вам не кријем, напротив, говорим вам баш онако како јесте. А то да ће се са обе стране водити циљевима и принципима предоченим у Повељи УН, нарочито оним које се односе на суверену једнакост свих држава, на поштовање њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, сматрајући Косово, разуме се, независном државом.

6/1МВ/ЉЛ10.50-11.00

Али, пошто ту нема посебне имплементације око овога, много је опаснија тачка 4. У тачки 4. пише, у другом ставу, у првом ставу је мање-више то већ постигнуто, али у другом ставу пише – Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији. Противили се, не противили се, у Савету Европе, у тренутку када они одлуче, имаће већину. Противили се, не противили се, за НАТО, имаће већину. Противили се, не противили, за Европску унију је то њихова одлука.

Мало пристојности би добро било. Замислите, поштовани грађани Србије, чуо сам да кажу – не може за НАТО. Не, него ћете ви да их спречите, ви ћете да спречите НАТО да прими Косово. Ви ћете да их спречите? Толико безобзирно и толико бесмислено! Само је важно да људи то чују. Да, ми ћемо да утичемо на НАТО, да НАТО не прими Косово у чланство. Ви сад то морате да тумачите на озбиљан начин, чак сте натерани да одговарате са најважнијег места у овој земљи на такве бесмислице.

Овде је опасност, да будем сасвим отворен, нема друге опасности, има ту других ствари у којима смо били спремни да разговарамо, да смо сагласни са продубљивањем будуће сарадње у области економије, науке и технологије, саобраћаја, односа у вези са судством и спровођењем закона, поштанским услугама, телекомуникацијама, здравству, култури, вери, спорту, заштити животне средине, расељеним лицима, закључивању конкретних споразума.

Имамо и споразуме који говоре о дипломама, пасошима, регистарским таблицама, националним симболима, итд. О свему томе већ разговарамо још од 2007. године, па 2011. године посебно, и све ово време.

Оно што је проблем, наравно, то је члан 4. став 2, који сам вам већ прочитао.

Има још добрих ствари, где се говори директно о дозвољеној финансијској подршци од стране Србије, директном каналу комуникације Српске заједнице, адекватан ниво самоуправљања за Српску заједницу, итд. Али, чим сам вам ово прочитао, јасно је о чему се ради. Постављени сте пред избор. Шта су последице и шта је наш избор?

Оно што је договорено то је да се унапред иде са оним што је обавеза из Бриселског споразума, а то је заједница српских општина. Као што видите, Албанци то не желе да спроведу у дело. Заједница српских општина не може бити модел неке невладине организације. Заједница српских општина мора да буде оно што је потписано у Бриселу, а потписан је први или основни споразум, који у првих шест од 15 тачака укупно говори о формирању, конституисању и функционисању Заједнице српских општина.

Даље, имамо имплементациони споразум, затим имамо принципе на којима се формира Заједница српских општина, 22 принципа са значајним надлежностима, за нас веома значајним надлежностима, за наш народ веома значајним надлежностима и, не заборавите, веома значајним за наш народ на југу Косова и Метохије, јужно од Ибра где данас по нашим последњих проценама живи негде око 52% српског становништва, нажалост не више, било је некада и 70% становништва, 52% живи јужно од Ибра, 48% живи северно од Ибра. Дакле, ту је за тих 52% становништва од посебног значаја.

Имамо и Споразум о управљачком тиму, четири споразума која су прихваћена и потписана, један потписом Хашима Тачија, други потписима Исе Мустафе и европских преговарача, дакле, 2013. и 2015. године. Нема ту шта више да се разговара, то су прихваћени споразуми. Оно што мене брине, то је да ће они покушати да поново преговарају, разговарају не би ли смањивали надлежности Заједнице српских општина, јер нису спремни да то што су прихватили и потписали проводе у дело. То ће бити узрок и разлог нових проблема, али то је за нас од великог значаја, јер после тога је другачија ситуација и са полицијом на северу, јер Срби се неће пре тога враћати у било какве институције нити било шта друго. Дакле, тада постаје много другачија ситуација на терену, много лакша за контролу, много више безбедности за наш народ.

6/2МВ/ЉЛ

Да ја наставим са последицама. Последице су такве и само ћу кратко да се вратим у историју, знајући наравно шта је и моја обавеза, знајући добро и на шта сам се заклео, али добро познавајући, вероватно нажалост и не мојом радошћу, најбоље прилике данас у Европи и свету, са тим људима сам сваки дан. Сви заједно у Србији нису присуствовали преговорима и разговорима о Косову и Метохији колико сам лично присуствовао. Имам вероватно и највеће искуство и знам шта је оно што је могуће, знам шта је оно што није.

Ја сам пред вас донео да вам кажем шта ће у наредном периоду, пре него што будете доносили некакве одлуке, јер сада немамо никаквих одлука, имамо само закључак за који верујем да ћете онако принципијелно бити против, иако ни сами не знате шта бисте му замерили, али је за мене важно да вам кажем шта ће у наредних неколико месеци, пре него што се поново будемо видели овде, а желим да подсетим грађане Србије да сам једини председник који је учествовао у расправи о Косову и Метохији пред Народном скупштином и пред народним посланицима, једини икада од Слободана Милошевића 1999. године. Милошевић је једанпут на седницу одбора дошао, никада у пленум, ови други би дошли, изговорили би неколико речи и напустили седницу, а ово је мени четврти пут да учествујем у расправи и бићу спреман да чујем и да одговорим на све ваше примедбе.

Наша политика биће, под један, да готово на сваки начин и по сваку цену сачувамо мир и стабилност, да се уздржимо и да не одговарамо ни на провокације, осим ако животи и имовина људи не буду били угрожени онако како су били угрожени 2004. године, када су наши велики хероји, разуме се, херојски ћутали. Говорим о нашим властима. Јер, мир и стабилност нису парола пука, то је нешто што враћа и доноси живот, то је тачка један. То је нешто што враћа живот у Србију, доноси живот у Србију. То је нешто што нам омогућава да сачувамо биолошки опстанак нашег народа. Да нисмо имали Први и Други светски рат и ратове деведесетих, данас бисмо имали 16 или 17 милиона људи, као Холандија бисмо били, а ми смо данас на 40% од тога.

Не, за разлику од вас који сте то предали све и 2004. и 2008. године, за мене предаја није опција и немојте да добацујете.

7/1МЗ/ЈГ11.00 – 11.10

Тачка 2. јесте упорно истрајавање на формирању Заједнице српских општина, која мора да буде и правни и физички оквир за права нашег народа, за њихово политичко организовање на Косову и Метохији и за сваку врсту подршке Републике Србије које нико никада више не може да спречи, да не размишљамо хоће ли неко да нам укине платни промет или неће, да не размишљам како ће да забрани, да не размишљамо како ће да забране лекове да дође до нашег народа, како ће храна да дође, новине и све друго.

Под 3, при томе није ређано по значају, јер видећете да је свака од десет тачака коју сам издвојио којима ћу и сам, а којима ће и Влада да се руководи у наредном периоду су веома значајне, а можда је требало да буде прва, је безбедност за Србе на Косову и Метохији. И управо зато се и боримо за мир, јер би они први страдали, не они који се бусају у прса у кафанама, већ наш народ на Косову и Метохији. Безбедност за Србе је део и ове тачке мир и стабилност, део и тачке Заједнице српских општина. Безбедност за Србе је нешто што значи да нико не брине када дете пошаље у школу, да нико не размишља хоће ли неко на прелазу да га хапси, само зато што носи српско име и српско презиме.

Безбедност за Србе значи да можемо да се бавимо другим питањима, а то је, под 4, бољи живот за наш народ на Косову и Метохији. Много новца улажемо. Некада смо улагали 300 милиона, некада 500, сада на различите начине ту иде до готово 900 милиона евра. То је, рекао бих, директног новца које дајемо за наш народ, много инвестиција, што све имате у извештају и што ћу током расправе имати прилику да прочитам. Али, за то ће бити потребно да наставимо инсистирање чак и на ономе што не мора увек да нам се допадне, и много тога нам се не допада ни у правилима које намеће Берлински процес, али на крају, то ће доносити и многе добре ствари за нас. Зато нисмо били спремни да прекидамо разговоре о документима, дипломама, никада, напротив, желели смо те разговоре, јер то је идеја Отвореног Балкана, то је идеја свакога од нас.

Под 5, за разлику од оних који воле да узвикују пароле и да на туђи рачун буду јунаци, да, ја сам рекао – Србија ће да разговара и Србија ће да преговара, чак и о најлошијим папирима, јер Србија нема право да понови искуства која је имала у прошлости. Србији су наметнули Рамбује. Ниједан човек не би прихватио Рамбује никада. Милошевић се уздао у то и помагали су људи из света и ђидије из Ватикана да разговара са Руговом, а онда су Ругову преко ноћи сменили, склонили и довели Хашима Тачија и рекли – имамо нове младе снаге, они ће да прихвате све, пошто Адем Демаћи није хтео да прихвати. Прихватили, довели Србију на ивицу провалије и онда је гурнули у провалију.

Није ово једино искуство, имали смо их много када је требало Косово да нам буде само демократско питање, па смо кренули тамо 2006. и 2007. године на преговоре у Бечу, па је резултат тих преговора био независност Косова 2008. године самопрокламована и подржана од свих оних који су их на те преговоре звали. О свим каснијим глупостима које смо направили, о томе да смо сами тражили враћање преговора из Уједињених нација у Европску унију 2009. и 2010. године, пресуда Међународног суда правде и постављање прелаза на Јарињу и Брњаку према северу Косова и Метохије, не морам ни да помињем. Да, разговори, да, преговори, да, о свим овим темама о којима сам говорио, дакле, које се тичу свих кључних питања од сарадње Срба и Албанаца до разговора о симболима, до разговора о свему, до разговора о томе како и на који начин ко да буде заступљен у бројним телима, разговор тек предстоји по том питању.

Сада под 6, такође је могло да буде прво, јесте очување виталних националних и државних интереса.

Под један, и јутрос сам слушао глупости лажних патриота који говоре о томе да водимо Србију у правцу атлантских интеграција. Не водимо. Наставићемо да чувамо

7/2МЗ/ЈГ

своју војну неутралност, наставићемо да штитимо своју војну и неутралност и, за разлику од њих који су нашу армију уништили, ми нашу армију градимо и данас је 15 пута снажнија, по благим проценама или по лошијим проценама него што је била у њихово време, када су тобож били велики противници НАТО, а у ствари заједно са њима радили на топљењу наших тенкова у Чешкој и на уништавању нашег оружја и оруђа.

Друга ствар је очување нашег самосталног и независног одлучивања, да и даље будемо земља која ће моћи самостално да доноси одлуке, да нам се у те одлуке не меша нико ни са Истока ни са Запада, да не идемо по мишљење ни у Вашингтон, ни у Москву, ни у Брисел, да знамо шта је наша политика и да се политичке одлуке доносе овде у Србији, било да се доносе у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, али само у Србији и никада ван Србије.

Трећи део, око очувања виталних националних и државних интереса, а ово није завршетак, завршићу, да би им било још јасније, јесте поштовање Устава Републике Србије. Добро и боље од већине оних који добацују знам шта пише у Уставу Србије. Знам шта могу, знам докле могу, знам шта сме било који председник и знам шта не сме. Завршићу овај део када будем завршавао говор, за неколико минута.

Под 7, наш животно важан интерес је, нисам никакав ни фанатик, нити фаталиста, нити било шта слично, нити сам много њима одушевљен, то је да останемо на европском путу. Рећи ћу вам и зашто. И лажу када кажу да је данас 43% људи за Европску унију. Није, много је мање. Зато што су лоше урадили истраживања. Имам истраживања од прексиноћ, дакле, много је мањи проценат људи. Али то ме неће натерати да кажем оно што би била лоша политика за Србију, зато што европски пут значи много ствари за Србију, европски пут значи и инвестиције и стандард, и плате и пензије. Када сам постао председник Владе просечна плата у Србији је била 330 евра, данас очекујемо податке, до краја фебруара очекујемо податке за јануар, очекујемо да буде око 740 евра просечна плата. У јануару месецу до краја године да пређе 800 евра просечна плата у Србији.

(_____________: Тема.)

ПРЕДСЕДНИК: Извињавам се, стварно више никаквог смисла такво понашање, али стварно нема. Седам или осам пута покушавам сигналом да замолим да то не радимо. Јел можете да саслушате бар до краја једном и ви из Демократске странке и ви из Народне и сви остали? Извините.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Тај пут нам је потребан и због тога што морате да разумете да данас живимо у другачијој реалности. Ми смо данас окружени свим земљама које су у НАТО-у, и даље успевамо љубоморно да чувамо своју војну неутралност. Или су у НАТО-у или је НАТО тамо. Дакле, није Босна и Херцеговина званично у НАТО-у, само је НАТО у Босни и Херцеговини. И на делу наше територије је НАТО, на Косову и Метохији, а свуда око нас су НАТО чланице. Само размислите у каквој смо позицији.

А где ћемо да идемо у условима рата, сукоба, шта да радимо са својом земљом? Како мислите да очувамо раст? Како мислите да исплаћујемо плате и пензије? Да отпустимо 400.000 људи, као што су неки други урадили 2008. године? Сувише смо труда, енергије и рада уложили да се то не деси, да би то могло поново да се прихвати.

Ти исти који данас се бусају јуначке груди, само да нам укину визе, а то је ситница, кукали би што не могу свака два дана да иду ван границе ове земље и да троше то више пара, хвала богу, које данас имају него што су имали пре 10 година, као и то, да смо рекли – не, нећемо разговарамо и нећемо да преговарамо, рекли би увели сте нас у санкције, увели сте нас у изолацију, то им би била једина политика. Шта год да сте урадили, у ствари, били бисте им само кривац, јер само су тражили кривца, и за све оно што су они лоше урадили и за све оно што немају довољно одговорности да на озбиљан и поштен начин приступе овој расправи, приступе овој дискусији.

8/1ЈЈ/ИР11.10 – 11.20

Под 8, је управо раст Србије, посебно здравство и енергетика, храна и војска. Храна постаје стратешки важна има је све мање и биће је све мање, зато храна не само енергенти који су на почетку били, је носилац инфлације због недостатка хране све више у Европи, свуда и код нас, и свуда у Европи, зато морамо ту да радимо.

Данас имамо само на депонијама рекордне количине угља милион и 500 хиљада тона, рекордне количине гаса које је немогуће било да имамо преко пет стотина кубних метара гаса што у Србији, што у Мађарској која припадају Србији, имамо рекордне количине акумулација преко 500 гигабит сати у овом тренутку, радили смо. Војска мора да буде много снажнија, много јача, још два и три пута снажнија него што је данас, јер војска је та која је сачувала и наш народ на Косову и Метохији, зато што су знали да нећемо да дозволимо погром какав је нека друга Србија дозволила 2004. године. Потребно нам је развој здравства, потребно је да више улажемо од иновативних лекова до још нових и нових болница и нових клиничких центара које морају да добију од Крагујевца, да се заврши Нови Сад, Нови Пазар, Ужице и многа друга места.

Под 9, одлука зашто сам се руководио тиме, да не кажем, изађите напоље наставићемо разговоре, јер то је било или кажете настављамо разговоре или крај. Само да то имате у виду, ништа више. Ја сам рекао настављамо разговоре, због тога можете да ми судите, ништа нисам потписао, нигде параф нисам ставио, нема ниједне друге одлуке, али сам сматрао да је важно и због младих у нашој земљи којима су потребне и директне инвестиције, а Србија је убедљиви шампион у целом региону око 63% инвестиција у целом западном Балкану, плус фабрике, нови научни центри, нови научно-технолошки паркови, нове софтверске компаније, потребно је да те људе задржимо овде, демографски падамо, неко би рекао срећом мање него неке земље ЕУ, па данас Србија званично има више становника него Бугарска, вероватно по први пут од када су неки прогласили сецесију Косова и Метохије, зато што је њима отишло милион и по људи за претходних 15 година, а нама је, изгубили смо четири стотине 90 хиљада људи и то највећи део због ужасног природног прираштаја и јако ниске стопе наталитета, део људи је кренуо и да се враћа у Србију, пронашао нову наду, треба ли сада да је угасимо и да кажемо, нема проблема идемо у изолацију. Људима треба да буде јасно, не мислим да би нас неко бомбардова и нећу никога да плашим тиме, не мислим да је близу тога, ни слично, не пада ми напамет, а схватићете и по крају зашто ми не пада напамет да то радим.

Али, да ли бисмо били европска парија? Да, били бисмо, готово потпуно изоловани, нико са нама не би разговарао, не бисмо имали приступ никаквим фондовима, али мање-више, не можете да функционишете у савременом свету сами. Када смо имали најтеже губитке и када смо имали најтеже ратове, имали смо савезнике, данас нико на нас не бих гледао као на савезника управо због ратног сукоба који се одиграва у Украјини, као и због чињенице да наравно, Србија водећи се својом, рекао бих и одговорном, али поштеним ставом није уводила санкције Руској Федерацији.

На крају, под 10, имамо програм Србије 2025. године, ми смо рекли биће плата тада између 900 и 1.000 евра, сад са сигурношћу тврдимо да упркос свим кризама, упркос корони, упркос рату у Украјини, да плата ће до краја 2025. године, прећи тих 1.000 евра, просечна плата у Србији, тиме улазимо у ред свакако не више сиромашних земаља и уколико успемо да задржимо овај раст од преко 2%, јер ће у евро зони бити између 0,7% и 0,9%. Стићи ћемо и неке земље ЕУ и направити добру подлогу за даље претицање у будућности, а то ће нам враћати људе. Источна Србија нам је празна, Шумадија нам се празни, западна Србија се празни, Београда нам је суштински најпразнији јер се попуњава миграцијама, а не децом коју рађају Београђани. Тако да све те проблеме можемо да решимо, не да решимо, али бар делимично да покушамо да их додирнемо уколико се будемо понашали на одговоран начин.

8/2ЈЈ/ИР

За крај, нисам желео… Не знам да ли ви заиста мислите да својим добацивањем и прилично глупим пошалицама и упадицама чак некога и ометате осим што ми дате прилику да вам се на још 30 секунди обратим и покажем народу какви сте. Мислите да стварно можете мене да деконцентришете. Да ли мислите да је то пристојно према грађанима који слушају, па макар мислили све најгоре или је пристојност нешто што као средње име никада не бисте узели, а ја да вам ту помогнем не могу.

Дакле, налазимо се у тешком и веома деликатном тренутку. Са једне стране морамо да помажемо нашем народу на Косову и Метохији, а са друге стране морамо да избегнемо осуду и кажњавање и са треће стране морамо да водимо рачуна нашим виталним националним интересима.

Понудио сам када су се догодили ови разговори, не могу никоме да опишем колико је то било тешко и зашто бих, нити је време за кукњаву нити за жалопојке, али сам покушао, рачунао сам да некако су сви осетили шта је то што нам се збива и покушао сам да понудим свима консултације, да вам кажем неке детаље које нисам могао ни данас да вам кажем, да вам саопштим које су то још ствари које не могу јавно да говорим, јер у политици постоје ствари које су јавне и оне које не можете да изговарате. Разумљиво је. На то сам од најмање пет посланичких група одмах добио одговор – не интересује нас то, интересује нас седница Скупштине, као да су њихови председници или они долазили некада у Скупштину, да вас подсетим, нису никада. Као да је то моја дужност да радим сваки дан. Ја сам прихватио, није проблем, доћи ћу у Скупштину, одговорићу.

Жао ми је што нисте хтели да чујете са каквим се проблемима држава Србија суочава. Жао ми је што нисте хтели да добијете информацију више. Жао ми је што вас то није занимало. Није проблем. Када смо дошли до тога, пошто немате да усвајате никакав план када буде требало да се усваја, пре тога мора о томе да се разговара, да се преговара и тако даље, тада ће о томе да одлучује Скупштина, ако до тога дође, јер ћемо да видимо како ће да иде са ЗСО, а онда ћемо да видимо, а и о свим другим стварима ћете бити извештавани, како ће ствари да иду даље.

Пошто сам данас присуствовао, нажалост, циркуској представи уместо озбиљног приступа решавању нашег проблема, јер је свако желео да се услика са неким имбецилним транспарентом овде, рећи ћу народу да не би помислили да кријем нешто. На једном пише – издајник, не знам да ли су то мислили на себе када су га држали или на кога, али свеједно, сувише је бесмислено.

Држали су транспаренте са ликом Оливера Ивановића на којем је писало – одговараћете. Одговараће они који су Оливеру помагали када је био у затвору и када је био ван затвора и њему и његовој породици.

9/1ВС/МЈ11.20 – 11.30

Ја сам свог сина у затвор послао код Оливера Ивановића и да пренесе поруку, да га поздрави и за разлику од свих вас који то носите помагао му и њему и његовој породици, али, да вам кажем лаж је уместо пристојности, лаж је нечије средње име.

Држали су транспаренте као да су на стадион дошли, као да је 27. март отприлике. Не ултиматуму, не капитулацији, то ми ви кажете. Ви? То ми ви кажете који сте пустили из притвора, из затвора 1800 албанских терориста на челу са браћом Азреки, то ми ви кажете? Курти је само успут био тамо, то ми ви кажете који сте ћутали као заливени 2004. године када су нам тукли, убијали, протеривали народ, и спаљивали цркве и манастире, то ми ви кажете који сте ишли на преговоре са Албанцима и као резултат тих преговора било је проглашење независности Косова, а тада сте једни отишли у Румунију да се сакријете, а други се сакрили иза митинга и предузели ништа. То ми ви говорите? Ви причате о капитулацији?

Причате човеку који се сво време против тога борио, који је дошао и на тај митинг да би показао да је против ваше капитулације и против свачије капитулације и који се увек борио за српски народ на Косову и Метохији, који је увек био уз свој народ на Косову и Метохији, као и данас, али који добро води рачуна и зна шта је интерес нашег народа на Косову и Метохији и целе наше Србије. И, кад смо код тога, пошто говоре о капитулацији, капитулација, а о томе ћемо поготово.

Што се капитулације тиче, ја сам рекао неколико пута, знам ја шта је мој посао, и за разлику од других који су беспотребно, понекад, некада су морали, уводили Србију у сукобе, моје је да чувам децу ове земље, да чувам мајке, да чувам жене, сестре, ћерке, да чувам будућност ове земље и то ћу да радим, али дође, а видећемо хоће ли или не, ако дође до тога, Косово у УН или не, и да завршим са тим. За разлику од вас за мене, као председника Србије Устав је свето писмо, капитулација и предаја нису опција и знам шта ћу да учиним и да завршим са тим између свог останка на власти у мандату, који ми је Уставом загарантован, који не можете да скратите, смањите и промените, знам шта ми је чинити, јер не постоји избор Вучић или Србија.

Вучић је увек на страни Србије, изабраћу Србију, а Вучић није важан. Живела Србија! Предаја није опција.

(Аплауз)

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем председнику Републике.

И ви што машете транспарентима, тим постерима и ви можете слободно да седнете.

Јесу то све пријаве по Пословнику?

Једна, две, и ви исто.

Може, наравно свако ће да добије реч као и сваки пут, али за то се уредно јавни за реч, а не виче се и не урла. Јел тако Миливојевићу и Новаковићу? И ви и Зелени, и из ДС, и ДСС и сви остали који сте морали просто да се огласите под 20 пута да добацујете. Може лепо да се добије реч.

Прво Обрадовић.

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Хвала председавајући.

Поштовани грађани Србије и колеге народни посланици, позвао бих се на члан 97. Пословника Народне скупштине који у ставу 3. каже, цитирам – председник, односно представник посланичке групе пре отварања претреса има право да предложи дуже време претреса за посланичке групе времена утврђеног у ставу 1. овог члана.

Дакле, већ смо били сведоци господине председавајући да је председник имао уводну реч, што је сасвим на месту, од 90 минута, и не сумњам да ће свакоме од нас одговарати отприлике толико и то наравно неће бити равноправно време за све учеснике у овој расправи.

9/2ВС/МЈ

Мислим да би био основни ред на Народна скупштина већином гласова, као што и предлаже став 4. овога члана продужи, односно повећа време за расправу да бисмо сви могли да говоримо о једној изузетно важно питању, најважнијем националном и државном интересу данас равноправно са председником Републике, који понављам, јер грађани то не знају, једини нема ограничење у дужини свога говора за разлику од свих нас осталих који данас учествујемо на седници, па мислим да би ово било елементарно демократски поштено, а ви одлучите да или не.

10/1ГД/МП11.30 – 11.40

ПРЕДСЕДНИК: Сада ћу да вам кажем неколико ствари на ову тему.

То да имате проблем што уопште говори председник Републике разумео сам ја и прошли пут. Сада нам то кажете унапред.

Дакле, седницу тек што смо започели, ви нам унапред кажете да имате проблем са тим што говори, што одговара. Што онда тражите седницу и што онда тражите да се било шта ради у присуству председника Републике? Очекујете вероватно да седи да вас гледа само? И то је по Пословнику вашем, онај који сте ви писали, кажете, регулисано на неки лош или не знам какав начин.

Што се тиче дуплог времена, ми смо јуче Колегијум одржали. Све посланичке групе су биле уредно позване. Била је позвана и ваша. Ви, додуше, нисте лично присуствовали, али јесу ваши представници.

Што се тиче дуплог времена, питала је, али не ваша, него једна друга посланичка група, за ту ствар. Да не причам сада да су главна питања и главне бриге биле свих вас са десне са те стране да ли ће да буде пауза, да ли ћемо да останемо много до касно увече и да ли ћемо да радимо за викенд. То су биле главне бриге, али на питање дуплог времена, а само немојте да вичете и да добацујете, пошто сте питали сада ово, а разговарали смо о томе и јуче, и пошто нећете да будете коректни, ево, ја ћу да вам сада кажем. Рекао сам и јуче и поновићу сада и вама - никаквог смисла нема, сврхе никакве нема да ви тражите дупло време, а ви сте то тражили лично и прошли пут и онда ви не будете ту ни у оном основном времену. Ви на седници не будете ни оно елементарно, оно што се подразумева. Какве то сврхе има? Каквог то смисла има?

Да ми не би казали сада како лажем, ја сам узео евиденцију нашег електронског система. Прошли пут ми седницу почнемо у 10 сати овде, радни дан и буде ту председник Републике, парламентарна већина, подразумева се. Ви који сте тражили двоструко време, знате када сте се евидентирали у систем да сте стигли у салу? У 17.58 и онда ћете ви да тражите дупло време јер немате довољно прилике и много сте заинтересовани за седницу и за Косово и Метохију, а као да сте смену организовали, штафету примопредаје. У 18.28 изађе, на пример, Ђута Јовановић, извуче картицу, изађе из сале и не врати се уопште и онда да кренемо редом.

Па нема посланичке групе, али буквално посланичке групе, рачунајући и вашу - Двери, рачунајући и Заветнике, ДСС и вас Зелене, да није био по посланик барем да се није појавио ни секунд за цео дан и онда ћете ви да тражите дупло време расправе? Толико вам је потребно и значајно.

То је тачно и, за разлику од неких који су бар јавили ујутру да неће да дођу, сви остали се нису јавили уопште. Да не причам како то изгледа када завршите и ви, господине Ковачевићу, излагање у 13,30 изађете напоље и не вратите се уопште и колега иза вас и сви тако.

Значи, прошли пут… Ово само говорим да би људи разумели како се понашате и како се односите према овом месту.

Дакле, ја ћу ово да ставим на гласање, али прошли пут сам гласао за то, а сада нећу из ових разлога које сам вам управо објаснио.

Немојте уопште да вичете и немојте да добацујете. Чуо сам и оне ужасне ствари које сте викали малопре док је говорио председник Републике, а чујем вас и сада.

И, замолио сам вас, када већ о Колегијуму причам, јуче све да ово буде пристојно, цивилизовано, како доликује и месту и теми.

Стављам на гласање овај предлог, да буде двоструко време за расправу.

Закључујемо гласање: за – 61, против – седам, није гласало – 163, од укупно 231.

Дакле, предлог није прихваћен.

10/2ГД/МП

По Пословнику, Миленковић – Керковић.

Изволите.

ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Уважени председниче, према члану 100. Пословника, председник Народне скупштине када председава седници Народне скупштине ако жели да учествује у претресу, препушта председавање једном од потпредседника Народне скупштине.

Ви сте сада учествовали у дискусији, а нисте се обраћали као председник.

Дакле, уважавајте бар присуство вашег председника СНС-а, па уђите у скупштинску говорницу и одатле се обраћајте другом посланику.

Дакле, ово радите много пута.

ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Керковић, нисам ја ни у каквој дискусији учествовао…

ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Имам два минута, председниче.

ПРЕДСЕДНИК: Ако хоћете да ме саслушате само.

Ни у каквој дискусији нисам учествовао. Ја сам добио питање од председника ваше посланичке групе које се тицало времена…

ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Не можете ме прекидати.

ПРЕДСЕДНИК: … и ја сам њему одговорио на то што је он мене питао, а тиче се вођења седнице.

ТАМАРА МИЛЕКНОВИЋ КЕРКОВИЋ: Ви то увек радите.

Молим вас, дођите у клупу да разговарамо. Не можемо овако да дискутујемо.

ПРЕДСЕДНИК: Не могу из клупе да одговарам на питања која се тичу вођења седнице.

ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Никада у клупу нисте дошли… (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДНИК: Да ли вас занима да се Скупштина изјасни? Има ли потребе?

(Тамара Миленковић Керковић: Да.)

Изјасниће се.

Још једна повреда Пословника. Хајде да видимо шта сте хтели и да лепо пређемо на пријаве овлашћених представника посланичких група.

Сви ће да добију реч, као и сваки пут. Сви представници свих група, сви ће да добију реч и уопште нема потреба ни да вичете, ни да галамите, ни да добацујете.

По Пословнику, Мирослав Алексић и да завршимо са тим.

МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Захваљујем, председниче.

Поштоване колеге посланици, поштовани грађани Србије, указујем на повреду члана 121. Пословника Народне скупштине.

Ви сте, господине председниче, јуче, 24 сата пре одржавања седнице, добили Предлог резолуције коју је поднела Народна странка, о основним принципима за даље политичке активности ради заштите државног и националног интереса на Косову и Метохији и били сте дужни, у складу са овим чланом, да данас то ставите на дневни ред, на одлучивање, да ли ће се прихватити и расправљати о њој или не.

У овим тренуцима, после оваквих прича председника државе, и те како нам је потребно да заједно донесемо преговарачки оквир, са јасним ограничењима докле се може ићи, а докле не.

Председник је завршио обраћање и није рекао да неће прихватити чланство Косово у УН. Ако смо сви за то, ако смо сви против признања Косова, хајде да изгласамо то.

ПРЕДСЕДНИК: Алексићу, да ли сте ви уопште слушали и шта радите то сада?

10/3ГД/МП

Због неког елементарног реда, човек говори овде, а ви на четири метара од њега слушате, надам се да слушате, и сада се јављате да одговарате на то и при том неистину говорите? Да ли сте се због тога јавили по Пословнику или вас заиста занима она ваша резолуција?

(Мирослав Алексић: Занима нас резолуција.)

Сада ћу и вама да кажем колико вас заиста занима.

Значи, ово је, под један, посебна седница. Зна се како се утврђује дневни ред и како то једино може. То што пише, прочитајте.

Ту вам пише да се дневни ред утврђује тако што га ја доставим у сазиву за седницу. Нема никаквог одлучивања на седници самој о дневном реду. Дакле, прочитајте Пословник још једном, који сте писали сами.

Још једну ствар да вам кажем ако ћемо о коректности и односу. Јуче на Колегијуму ваш представник почне реченицу буквално речима – ми знамо да ово не може да буде на седници сутра, ми знамо да је одређен дневни ред, а знамо и да није одређен дневни ред на овај начин да опет не би могло, али ево само да вам кажем да смо неку резолуцију поднели.

То сам хтео да вам кажем, да чујете, када ме већ питате и то ја мислим о вашем члану 121, али вас питам да ли желите да се изјаснимо?

(Мирослав Алексић: Да.)

Изјаснићемо се, никакав проблем није.

Сада по реду.

Да ли председници, односно овлашћени представници посланичких група желе реч?

Ако желе они, нека се пријаве, па ћемо ми, као што Пословник налаже и као што је ред и правила јасна, да дајемо реч по редоследу.

Реч има Јахја Фехратовић.

Изволите.

(Александар Јовановић: Помињете ме овде, имам право на реплику.)

ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Захваљујем.

Уважени председавајући, …

(Александар Јовановић: Помињете ме, имам право.)

Ја ћу замолити колеге да буду пристојни, да нама дозволе да се обратимо.

ПРЕДСЕДНИК: Господине Фехратовићу, ја се вама извињавам. Надокнадићемо ових 20 или колико већ секунди.

Још једном, сви ћете, апсолутно сви, добити реч, али постоји ред. Немојте само да вичете.

(Александар Јовановић: Не вичем. Немојте да кршите Пословник.)

Немојте да вичете и да говорите у глас са мном.

И прошлу седницу сте почели тако што сте викали.

(Александар Јовановић: Имам право на реплику, по Пословнику.)

Не.

Дакле, немате. Немојте то да радите.

Прошли пут смо седницу почели, Јовановићу, тако што сте ви викали. Прошли пут је драма била око тога да ли вам је неко сео на место. Зашто сада опет морамо да слушамо вас да вичете.

Дозволите Јахји Фехратовићу да говори.

Господине Фехратовићу, да ли можете ви да говорите?

ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Ја ћу покушати, али стварно нема смисла, колеге.

ПРЕДСЕДНИК: Молим вас да покушате, па ћемо да наставимо даље.

11/1ДЈ/ЦГ11.40-11.50

ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Нема смисла, стварно. Заштоа увек када говоре посланици мањина долазе овакве ствари? Зашто то не оставите када говоре посланици већине? Није у реду. Ја протестујем. Поштовани председавајући, ово није први пут. Када год посланици мањина говоре, ми имамо овакве ситуације. То није у реду. То није поштено. Молим вас, колеге, оставите то за мало касније.

(Александар Јовановић: Нећу, рекли су да немам право на реплику. Хоћу право на реплику. Имам право на реплику, ви мене помињете.)

Али ви то оставите за после, стварно. Није у реду.

ПРЕДСЕДНИК: Ако може икако Ћута Јовановић да не полемише са господином Фехратовићем, који сада говори. Ви ћете реч да добијете после. Никаквог смисла нема овакво понашање, апсолутно никаквог.

Немојте да ометате другог народног посланика. Главна је ствар да ли ћете ви да будете у центру пажње, али немојте да ометате другог народног посланика.

Наставите молим вас.

ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Хвала.

Замолићу вас само да ми се уважи да имам време од почетка.

Поштовани председавајући, поштовани председниче Републике Србије, ја сам неколико пута присуствовао разговорима које сте водили са рахметли академиком муфтијом Зукорлићем. Сећам се, сваког пута сте спомињали реченицу „ставите се у моје ципеле“. Искрен да будем, не би се могао данас ставити у ваше ципеле, а верујем да се не би могао ставити нико од народних посланика који данас овде присуствују, ни позиције, ни опозиције зато што сте ви данас у једном од најтежих момената и ситуације у којој се може наћи било који човек, а посебно државник, јер решавате ствари које су наслеђени терети, које нису узрок онога што сте само ви деловали, већ што је наслеђе генерација.

Исто тако, волео бих да се народни посланици већине српског народа понекад ставе у ципеле нас мањинских народа и посланика мањинских народа и да поштују када говоримо, јер сваког пута када ми почнемо говорити дешавају се овакви перформанси.

Оно питање које је пред нама данас је једно од најозбиљнијих питања с којима суочавају народи Балкана. Ја ћу рећи народи Балкана. Јесте ово примарно питање које се тиче највише српског и албанског народа, али свесни смо историје и ситуације да то ипак јесте „балкански чвор“ и да све оно како се год одради може имати веома велике последице на цели Балкан.

Зато нас охрабрује што сте остали доследни, што оно што сте нам рекли претходни пут када сте били овде, да никада нећете враћати мајкама ни албанске ни српске националности децу у ковчезима, и даље је континуитет деловања и стратегије и зато нас охрабрује ово што је прва тачка стратегија, тј. сачувати мир, стабилност и безбедност грађана. То је суштина.

Ми као мањински народи, као мањински посланици, не можемо много утицати на одлуку већине у овом парламенту, али зато можемо бити као онај мрав из приче о Абрахаму, односно Ибрахиму Алеј Селаму који је видео пожар, па је кренуо да гаси тај пожар. Када су га питали: „Добро како ти малехан тако, шта ти можеш понети воде“, он је рекао: „Моје је да ја урадим што је до мене, да ја кренем да гасим пожар, а божије је да оценио то“. Ми као посланици бошњачког народа, који реално у овом парламенту немамо већину, као што ви рекосте, не може ни Србија спречити ако већина хоће да прихвати у НАТО, у УН итд. Косово, немамо моћ да пресудимо.

Имамо моћ да кажемо свој став и да позовемо и посланике позиције и опозиције, пре свега српског народа, као њихове суграђане, да се крајње озбиљно односе према овој теми.

11/2ДЈ/ЦГ

Нису они одговорни само за српски народ, одговорни су и за мањинске народе у овој држави, одговорни су за сваког грађанина ове државе и зато сматрамо и дајемо себи за право да кажемо да не сме бити политиканства на овим темама, да не сме бити јефтиних политичких поена на овим темама. Ви сте господо и позиција и опозиција одговорни и за ваш народ и за наше народе. Зашто? Зато што сте већина, зато што ћете ви или гасити пожаре или ћете их потпаљивати.

Ми смо ти који ћемо можда највише сносити последице. Кад кажем „ми“, мислим на све грађане Републике Србије. Мислим ту и на српски народ, мислим и на Бошњаке, мислим и на Роме, мислим и на Ашкалије, Египћане и на све мањине. Посебно спомињем и Египћане, Горанце и Ашкалије зато што и они живе на Косову поред албанског и српског народа.

Требамо промишљати заиста одговорно јер ово питање није питање које само ми решавамо, које се само тиче нас и зато заиста је одговорно и важно да се овоме крајње принципијелно односимо, да не размишљамо емоцијама, већ здраворазумски. Да не размишљамо онако ако би можда би у одређеним ситуацијама урадили, а да не размишљамо о последицама тих ситуација. Зато овако темељито, како сте нам образложили шта могу бити последице једне и друге ситуације заиста је важно да чујемо и ми и да чују и грађани Републике Србије.

Онај ко је спреман да на себе, на своје бреме, натовари крв невино страдалих људи ако крене да се распаљује пожар, мора сносити последице. Ја ћу подсетити на још једну универзалну максиму, иако је она из Курана, која каже: „Ко убије једног невиног човека, као да је убио цело човечанство. Исто тако, ко спаси једног невиног човека, као да је спасио цело човечанство“.

Зато, драге колеге посланици, ми овде и ових дана смо најодговорнији да ли ћемо спашавати људске животе или ћемо их гурати у пропаст, у оно што смо преживљавали деведесетих година. То није ни мало лака одлука, то није ни мало једноставна одлука, али је пре свега важно да се имају одлуке. Ово што смо чули о целом процесу и оно што смо прочитали у Извештају сведочи о томе да се јако пуно радило, да се јако пуно деловало и да се из немогуће ситуације вадило апсолутно оно што је највише могло да се уради у том тренутку и да је цела поента у томе да се сачува мир, да сачува стабилност, да се настави са просперитетом, економском стабилношћу, да се не догоди генерацијама наше деце да покушавају некако доћи за визу да оду у неку земљу ЕУ, а да не могу. Да се не дешава да чекамо у редовима за хлеб и уље како се дешавало деведесетих година, да се не дешава да се масовно отпуштају радници са послова и да не знамо како ћемо преживети. То су одлуке које здраворазумски требамо доносити.

Наравно, ја ћу на крају само цитирати само још једну мисао Наполеона Бонапарте, који је рекао: „Са бајонетима можете учинити све, осим да седнете на њега“. Дакле, на крају дана, колико год ми говорили, покушавали са бајонетима, опет се мора сести за преговарачки сто, опет се мора нешто договарати. Е сада, боље је и паметније и мудрије договарати пре него ти бајонети буду на неком мегдану, на неком бојишту. То може највише допринети и донети добра грађанима Републике Србије.

Зато ћемо ми као Посланички клуб странке „Правде и помирења“ – Уједињене сељачке странке – Војвођанских Хрвата подржати овај извештај и напоре који иду према миру, према стабилности, безбедности и просперитету Републике Србије. Хвала.

12/1АЛ/СЧ11.50-12.00

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем, господине Фехратовићу.

Оних два минута, колико су већ викали и сметали, нећемо вам рачунати у време.

Реч има Радомир Лазовић.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Хвала за реч, председавајући.

Поштовани грађани, ја се увек трудим да радим нешто позитивно, да нађем нешто ако не могу позитивно, онда макар нешто са чиме се барем слажем и са политичким истомишљеницима од којих сам чак оволико далеко.

Ево, ја бих се сложио данас на пример да се ми заиста налазимо у једном важном тренутку за Србију. Такође бих се сложио и са тиме да овај француско-немачки предлог, који је касније постао и предлог ЕУ и САД, нешто што изузетно важно, од највеће важности у овом тренутку за преговоре, самим тим и за будућност нашег друштва, па се онда поставља питање - где је он? Зашто сте га сакрили? Зашто нико од ових људи у овој сали 250 народних посланика није имао могућност да у њега има увид? Ми се слажемо овде и власт и опозиција и међународна заједница, сви се слажемо да је то важно, и десница и левица, важан је тај предлог.

Јел смо вам одговорили да хоћемо да дођемо на те консултације које сте објавили преко медија, преко медија их отказали, преко медија сами себи одговорили, никада позив нисте упутили? Јел смо хтели да видимо тај предлог? Где је он? Што се побегли опет као што бежите сваки пут? Дођете овде да нас затрпате некаквим квалификацијама и неважним стварима уместо да говоримо о суштини и о плану.План вам је 10 тачака. Грађани, надам се да се пажљиво слушали. Ја сам покушао па сам вас, извињавам се, прекинуо. Знате зашто сам вас прекинуо? Није ми било најјасније шта је 10. Нешто вам се преклапа. Нешто вам баш није јасно. Кажете - мир и стабилност. Зар има ико ко није за мир и стабилност? И кажете - безбедност за Србе. Да ли има неко овде ко није за безбедност и за Албанце и за Србе, за све људе? Кажете - бољи живот. Кажете - бићемо богати. Које су вам то тачке? Нешто вам се преклапа. Нема плана. То сте смислили сада овде за ову седницу на брзину. Исфушарили сте то господине.

Ми очекујемо овде да говоримо о плановима, о акционим плановима, о начинима инфилтрације планова…

ПРЕДСЕДНИК: Обраћајте се пристојно и са уважавањем другима који су у Скупштини.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: За наш Зелено-леви клуб Не давимо Београд неприхватљиви су тајни преговори. Захтевамо, господине председавајући, овог пута се обраћам вама, мислим да би било једино нормално да се у овом тренутку прогласи пауза, да се одрже консултације, да се на њима покаже споразум о коме говори председник како би сви посланички клубови имали у њега увид и да сутра наставимо седницу. Уколико желите заиста да то урадите ево вам прилике, господо. Хајде да видимо шта ту пише. Немојте нам давати на кашичицу члан који вама треба, члан за који сте ви забринути. Ми уважавамо ваше мишљење да будете забринути и да мислите да је нешто важније од нечег другог. Али, дозволићете можемо са тиме и да се не слажемо. Можда ту има нешто што ми мислимо да је другачије и што је важно за грађане Србије.

Како би грађани разумели, овде нема ништа, у том извештају који говорите, нема ништа ни од тог плана који сте помињали, нема ништа ни од француско-немачког предлога. Ми се изјашњавамо о неком техничком извештају.

Тако да заборавите на ту бланко подршку по коју сте дошли. Пошто је споразум тајна, ми се данас опет бавимо Александром Вучићем и његовим фантастичним тумачењем реалности, господо. Он је данас ту да тражи бланко подршку, а не подршку за

12/2АЛ/СЧ

француско-немачки предлог и за потписивање или непотписивање. Он ће нам рећи шта у споразуму пише. Он ће да нам тумачи шта је важно, шта није. Он ће да нам препричава на којој столици је седео у Бриселу. Он ће да нам долази као победник да нас поново спашава. Он је једини пријатељ светских лидера. Добро бре човече доста бре више. Доста више. Дајте споразум да видимо.

ПРЕДСЕДНИК: Лазовићу, ја сам вас једном лепо замолио да се обраћате на пристојан начин и са уважавањем.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Разлог зашто 10 година …

ПРЕДСЕДНИК: Јел ме слушате, Лазовићу?

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Не слушам вас.

ПРЕДСЕДНИК: Не слушате ме? Обратите пажњу, пошто је моја обавеза да водим рачуна о томе шта ви говорите, на који се начин понашате, па ме само занима да ли ви водите рачуна о томе.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Што ме прекидате? Јесте ли завршили сада?

ПРЕДСЕДНИК: Не. Пошто сте ме питали за консултације, јесте ли ви били на консултацијама јуче?

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Иде ми време, господине. Морате ово да промените. Ништа вас нисам питао.

ПРЕДСЕДНИК: Нисте ме питали за консултације?

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Значи, ништа вас нисам питао. Немојте да ми одговарате са места. Сиђите доле па причајте и дискутујте са мном.

ПРЕДСЕДНИК: Немојте да вичете. Само лепо причајте. Само лепо, полако, разложно причајте и немојте да вичете.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Зашто они вичу? Доста. Доста.

У реду. Дозволићете да наставим да говорим.

ПРЕДСЕДНИК: Наставите, али само лепо и пристојно.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Разлог зашто су у претходних 10 година преговори о Косову вођени тајно јесте чињеница да се они не воде у интересу грађана Србије и у правцу помирења, решавања проблема и стварања мира у региону, већ у правцу останка господина Вучића на власти. Уступци које Србија прави у преговорима јесу награђени. Немојте имати сумње, али личном и политичком коришћу Александра Вучића и СНС. А то је оно што он жели да сакрије. Зато су преговори тајни, зато нема улогу опозиција која може бити контролна у овом случају. Током ових година слушамо шта све може бити тумачено као признање, шта Србија никако не сме да уради како не имплицитно или експлицитно, фактички или де јуре признала Косово, али се временом у званичној политици Србије врло лако мењало шта се сматра признањем Косова.

Подсетићу вас да је признање било ако се испред говорника налази име па фали она звездица, па вам је то било признање једно време. Признањем се сматрало чланство у међународним организацијама, па када је примљено и у Међународни олимпијски комитет, ФИФА, УЕФА, ММФ и све остало, ево имам овде списак свих чланстава, сада то више није важно, сада је нешто друго црвена линија. Учешће Срба у косовској полицији, а богами и политици, правосуђу или на изборима се нашло у Бриселском споразуму и потписано је и то више није признање. Вучићева црвена линија и многих других, признајем, је УН, али је чланство у ЕУ, где могу бити чланице само државе у реду онда, у Савету Европе у реду.

Зашто ово помињем? За нас је важно да видимо шта пише у овом споразуму, како би знали да о њему можемо да дискутујемо, али помињем ово зато што стално померање црвених линија и уопште тај концепт не служи ни заштити националних

12/3АЛ/СЧ

интереса, ни изналажењу дугорочног решења него се њиме тргује како би СНС и Александар Вучић на челу изградила своје позиције и манипулисала јавношћу, а не да би се преговарало о српским интересима.

Сваки пут нова драма, сваки пут нова криза, покрену се емоције, бубњеви, сабље се ваде… Еј, бре, покретали су артиљерију. Да ли ви мислите да сте неког са тиме застрашили? Делујете смешно у томе, човече.

Људи на Косову живе све лошије док то радите, јер нема искрене жеље да се постигне споразум који ће бити трајно решење онога што би могло бити сарадња и просперитет за све људе и зато док год је Александар Вучић једини који води тајне преговоре и подмеће нам овакве ствари уместо плана за даље, а немојте, молим вас, да ми кажете да је план за даље – имаћемо бољи живот, бићемо сви богати. Ако је то план, стварно је смешно.

Нема шансе да се дође до решења за Косово. У заблуди су они који мисле. Решење би требало да буде дугорочно, којим би били задовољни Срби и Албанци и које би водило људе напред, у просперитет, а не у сталне сукобе и тињајуће конфликте.

Чланство у ЕУ могла би бити прилика за нас, али је Александар Вучић највећа препрека европским интеграцијама, јер како неко ко је на власти због злоупотребе медија и због крађе гласова може сада одједном да се бори за стандарде ЕУ у којој су медији слободни, а гласови се не краду? Како неко са дубоким везама са криминалом може одједном да се сада бори против криминала? Па, нисте нас убедили, господине.

Обратио бих се и представницима међународне заједнице, уваженим екселенцијама ако су ту, а ако не, онима који прате. Какву то поруку шаљете Србији када вам је једина адреса за преговоре Александар Вучић, човек за кога знате да је узурпирао овлашћења председника? Србија није деспотија, није краљевина. Она нема управника да се са њиме све договорите. Ми смо демократија и имамо парламент. Имамо изабране представнике грађана. Ми не дамо Србију. Ми представници проевропске опозиције загледани смо у високе стандарде демократије у западним друштвима, у уређеним друштвима и такве стандарде желимо и овде.

13/1МЈ/МТ12.00 – 12.10

Ако је неко договорио нешто друго, нешто испод тога, ми на то не пристајемо, господо, и јасно кажемо да је грешка водити тајне преговоре са човеком који је узурпирао све институције нашег друштва.

Ми желимо да се карте отворе, а не скривају, желимо да видимо да ли је у овом француско-немачком предлогу заиста нешто добро за Србију, да ли се у њему налазе решења за превазилажење проблема на Косову, да ли ће он донети дугорочну стабилност Србије у региону, да ли ће омогућити суштинску аутономију и заштиту Срба, да ли ће водити помирењу, да ли ће водити суочавању са прошлошћу, као и сарадњу српског и албанског народа, а ако није тако желимо својим предлозима да учинимо да буде тако.

Ако сте нас искључили и сакрили споразум, како мислите да то урадимо?

Немојте гристи дољу усну, господине. Говорим овде нешто важно. Нема потребе да се љутите. Врло нам је јасно шта радите. Окупирали сте ову државу.

О томе зашта се ми залажемо, на који начин треба уредити ЗСО и колико је то важно питање које ће можда такође остати недоречено говориће моја колегиница Биљана Ђорђевић касније.

Хвала што сте ме саслушали.

Не дамо Србију!

ПРЕДСЕДНИК: Дакле, једна реченица само, господине Лазовићу, вама, пошто сте се обратили мени, а онда заборавили да сте се обратили мени.

Колегијум, који сад наводно тражите, смо имали јуче и ви на њему били присутни. Шта сте ме питали тамо? Нисте тражили никакве споразуме, никакве планове, ништа, него сте питали да ли можете да добијете још мало времена да се рекламирате на почетку, да образлажете неке своје предлоге за допуну.

(Радомир Лазовић: Молим? Како вас није срамота?)

То сад што вичете, нек вас чују сви остали који су такође на том Колегијуму били.

Нема потребе да вичете.

Дакле, ово обраћање ваше малопре, уз сву вику и све увреде најгоре, јер знате шта прописује ваш Пословник? Прочитајте мало. Само прочитајте.

Реч има председник Републике.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани народни посланици, уважени господине Фехратовићу, да, у Србији сем већинског српског народа живи и велики број припадника мањина, по Уставу, а ја не волим да то тако кажем, већ бих рекао и других народа потпуно равноправних са српским народом.

Захвалан сам на томе што гледате да на најбољи могући начин заштитите и сачувате интересе Србије бринући, разуме се, о интересима народа којем припадате.

Ми и бошњачком и у мађарском, и у бошњачкој и у мађарској заједници и у свим другим имамо не само лојалне грађане Републике Србије, већ имамо људе који заједно са нама морају да донесе не увек лаке одлуке. Хвала на томе.

Наравно, озбиљност у приступу је нешто што се подразумева, јер не мењају децибели или то што ће неко да виче значај и садржај изговорених речи, већ суштина онога што је неко казао.

Такође, ја имам једну поруку за све Бошњаке, али и пошто представљате и Хрвате и неке друге, дакле, овде да ми заједно морамо да изађемо из свега овога и да чувамо нашу Србију, да дамо све од себе да сачувамо мир и да урадимо све што је могуће да земља иде напред. Уколико је могуће. Уколико не, нисмо ми једанпут кроз историју, Турци су нас званично само два пута победили, чак и то други пут на Косову Пољу, било

13/2МЈ/МТ

је на Марици, па на Косову Пољу, питање је у историјским чињеницама како је тачно и прецизно завршено. Све остало су биле више битке наших великаша које су цепале и разарале Србију него што смо трпели било какве поразе од великих сила све до 20. века.

У сваком случају, вама хвала. Ми желимо и наставићемо да радимо и даље у будућности.

Немам проблем, за све оне који желе да виде план, пошто сам био веома отворен, веома, веома поштен јер су очекивали да ћу да кријем нешто и да се позивам на то да не смем да кажем шта је најтеже у том плану и да ми то буде начин да нешто скривам од народа, ја сам вам рекао где су проблеми. Има ту и добрих ствари на које вам нисам указао.

Никакав проблем. Можете да дођете да видите. Немам ја право да га објавим, јер се не играм са тим. Ако ми кажу да смем да га објавим, ја ћу да га објавим сад.

Нема ништа лепо да прочитате у томе. И није питање шта ми ту добијамо, већ је питање шта губимо прихватањем или не прихватањем. А да добијамо, па ништа. Немам шта да кријем од било кога. Зато сам вам и прочитао најтеже могуће ствари из самог плана. Тако сам се понашао.

За вас, што ваљда када добијете реч као да неки напад добијете, опростите што то примећујем, па почнете да вичете неконтролисано, неконтролисано машете рукама као да птице круже око вас, али да се вратим на суштину онога што сте рекли.

Кажете – зашто сам се сакрио? То кажете једином председнику у историји Србије који је дошао четири пута да говори и да учествује о расправи о Косову и Метохији. Једином председнику у историји Србије, ономе ко ће и данас да седи до девет, 10, 11, 12 увече и да слуша и вику и све друго што имате да кажете и да покуша да одговори на то. добро сам се сакрио, добро ми иде то сакривање.

Кажете – побегао сам. Никада не бежим, никада се не склањам. Наслушао сам се ја тих празних прича – јој, то је мафија, то је СНС. Пакују кофере, иду негде. И, тако морате да трпите лажи 10 година од разних неодговорних људи, од разних неодговорних медија који вам говоре најгоре и најтеже могуће глупости јер ви морате да се бавите озбиљним стварима, морате да решавате државне проблеме у Србији, морате да се бавите животним стандардом, о чему ћу, хвала вам што сте то поменули, опет да се позабавим, али морате да се бавите и Косовом и Метохијом. Морате да се бавите и стањем у региону, од Републике Српске, до права нашег народа у Црној Гори, до милион других ствари. Немате времена да одговарате на бесмислице које сте ви овде изговарали.

Оно што ви овде кажете – десета тачка вам није јасна. Јасна је мени, него је нисте слушали. Једну сте ствар тачно приметили – мешају вам се тачке. Па наравно. Од прве до десете све су међузависне, све се прожимају, то је суштина свега. Од прве до десете. Без прве нема десете, без пете нема седме, без друге нема девете. Управо је то суштина једног добро осмишљеног плана једне добре идеје и када знате шта радите, а не да буде нешто што се не прожима, не да буде нешто што је супротно једно друго, већ нешто што буквално иде једно уз друго. Али нажалост, ви то нисте разумели.

Дакле, план постоји. Кажете – исфушарили сте. Можда ја не умем боље иако имам нешто више школе од вас, можда сам радио недовољно, данима и ноћима сам се припремао за ову седницу. То је мој посао и чини ми се да не постоји нико ко би могао да каже, па чак и нико од вас, ма како злонамерни били и ма колико измишљотина пласирали на дневном нивоу, ко би могао да каже да нисам марљив. Чини ми се да не постоји нико ко би тако нешто могао да каже. Неки кажу – глуп је, али вредан, што је још најгоре и то прихватам, али нико није рекао да нисам марљив. Тако да, никада не фушарим, припремам се озбиљно и радим веома темељно.

13/3МЈ/МТ

Што се тиче тога да сам дошао по бланко подршку, уопште нисам дошао по подршку, то сте измислили.

(Радомир Лазовић: Јер ћете је добити.)

(Председник: Јел може без добацивања? Бар једном. Јел може Лазовићу? Хајде да пробамо. Покушајте.)

Не може то, али није важно.

Нисам дошао по подршку, није ми потребна подршка. Да будем сасвим искрен, потребна је Србији да ако је могуће, направи се јединство по неком питању. пошто сам знао да је то немогуће, јел стварно верујете да сам дошао по вашу подршку, да сам био толико наиван да верујем да ћете ви да гласате за извештај у којем не може да пронађете ништа лоше? Јел стварно верујете у то? Могу да сам најглупљи на свету, па у то не бих поверовао. Тако да ме било каква подршќа са ваше стране никада није занимала. Мене интересује подршка народа да људи у Србији разумеју шта је то што се дешава.

14/1МВ/ЛЖ12.10 – 12.20

Дошао сам због њих, да објасним да знају шта је то што се збива, шта је то што се дешава у нашој земљи, да знају зашто се на одређени начин понашамо, да знају који су изазови пред нама. Кажете и тако ћу ја да долазим сваки пут као победник. Ја уопште нисам дошао као победник, већ сам дошао као неко ко је изложен проблему коме је ова земља изложена већ 140 година и дуже, 150 година. Где сте видели било какву победничку атмосферу? Где сте чули да сам рекао диван је споразум? Где сте чули да сам рекао било шта што би некакву еуфорију створило код људи? Не, чули сте само моју забринутост и чули сте моју посвећеност да се борим за мир. Наравно, уколико буде требало и на најснажнији могући начин да штитим Устав ове земље, да то и лично учиним.

Где је ту проблем? Где сте то тачно видели да неко представља некакве победе? Знате ли зашто, поштовани грађани Србије и поштовани народни посланици, то раде? Они су поверовали у сопствене лажи. Та кампања траје већ седам, осам година, хистерије, бесмислених лажи и измишљотина. То је – јао, ви из СНС опстајете док има апанаже. Не, апанажу добијате ви и од Хакија Абазија и Рокфелер групе и од свих других. Ми не добијамо никакве апанаже и то је велика разлика, а у питању су стотине милиона.

Онда, знате, ви ћутите, не одговарате им никада и онда мисле да то тако иде, да то тако може. Ваљда рачунају да ће неко да се плаши да одговори. Кад сте у рингу, научите да примате ударце, нема ту велике филозофије.

Да се вратим на оно што сте рекли. Кажете - и тако црвене линије се помешају, ушли су у Међународни олимпијски комитет, у ММФ. Што, да нисмо ми гласали да уђу у ММФ? У Међународни олимпијски комитет? Па, ушли су. Што не кажете ко је био председник Међународног олимпијског комитета и кога нападате и ко га је поставио? Што не кажете то? Што обмањујете јавност? Што обмањујете јавност? Што измишљате? Што не кажете јавности да сте ви поставили истакнутог спортисту Републике Србије који је то омогућио?

(Радомир Лазовић: Ја лично сам поставио…)

ПРЕДСЕДНИК: Још једном, без добацивања, без викања са места, без урлања, без било каквих реакција на тај начин. После се добија реч.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Кажете - у реду нам је да буду члан Савета Европе, и не зна шта сте још рекли. Не, није, али не можемо да спречимо. Не, не можемо да спречимо. Ви имате савет како да спречимо? Знате како да спречимо? Па, кажите нам. Или у ствари се ви не залажете за то да спречимо, пошто идете по амбасадама и причате да бисте их примили свуда и у Уједињене нације? Само овде дођете да држите патриотске придике.

Имате ли решење како да не буду чланица Савета Европе? Ево, одмах прихватамо то решење. И ви и било ко други. Не да држите придике овде без икаквог основа. Какве то везе има са нама? Имају већину у Савету Европе. Наше је питање хоћемо ли ми после тога да напуштамо Савет Европе или не. То је питање за нас, а не можемо ли да спречимо. Сви паметни људи у овој сали знају да сте причали бесмислице и кога брига за то што сте причали бесмислице, јер вам се може, јер сте то чули на стотину страна, може да изговори ко шта стигне и како стигне по питању Косова.

Невероватно је како сви они који су за независно Косово у свакој расправи дођу до тога да буду велики јунаци. Само никада не кажу да се у ствари залажу за независно Косово. То некако сакрију. Немам ништа против, имате право на то, само кажите народу шта је то што стварно мислите. Да смо рекли нећемо да разговарамо и преговарамо, ви бисте рекли уводите нас у изолацију и санкције само да бисте чували лични режим и не знам шта све.

14/2МВ/ЛЖ

Причате о вези, дубокој вези са криминалом. Ви имате најдубље везе са криминалом, а ја немам никакве, ама баш никакве, а ви имате велике везе са криминалом. Наиме, на страну то што добијају на стотине милиона од посланика Самоопредељења, Рокфелер фондације итд, дакле, 570 милиона, тачан да будем, прецизан да будем и сасвим јасан, погледајте, постоји човек који се зове, ви знате да ми имамо закон који забрањује да се иде у Украјину на ратишта и русофилима и украјинофилима и свима и да то кажњавамо. Као што кажњавамо оне који оду на страну Руске Федерације да се боре против Украјине нарушавајући територијални интегритет Украјине, тако кажњавамо и оне који оду на супротну страну. Интересантно, када причате о том криминалу, шта радите ви са Ејданом Аслином? Не знате шта радите са Ејданом Аслином? То је онај ког је руска страна осудила на смрт због ратних злочина. Шта радите са њим у Београду? Што се бавите међународним криминалом? Што то радите све?

Поштовани грађани Србије, поштовани грађани Србије, кажете сабље се ваде и проблем је док је год Александар Вучић једини преговарач. Ево, прихватам и молим вас, само нам једну идеју поднесите да је смислена, водимо вас на које год хоћете преговоре да видите како је то лепо, на које год хоћете, да допринесете на озбиљан начин, да нам прва победа буде у томе да их ви спречите да уђу у Савет Европе. Само то. Ево, само ту ситницу да учините коју сте нама пребацили, да нам нађете решење да их спречимо да уђу у Савет Европе и ја одмах прихватам све ваше савете и прихватам да ви идете уместо мене, немам никакав проблем, да се ратосиљам тога, а да ви тај проблем решите, а само један тај проблем решите.

Кажете нам ви се овде обраћате у ствари страним амбасадорима, па сад има ли их или нема. Замислите, уместо да се обраћате грађанима Србије, обраћате се страним амбасадорима. И кажете страним амбасадорима - а што ви причате са Александром Вучићем? И ја се питам што причају само са мном, али кад дођем у Скупштину онда разумем зашто је то тако.

Да вам кажем, данас је био бољи говор, бар није било речи о Маји Беровић. Оно што је за нас важно, када причате о бајкама и бољем животу, ја немам проблем са тим да упоредим апсолутно све параметре, од БДП, стопе јавног дуга, до висине плата, висине пензија, до чврстине курса, до броја запослених, броја незапослених, до апсолутно свега, до изграђених путева, пруга, позоришта, стадиона, свега другог. По томе ћете видети да је последњих 10 година, иако никада нисам задовољан, знам са колико се проблема људи суочавају, видећете да у тих последњих 10 година Србија бележи убедљиво највећи напредак у својој историји. То не можете да избришете ни ви и не може да избрише нико.

Да завршим, оно што ћемо гледати цео дан данас, што сам знао, надао сам се нечему другом, а то је да у ствари суштина, могли сте грађани да чујете, ма какво Косово, нема ништа од тога, једино што их занима је како ће да буде смењен Александар Вучић, када ће да буде смењен итд. Мој мандат траје још само четири године. Могуће је да траје краће, али то не зависи од вас, већ од моје одлуке уколико Србија буде притиснута до одређених граница, о чему сам говорио. И нема више. Али, не вреди, јер код вас постоји патолошки однос, јер 11 година и мало дуже губите на свим изборима толико убедљиво да више не знате шта ћете од личне мржње. Све неистине које сте сами гурали у медије прогласили сте за истину, од тога да ми је отац Фахри Муслију, што иде по свим могућим мрежама, до тога да сам снајпером тукао по Сарајеву, до тога да сам не знам шта све урадио, и тако лажете и лажете и лажете. Говорим о политичким противницима, не ад персонам, не ад хоминем, као и то са везама са криминалом, као и са Јовањицом. Па и када се правоснажно пресуди, никоме ништа, баш их брига да кажу извините што смо лагали, и тако стално. Тако то иде стално.

14/3МВ/ЛЖ

Видећете данас ко је увезан у криминал. Видећете ко узима паре од народа Србије и ко је колико пара од народа Србије узео. Све црно на бело, све црно на бело. Знате зашто? Још се нисам ни добро припремао за те ствари, припремао сам се само за Косово веома добро. Ово сам, како сте израз употребили, исфушерисао. Ово друго што се тога тиче, мојих одговора, исфушерисао сам, али ћете и о томе моћи да видите и сигуран сам да ће народ моћи и те како добро да закључи ко о његовим интересима брине, а ко не.

Што се Косова и Метохије тиче, отворен сам за ваше идеје, отворен да чујем и саслушам све, а посебно сам заинтересован да нам кажете рецепт за то да победимо у Савету Европе и да не буду члан Савета Европе, пошто се моје црвене линије нису промениле по том питању, па, ево, чезнем да ми кажете решење како да спречимо њихов улаз у Савет Европе. То ће за мене бити велика помоћ, велика подршка за Србију и сигуран сам да сада у реплици неће нападати мене, него ће нам понудити то решење. Са великим нестрпљењем то очекујемо. Хвала најлепше.

15/1МЗ/МЋ12.20 – 12.30

ПРЕДСЕДНИК: Видим да сте већ устали за реплику, али не дозвољава вам Ћута Јовановић. Хоћете ли ви прво? По Пословнику.

АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Господине председавајући, који сте већ у старту прекршили Пословник јер ме прозивате овде у пленуму именом и презименом и не дозвољавате ми реплику. У члану 108. Пословника пише да се ви старате о реду на овој седници, то треба да важи и за народне посланике, али треба да важи и за уважене госте који седе овде на галерији, а један од најуваженијих је онај што после сваке седнице стоји овде са мегафоном и прича за све нас да смо издајници.

ПРЕДСЕДНИК: Господине Јовановићу, ви сте се јавили по Пословнику да бисте сада полемисали са неким ко је гост на балкону.

АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Чекајте, дакле Сима Спасић горе, ваш уважени члан, прети ми малопре одозго…

ПРЕДСЕДНИК: Да, дакле, са неким ко је гост на балкону ви ћете да полемишете сада кроз повреду Пословника. Значи, то што ви сада радите не да нема никаквог смисла и резона, ја мислим да то никад нико у овој сали пре вас није покушао, да се јави за повреду Пословника и да се онда обрачунава са неким ко је на балкону. Шта ви то радите? Да ли ви разумете?

Значи, то нема никакве везе са чланом 108. на који сте указали. Ако желите да се изјасни Скупштина, може. Добро, хоћете ли сада да вичете када дам реплику Лазовићу? Хоћете ли њему да сметате?

Ви имате два минута.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Ја стварно мислим да су ово важне ствари о којима говори мој колега и да није у реду да га прекидате овако. А што се тиче реплике, имао бих нешто да кажем. Господине Вучићу, а то сам рекао и у свом говору, извините ако је био мало емотивнији, зато што волим ову државу и видим шта јој радите, па онда тако и наступам.

Дакле, ви мене не занимате, ваша мишљења, ваша тумачења, шта ви мислите ко је седео у првом реду, ко је седео у другом реду на преговорима, шта сте јели па сте нам препричавали сендвиче овде које сте јели, а ко је јео супу. Па сте нам препричавали како ваш доживљај света изгледа. То ништа није важно. Важно је шта стоји у том папиру. Да ли је он нешто што ми можемо да подржимо или није? Мислите ли ми да се овде сви слажемо или не слажемо се? Свако од нас има неко другачије мишљење, зато служи парламент, научите бре више, за друга мишљења, за изражавање различитих ставова, за то служи. А ви сте се ухватили да нам ви кажете ко крши закон.

Питали сте грађане, кажете – знате зашто ћете чути о кршењу закона и неким новцима? Ево, ја да кажем грађанима зашто ће чути. Зато што одговоре на суштинска конкретна питања немате. То је проблем, господине Вучићу. А решење, за мене, да ли ја имам решење, какво је оно и шта значи је неважно, ако овај који доноси одлуке нема решење, људи. Ми се налазимо, на кормилу је човек који не зна где да иде овај брод, разумете ви то.

ПРЕДСЕДНИК: Само без викања, само полако реците лепо шта имате.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Молим вас да утишате ове људе и да ми продужите време. Дакле, молим вас да ми продужите време.

Што се мене тиче, ми смо тај захтев за састанак прихватили, ми вама сад кажемо овде – испуните оно шта сте најављивали у медијима. Све време се хвалите како ви зовете некога на састанак, па ћете да понудите неке одговоре и неке споразуме. Ево, испуните сада то. Хајде да идемо на колегијум, направите паузу, хајде да видимо тај предлог, хајде.

15/2МЗ/МЋ

ПРЕДСЕДНИК: Ето, добили сте прилику и да довршите реченицу и два минута, можете да јавите оном амбасадору, како сте већ рекли, шта вас занима.

(Радомир Лазовић: Шта значи то?!)

Пошто сте рекли да вас брине да ли вас чују, у директном смо преносу. Немојте да вичете, само полако. Само полако, да не вичете. Као што видите, сви добијају прилику да говоре и говоре шта год желе.

Реч има председник Републике.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Знате, да није сувише озбиљно рекао бих нешто друго, али овако ћу само да констатујем – хвала вам на томе што сте нам понудили решење како да сачувамо Савет Европе од уласка Косова у Савет Европе. Чули сте једно веома озбиљно образложење. Наравно, ниједну реч о томе није рекао, нити било шта друго, нити ће било ко о томе да каже неку реч, нити постоји решење за то, нити смо у могућности да о томе говоримо, нити можемо то да решавамо. Али шта их брига. Наравно, видели сте да сам о свему говорио истину.

Кажете да желите да видите. Нема проблема, ја ћу вас у понедељак позвати и показати вам план, не можете да га објавите, показати вам цео план, да можете лепо да га читате, гледате, колико год хоћете, никакав проблем са тим немам. Само желим да вам кажем – ја сам вам рекао готово све, то је кратак план, а све најтеже сам вам свакако рекао. Па зато што је нон-пејпер, научите, у дипломатији постоји нешто што је нон-пејпер, ја не идем пред вас да ви усвајате овај план или не, јер ми не усвајамо овај план. Да неко хоће да га усваја, дошао би пред вас са планом и рекао би – усвојите га или не. Уопште то није тема ове Скупштине. Ја сам добровољно пожелео да вам кажем са каквим се проблемима и са чим се све суочавамо, а не зато што било шта тражим од вас по том питању. Само научите да чујете. Погледајте шта значи нон-пејпер, нон-пејпером смо и одговорили одмах, на време. Али не вреди, знате, кад неко неће.

Кажете – прихватили су сви. Дана 23.1. ја најављујем позив представницима посланичких група на консултације, како би их упознао са детаљима. Дана 24.1. јавља се шеф прве посланичке групе који каже – неће се одазвати позиву, уз образложење да се Вучић не консултује ни са ким. Само му је потребно да се створи такав утисак због суочавања са непопуларним одлукама, јер шта га брига за непопуларне одлуке, једино што га се тиче је шта је Вучић ту, хоће ли Вучић да преживи или не. Можете да им говорите милион пута да ово нема везе са Вучићем него са Србијом, они ће увек да вам понављају једно те исто, као што су лагали народ и 2000. године говорећи да је Косово демократско питање, само да преузму власт, па ће све да буде решено, па је било решено тако што смо 2004. године имали погром и 2008. године смо имали независност Косова. Да не причам о 2009, 2010. и 2011. години.

Онда се огласио други стручњак, који је рекао да он не очекује позив од председника, јер уопште верује да председник неће да комуницира са парламентом, са којим никад не комуницира. Једини председник који комуницира са парламентом у историји Србије и који присуствује расправи случајно је овај који данас овде седи.

Онда се јавио следећи шеф посланичке групе, свих са ове стране, који каже да је његов лични став да не треба ићи на тај састанак и рекао – ми нећемо ићи код Вучића на канабе, ја немам канабе, и на тајне састанке, него тражимо да се о решавању најважнијег државног питања разговара у Скупштини. Дакле, нису ни хтели да добију информацију, ништа, само су хтели место за самопромоцију, за рекламирање и ни за шта више, ништа озбиљно.

Четврти каже – тражим ванредну седницу где би председник јавно изложио садржај француско-немачког предлога, где бисмо ми са још две посланичке групе јавно одбацили нови ултиматум. А онда следећи каже да Запад нема мандат да једнострано

15/3МЗ/МЋ

мења преговарачки формат, ваљда ћемо ми да им га променимо. Наравно, то није формално ни промењено, подразумева се, остао је исти. Као што нам ни методологија није формално промењена, па нам отварају кластере, а не поглавља више. Није формално промењено, али је суштински промењено, као и ово. Али ћемо ваљда ми да утичемо на њих са Запада, па ће они другачије да се понашају.

Дакле, јавила се једна политичка странка која је рекла да ће да дође на консултације и само једна је то рекла јавно. Са њима сам увек спреман, нисам помињао никога зато што знам да ћете све то да злоупотребите за тобожње реплике и за не знам шта све, иако немате право за реплике по том питању, осим ако нешто негативно тумачим. Ја сам спреман са тим људима, шта год мислио о њиховом раду, а ништа добро не мислим, увек да седнем и да им покажем све, никакав проблем немам, све што хоће да виде, све што хоће да чују. Јесте ли заинтересовани? Показаћу вам све и није проблем. Дакле, само погледајте какво је ово лицемерје. Да сам држао консултације вероватно је да не би било потребе за седницом парламента.

16/1ЈЈ/ЉЛ12.30-12.40

Али, њима је било потребно сликање и рекламирање и само зато су тражили седницу парламента, а напамет им није пало да чују неки детаљ, да добију податак и да виде стварни план који се у неколико речи или две реченице разликује од онога што је већ објављено у јавности и што су сви они већ могли да виде, па се праве наивни да не знају шта је то, не би ли неку форму негде испунили, иако сам на најпоштенији начин дошао и прочитао шта јесте најтеже за нас. При свему томе, рекао сам да морамо да разговарамо, да морамо да преговарамо и да морамо да идемо даље.

Кад кажете – око тајних преговора, наши преговори никада нису били тајни, за разлику од свих раније. Никада. Увек смо долазили пред парламент, објашњавали. Када смо имали најтежу ситуацију на Косову и Метохији, лично сам ишао са народом на КиМ да најтежи план објашњавам, остао са људима целу ноћ у Косовској Митровици, трпео критике, трпео нападе. И није ми никада био проблем, зато што ништа не кријем од нашег народа. Нећу да скривам ништа од нашег народа. Зато што ми је част што сам на месту председника и зато сам и добио толико поверење народа, зато што је мој посао да чувам Србију колико год могу, да бринем о њој и да радим у њеном интересу.

Пошто сам слушао претходних дана – то је борба Вучићу за позицију, за не знам шта, немам ја за шта више да се борим. Немам за шта више да се борим што се позиције тиче, толико сам вас пута побеђивао, да би некоме много упорнијем од мене то дојадило и досадило. И толико убедљиво, да не знам ни шта бих вам рекао.

Али, то је зато што људи препознају оне који се боре за њихове интересе, који се боре за ову земљу.

Вама бих само посаветовао да у наредних неколико сати се сетите који је то механизам како треба да са сачувамо Србију од уласка Косова у чланство Савета Европе и да ме обавестите. Одмах прихватамо ту иницијативу, одмах идемо да извршимо све што нам предложите, а ја сам сигуран да ћете тај план мало детаљније да нам изнесете него што сте у претходној реплици то учинили. Хвала вам најлепше.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има Балинт Пастор. Изволите.

БАЛИНТ ПАСТОР: Уважени председниче Републике, даме и господо народни посланици, поштовани представници српског народа са Косова и Метохије, посланичка група Савез војвођанских Мађара ће гласати за овај извештај, као што смо и на претходним седницама Народне скупштине о Косову и Метохији активно учествовали. Зато ми дозволите да вам изнесем ставове наше посланичке групе.

Ми о овом питању, о питању Косова и Метохије говоримо због тога што сматрамо да ово није питање…

ПРЕДСЕДНИК: Господине Пастор, немојте замерити, само једна ствар.

Извадите сами картице кад нисте у сали, да не би морала техничка служба да их вади, да не варате сад на тај начин.

Бошку Обрадовићу сам рекао да је евидентиран кад није био ту, а сад видим да је убацио картицу а њега нема.

Само извадите сами, и његову и све остале.

Извините господине Пастор, наставите.

БАЛИНТ ПАСТОР: Ми говоримо о овом питању у Народној скупштини због тога што питање Косова и Метохије није питање само за српски и албански народ, него је питање за све грађане Републике Србије, због тога што је, као што сте и ви рекли, председниче Републике, мир и стабилност на првом месту. То треба да буде у интересу свих грађана Републике Србије и зато ово питање, иако је свакако најболније за српски и албански народ, никако није питање само за српски и албански народ.

16/2ЈЈ/ЉЛ

Желео бих да се захвалим вама, председниче Републике, што сте дошли у Народну скупштину и што имамо прилике да разговарамо о овој теми. Можда би било боље да су посланичке групе изразиле спремност да разговарају о конкретном „нон пејперу“ и вероватно би било корисније да је тај разговор обављен без јавности, без камера, а не ту свако да држи своје говоре и да јури неке гласове својих потенцијалних бирача, али пошто за то није постојала спремност од стране већине опозиционих посланичких група, онда је добро што сте дошли овде у Народну скупштину и што разговарамо о овој теми поново у Народној скупштини.

Иначе, у претходним деценијама, рецимо, у претходних 16 година, ово је већ десети пут да ја лично имам прилике да говорим испред Савеза војвођанских Мађара о питању Косова и Метохије. То кажем због тога да бих указао на то да је дуг временски период иза нас и бојим се да су ови предлози о којима сте ви говорили на данашњој седници и о ком предлогу сте говорили и претходних дана за грађане Србије преко медија, да су ови предлози сви гори и гори како време пролази.

Ми смо 2007. године овде у Народној скупштини одбацили план Марти Ахтисарија. Године 2008. смо поништили противправну одлуку о независности Косова. Након тога смо имали укупно 11 декларација, резолуција, две платформе и увек треба да говоримо и да разговарамо о овој теми.

Оно што је новина у претходних скоро 10 година у односу на неке претходне периоде, то је да представници власти и ви, председниче републике, и представници Владе на много искренији начин говоре о овој теми. Нема више митова, нема више празних обећања, нема више бусања у груди, него се говори искрено о свим овим проблемима. Ви сте претходних дана, као и данас на седници Народне скупштине брутално искрено говорили о томе какви предлози постоје од стране ЕУ и САД и које могу да буду последице прихватања или не прихватања тих предлога.

Опет, са друге стране, мислим да је суштинско питање и ово питање ћу формулисати као реторичко питање и мислим да је боље, председниче Републике да не покушате да дате одговор на то питање, боље је за све нас, да немамо одговора на то питање, да ли ЕУ искрено жели Србију или не жели. То кажем због тога што је Република Србија у претходним годинама, па чак и деценијама, учинила доста тога што је ЕУ од ње захтевала.

Ово говорим као представник једне странке која је свакако за европске интеграције ниједног јединог дана нисмо доводили у питање то наше суштинско опредељење да учлањење у ЕУ треба да буде на првом месту и да је то у интересу свих грађана Републике Србије, али опет како време пролази, све више и више се поставља питање, да ли уопште постоји спремност у европским структурама за то да Република Србија постане пуноправна чланица ЕУ.

То говорим због тога што је много тога учињено, воде се ови преговори годинама. Апсолутно је свима евидентно не само у Србији, не само у региону, него свугде да је Република Србија, да је Београд, конструктивна страна у тим разговорима. Без обзира на претње, без обзира на злочине, без обзира на све што се догађало и ових дана и претходних недеља и месеци на Косову и Метохији, без обзира на све оне инциденте који су учињени да употребим најблажу реч, мада би могао то и другачије да формулишем, који су учињени против српског народа на Косову и Метохији. Ја сам то рекао и у септембру, када смо последњи пут говорили о овој теми у овој Народној скупштини, а желео бих сада да поновим, да изразим дубоко дивљење представницима српског народа са Косова и Метохије испред СВМ што трпе све оно што трпе.

17/1ВС/ЈГ12.40 – 12.50

Свакако ова Народна скупштина без обзира на политичке разлике, без обзира на разлике што се тичу националног верског или неке друге припадности. Треба да под помоћне људе на Косову и Метохији представнике Српског народа са Косова и Метохије.

Оно што сам почео да говорим без обзира на све ове претње, без обзира на инциденте, без обзира на најбруталније угрожавање безбедности Срба на Косову и Метохији. Сваког дана на свим могућим преговорима и разговорима је Београд страна која је конструктивна. Без обзира на све, нисте ниједном устали и нисте ниједном рекли е, ми нећемо више да настављамо разговоре, зато што је мир и сигурност као и стабилност на првом месту.

Ја не знам да ли су сви грађани свесни тога? Да ли су сви народни посланици свесни тога? Чиме се представници Српског народа на Косову и Метохији суочавају свакодневно.

Ми овде на другим подручјима Србије смо оставили давно иза нас праксу када сте, или када смо пустили дете у школу нисмо могли да будемо 100% сигурни у то да ће живо и здраво то дете да се врати из те школе. Они живе у таквим околностима и то треба свакако јавно да се каже и то је најбитније да се осигура, да се обезбеди мир, сигурност за све.

Говорио сам и о томе и прошли пут желео бих сада да поновим. Пре десет година у овој Народној скупштини је постигнуто историјско помирење између Српског и Мађарског народа. Донета је декларација о осуди аката против цивилног Мађарског становништва 1944. и 1945. године.

Тадашњи председник Републике, тадашњи председник Републике Мађарске се извинио за злочине који су учињени 1941. и 1942. године у Новом Саду и другим подручјима Војводине. Дошло је до полагања заједничког венца, заједничких венаца у Чуругу.

Мислим да то историјско помирење доноси резултате не само за Мађаре и Србе, без обзира да ли живели у Мађарској или у Србији, него за све грађане Републике Србије, због тога што између те две државе последњих десет година може да се разговара о привреди, инфраструктури, енергетици, заједничким пројектима и од тога сви имају користи.

Али зашто о овоме говорим када је тема Извештај о Косову и Метохији, зато што желим и овом приликом да укажем на то да то је то историјско помирење мађарски народ могао да постигне баш са српским народом, и то што је српски народ, представници српског народа, што су били спремни и храбри, одлучни за такво историјско помирење са мађарским народом, говори о томе да проблем није у српском народу, као што проблем није био ни у мађарском народу.

Мислим да ово може да послужи као преседан и за неке друге релације. Пошто сте ви конструктивни у свим тим разговорима и преговорима свих ових година, ја се надам, нисам оптимиста, али се надам да ће до таквог компромисног решења доћи.

Добро је што сте питање КиМ, вратили у жижу јавности, не само у Србији, региону, него и шире. Дакле, 2008. године, 2010. године, 2011. године се о тој теми говорило на начин да је ту све завршено. Опет, полазећи од овог нон пејпера који вам је уручен, види се да се не говори о потреби међусобног признања и компромис је свакако могућ.

Да би се до компромиса дошло, обе стране морају да поштују оно што су прихватили, оно што је постигнуто на тим разговорима и на тим преговорима. Приштинска страна је пре скоро 10 година, прихватила обавезу да се формира заједница српских општина.

17/2ВС/ЈГ

Мислим да без формирања заједнице српских општина, без поштовања до сада постигнутих договора, једноставно до таквог компромиса не може доћи и ја се надам да су сви свесни тога и да ће имати инструменте, да ће имати одлучност да траже од Приштинске стране да поштује оно што је прихватила пре 10 година.

То би био један добар сигнал, то би значило да се ови преговори и разговори воде са циљем да би се до резултата дошло. У међувремену Србија, Влада Републике Србије, треба да подржава Србе са КиМ. Ја сам рекао и прошли пут, а рећи ћу и сада, нама апсолутно не смета што Србија помаже у финансијском и у сваком другом смислу Србе са КиМ, као што нам не смета ни то када ви то чините са српским народом у БиХ, или у Мађарској, или било где другде где Срби живе.

Ви сте данас рекли податак, прошли пут сам вас то питао, сада сте рекли одмах на почетку, скоро 900 милиона евра Република Србија даје на КиМ, и ми са тим немамо проблем и рећи ћу због чега.

Ми са тим немамо проблем због тога, што и Мађарска помаже Мађаре у Војводини, у Србији и ви са тим никада нисте имали проблем. Ево баш сада је у току церемонија потписивања уговора са привредним друштвима из Војводине, а ради се о подршци државе Мађарске преко Фондације Просперитати, ту је у Републици Србији, знате врло добро заменик министра спољних послова Мађарске и управо је сада у току у Сенти потписивање тих уговора.

Ти људи, та привредна друштва ће запошљавати људе ту у Србији, онда су домаћа привредна друштва основана овде у Републици Србији и ту ће да плаћају овај порез. Србија је увек, представници Србије су увек и ви лично гледали са разумевањем на ту чињеницу. Ако је то тако било, а тако је било од првог тренутка, не знам зашто бисмо имали проблем ми са тим што Србија даје 900 милиона евра годишње за Србе на подручју КиМ.

Рећи ћу и то да из историјских разлога, разумемо и то колико значи КиМ за српски народ и не постоји ниједна држава у свету, ниједна која би добровољно, па чак ни под било каквом претњом, признала независност дела своје територије. Такве државе нема, такве државне власти нема, и то је једноставно немогуће. Ми апсолутно разумемо, ми војвођански Мађари апсолутно разумемо шта то значи, јер је Тријанонским мировним диктатом из 1920. године, тадашња Мађарска изгубила две трећине територије и преко ноћи 3,3 милиона Мађара се пробудило у некој другој држави. Из историјских разлога знамо и то кроз шта пролазе представници српског народа на КиМ, јер смо имали врло сличну ситуацију двадесетих и тридесетих година прошлог века, за време краља Петра и краља Александра, укидане су и школе и било је и онемогућено и коришћење језика за Мађаре у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а касније и Краљевини Југославији, али говоримо о периоду од пре близу 100 година.

18/1ГД/ИР12.50 – 13.00

Сада важе неки другачији међународни стандарди. Сада је значај и међународног права другачији него што је био пре стотинак година и управо због тога, без обзира што немам неких илузија, сви треба да поштују међународно право и апсолутно је евидентно у овом конфликту или у овој ситуацији на чијој страни је међународно право.

Ја бих желео да замолим и председника Републике и Владу и све који су у могућности да разговарају, да воде те преговоре, да буду одлучни, да буду стрпљиви, без обзира шта све треба да трпе на тим разговорима и да свакако обезбеде за све грађане Републике Србије и мир, и сигурност, и стабилност, и економски просперитет и могућност европске будућности.

Сувише ово дуго траје. Од бомбардовања 1999. године је протекло 24 године. Они који су се родили те године завршили су факултет, можда су се оженили, можда су се удали, можда су добили дете, децу. Сувише дуго ово траје, али разумемо позиције и председника Републике и Владе и желимо да будете истрајни и да свакако мир, сигурност, стабилност и европска перспектива буду на првом месту, као што је то било и до сада. За ту борбу, за та стремљена ми у Савезу војвођанских Мађара вама свакако пружамо подршку, као што смо то чинили и претходних година.

Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

По Пословнику, народни посланик Ивана Парлић.

ИВАНА ПАРЛИЋ: Господине Орлићу, јавила сам се за реч по Пословнику одмах после говора председника и били сте дужни да ми дате реч тада.

Врло је важно да скренете пажњу председнику Републике да не би требало да вређа достојанство Народне скупштине.

ПРЕДСЕДНИК: Да ли сте указали на члан?

ИВАНА ПАРЛИЋ: Члан 107. и члан 108. Прекршили сте оба.

Председник Републике не би требало да доводи грађане Србије у заблуду, објашњавајући погрешно шта је „нон-пејпер“. „Нон-пејпер“, председниче, не значи да не постоји документ …

ПРЕДСЕДНИК: Ви реплицирате на нешто што је рекао председник Републике.

ИВАНА ПАРЛИЋ: Молим вас, документ постоји… (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДНИК: Добро. Пошто знате да то кроз повреду Пословника, просто, није могуће, по вашем Пословнику који сте ви писали и усвајали, формално вас питам да ли треба да гласамо?

Не слушате ме уопште. Причате са другима сада.

Не занима вас шта вас питам?

У реду. Хвала.

Хајдемо даље.

Реч има народни посланик Бошко Обрадовић.

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Поштовани грађани Србије, дозволите да вам се обратим у овом заиста драматичном и судбоносном часу за државу Србију, када се на дневном реду скупштинског заседања суштински налази нови западни ултиматум који је постављен пред државу Србију са јасном уценом да, ако желимо даље путем у ЕУ, морамо признати косовску независност.

Лажна држава Косово није независна држава. Њу не признаје више од половине земаља света са две трећине становништва човечанства. Пет држава ЕУ такође не признају, а 27 држава је у међувремену повукло признање лажне државе Косово и не видимо нити један разлог зашто бисмо ми прихватили овај нови западни ултиматум, јер

18/2ГД/ИР

се очито њима жури да Србија призна лажну државу Косово и да Косово уђе УН, јер једино тако може постати међународно признат.

Док се неко из Србије не сагласи са тим и док Косово не уђе у УН, не постоји независност Косова и ова лажна држава никада неће постати међународно призната и независна.

Дакле, тражи се Србин на челу државе који ће прихватити, и то је суштина француско-немачког споразума, да се даље не противи уласку Косова у разне међународне организације, рачунајући и УН.

Да ли је ово тачно? Да ли смо ово чули од председника Републике у његовом уводном излагању? Да. То је тренутак о коме ми данас разговарамо, поштовани грађани Србије и поштована браћо и сестре са Косова и Метохије, којима ћу се посебно обратити.

Председник Републике у свом уводном излагању је истакао да је папир који је прошао у јавност суштински тачан. Да чујете шта стоји у том папиру.

„Стране ће међусобно развијати нормалне добросуседске односе на бази једнаких права.“ Дакле, признајемо Косово као доброг суседа и независну државу.

„Обе стране ће међусобно признати релевантна документа и националне симболе, укључујући и пасоше, дипломе, таблице, возила и царинске печате.“ Дакле, признаћемо документа и националне симболе и идентитетске тачке државности Косова ако ово потпишемо.

(Светозар Вујачић: Немој ти да нам објашњаваш!)

Под три: „Обе стране ће се руководити сврхом и принципима утврђеним у Повељи УН, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијални интегритет.“ То да потпишемо или оно што је и сам председник Републике цитирао – Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији, члан 4?

Дакле, ми данас имамо доста једноставно заседање народне скупштине и само један једини могући закључак о коме ми треба да се изјаснимо, а не о некаквом извештају Канцеларије за Косово и Метохију, не неке потпуно друге теме које овде нису суштина.

Суштина је да ли ћемо ми народни посланици, држава Србија, српски народ и сви грађани Србије да прихватимо нови западни ултиматум и кренемо путем његове примене, којим ћемо се ми одрећи Косова и Метохије, прекршити Устав, прекршити Резолуцију 1244 Савета безбедности, који третирају Косово као саставни део Републике Србије, председник прекршити своју председничку заклетву на Јеванђељу и на Уставу Србије и сами се у миру одрећи дела наше државне територије? Дакле, да ли ће ова генерација Срба да почини један такав чин издаје и одрицања од своје свете земље?

Наравно да председавајући неће спречити ова добацивања и онемогућавања мога говора, јер то не ради никада када говори неко из опозиције.

Ја вама нисам добацивао. Председник Републике…

ПРЕДСЕДНИК: Ево, ја позивам обе стране сале да у миру саслушају излагање. Све.

Само ви говорите.

БОШКО ОБАДОВИЋ: Дакле, ово што ја причам не сме да се чује? Да ли је то идеја?

Хвала вам, господине председниче, ако ћете дозволити да се чује неко и сем вас.

Господине председниче Републике, немојте да замајавате грађане Србије. Немојте да причате празне приче.

18/3ГД/ИР

Ставите пред Народну скупштине, пред чланове Српске напредне странке и народне посланике и све друге из владајуће већине, као и све нас из опозиције, једноставно питање – да ли сте за потписивање новог западног ултиматума и признање независности Косова које из њега проистиче или сте против?

Дакле, ту долазимо до суштине. Председник Републике пре 12 дана, на Јовањдан, након састанка са западном петорком изговара следећу реченицу,која је већ услов и разлог за његово разрешење са места председника Републике и која гласи: „Србија је спремна да прихвати концепт и ради на имплементацији предложеног споразума“. Поновићу, цитирам: „Србија је спремна да прихвати концепт и ради на имплементацији предложеног споразума, којим ми признајемо лажну државу Косово као независну“.

Господине председниче, дозволите да вас обавестим, ако имам право…

Значи, ово је поента ове седнице – да не можемо да говоримо?

ПРЕДСЕДНИК: Само полако.

Обрадовићу, да вам кажем, сада иза ваших леђа посланик Двери и посланик Заветника устају и машу рукама, као да хоће некога да туку.

Да ли можете ви да не радите то, да не машете на тај начин и кажите… не знам презиме, како беше?

19/1ДЈ/МЈ13.00-13.10

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Вратићете ми време, јел тако?

ПРЕДСЕДНИК: Хоћу, не брините се, ових десет секунди.

Ви из „Заветника“, немојте никоме да претите песницама. Немојте то да радите. У миру саслушајте. Сада говори ваш посланик, па ћете после ви и сви остали, ако је то могуће.

Рачунам вам ово време, наставите слободно.

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Господине председниче Републике, дозволите да вас обавестим да ви нисте Србија и не можете да икада изјавите да ће Србија бити спремна и да је већ спремна да прихвати концепт и ради на имплементацији предложеног споразума којим кршите Устав, кршите Резолуцију 1244, кршите вашу председничку заклетву и признајете независно Косово.

Дакле, ја разумем да су ово речи које вас боле зато што је ово ваша изјава, а не моја. Ја никада нисам изјавио да ћу прихватити француско-немачки споразум који значи капитулацију ове државе, то сте ви изјавили.

Могу да ме прекидају ваши посланици све време мога говора, што им је очито задатак, али Србија ће и Срби са Косова и Метохије, драга браћо и сестре, данас чути оно што не можете да чујете на великим медијима, а то је да овде није питање шта је последица нашег непотписивања, већ је питање шта је последица потписивања овог споразума.

Последица је, под један, да ћете ви бити остављени у независном Косову, да ћете ви постати дијаспора, да сте ви сада угрожени и ваша безбедност је угрожена, да ће бити још више угрожена потписивањем овог споразума.

Вама се обраћам зато што знам да знате да је истина ово што причам. Знам да сте се и сами побунили против председника Републике због овога. Знам да сте се побунили због повлачења барикада, да ли је то истина? Јесте истина, јер је повлачење барикада било у функцији признања лажне државе „Косово“ и доласка до француско-немачког споразума.

И на крају, што је посебно важно, није овде питање шта је решење за Косово и Метохију, него је питање шта не сме да буде решење за Косово и Метохију. Не сме издаја, не сме потписивање оваквог антиуставног споразума, не сме одрицање од наше територије, не смеју Срби на Косову и Метохији да постану дијаспора. Не сме заједница српских општина по законима и Уставу лажне државе „Косово“, јер онда постајете дијаспора, онда сте мањина, онда нисте на територији државе Србије, а то вам спремају са заједницом српских општина и ви то знате.

Оно што је овде веома важно још рећи, ако не будем до краја прекинут, да постоји алтернативна политика и то је оно што је веома важно да грађани Србије данас чују. Александар Вучић није Србија, постоје и други политичари, постоји и друга политика према Косову и Метохији и зато сам дужан да вас обавестим о „Светосавском прогласу за спас Косова и Метохије“ који је потписало преко 200 најугледнијих српских јавних личности, интелектуалаца и политичара и у коме се каже, цитираћу само најважнији део: „Упозоравајући јавност да у случају поклањања државности Косова од стране Србије, за кратко време Срба тамо не би било, а да би нам НАТО испоставио нове територијалне захтеве и ултиматуме. Прихватили се у овом одсутном часу нови западни ултиматум држава Србија, кава нам је позната, престала би да постоји, а српског народа, онаквог каквим га је обликовала његова досадашња историја, више не би било. Подсећајући председника Републике Србије, министре у Влади Србије и народне посланике Народне скупштине Србије да би личним учешћем у капитулацији свако од њих, не само заувек понео жиг издаје, него би смену власти неминовно био подвргнут кривично-правном поступку за најтеже дело признања окупације дела државне територије“.

19/2ДЈ/МЈ

Најважније, ми доле потписани, позивамо надлежне државне органе Републике Србије да у целости и без одлагања, господине председниче, у целости и без одлагања одбаце запади ултиматум којим се тражи наше коначно одрицање од Косова и Метохије, а све патриотске снаге у Србији и окружењу и расејању на национално окупљање у одбрану и очување Косова и Метохије у саставу Србије.

Е сад, поштовани грађани Србије, пошто ово нисте могли да чујете на великим медијима, да чујете ко стоји иза „Светосавског прогласа за спас Косова и Метохије“, поред четири председника парламентарне опозиционе странке који су овде присутни, председника Новог ДСС, ПОКС, Српске странке „Заветници“ и Српског покрета „Двери“, овај проглас су потписали следећи академици: Данило Баста, Матија Бећковић. Љубодраг Димић, Василије Крестић, Славенко Терзић, Милослав Тешић, Коста Чавошки. Затим, професори, доктор Милош Ковић, Леон Коен, Слободан Самарџић, Ненад Кецмановић, Слободан Антонић. Драмски уметници, Никола Коља Пејаковић и Виктор Савић. Новинар и уредник „Квадратуре круга“ Бранко Станковић. Затим, свештеник Ненад Илић. Затим, аналитичари Ђорђе Вукадиновић, Драгомир Анђелковић и наш прослављени режисер Емир Кустурица и бивши председник Југославије и Владе Србије, доктор Војислав Коштуница.

Дакле, ово је алтернативна политика, ово је доказ да постоје људи који мисле другачије од актуелне власти, да се ради о најугледнијим српским именима, да издаја и капитулација неће и не може проћи.

На крају, поштоване колеге народни посланици, имамо решење око кога можемо сви заједно да се сагласимо и ја ћу га понудити, јер стално питате које је решење. Ево решења, ако ћете да се смирите, да га чујете.

Дакле, ових дана смо чули Вука Драшковића, Весну Пешић, Чедомира Јовановића, Ненада Чанка како подржавају капитулацију и издају. Чули смо и Драгана Ђиласа како подржава увођење санкција Русији, али нисмо чули реч из редова власти против поменутих и њиховог признања лажне државе „Косово“ или увођења санкција Русији.

Данима траје режимска хајка само на нас из наше државотворне патриотске опозиције. Знате ли због чега, поштовани грађани Србије и браћо и сестре са Косова и Метохије? Зато што бранимо Устав, зато што бранимо Косово и Метохију у саставу Србије, зато што нисмо за капитулацију. Јесмо ли зато заслужили нападе владајуће већине?

Ви, господине председниче, имате једноставан избор – хоћете ли путем Вука Драшковића, јер сте ставили тог Вука на ту партијску шољу коју су вам донели ту испред вас да пијете из ње чај? Хоћете ли путем Вука Драшковића? Не дај Боже и не желим то ни вама ни Србији, јер ја нисам опозиција држави Србији, већ вашој власти или ћете путем ваше председничке заклетве коју ћу вам овде на крају и цитирати. Члан 114. Устава Србије каже: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију“. О чему ви онда даље преговарате?

Дакле, позивам вас да закључак седнице Народне скупштине на тему Косова и Метохије буде управо онај закључак који је предложио „Светосавски проглас за спас Косова и Метохије“, да Народна скупштина без одлагања и у целости одбацује француско-немачки споразум који је председник неовлашћено, мимо наше воље, већ прихватио да примењује и да не дозволимо кршење Устава, Резолуције 1244 и председничке заклетве, да спасимо председника Републике од издаје. Хвала.

19/3ДЈ/МЈ

(Тамара Миленковић Керковић: Пословник.)

(Милица Ђурђевић Стаменковски: Пословник.)

(Иван Костић: Пословник.)

ПРЕДСЕДНИК: Ви сада хоћете Пословник, сви ви? Значи, управо је сада говорио ваш представник.

20/1АЛ/МП13.10-13.20

Сачекајте сада мало, саслушајте одговор. У реду?

(Бошко Обрадовић: Мораш да даш повреду Пословника. Хеј!)

Што вичете? Што вичете? Јесте ли ви сада говорили, Обрадовићу? Само полако сви.

Обрадовићу, ви сте управо завршили излагање и шта сада хоћете? Опет по Пословнику? Други да добију? Ко хоће из ваше групе? Не, нема сада да вас троје још се јавља по Пословнику после вас.

(Народни посланици опозиције: Пословник.)

Ко хоће да каже то што имате да саопштите? Хоћете ви? Хајде.

Ево, слушам вас.

ИВАН КОСТИЋ: Председавајући, повредили сте члан 108. који каже – о реду на седници Народне скупштине стара се председник Народне скупштине.

После седам, осам месеци, од када сте постали председник Народне скупштине, ви још нисте успели у себи да победите то партијско, а да државнички водите ову седницу. Не дозвољавате људима из опозиције да говоре на начин како говоре, на слободан начин, а ваше колеге из СНС су добацивале нон стоп.

Међутим, ово није за њих био овај говор. Овај говор је био, и зато сте требали да их упозорите, да их опоменете, овај говор је био за грађане Србије и за људе са Косова и Метохије који треба да знају зашто се залаже Српски покрет Двери и наши коалициони партнери.

Значи, овде се ради о томе да морате да дозволите људима и да победите то партијко у себи, да не устајете када председник говори да тапшете, јер сте ви овде председник Народне скупштине свих народа …

ПРЕДСЕДНИК: Костићу, јесте ли завршили?

ИВАН КОСТИЋ: Јесам, завршио.

ПРЕДСЕДНИК: Јесте ли ви сада додатно говорили минут преко времена вашег овлашћеног представника? Ако је то била поента свега, хвала.

ИВАН КОСТИЋ: Не. Само да се старате …

ПРЕДСЕДНИК: Разумео сам. Треба ли да се изјаснимо?

(Иван Костић: Треба.)

Треба. Изјаснићемо се.

Председник Републике има реч.

(Народни посланици Двери и Заветници: Пословник.)

Немојте да вичете. Сачекајте људи.

(Народни посланик: Хоћу да говорим.)

Па сада сте говорили по Пословнику.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани господине Балинт Пастор, желим пре свега да вам се захвалим, али пре него што то учиним желим да кажем људима да је оволика вика и дрека зато што нису у стању да чују одговор, зато што је лепо викати и…

(Народни посланици опозиције: Пословник.)

… мислити да ударате у врећу, а чим би неко да им узврати и да им одговори и да их смести тамо где им је место тог секунда креће вика и дрека.

(Народни посланици опозиције: Повреда Пословника.)

Поштовани господине Пастор, хвала вам на томе што сте одлично, чини ми се, разумели и на најбољи могући начин разумели шта је то што смо радили у претходном периоду и наставићемо то да радимо.

(Народни посланици опозиције: Повреда Пословника.)

20/2АЛ/МП

А, ви поштовани грађани Србије можете да чујете шта је хистерија када аргумената немате, јер се сво јунаштво сведе на кафанско викање после гомиле лажи и неистина које су изговарали, тако да …

(Народни посланици опозиције: Пословник.)

… а ово навијање за Пословник, јер им је то најважније, можете да замислите како је уљудно понашање.

(Бошко Обрадовић: Повреда Пословника.)

Дакле, господине Пастор, хвала вам што сте данас и поред трагедије која је задесила породицу Елвире Ковач дошли на седницу и што сте говорили.

(Народни посланици опозиције: Не дамо Косово.)

Ви сте Косово дали. Ми бранимо Косово од таквих као што сте ви. Ви сте Косово дали, а ми га враћамо и дајемо га нашем народу и нашој држави. Срам вас било. Лажови једни.

(Народни посланици позиције аплаудирају.)

(Народни посланици опозиције: Уаааа.)

Пошто сте већ предали Косово и Метохију да вам објасним како ћемо да се излечимо од болести коју сте направили Србији, а то је …

(Народни посланици позиције аплаудирају.)

(Народни посланици опозиције: Уаааа.)

Па народу је добро да види ово хулиганско понашање у којем ћете да вриштите, вичете, шаљете пољупце и не знам шта још.

(Народни посланици опозиције: Издаја.)

Апсолутно сам сагласан. Више пута сте починили најтежу издају и при томе остајете.

Дакле, господине Пастор, много вам хвала на томе и само молим народ да чује ове крике.

(Народни посланици опозиције: Србија.)

Понављам још једном – издали сте Србију безброј пута. Тачно је и Србија то више никада неће да допусти. Баш сте то чинили све време, а овде вам је, драги грађани, видели се да им је највећи аплауз био када су рекли Војислав Коштуница.

Ево је одлука, 7.12.2001. године – Аљбин Заима Курти ослобађа се даљег кривичног гоњења. То су јунаци. Јел о издаји причате? Ви причате некоме о издаји? Срам вас било. Ово је листа од 1.800 њих које су пустили на слободу ови јунаци овде. Хиљаду и 800 њих. Да их читамо? Абази Ружди, Авдију Рамадан, Адимаји Халил. Тако су бранили српске интересе.

Када је реч о партијама, онда су дошли до тога да пљачкају Колубари и да пребацују на своје партијске рачуне. И они нам држе предавања о патриотизму и о Србији.

Господине Пастор, хвала вама на коректном иступу и приступу и хвала вам на томе што сте разумели шта је то што Србија ради.

(Народни посланици опозиције: Косово је срце Србије, срце Србије, срце Србије.)

Косово је срце Србије - сагласан. Само не знам што сте га продали и предали.

(Народни посланици опозиције: Косово је срце Србије.)

Ја мислим да сте веома срећни. Сетили су се после свега…

ПРЕДСЕДНИК: Још једном.

(Народни посланици опозиције: Не дамо Косово.)

20/3АЛ/МП

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Немам ја проблем са тим када певате лепе песме, али имам проблем са тим када се нисте понашали у складу са песмама, него сте предали продали све националне интересе, него сте уништили Србију, дали им независност и 2008. године, ћутали на 35 цркава и манастира уништених и мене који сам их све обновио критикујете и нападате овде.

21/1МЈ/ЦГ13.20 – 13.30

Причате ми о великим интелектуалцима, да нисте ви тај велики интелектуалац, да нисте вас троје лидера ту велики интелектуалци којих треба да се држимо? Ви сте ти врхунски интелектуалци који сте Србију уништили, да нам држите придике. Од свих аргумената, имате то да вичете и да не дате право некоме да вам одговори.

(Посланици опозиције: Пословник!)

Ја молим посланике СНС да седну. Седите људи. Пустите их само. Само их пустите да вичу, да народ види, да народ зна. Пуштени су да говоре. Кажу не види се на великим медијима. Гостовали више пута него сви ми заједно у претходним недељама. Нема шта нису изговорили. Али, када је дошло време да им се одговори на све лажи, када је дошло да се покаже да све што цитирају је лаж, е од тог секунда, од тог тренутка не желе да чују, од тог тренутка почиње вика и дрека, од тог тренутка почиње немогућност да им неко одговори.

(Посланици опозиције: Пословник!)

Сада да вам кажем. Дакле, кажу – дошли смо до „нон пејпера“. Каже „нон пејпер“ мода да се покаже. Даћу вам дефиницију „нон пејпера“.

(Председник: Јел можете да не звиждите са тим пиштаљкама, шта већ радите?)

То је „an unofficial diplomatic note“ то је неофицијелни дипломатски папир који нема ни печат, који нема ни потпис, који нема ни параф и не може о њему ни да се изјашњава. Суштина је у томе да они не знају више шта би и како би, сем од вике.

(Посланици опозиције: Пословник!)

Нисам разумео.

(Председник: Седите само сви на своја места.)

Шта бисте, да ме бијете. Шта? Нисам фасциниран нешто.

(Посланици опозиције: Пословник!)

Каже Бошко Обрадовић звани „колубара транс“ јер паре износи од наше народне Колубаре, каже – 27 земаља је повукло признање. Па зато када је Вучић водио акцију 27 земаља је повукло, а не Бошко Обрадовић и Војислав Коштуница. То је разлика. То је суштина. То је оно што смо урадили. То је оно што се прави разлика између нас и вас. Нисте ту ничему ни на који начин допринели.

Каже, траже Србина који ће да каже – док Косово не уђе у УН. Ја нећу дати на Косово уђе у УН, а ви сте то одавно дали. Да се ви питате не би ни разговора било, ама баш ничега. Што уништавате те клупе Јовановићу? Представљате се тамо као неки фини човек, а ви сте у ствари један хулиган и ништа више од тога.

(Посланици опозиције: Не дамо Косово!)

За разлику од вас који сте га дали, ја га не дам и нећу га дати никада.

Узгред, да покажем народу да видите сви ови, главне су звезде у албанским медијима који се радују како се понашају ови хулигани овде и који мисле да могу то све на такав начин некога да уплаше. Има неко ко се вас уопште не плаши. Косово је срце Србије, управо супротно вашој вољи, а захваљујући нашој вољи и жељи да га ту сачувамо и одбранимо. То је разлика. То је оно што никада нећете разумети.

Кажете – ЗСО у складу са уставом Косова. Неће бити или ЗСО или неће бити даље преговора, јер то је оно што је урађено раније. Лагали сте и обманули јавност још једанпут.

Да зна народ, њима је смешно, они ударају у клупе, смеју се овде, забављају се, мало би да певају навијачке песме. Толико о њиховој озбиљности. Ваљда су очекивали да ће неко да им се склони и да не говори. Народе, Пословник им је важнији од Косова. Пословник је срце Србије. За мене је Косово, а за њих је Пословник срце Србије. То је оно

21/2МЈ/ЦГ

што је суштина. И то је суштинска разлика између нас. Њима је Пословник срце Србије, Пословник и „Колубарине“ паре.

Иначе, да знате, да највеће хулиганско понашање показује, тобож фини Јовановић који лупа рукама, ногама у клупе јер му је то тата оставио, пошто је већ признао Косово и 2008. и 2004. године итд.

(Посланици опозиције: Оставка! Оставка!)

Када је подносите? И због издаје и због лоповлука. Када је подносите? Покрали сте Србију, опљачкали и ојадили, уништили Србију, издали и предали Косово на тацни. Спасавамо шта се спасити може. Немој њега да наговараш, немој дете да наговараш. Кажете, повлачење барикада, па ја сам о томе говорио, не ви. Појма немате ништа о томе.

Народе да чујете ви, Срећко Софронијевић којег су ранили Албанци, да чујеш ти Милоше Стојановићу, који си упуцан, ти Срђане Петровићу, ти Предраже Пантићу, сине Дејана Пантића, ти Никола Недељковићу, да је њима …

(Народни посланици опозиције и позиције се гурају.)

Ја овакве дивљаке нисам видео. Ово је невероватно. Срам вас било шта радите. То сте планирали све време.

(_______________: Кога ти гађаш? Где си пошао?)

(Председник: Јел сте сада поносни на себе? Јел то било најбоље што сте могли да урадите?)

Јел то било најбоље што сте могли да урадите?

ПРЕДСЕДНИК: Ви из Народне странке, ви из Двери, ви из ДСС, ви Заветници, јел ово најбоље што сте могли да урадите данас? Јел сте због овога дошли данас? Јел сте због овога дошли? Јел вам то сва брига за КиМ? Јел тако волите народ? Јел вам то брига за Србију? Јел вас није срамота све заједно? И вас из ДС, и вас из Народне странке, и вас из Двери и тебе заветниче, и тебе из ДСС, јел овако чувате нешто, јел овако? Растурањем Скупштине? Јел то? Јел вас није срамота?

Јел се сада ви Заветници дивите овима што су упадали у Скупштину? Јел сада то лепо? Јел тако чувате нешто? Јуришате на народне посланике, на председника Србије.

(Народни посланици говоре у глас.)

Јел хоћете да седнете на своја места и да наставимо седницу?

Хоћете да седнете сви на своја места и да наставимо?

(Народни посланици говоре у глас.)

Не чујем вас.

Лепо, свако на своје место, ако хоћете на седницу да наставимо.

(Народни посланици говоре у глас.)

Јел сте прихватили да седнете на своја места да седницу наставимо?

Ако јесте, ајде онда седите и да више не вичете, да не добацујете, да не псујете Новаковићу. Нико од вас.

(Посланици опозиције: Пословник!)

Ви сте се Новаковићу заједно са Јовановићем из ДСС и осталима залетели да пребијете председника, јел тако? Да линчујете председника? Јел вам то борба за КиМ? Јел вам то решење.

(Народни посланици говоре у глас.)

Не чујем вас.

Хоћете да седнете на место, сви заједно, и ви из ДСС, и ви Двери, и ви Заветници, и ви из Народне странке, да седнете на своја места и сви други.

(Посланици опозиције: Пословник!)

22/1МВ/СЧ13.30 - 13.40

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Извињавам се, поштовани господине Пастор, толико им је стало да држе укључене телефоне, да буду велики хулигани, а и ви Срби са Косова и Метохије да чујете да им је Пословник важнији и пречи од свега, а не Косово. Циркусом који су правили, нанели су огромну штету Србији, они који себе тобож називају државотворним, а у ствари су одувек били антидржавни елементи и ништа више.

(Посланици опозиције: Не дамо светиње! Не дамо светиње!)

Видите, кад говоримо о светињама, дали су 35 наших светиња и све смо их обновили, све које су они срушили заједно са албанским сепаратистима. Хвала вам на томе што подржавате нашу политику, нисам то знао и то је веома важно. То је добро да подржавате нашу политику.

Важно је такође да су људи у Србији ово могли да виде. Кад понестане аргумената и кад им је тешко да слушају истину, онда би да туку некога. Јер, од све аргументације остане то. А суштинска ствар је у томе што су изненађени. Нису се они надали да ће неко да каже да нећемо да примимо Косово у УН. Они су изненађени и насекирали су се када су чули и када сам недвосмислено рекао да ја нећу да дозволим да Косово уђе у УН, јер то је оно што њих боли. Они се надају Косову у УН. То је оно чему се они надају. То је једино што њих занима, апсолутно једино.

(Посланици СНС-а: Ацо Србине!)

Разлика између нас и њих је у томе што је нама Србија светиња, а њима Пословник.

(Посланици СНС-а: Ацо Србине!)

Разлика је у томе што смо ми показали да смо спремни и да чујемо и да саслушамо све, а они нису у стању ни да чују ни да саслушају ништа. Када год мисле да ће некога да уплаше, морају себе да погледају у лице и да знају да и ми добро знамо о каквим је кукавицама реч и да смо то знали увек, као што знамо и данас и никакав проблем са тим нисмо имали. То је нешто што је, чини ми се, целом народу данас сасвим јасно. Срећом, такве кукавице Србију не воде и никада је више неће водити.

Да се вратимо на важна питања. Кажу скупили су се сви…

(Народни посланици говоре у глас.)

Молим вас, људи, ви будите мирни са те стране. Људи, будите мирни.

ПРЕДСЕДНИК: Сви седите на своја места. Сви!

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Људи, будите мирни, пустите да покажу какви су, да покажу своје лице.

ПРЕДСЕДНИК: Народни посланици, сви седите на своја места.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Народе Србије, неће они дозволити седницу јер знају да немају аргумената никаквих.

Немојте да урлате и немојте да псујете, Обрадовићу, јер сте најобичнија кукавица, што сви знају и у вашем селу. У вашем селу Вранићима три пута су више за мене гласали него за вас и није вас срамота. Вас ће неко да се плаши? Вас ће неко да се плаши и Милоша Јовановића, је ли, и Новаковића? Вас тројице криминалаца ће неко да се плаши? Срам вас било! Лопови једни који сте опљачкали Србију, Колубару нашу опљачкали, све опљачкали. Ви ћете некоме да говорите нешто о издаји и Србији? Не знате ни где је Србија нити било шта друго.

Даме и господо, ја могу овако све време да говорим.

(Посланици опозиције: Не дамо Косово! Не дамо Косово!)

Дали сте Косово, али срећом одбранићемо Косово од вас! И Косово и Србију ћемо одбранити од вас и не брините.

22/2МВ/СЧ

Вас молим, народни посланици већине, слободно седите. Не брините, знам ја какве су то кукавице. Зато и седим мирно и гледам их. Не секирајте се.

(Народни посланици говоре у глас.)

То је био план од почетка. Знају да немају аргументе. Знају да не могу да изађу на крај, не могу ништа. Пошто немају аргументе, онда спречи да им неко нешто каже и спречи да неко нешто говори. То је суштина свега.

Дакле, што се тиче јесте ли за потписивање, вас нико није обавестио, овде нико ништа не потписује, нико ништа није потписао и нико ништа не потписује и неће да потпише. Нико ништа неће да потпише и нико вам није донео нешто да се потписује. Лагали сте и обмањивали народ, све време сте то радили, али то је ваша политика.

Него, ко вам је дао налог да тако рушите Србију?

(Народни посланици говоре у глас.)

Девојке, пустите их, то су договарали и да дођу телефонима да нешто као снимају.

ПРЕДСЕДНИК: Само да би сви разумели каква је представа у току.

Дакле, од вас 30, вас 30 који држите Пословник у руци, хајде сада нека подигне руку само онај који се пријавио за реч, који је у систему сада. А није нико? Нико од вас се није јавио за реч? Значи, све је само представа, само фолирање и само глуматање.

Што се нисте пријавили за реч? Што вас нема у систему? Зашто? Шта кажете, жеља вам је да правите циркус? Фантастично. Фантастично ако вам је то жеља. Од тога ће да буде добро свима.

Да ли ви, ако стварно хоћете реч на било који начин, да ли ви онда хоћете да седнете на своје место? Јер, као што видите, ту немате посланичку јединицу, ту немате микрофон, ту не можете да добијете реч.

23/1МЗ/МТ13.40 – 13.50

Јел можете да седнете на своја места, ако хоћете реч на било који начин?

Нећете реч? Шта, само хоћете да стојите ту и да вичете? Па како ћете да говорите одатле? Како?

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Ако могу само да замолим посланике већине да седну. Ми не смемо да будемо исти као они, људи. Пустите њих. Пустите их нека дивљају.

(Посланици опозиције: По Пословнику!)

Не брините, ја ћу да завршим за два минута, па узмите онда шта год хоћете, како хоћете. А не дате да говорим. То је проблем. А не дате да говорим. Значи, то је суштина. Не дате да вам одговорим. Срамота вас је од лажи које сте износили. Срамота вас је од бесмисла и од неистина које сте изговарали. Па нећете ме спречити да вам одговорим јер сам добио реч од председника.

(Посланици опозиције: По Пословнику!)

Дакле, они би да бране уместо српских земаља српски Пословник, Пословник ДС, јер то је оно што је за њих најважније, да бране Пословник, да бране циркус који су направили. Немам ја проблем са тим, ако ће вама да значи нешто. Показаће се, они неће ни касније дозволити да се одвија седница.

ПРЕДСЕДНИК: Вратите се лепо на место и немојте то да радите, по ко зна који пут.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Неће они ни касније дозволити.

Ја ћу да прекинем. Ја ћу да прекинем, председниче, па им дајте да се јаве по Пословнику, јер за мене је Србија важнија од Пословника! Дајте им и Пословник!

(Посланици СНС-а: Ацо, Србине!)

ПРЕДСЕДНИК: Добро.

Е ко је сада од свих вас Предраг Марсенић? Претпостављам да нисте ни ви, ни ви, ни ви. Он је пријављен за реч у систему. Ваша имена не видим.

Ко је Марсенић? Ви? По Пословнику? Јел хоћете?

ПРЕДРАГ МАРСЕНИЋ: Дакле, у питању је члан 106. Нико не може да говори, да прекида говорника, нити да га опомиње, осим вас, господине председниче.

У току говора Бошка Обрадовића са оне стране било је заиста хистеричних, али заиста хистеричних реакција на оно што је он причао. Морате да нам дозволите да кажемо оно што имамо да кажемо, како год, да ли се то вама свиђа или не свиђа, то није проблем. Ничег овог не би било да поштујете само Пословник. Значи, ми имамо предност. Нико неће господину Вучићу да оспори право да каже то што хоће. Он, наравно, је 10 пута овде испред нас. Али не можете ви нама, на основу овог Пословника имамо право да рекламирамо повреду Пословника, а мислим да је потпуно оправдано то што сам урадио и што сам рекламирао, због тога што нисмо могли, не само ми, него готово нико у сали, у појединим тренуцима да чујемо Бошка Обрадовића.

Сматрам да то није у реду и сматрам да треба да гласамо о овоме. Хвала.

(Бошко Обрадовић: Повреда Пословника. Само поштујте Пословник.)

ПРЕДСЕДНИК: Ви поштујете када неко добије реч или поштујете само када ви добијете реч? Ви лично. Само то је важно. Хајде, саслушајте мало, било кога и било шта. Ма видим ја вас и чујем, али да ли ви видите и чујете себе? Шта кажете, због тога што је неко нешто рекао ви сад имате право, шта, да линчујете председника Републике? Да се залети вас 20 овде на њега?

(Посланици опозиције: Пословник.)

По ком основу? Где у Пословнику пише да вас 20 може да се залети у председника Републике док говори, ком сам ја дао реч?

Кад вама дам реч јел вам смета да неко виче? Смета вам. Замислите још да се залети да вас бије. Јел би вам сметало то или би вам било дивно?

23/2МЗ/МТ

(Посланици опозиције: Пословник.)

Све сам ја вас разумео, али добро је што су и видели и разумели све људи који овај пренос гледају, и ваше понашање данашње и колико вам је стало и до Косова и Метохије и до Србије и до било чега, сем до вас самих. Кажем и вама и овим вашима што и сад вичу, што и сад кад сте ви добили реч опет вичу.

Дао сам реч председнику Републике.

Хоћете ли ви коначно да саслушате до краја, да добијете реч даље, али да не вичете?

(Милица Ђурђевић Стаменковски: Пословник!)

Да ли ви стварно мислите да ја могу да разумем шта ви говорите, када вас 10 виче у исто време?

(_________________: Дај реч!)

Па коме? Не може вас 10 у исто време. Јел разумете то, људи? Јел разумете то? Ко хоће од свих вас, не може свих 10? Ви?

(_________________: Ето, видиш како може. Браво. И научи то.)

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Желим да упутим честитку свим опозиционим посланицима што смо се коначно изборили за Пословник Народне скупштине.

(Посланици опозиције: Тако је!)

Позивам се на кршење члана 27: „Председник Народне скупштине стара се о примени овог Пословника“.

Због два минута које покушавате да ми ускратите да говорим у Народној скупштини Републике Србије довели сте и проузроковали инцидент. Ово је, господине Орлићу, ваша одговорност. Ово је ваша одговорност.

(Бошко Обрадовић: Тако је.)

Понашате се као Европска унија, која каже – позивам обе стране да се суздрже, док само једна прави проблем. То што се чопор уживео у улогу вукова, па завија овде на овај народ који говори: „Не капитулацији“, да вам кажем… То што се неко уживео у улогу вукова не значи да смо ми овце.

ПРЕДСЕДНИК: То сте сад мени нешто рекли, је ли?

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Значи, ми смо посланици и представници народа и бранићемо Пословник Народне скупштине.

ПРЕДСЕДНИК: Који вам је то члан, шта сте рекли, члан 27? Јел вам то члан 27. био? Да ли треба да се гласа о њему?

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Члан 27. Хвала вам. Не треба.

ПРЕДСЕДНИК: Е добро, пошто видим да вас не занима ни да се гласа, нити вас занима било шта, до ваших говоранција. Кажете – ја сам нешто изазвао. Па нисам ја био у групи кукавица која се залетела у том чопору, или како сте већ рекли, на председника Републике, ја сам овде стајао све време. А јесте ли ви погледали мало ко је био ту у тој групи? Чудо би ми било да нисте приметили, пошто сте у њој били заједно, сви заједно, без икакве разлике међу вама, и ко је шта изазвао, изненадићете се, биће ово за вас откровење. Били сте у директном преносу, не треба нико ништа да објашњава, видели су људи све, ко је шта изазвао и ко се како понашао. Ако вас, упркос томе, и даље није срамота вашег данашњег понашања, то је питање вашег образа, а не мог разумевања или неразумевања Пословника.

Јесте ли завршили? Јесте се извикали сви редом? Јел можемо коначно да чујемо излагање?

Дакле, председник Републике захваљивао Балинту Пастору, даћу вам реч поново и после тога да пређемо даље на листу.

23/3МЗ/МТ

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се, поштовани председниче. Извињавам се грађанима Србије због неваспитања и насиља које су кукавице изазвале у овој Народној скупштини. Ваљда су мислили да ће неког да уплаше, а замислите да се уплашите Милоша Јовановића и Бошка Обрадовића. Замислите ту срамоту да се било ко, јеси ли и ти, Војо, кренуо да ме бијеш? Ви да ме бијете? Вас тројица да ме бијете? Ви јунаци да ме бијете? Вас тројица пошли да ме бијете. Па није Пословник, Војо, овде, Пословник је доле. Па сте дошли да ме бијете, је ли? Вас тројица ћете да ме бијете. Срам вас било.

Народе, сад сам вам показао како то изгледа, упорност да победе не могу, Пословник да победи Србију не може, лаж да победи истину не може и никада неће моћи. Они су се надали данас капитулацији Србије.

24/1ЈЈ/ЛЖ13.50 – 14.00

Пошто капитулације Србије нема, пропало им је све. Све им је пропало. Људи који су уништили Србију, људи који су, пошто ме нисте чули, јер су громогласно и одушевљено говорили о томе како су ти људи, који су ваљда, заштитили и одбранили Србију, на најбољи могући начин, потписали неку петицију, има тамо и дивних људи, има свакојаких. Има и од друге стране петиција, која тражи да потпишемо нешто друго, а највише нас у средини који хоћемо нормалну и пристојну Србију, не Србију хулигана и батинаша, али Србију храбрих људи који ће да држе до свог става и који неће да се склоне и неће да се повуку ни пред батинашима ни пред хулиганима.

Видите, на овом папиру пише, а није Пословника, нећете веровати, сва њихова љубав, свих ових овде који су дошли да туку народне посланике и ваљда мисле да ће да их се уплаши и председник Републике. Дакле, написали су на основу члана 96. тачка 8. Устава Савезне Републике Југославије, председник СРЈ доноси одлуку о помиловању по службеној дужности, Аљбин Заима Курти, ослобађа се даљег извршења изречене казне затвора, а у потпису ни мање ни више, него потписник те петиције Војислав Коштуница. Велики јунак. А, ово овде, поштовани грађани посебно народе са Косова и Метохије, овде је 1800 њих са Косова и Метохије, које је исти тај јунак аболирао и од кривичног гоњења и од даљег извршења кривичних казни.

(Милош Јовановић: Реплика.)

Исти тај јунак, као и овај јунак овде, што је малопре лупао ногама и рукама по клупи, ваљда мисли да је много јак и да неко треба да га се плаши.

(Милош Јовановић: Реплика, молим вас.)

При томе је, немојте да вичете и немојте да претите, схватио сам да сте много опасни сва тројица, рачунам на то да сам награбусио од ваше храбрости и немам проблем са тим.

Да одговорим сада на озбиљне ствари. Видите како су лагали о мојим цитатима. Некако забораве увек да прочитају реченицу која је и тог дана изречена, управо за ту једну најважнију ствар, за коју сам рекао да су јасне резерве и неслагања око те једне ствари, а најважније, ту реченицу прескоче. Уместо те реченице додају кажу - којим ми признајемо лажну државу Косово. Ја то никада нисам изговорио. Обманули сте и слагали јавност. Обманули сте и слагали народне посланике. Измислили сте све. Само сте узели из контекста једну реченицу, а другу и трећу нисте прочитали. Ја сам то данас све рекао. Рекли сте, стало вам је до плана, а онда сте цитирали све оно што сам ја рекао. Онда сте буквално цитирали свако слово, сваку реч коју сам ја изговорио већ, зато што ме нисте слушали, што показује да ништа нисам крио од народа. Ниједно слово, ниједну реч нисам крио од нашег народа. Изашао сам на најпоштенији начин пред људе и рекао им шта нас чека и шта је то са чиме се суочавамо.

Сада вас молим, драги пријатељи, да размислите о једној ствари, нисам хтео ово да говорим, замислите да смо били као они, да смо њих послушали, да смо своју земљу уништили на тај начин. Замислисте да смо само то урадили, а Курти данас каже, имам шест услова за ЗСО. Наравно, немогућих, бајки, неће то да формира. А они, пре него што је Курти одбио све, пре него што је Курти одбио своју основну обавезу, они би Србију прогласили кривом и рекли би, Србија је та која је неконструктивна, Србија је та која треба да иде у изолацију, Србија је та којој треба да уведемо санкције. То је та погубна, накарадна и антидржавна и антисрпска политика коју водите све време.

На крају су људи схватили да није ваша песма Косово је срце Србије, него Пословник је срце Србије. Није никакав проблем, ја немам проблем са – Косово је срце Србије, јер у моје време није спаљено 35 цркава и манастира на Косову и Метохији, а да

24/2ЈЈ/ЛЖ

ћутим и да гледам у небо. У моје време није протерано 4100 људи са Косова и Метохије, убијено осморо, него су неки други људи ћутали и ништа нису предузимали ни на који начин. То је суштинска разлика између нас.

Данас, када смо вратили Косово у арену међународне политике, када можемо за нешто да се изборимо, ви сте данас осрамотили, ви мислите да сте осрамотили овај парламент и неког од нас. Нисте, осрамотили сте себе. Показали сте какви сте, показали сте ко сте и шта сте. Најобичнији насилници, дивљаци који се иживљавају на том дрвету. То дрво не може да узврати, не може ништа, па се иживљавате на томе, јер тиме ваљда доказујете љубав према Косову. Да ли се тако доказује љубав према Косову? То је ваша најхрабрије одлука? Шта сте мислили, да ћу да одем одавде, да ћу да побегнем од вас?

Кажете празне приче и овде јасно, јесте ли за потписивање или нисте? Па, ево нисам, не потписујем ништа и нико и не тражи да потпишем нешто. И, нико вам није ни донео да потпишете. Нико вам није ни донео да о томе гласате, гласате овде о извештају. Што обмањујете јавност? Што измишљате? Што вам је све ово било потребно? Зашто нисте могли лепо да саслушате и да кажете шта мислите о свему томе? Шта сте ово правили? Пошто вас је мало било, нема телевизије на којој нисте били и причали о издаји и о које каквим глупостима, само никако своје одговорности да се сетите.

Да ми ви причате о издаји и о партијској шољи. Ову шољу је мени један од мојих сарадника купио, али није узео паре из Колубаре и то у седам наврата, као што сте их ви узели од грађана Србије и од радника Колубаре и то тако лепо братски, поделите, ДСС узме и да Дверима, пошто је то значајно. Много значајно, како ће ваша партија да се финансира народним парама. Ви ћете да ми причате о партији и да ми држите придике, мислећи, знате, па сваки нормалан човек ће да побегне од тога кад види колико смо насилни или не. Навикао сам ја на вас, не плашим се. Навикао и научио и добро знао колико сте неодговорни то сам знао, али да сте оволике кукавице, нисам ни сањао, па ћете ви да бијете некога. Ти ћеш Зечевићу исто да бијеш некога? Сви ћете ви да бијете некога, много сте јаки? Много сте јаки пошто сте дошли довде, па само гледам који ће први да се залети, пошто сте много храбри и јаки.

Пошто је за мене, драга браћо, поштовани Срећко Софронијевићу којег су упуцали Албанци 13.10.2021. године, поштовани Милоше Стојановићу упуцаном 6.1, поштовани Срђане Петровићу којег су прогонили и просипали вином, Предраже Пантићу, син Дејана Пантића ухапшенику албанских власти, Никола Недељковићу који сте сви овде, срамота ме је од ових људи који су ово урадили, извините и у њихово име. Извините, постоје људи у овој сали којима је Косово али и цела Србија много важнија од Пословника, од самопромоције, од њихове вике и дреке, морате да знате да је то већина грађана Србије, нама је стало до Косова и Метохије, чуваћемо и наш народ на Косову и Метохији, чуваћемо и Србију и њен Устав на који сам се заклео. Не треба они који су газили сваки Устав и којима до Устава није ко до лањског снега, као ни до Косова, да ми држе придике, ни о Уставу, ни о Косову. Зато вам хвала што се данас овде са нама.

Гледао сам ја те исте сцене када сам овакве речи изговарао скакали су на мене исто тако Хашим Тачи и Хајредин Кучи, па се нисам померао и понављао сам им једно те исто, а то је, да ћемо да чувамо Србију, да је бранимо од оваквих неодговорних и неозбиљних људи, а вама хвала што сте показали колико вам је данас стало до Косова и Метохије, да цео народ може да види, јер нисте могли боље себе да представите, а да упрљате Народну скупштину, да упрљате председника Републике и цео наш народ и све наше грађане, то ви никада нећете моћи да учините. Хвала најлепше.

(Милош Јовановић: Реплика.)

25/1ВС/МЋ14.00 – 14.10

ПРЕДСЕДНИК: Следећи.

Ако можете да слушате бар мало.

(Милош Јовановић: Реплика.)

Следећи овлашћени представник је … немојте да вичете Јовановићу.

Немојте да вичете и да ударате у клупу више. Немојте да вичете.

(Милош Јовановић: Право на реплику.)

Ви не чујете себе, у томе је проблем.

Чујем вас и ја и чују вас сви остали у овој сали. Толико вичете и вриштите да вас чују сви, а чули смо и видели и како сте ударали у клупу рукама и оним Пословником и шта ћете сад? Хоћете ли опет да ударате у клупу? Хоћете ли опет да ударате у клупу? Е, добро.

Ако не планирате да ударате у клупу, то је фантастична промена са ваше стране.

Реч дајем Стефану Кркобабићу јер је следећи овлашћени представник и немојте да вичете и немојте да вичете сви заједно. Сви заједно.

(Милош Јовановић: Хоћемо поново све?)

(Бошко Обрадовић: Само три реплике и све у реду.)

Морате да се пријавите поново.

Ви људи планирате да сами себи дајете реплике данас?

Стварно, колико вас, вас 30 јел тако, сви имате право на реплику?

Господине Кркобабићу, само притисните тастер још једном.

(Посланици опозиције је пришло столу председавајућег и траже право на реплику.)

СТЕФАН КРКОБАБИЋ: Уважени председниче Републике Александре Вучићу, уважени председниче Народне скупштине Владимире Орлићу, уважени народни посланици, потпредседници Народне скупштине, уважени директоре Петре Петровићу, уважени господине Којићу, нема, ако тако није одлучио председник Орлић.

Уважени народни посланици, треба да знамо шта је ово што се дешава данас? Ово што се дешава у Скупштини Републике Србије је само увод за 15 часова, а онда у 15 часова хоћемо да Вучићу падне глава?

Е ми вам нећемо дати! Нећемо вам дати ни Србију! Нећемо вам дати ни Вучића! Данас је 2. фебруар 2023. године и колико знам, нису расписани избори, а добро сам обавештен, нећу сести, па ипак све ово данас и дани пре овога личе на острашћену предизборну кампању. Питам се, а и питају ме људи, да ли је ово борба за Косово и Метохију или је ово борба за власт?

Уважени грађани Србије, видите зашта је ово борба? Ово је борба за власт. На свима нама је несебично битно да несебично, предано и конструктивно бранимо судбином Косова и Метохија, нема седења, немамо права да седимо. Уважени народни посланици преда мном је дневни ред данашњег заседања.

Дакле, предлог извештаја и образложење председника Републике мирне душе могу да вам кажем да је све речено прецизно, утемељено и свеобухватно и једно моје лично запажање ово је било лековито, ефектно разбијање предрасуда.

Господо народни посланици, предрасуде настају онда када мањкају чињенице. Чули смо чињенице, али битније од тога да њих њихово адекватно тумачење.

Као и пре неколико месеци, па можете да дођете сви поред мене, позивам све представнике опозиције да дођу, можете да дођете, само напред. Чекам вас све.

Само напред.

25/2ВС/МЋ

Као и пре неколико месеци, тако и сада имам утисак да се извештај оставља по страни па забога требало га је прочитати, утрошити време, уложити напор и зато уместо разматрања поново имамо и имаћемо ово што данас доживљавамо.

Не спорим вам право на политичке ставове, али не могу да се отмем утиску да се суочавамо са јасно израженим лукреативним политикантским очекивањима.

(Горица Гајић: Само реплику тражимо, члан 104.)

Уважени народни посланици ово није ништа чудно, ово није ништа чудно, треба да се чујемо сви у Скупштини, а не на улици. Скупштина је место за ово, очито је уважени народни посланици и драги грађани Србије, да имамо…

ПРЕДСЕДНИК: Господине Кркобабићу, извините, наставићете, само једну ствар желим да кажем. Дакле сви ви, али буквално сви, ево гледам вас, ДС, Народна странка, ДВЕРИ, Заветници, ДСС, сви ви, колико сте пута рекли, а последњи пут пре пет или десет минута – говори народни посланик, па му неко смета. А шта ви сада радите?

Шта сви заједно радите док говори Стефан Кркобабић?

Имате нешто да замерите мени? Нема никаквих проблема, замерите мени, али шта вам је скривио Стефан Кркобабић, да ево већ пет минута вичете, урлате, вриштите, не знам да ли ћете опет и да ударате и у клупу и њему сметате.

Какав проблем сада имате са њим?

Видим ја да вас није срамота, ни људи који вас познају и који вас сада гледају, али ми није јасно шта имате са Стефаном Кркобабићем? Што њему не дате да говори? Ако вас није срамота данашњег понашања, не само да нема везе са Пословником, него са елементарним васпитањем, са кућним васпитањем основним нема везе.

Али што не дозвољавате другим посланицима да говоре, шта је сада?

Господине Кркобабићу, јесу вам дирали микрофон'

Даћу вам могућност да наставите, изволите.

СТЕФАН КРКОБАБИЋ: Нити ја одређујем правила, када се улазило у Скупштину, одлучивали су грађани Србије и они су поверење дали листи Заједно можемо све – Александар Вучић.

(Бошко Обрадовић: Само реци да имамо право на реплику и ти говориш после нас.)

Косово и Метохија, грађани Србије, нису испричане и завршене приче, то је прича која ће још дуго и после нас да се прича, то није страначка прича и не сме да буде страначка прича и то је прича над причама, то је мит, нераскидиви део нашег националног и културног идентитета.

Пустите их слободно, само напред, ја немам никаквог страха.

(Неколико посланика опозиције прилази месту са ког говори Стефан Кркобабић.)

Поштовани народни посланици, наравно да је тема КиМ и план за КиМ.

Позивам вас да ми се сви придружите. План је пуштен волшебно, као неки дух из боце, план је ту и није ту.

Само нека стоје, слободно стојите.

Ако је ултиматум онда прихватање по некима значи капитулацију, одбијање, вуче казну без обзира што нема злочина. Споменућу повлачење страних инвестиција, спуштену рампу на европском путу.

Уважени народни посланици, грађани Републике Србије, морам да се одмакнем од Извештаја на тренутак и да се дотакнем и европских интеграција и инвестиција о којима је председник причао. Очување постојећих радних места и отварање нових радних места немају алтернативу, пуњење буџета пензионог фонда, немају ваљану и реалну алтернативу.

26/1ГД/ЉЛ14.10 - 14.20

Људи у Србији, посебно они млади, уважени грађани Републике Србије, желе да имају извесност, а то је пре свега доступан и добро плаћен посао.

Пензионери Србије са правом очекују сигурне и редовне пензије, пензије које прате раст плата и наше ПУПС-ово „Три П“ – пензије које ће омогућавати пристојан живот и чувати лично достојанство.

Уважени грађани Србије, наши пољопривредници очекују сигурног и платежно способног купца за своје производе и пуну финансијску потпору своје државе, а то пре свега значи да Србија мора да настави да ради, да буде интегрисана у све, а пре свега европске привредне токове. Под стакленим звоном лагано би се угушили.

Поштоване даме и господо, ако план за Косово и Метохију за одвијање процеса даљег договарања, где мир и сигурност постају нека врста нормалности, онда ми из ПУПС-а остајемо упорни у ставу да се о договореном не договара, да се о одлученом не одлучује. Мислим пре свега на Заједницу српских општина. Заједница српских општина – да, и то одмах!

Истичем да нас у томе охрабрује и подршка САД-а.

Када говоримо о Заједници српских општина, мислимо на наше људе на Косову и Метохији. Људи су за нас на почетку и пре свега. Њихов живот у некој врсти ванредног стања нема никаквог смисла и неприхватљив је на дужи рок.

(Тамара Миленковић Керковић: Реплика!)

Због тога ми као друштво у целини имамо обавезу да им поред политичке пружимо снажну материјалну и другу финансијску подршку, како би у овим за њих неизвесним временима били спремни да остану и опстану на својим вековним огњиштима.

(Тамара Миленковић Керковић: Реплика! Реплика!)

(Зоран Зечевић: Реплика! Реплика!)

Могу да мисле о свему и они и ми, али о једном новом егзодусу српског народа не можемо и не смемо да мислимо.

Рекао сам једном приликом и понављам – једном за свагда завршили смо са сеобама. Истовремено, отвара нам се могућност да коначно дефинишемо наше дугорочне, политичке, економске и војно-безбедносне циљеве, да јасно уобличимо препознатљиву дугорочну политику истинске заштите наших националних и државних интереса.

Црвене линије наше државне политике су јасне. Поставио их је председник Александар Вучић. Те црвене линије су: мир – да, Заједница српских општина – да, наставак дијалога – да, нема признања Косова.

(Гости са галерије добацују.)

Србија није више чардак ни на небу ни на земљи, Србија више није тамни вилајет. Време је да изађемо и да се суочимо са својом судбином.

(Гости са галерије добацују.)

У име посланичке групе ПУПС – Солидарност и правда, господине председниче, имате нашу пуну подршку.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине Кркобабићу.

Иначе, Срби са КиМ који се налазе на галерији, мало пре су се обратили вама, вама што дивљате. Да ли сте чули шта су рекли? Поручили су вам да Косово није Пословник. Јесте разумели то?

Дакле, представници српског народа са КиМ, а знате да су присутни, и наши хероји, и људи који су били директне жртве приштинског режима, којима сте викали, које сте вређали и нисте дозвољавали ни председник Републике да се људима обрати, да им се захвали и да им ода признање. Сада вам је то смешно? Смешно вам је, јел тако, оно што се њима дешавало? Јесте, смешно вам је. И судбина тих људи на КиМ, као што вам је смешно и само Косово и Метохија.

26/2ГД/ЉЛ

Видите, на то ваше смејање и на то ваше потцењивање, они су вам управо саопштили мало пре и поручили вам да Косово није Пословник. Само да знате коме је шта на срцу и коме је шта срце. Њима је Косово срце, вама је Пословник. То смо разумели.

Изволите.

ГОРИЦА ГАЈИЋ: Хвала, председниче.

Рекламирам члан 104. Пословника – ако се увредљиво неко изрази на посланичку групу, односно политичку странку чији народни посланици припадају тој посланичкој групи, у име посланичке групе право на реплику има председник посланичке групе. О коришћењу права из ст. 1. и 2. одлучује председник Народне скупштине. Реплика траје два минута.

Господине председниче, достојанство ове Скупштине чува овај Пословник и ви, ако га поштујете. Зато вас молим да поштујете Пословник, јер ћемо тако да сачувамо мир.

Слажемо се да Косово није Пословник и јесте Косово срце Србије, али немојте да окрећете онако како вама одговара. Ми само тражимо достојанство овде. Ако сачувамо достојанство овде, сачуваћемо и Косово и Метохију у Републици Србији.

Зато дајте реплику господину Милошу Јовановићу, јер сте хиљаду пута споменули Демократску странку Србије, а никада нам нисте дали реплику да одговоримо.

Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Опет је бука.

Хајде само полако.

Да ли можете да не вичете сви заједно?

(Бошко Обрадовић: Право на реплику!)

Да ли можете, Обрадовићу, да не вичете бар једном?

Да ли вас не занима ни одговор који сам дужан да дам народној посланици Гајић? Ништа вас не занима, само свој глас да слушате и у њему да уживате, јел?

(Бошко Обрадовић: Само дај право на реплику и нема проблема.)

Обрадовићу, дозволите да одговорим народној посланици.

Госпођо Гајић, пошто Бошко Обрадовић сматра да он има право на реплику када се помене Војислав Коштуница, нећу да улазим у разлоге, а ви сматрате да има Милош Јовановић, шта сте ви од мене тражили малопре?

Коме да дам реч – Бошку Обрадовићу или Милошу Јовановићу?

Бошку Обрадовићу?

Ево, госпођо Гајић, даћу право на реч Бошку Обрадовићу, јер је помињан Војислав Коштуница, јер сто то ви тражили.

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Господине председавајући, ово је Народна скупштина Републике Србије која има свој Пословник. Када председник Републике у свом обраћању по имену и презимену помене, прозове и увредљиво и негативно говори о Милошу Јовановићу на првом месту, затим о Војиславу Михаиловићу на другом месту, др Зорану Зечевићу, директно обраћајући му се на трећем месту и мени лично, такође, директно обраћајући се по имену и презимену, плус што смо шефови посланичких група, сва четворица, по важећем Пословнику Народне скупштине, имају право на реплику и никаквих проблема, поштоване колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, нема ако се поштује Пословник и добијемо право на реплику.

Дакле, ја сам добио, добијају и остале колеге који имају право на то и настављамо даље скупштинску расправу.

Дозволите да овај преостали минут, јер сам ово морао да потрошим да заштитим и остале колеге, јер не можете дати само мени реплику, јер и они имају право н а њу подједнако као и ја. Значи, не дозвољавамо никакве манипулације са ваше стране,

26/3ГД/ЉЛ

никакво кршење Пословника, никакво вређање патриотске опозиције и то вам кажемо сада овде јавно. Не дозвољавамо.

Врло кратко реплика председнику.

Господине председниче, ми немамо проблем. Ми немамо проблем данас, људи, ако ће председник Републике да на крају овог скупштинског заседања дефинише закључак у коме ће да стоји, примера ради, предлог са моје стране – приликом даљих преговора са западном петорком одбићу да потпишем било какав споразум у коме се третира да Србија неће више да се противи уласку Косова у међународне организације, нећу признати ни један елемент државности Косова и да сви гласамо за то и да једногласно бранимо Косово и Метохију у саставу Србије.

27/1ДЈ/ЈГ14.20 – 14.30

ПРЕДСЕДНИК: Председник Републике има реч.

Чекајте људи, чекајте људи, станите мало, а станите мало.

(Бошко Обрадовић: Не, не. Реплика Милошу Јовановићу.)

Да ли је вама логично да ви одговарате и када има и када нема основа?

(Милош Јовановић: Поменут сам по имену и презимену.)

Значи, сад сам вам дао реч јер сте тако тражили и ови што баштине Војислава Коштуницу. А и да не дозвољавате, само полако, да не дозвољавате да на то што ви кажете, може да се одговори уопште.

(Бошко Обрадовић: Може.)

ПРЕДСЕДНИК: Уопште.

Значи, дајем реч ја. Ви сте се обратили, саслушајте одговор, па ће добити следећи.

(Бошко Обрадовић: Хоће ли добити сви?)

Ма, добиће сви, није никакав проблем, то вам говорим цео дан, али немојте да урлате, немојте да вичете, немојте да не дозвољавате другима да говоре и да одговоре.

И, нарочито немојте Јовановићу да лупате у клупе и немојте да се залећете да линчујете било кога добићете реч и ви. Будите стрпљиви, да, да, тако је.

(Милош Јовановић: Да ли сам добио реплику?)

Значи, разумео сам, кад се помене Војислав Коштуница и ви и Бошко Обрадовић ћете добити реч.

Реч има Александар Вучић. Изволите.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даме и господо народни посланици, добро је да знате да су ови велики Срби, велики родољуби, велике патриоте, јунаци дана свих албанских екстремних и хрватских и свих других медија. Успели су у животу, зато су се овако и стручно и ангажовали зато су ову акцију и проводили.

Видите, погрешили су само у једној процени. Наравно да је све ово добро организовано по истом принципу као и у неким другим местима, јер неко не жели да Србија дочека мир, него би хтели да нас увуку у сукобе и да нас увуку у проблеме.

Да, Србија ће да тежи компромисном понашању и нећу због тога да вам се извињавам, посебно не вама који сте пљачкали Колубару нашу, ако могу да вас замолим за мало пажње, који сте у сваком тренутку и на сваком месту урадили све против виталних интереса државе Србије, који сте били толико бахати да сте покушали данас некога да уплашите тиме што ћете тобож да бијете некога.

Немам ја проблем са тим што постоје људи и посланичке групе које неће да вам се супротстављају. Захвалан сам мојим људима из једне посланичке групе који су хтели да вам се супротставе, није било потребе. Знам ја колике сте ви кукавице и знам ја да ми не можете ништа. Није то проблем никакав. Знају то сви.

Није у томе проблем, проблем је у нечему другом, у нечему много важнијем, у томе што сте покушали да оне који су много већи родољуби од вас прогласите за издајнике. Како сте дошли овде?

Има овде још један гори, него не могу име да му помињем, опет ћете да тражите реплике, опљачкао Бога Оца, позива народ на улице, не знам где све и шта све, а на све то као да нисте слушали шта сам говорио. Вама је потребан споразум. Имате Извештај да гласате, што не гласате? Потребан вам је споразум?

Ја не могу и нећу да патетишем и нећу да говорим о Кнежевој вечери, али видеће народ у Србији ко је вера и ко је невера и видеће народ у Србији ко ће да чува Косово и Метохију, а ко га је продао баш као што сте то учинили у претходној деценији. Биће прилике и за Косово и Метохију и за све друго.

27/2ДЈ/ЈГ

Моја реч, за разлику од ваше, која не значи ништа, моја реч значи и када ја кажем оно што сам данас рекао, а то је да сам знам када је време да добијемо време за нашу земљу, да нећу Србију да жртвујем као што сте ви увек Србију жртвовали, али не себе, већ ћу знати шта је мој посао и шта ћу да урадим, јасно је сваком човеку и свако је разумео, сем вас. А зашто? Па да вам кажем ја зашто? Зато што немате друге политике. Зато што вас не интересује Србије, не интересује вас Косово, никада вас није занимало, никада вас то није интересовало. Једино што вас је интересовало је да имате платформу за себе да нешто можете да измишљате и да можете да обмањујете народ са оним најприземнијим методама – јао, ми смо Срби, ови нису Срби. Ма немој? Ви сте већи Срби него ми? По чему? По парама из Колубаре или по чему? Или по пуштеним албанским терористима из Клечке, браћи Мазреку и осталима, по чему? По обновљеним црквама можда или пуштању да буду уништене и спаљене цркве, по чему? По томе што сте ишли на преговоре 2007. године или 2008. дошли до независности па рекли – па нисмо могли да спречимо?

Сада би сте да бијете српске посланике, председника, пошто сте много јаки? То вам је политика? Насиље? Да лупамо о клупе и да ударамо? Јао што се уплашио. И ко се уплашио? Нико, него лепо вам, дошло вам мало, хајде, ударио адреналин па да будемо велики. Ау, ала смо му рекли. Себи сте рекли, себе осрамотили. У историју ћете ући са срамотом коју сте данас правили.

Видећемо ко ће умети да сачува и своју част и свој образ, па и част и образ Србије. Док сте ви чували част и образ Србије, нисмо имали ни части, ни образа, ни Србије. Хвала Богу, неко други данас то уме да чува.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има Милош Јовановић.

МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем.

Хајде овако, о суштини ћемо касније у току дана, то је заправо најважнија тема. Чисто да грађани не би били ускраћени за истину, да, у праву сте, нико није морао да нас спречава јер нисмо насрнули ни на кога, апсолутно ни на кога, нити је била било чија намера ништа слично. Да, дошло је до физичког контакта због ваше стране и ваше кривице.

Што се Војислава Коштунице тиче, да, могуће је да је било грешака. Ја знам само две ствари, шта год да је радио никада није помагао тзв. „државности Косова и Метохије“ као ви 2013. године. Знам још једну ствар, колико год господо драга, колико год Војислав Коштуница био лош, није вам био довољно лош да тражите коалицију са њим 2008. године и његову подршку 2012. године. Толико вам је био одвратан да сте једва дочекали да вас подржи и његовом подршком дођете на власт.

Толико о Војиславу Коштуници, господо, а о вери и вечер, то се, господине Вучићу, потпуно слажем са вама. Представу немате колико се искрено слажем са вама. Време ће све показати и ко је вера и ко је невера и једва чекам тај тренутак, само се плашим да ће са ове стране, а Бога ми и на галерији бити много разочараних људи. Даће Бог да грешим, али више немам никакву ни веру ни наду да може да буде другачије.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани грађани, видите, могли сте да закључите две ствари. Каже – дошло је до физичког контакта, да вас замолим да ме пустите да завршим, није дошло до физичког контакта код ове клупе доле, него ове овде где је напао човека. Много је јак. Могли сте да закључите из ове последње реченице, пустите то да ли он има веру или не веру, али он једва чека да види, они знају да немају ништа, они знају да обмањују народ све време, него кажу да чекају или не чекају. Не морате да чекате, моја реч за разлику од ваше значи много више.

27/3ДЈ/ЈГ

Није у питању овде само Војислав Коштуница, ви, нисте ви били лево сметало. Ви сте ишли, господине Јовановићу, на преговоре 2007. године у Бечу. Ви сте ишли са Хашимом Тачијем, Марком Јакшићем и са Агимом Чекуом на преговоре. После ваших успешних преговора, фантастичан резултат је било независно Косово 2008. године. То је био резултат ваших фантастичних разговора и ваших фантастичних преговора.

28/1АЛ/ИР14.30 – 14.40

То је резултат те државотворне политике. Пре тога сте нам објашњавали да је то демократско питање. По чијем налогу сте пустили албанске терористе из затвора? Ко је то тражио од вас? А по чијем налогу сте примали Хавијера Солану, када ме држите предавања, на црвеном тепиху овде да уништите заједничку државу Србије и Црне Горе? Па сте нам уништили и заједничку државу Србије и Црне Горе, па сте онда довели до тога да Косово буде независно.

Не морате да ме слушате и ако ја све време пажљиво слушам. Није проблем. Зато што за ово нема одговора, за ово нема аргумената.

Није то радио само Војислав Коштуница, то сте ви радили, ви са њим заједно и са Самарџићем, којег помињете у свему томе, Самарџићем који је водио Канцеларију за Косово и Метохију и познат само по томе шта је пљачкао на Косову и Метохији и сада велики патриота, велики родољуб итд. Све велики родољуби.

Да ли је то ваша политика? Па нема проблема, кажите, а ја се видите не стидим да кажем отворено шта је моја политика и шта ћу ја да урадим и шта је то што радим, а то што ви, па нисте ви ти и нисте ви мерило које ће да ми каже - кажи на овај или на онај начин. Ја сам тај који водим земљу и имам одговорност према народу да чувам и децу и жене и мушкарце ове земље, да не иду у ратове, а да не учиним оно што сте ви учинили са Косовом, већ да чувам и КиМ, и да чувам Србију. Е у томе је разлика и то огромна.

Причаћемо наравно још о суштини, али сам данас само због једне ствари веома задовољан, веома задовољан што су људи могли да виде непостојање никаквих аргумената, а онда насиље, онда вика и насиље најгоре врсте у којој рачунају уплашиће некога.

Морате да разумете за разлику од „Колубара транса“, а то је синоним за пребацивање пара из Колубаре у поједине партије, постоје људи који имају своје идеје, којима је Србија живот и који ће да се боре за Србију, без обзира на то шта ви радили, без обзира шта Куртијеви медији у Приштини преносили или не знам који, у Хрватској и не знам који у Сарајеву. Лепо сте им помогли данас. Направили сте циркуску представу. Урадили све што сте могли против Србије да урадите и данас, показали да вам је Пословник важнији од Косова, да вам је то да сте много опаки и опасни, важнији од Косова и Метохије.

Честитам вам на томе и хвала вам што сте помогли да народу коначно покажемо ко сте и шта сте, јер ја то знам већ неко време. Имао сам заблуду наравно, великих заблуда, зато сам и са вама разговарао, показивао поштовање према многима, велике сам заблуде имао. Срећом више таквих заблуда немам.

Сада знам колико сте антидржавно орјентисани, антисрпски орјентисани и сада знам да једини циљ да Србија буде уништена, јер ово данас ниједном Србину са Косова и Метохије није било лепо да гледа. Ниједном Србину са Косова и Метохије ово није било драго да гледа. Овоме су се радовали само Куртијеви следбеници у Приштини и нико више.

Честитам вам на томе, не брините и од вас и од њих умећемо и успећемо да одбранимо Србију.

ПРЕДСЕДНИК: Сагласно члану 27. и члану 87. ставови 2. и 3. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да ћемо данас радити и после 18.00 часова, због потребе да Народна скупштина што пре размотри Извештај из утврђеног дневног реда.

Реч има народни посланик Бранимир Јовановић.

(Војислав Михаиловић: Повреда Пословника.)

28/2АЛ/ИР

БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала, председниче Скупштине.

Поштовани председниче Републике, поштовани представници Срба са КиМ, колегинице и колеге, одмах на почетку да кажем да ће СДПС и даље наставити да пружа подршку председнику Републике у разговорима са Приштином и ако некоме није било јасно и није разумео због чега то је из два разлога. Прво, што и председник у свом излагању рекао да не долази у обзир пријем Косова УН и да ће наставити кроз разговоре да се бори за интересе Србије и за интересе Срба који живе на КиМ.

Ту политику смо и раније подржавали из разлога што је то једна проактивна политика, политика која иде у сусрет проблемима, која тражи начин да их реше и сваки пут знамо када су се доносиле одлуке биле су то тешке одлуке, био је то притисак који постоји и од стране међународне заједнице који постоји и од домаће јавности, јер велика су очекивања од домаће јавности.

У свему томе треба бити довољно мудар да се нађе баланс да се пре свега заштити безбедност Срба и неалбанског становништава на КиМ, да се сачува економски напредак Србије и да се не угрози свеукупан интерес Србије.

Ми смо пре четири и по месеца имали једну седницу на којој смо такође разговарали о извештају Канцеларије за КиМ и тада, као и сада, мислим да смо показали одговорност, показали смо да се боримо за наше интересе.

Опет на почетку морам да кажем да сматрам да је било боље да се састанак заправо одржао онако како је првобитно председник Републике и предложио, да се састао са представницима посланичких група иза затворених врата. Једно је када је састанак такве природе, друго је када је састанак отворен за јавност.

Да смо тако разговарали сигурно бисмо имали један искренији, отворенији разговор, плодотворнији. Из различитих ставова увек на таквим састанцима може да се изроди једно квалитетно решење. Сада ми је јасно зашто неки нису били за такву врсту састанка. Једноставно, присуство камере је учинило своје. Представници неких странака су желели искључиво самопромоцију, да добију неки минут више у медијима, да добију неки минут више у ТВ дневнику. Нажалост, на тај начин се штети само интересима Србије.

Наравно, разумем и да је председнику као преговарачу много теже да нам изнесе све детаље на оваквој врсти седнице. Једноставно није све за камере. Тешко је отворити карте када су камере укључене. Сигуран сам да смо се састали као посланичке групе са председником да бисмо можда добили и детаљније информације, али наравно не бежимо ни од овакве врсте расправе.

У име СДПС ћу бити реалан, конкретан, изнећу наш став и о Извештају који се односи на КиМ и о ономе што је председник говорио, а то је француско-немачка иницијатива и по цену да се можда некоме то не свиди од слаткоречивости немамо ништа. Слаткоречивост неће нам ништа добро донети. Свако од нас може да испали овде неколико родољубивих парола, да се сакрије иза њих, да своју одговорност потисне у други план, али то није начин да дебатујемо у Скупштини о овако важној теми.

Не сме теме о КиМ да буде полигон за неко надмудривање и стицање политичког профита. Нама треба искрен разговор и да тражимо конкретна решења.

Извештај који је пред нама најбоље говори и осликава тренутак у коме се налазимо. То је тежак тренутак. У том Извештају се наводи да је у протекла четири и по месеца било 68 етнички мотивисаних напада на Србе на КиМ. Дакле, сваког дана у просеку.

28/3АЛ/ИР

Дијалог који се у том периоду водио између Београда и Приштине односио се само на то, односно једина тема је била да се смире тензије, да се дође до деескалације сукоба. А ми смо сада дошли у ситуацију да морамо да се боримо за елементарна људска права Срба који живе на КиМ.

Брзо се заборавља и напор и председника Републике и државног врха да се смире тензије на КиМ и претходних дана у медијима је доста било напада, а ево данас овде и у Скупштини и на председника и на председницу Влади и на посланике владајуће коалиције, а сматрам да је заиста председник као главни преговарач имао крајње поштен и отворен однос и према нама посланицима и према грађанима Србије и увек је отворено говорио о свему и извештавао нас о току преговора.

29/1МЈ/МЈ14.40 – 14.50

Када говоримо о француско-немачкој иницијативи, подржаћемо да се наставе разговори. Због јавности желим да се зна да то није споразум, то није решење, то је оквир за даљи наставак разговора. Да нам одговара, сигурно да нам не одговара, волели бисмо да буде бољи, али морамо да наставимо да се боримо, да тражимо решење, да извучемо максимум из тога, или да нађемо најмање повољно решење за нас, јер ситуација никако није повољна.

Такође, не можемо да игноришемо ни чињеницу да у тим разговорима када се воде преговори између Београда и Приштине однос није један према један, однос је два према један. Зашто кажем два према један? Европска унија и САД су посредници у тим разговорима, а знамо какав је њихов однос према Косову и Метохији. То је отежавајућа околност за нас. Са друге стране, свесни смо и да пет држава чланица ЕУ није признала Косово и Метохију, односно њихову самопроглашену независност и сигуран сам да наш преговарачки тим то вешто користи у свакој ситуацији када може.

Када коментаришемо даље овај оквир за разговоре, можемо да поставимо питање шта ће се десити ако га одбијемо? Шта ако кажемо нећемо да разговарамо даље, него ја се питам која је то алтернатива, шта нам је алтернатива? Да ли ћемо имати неки бољи оквир, да ли ћемо имати повољније услове за разговор?

Историја је показала да сваки предлог који нам је понуђен, сваки следећи је по нас био неповољнији него онај претходни. Подсетићу да смо још 90-их година имали најпре предлог јаке аутономије Косова и Метохије у оквиру Србије, па смо имали преговоре у Рамбујеу, па смо имали бомбардовање, онда је на ред дошао Ахтисаријев предлог, па самопроглашена независност Косова и Метохије, односно Косова, како они то кажу. Када погледамо њихове преговараче, сваки следећи је био екстремнији и радикалнији од оног претходног.

Ми морамо да наставимо да разговарамо, ми морамо да бранимо наш интерес, да повратимо интерес колико је то могуће, јер нам се пропуштене шансе сигурно неће вратити.

Такође сматрамо ни да замрзнут конфликт није добар, нерешена питања не иду у прилог никоме, она су само терет и за економију и за модернизацију друштва и државе и став СДПС да морамо да наставимо да тражимо решења, јер се показало, пре месец, пре два месеца да сваки конфликт који тиња прети да ескалира у озбиљан сукоб који може да наруши стабилност читавог региона.

У извештају су побројани напади на Србе на Косову и Метохији, побројан је и упад РОСУ на север Косова и Метохије, насилан покушај да се организују локални избори у општинама где је већинско српско становништво, и то нам само показује да морамо да идемо у сусрет проблемима и да их решавамо. Замрзнут конфликт доноси само несигурност и доноси само неспокој за Србе који живе на простору Косова и Метохије.

Није решење ни да жмуримо пред животом, да се правимо као да се ништа не дешава око нас, ми нисмо под стакленим звоном. Чињеница је и да догађај на геополитичкој сцени и те како утичу и преливају се на нас. Свет већ годину дана није исти као што је некада био, очигледно да и Европа због рата у Украјини жели на другачији начин да приступи овом нашем питању, не жели тињајући конфликт који може да ескалира у неком периоду.

Чињеница је и да следеће године иду избори за Европски парламент, а одмах после тога се улази у кампању за председничке изборе у САД и ту треба тражити мотив зашто, односно одакле потиче једна оваква иницијатива?

Ми не смемо да занемаримо ни нашу економску сарадњу са остатком света, али да погледамо статистику видећемо да је највећа сарадња управо са државама чланицама ЕУ, највеће трансакције, највиши трговински биланс се остварује на тај начин.

29/2МЈ/МЈ

Ко највише инвестира у Србију? Државе чланице ЕУ. Морамо да водимо и о томе рачуна када улазимо у овакву врсту разговора. Само економски јака Србија може да одбрани своје интересе. Што будемо економски јачи, пропорцијално томе ће расти и наш утицај и у региону и у Европи, а чињеница је да је наш утицај сада, односно наш спољно политички положај бољи него што је био некада. Сада неко жели да саслуша наш став, наше мишљење пита нас, раније то није био случај.

Такође, приметно је и да западне земље и САД у последње време чешће врше притисак на Приштину, па је амерички изасланик за Западни Балкан недавно рекао за ЗСО ће бити формирана без Куртија или са њим и сигурно је да можемо сви да признамо да нисмо навикли на један такав тон да се запад обраћа Приштини.

У овом тренутку нама треба прагматизам, а не популизам. Подсетићу да је СДПС пре више од пет година поднела конкретну платформу за решење Косова и Метохије. Знамо да нису то идеална решења, али су и тада била реална и сада покушавамо да стојимо са обе ноге на земљи када говоримо о овом питању. Знали смо и тада да је то најкомплексније државно питање и нисмо се крили иза популарних парола.

Наш предлог је био тада да се решава ово питање по фазама, да се крене од економских питања, да морамо да водимо рачуна и о заштити културне баштине, верских споменика и да наравно инсистирамо на томе да се формира ЗСО. Сигуран сам да када се формира ЗСО да ће она тада имати једну адекватну политичку снагу, да ће се на тај начин и решавати многа животна питања Срба који живе на Косову и Метохији, то су питања енергетике, питања пре свега људских права, али и остала питања из свакодневног живота.

Не постоји идеално решење за Косово и Метохију. Не постоји праведно ни за једну страну. Питање је само да ли је мање или више праведно? Али, ми морамо да наставимо да разговарамо са представницима приштинских институција, то је питање које датира још од почетка 20. века и не треба и не смемо да га оставимо неким будућим генерацијама да га решавају.

Пре ове седнице сам био оптимистичан па сам мислио да можда постоји начин да исправимо грешку из септембра, па да гласамо за овај извештај и тиме симболично сви покажемо јединство, али уверен сам, после ових немилих догађаја да је то сада немогуће.

Поштовани председниче, данас је најтеже седети на вашем месту, да је неко други било би му још теже. Неки мисле да би лако решили све проблеме да су у тој ситуацији и неодговорно се понашају и дају неодговорне изјаве баш зато што знају да нису у тој ситуацији, баш зато што знају да не доносе одлуке и да не сносе никакву одговорност.

Социјалдемократска партија Србије као државотворна странка, поред наравно већинског српског становништва, обухвата широк спектар чланова који су из различитих националних мањина и сви они јединствено дају подршку да наставимо разговоре и да ће плод тих разговора бити пре свега мир и напредак Србије. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

(Војислав Михајловић:Реплика.)

Каква реплика?

(Војислав Михајловић: Поменут сам.)

Значи, само овако.

Из ваше посланичке групе Горица Гајић тражи да реплику добије Бошко Обрадовић, Милош Јовановић. Добио је један и други и сад се поново јављате још и ви.

29/3МЈ/МЈ

ВОЈИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ: Господине председниче, једино ја овде имам име Војислав, нико други по имену поменут. Да ли схватате ви то?

Господине председниче државе, господине председниче Народне скупштине, даме и господо посланици, хвала што сте ми дали реплику.

Рећи ћу вам да ми није мило што председник државе искривљује стварност, јер један легитимни протест посланика и тражење поштовања Пословника, који је највиши правни акт у овом дому, протумачили сте као да је напад на председника. Све ми ово личи као раније - немој да се држимо закона као пијан плота. То безакоње води нас сигурно у анархију, па и у овом дому.

30/1МВ/МП14.50 – 15.00

Председник би могао вама да каже, када сам ја председавао 2004, 2005. и 2006. године, српски радикали, у којима је он био, добијали су више права него коалициона већина. Имали су реплике, чак су их и по српскохрватском тадашњем или српском језику звали диплике. Председник се сећа тога. Нико не зна шта вам смета два минута да чујете туђи став, туђе мишљење или да се одговори на оно где је посланик или посланичка група поменута.

Заиста не разумем, јер ако кренемо да је кршење Пословника нормална ствар, биће и кршење закона и Устава, а мислим да је то већ на видику. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Дакле, рекли сте ви сада шта сте хтели и шта сте имали. Само, тада када сте водили седнице, да ли се неко од народних посланика залетео да се физички обрачунава са председником Републике и да га пребија? Није. Вероватно зато што тада председника Републике није било на седницама и у расправи, као данас. Јел тако? И то је све по Пословнику?

(Војислав Михајловић: Ако ми дате реч, могу да вам одговорим.)

Реч има председник Републике.

Ви сте, као што сте видели, добили реч, говорили и нисте ни искористили два минута, а угасили сами себе.

Јесте ли угасили сами себе? Е, сада саслушајте мало.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Знате, целу прошлу седницу, било је 14 плус 11 сати, све време сте тражили повреду Пословника, опет је било Косово и Метохија, само вас је то интересовало, као и данас. Ви знате ко одређује и ко је увек и по Пословнику који сте сами доносили ко је одређивао има ли неко право на реплику или не. Данас мислите да имате право да радите шта хоћете, зато што је таква одлука донета да Србија мора да се сруши. Србија неће пасти ни данас, нити било када. Имали смо реплике и дуплике, господине, реплике и дуплике. Дакле, реплике и дуплике. Није важно.

Суштина је у томе да је опште познато колико права је опозиција у то време имала. То се сви људи сећају. То је било светско чудо колико је права било за опозицију. Толико често су председници долазили у Народну скупштину, да се то ниједном није догодило.

Још нам нисте рекли, а шта сте ви радили овде? Шта сте радили сви овде? Шта сте радили ту? Шта имате овде да радите? Шта сте хтели да урадите овде? Хтели сте да бијете некога, шта? Не, него шта? Хтели сте да објасните нешто?

Знате шта је резултат ваше политике, данашње политике? Ево да вам прочитам. Управо се појавило на Косово онлајн, господин Јанићијевић, то је председник Покрајинског одбора ваше странке, господине Михајловићу, Новог ДСС-а, подноси оставку на место председника Новог ДСС за КиМ због циркуса у Скупштини Србије.

Каже човек: „Подносим неопозиву оставку на место председника Новог ДСС за Косово и Метохију и то чиним због данашњег циркуса који смо гледали у Скупштини Србије.“ Каже Борис Јанићијевић и додаје да су га у одлуци подржале колеге из Градског одбора Новог ДСС из Косовске Митровице и да су заједно са њим поднели оставке.

„Целог себе сам дао у одбрани Косова и Метохије. Не желим да гледам овај циркус, зато и подносим неопозиву оставку на чланство у ДСС и на место председника Покрајинског одбора на Косову и Метохији и место председника Новог ДСС.“

Он истиче да најискреније није очекивао да ће, како каже, гледати овакве сцене у Скупштини Србије и то када се прича о Косову и Метохији. „Потпуно сам сломљен.“

Е сада, добро размислите јесте ли паметно урадили или нисте. Покушали сте да наружите Србију. Покушали сте данас да разорите своју земљу. Разорили сте себе. Разорили сте себе и ја вам честитам на томе и само наставите тај посао.

30/2МВ/МП

Хвала вам што сте дошли довде. Разумео сам ја шта бисте ви радили. Само, још једном да вам поновим, да имате у виду да то не можете да урадите и ништа више. Ја ћу увек да седим мирно и да се не померам, ма колико дивљали, ма колико клупе уништавали, ма колико скидали кравате јер сте много јаки, опасни и бесни, јер ја сам председник и мој посао је да штитим државу од таквих који су хтели малопре да је униште. Нећу вам дати да је уништите, као ни Куртију који је исто ово изводио, па сте од њега научили и направили и реплику и дуплику свега онога што је он радио у албанском парламенту у Приштини.

ПРЕДСЕДНИК: Небојша Зеленовић.

(Миодраг Гавриловић: Зашто ми не дате реч по Пословнику? Не разумем.)

Дао сам реч управо. Седите и саслушајте шта има да каже Небојша Зеленовић.

(Миодраг Гавриловић: Сат времена тражим право на реч по Пословнику.)

НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ: Захваљујем, председниче Скупштине.

Председниче Републике, директоре Канцеларије за Косово и Метохију…

(Миодраг Гавриловић: Јел нећете да ми дате реч?)

ПРЕДСЕДНИК: Зеленовићу, виче човек из Демократске странке. Видите и ви.

НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ: Какве то везе има са мном?

ПРЕДСЕДНИК: Да не буде после ко шта ради и ко кога омета. Исти ометају и вас сада, као што су малопре председника Србије и народног посланика ПУПС-а и народног посланика Социјалдемократске партије.

НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ: Ја вас само молим да ми обезбедите да говорим.

(Миодраг Гавриловић: Хоћете ли поштовати Пословник или нећете? Дајте ми реч по Пословнику!)

ПРЕДСЕДНИК: Само тренутак. А ви сви одосте?

(Миодраг Гавриловић: Значи, нећете поштовати закон?)

Не каже вама што урлате из Демократске странке.

Пазите сада, је ли ово отишла комплетна посланичка група, цео ДСС отишао? Је ли цео ДСС отишао и Монархисти, а вас из Двери остало двојца, а вас Заветника остао један? Па, није ваљда свима вама време за ручак у исто време или сте се опет префорсирали и уморили? Много смо радили.

Само да приметим, народни посланици и ви грађани Србије који ово гледате, значи још није ни три сата откуцало, пет до три је. Покупише се, овде више никог нема. У целом сектору је овде троје, четворо, вас слично и вас што галамите, вас је десет, вас из Демократске странке.

Извините, господине Зеленовићу, нећу да рачунам овај минут сигурно док је викао Гавриловић. Је ли тако беше?

(Миодраг Гавриловић: Тако је.)

Свака част, сигурно су поносни сви који вас познају, на ваше данашње понашање. Гавриловић, нек чују презиме.

(Миодраг Гавриловић: Ови могу да добацују, а ја не могу да добијем реч као представник народа. Овде причамо о правима посланика.)

Дакле, наставите, господине Зеленовићу.

Само сам, због људи који гледају овај пренос, а не могу да виде све шта се дешава у сали, хтео да поновим, да кажем да ови велики јунаци који су у кукавичкој групи, колико је њих било, 20, 30, колико је било јунака, хтели да линчују председника Србије, префорсирали су се за данас, дошло је до упале мишића и сада су сви изашли из сале.

Наставите, изволите.

30/3МВ/МП

А ви се слободно дерите, Гавриловићу, сигурно су сви одушевљени.

(Миодраг Гавриловић: Имам право да добијем реч по Пословнику. Нећете да ми дате реч?)

НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ: Поштовани председниче Скупштине, молим вас да пре него што почнем, дакле, не могу да наставим јер нисам ни почео, да ми само вратите ова три минута, јер од три минута ви сте два говорили, да ми вратите на почетак да могу да почнем да говорим.

Хвала лепо.

Дакле, пре него што изнесем политику коју Странка заједно има и од које не одустаје већ неколико година, а која је и те како исказана и у нашем „Зеленом договору за Србију“, која је била основ за прављење Коалиције Морамо на претходним изборима, морао бих једну техничку ствар да разјасним са председником Републике, јер сматрам да је у уводом излагању рекао једну ствар која просто не стоји.

Дакле, Посланички клуб Морамо заједно није позван ни на какав разговор. Ја сам проверио и знам да постоји институција председника и председништва и парламента и посланичке групе. Ја у посланичком клубу, зарад јавности и истине, нисам никакав позив добио. Пошто позив нисмо добили, а у њему би требало да стоји и када и о чему и у ком формату и у којим роковима разговарамо, ми као странка нисмо могли ни донети одлуку да учествујемо.

Када бисмо такав позив добили, председниче, вероватно би наши органи одлучили и онда бисмо видели да ли све то што у позиву стоји одговара и да ли ми можемо и желимо да разговарамо о томе. Свакако, истине ради, мислим да би било добро да то грађани чују. Мислим да је то одговорно у поступању једноставно. Поштујемо све институције.

Време је за велике одлуке. Србији треба визија Западног Балкана у 21. веку. Уверен сам да је поштовање принципа не мењања граница или административних линија, како неко воли да их зове, као што их наравно и зове, али и добијања јасне, реалне и временски дефинисане перспективе пуноправног чланства у ЕУ за цео регион, пут за добар живот сваког на овом простору, за свих скоро 20 милиона људи који живе на Западном Балкану.

31/1МЗ/ЦГ15.00 – 15.10

Сва кључна питања региона треба решавати истовремено. Залажем се за одржавање међународне конференције на којој би учествовали свих шест ентитета из региона, Европска унија, земље Квинте, а то значи САД, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Хрватска, а оваква конференција би требало да има два циља.

Први, договор о заједничкој одбрамбеној политици региона. Та политика би требало да буде потпуно усаглашена са спољном и безбедносном политиком Европске уније.

Други циљ је да буде формирана економска заједница Западног Балкана и да буду потпуно уклоњене границе за све економске активности. Економска заједница Западног Балкана би се као целина придруживала Европској унији, по прецизно договореном плану, са тачно утврђеним роковима и чврстим гаранцијама за добијање пуноправног чланства у Европској унији. Ово је политика. Ово је оно иза чега стоје посланици „Морамо заједно“, у нашем посланичком клубу, то је оно око чега смо се ми договорили.

Шта је историја? Ја верујем да је велики договор који је тада направио након Великог рата краљ Александар са Вудроом Вилсоном, довео до тога да се направи једна велика држава Југославија која је имала своју перспективу. У то време када се краљ Југославије договарао са америчком председником у Русији су бољшевици ратовали са белогардејцима. Немачка, наравно, није ни могла да се пита јер је изгубила рат.

Други покушај је успео да се направи један потпуно нови и другачији политички концепт, за који ја верујем да је заиста велика идеја, једна од највећих политичких идеја у 20. веку је била та Југославија која се десила онда када је Тито рекао не Стаљину 1948. године и када је направљен велики договор са Черчилом. Сви који памте најбоље године из тог периода, који често зову и „златним добом“, су се десиле због тога што су велика америчка средства, финансијске помоћи и уопште сва друга подршка стигла управо одатле.

Када су се Руси питали, уважена господо, ми смо имали пример из 1878. године и тај Санстефански мир, замало да останемо без државе, да се нису умешале западне силе, да није дошло Берлинског конгреса, ништа не би било од нас. Мислим да је добро да негде потпуно разумемо да никада у нашој историји без договора са Западом нисмо успевали да дођемо до великих одлука које отварају перспективу за добар живот људи на овим просторима.

Рат у Украјини је довео до геополитичког земљотреса. Тога смо сви свесни. Ми живимо у једном сасвим новом времену међународних односа. Пала је нова „гвоздена завеса“. Ви сте, председниче, рекли почетком прошле године, одмах након избијања сукоба, мислим да је био март месец, да треба да се сакријемо под камен док ово не прође. Али ово неће проћи. Ми смо на оној седници претходној на којој смо разматрали о Косову, ви сте рекли, ја сам о томе говорио, да не постоји толико велики камен под који можемо да се сакријемо, да једноставно ово није тај тренутак да се доносе велике и важне одлуке. Видим да сте сада изашли на другу позицију, јер сте и сами потврдили да сакривање под каменом није опција.

Србија треба да се одлучи. Србија треба своју спољну и одбрамбену политику да усагласи са овим новим приликама, а то значи санкције Русији. Вредносно, наша земља треба недвосмислено да изабере свет слободе који се темељи на заштити људских права, на слободним изборима, на слободи медија и на поштовању правне државе. Географски, као што сте и сами рекли, сви наши суседи, изузев Босне и Херцеговине, налазе се у НАТО пакту. Као што сте сами рекли, нико нас неће питати о тој ствари.

31/2МЗ/ЦГ

Поставља се питање како у оваквим околностима да дођемо до остварења овог првог циља, да дођемо до тога да имамо заједничку одбрамбену и безбедносну политику у региону. Просто, политика војне неутралности не може да заштити интересе државе и грађана Србије. Зато је важно да као земља направимо договор о заједничкој политици одбране и безбедности на Западном Балкану.

Одлуку о томе да ли ћемо да приступимо НАТО пакту или не Србија донесе на референдуму. Сада је тренутак да наша земља закључи билатералне споразуме, билатералне војне и одбрамбене уговоре са неким од својих суседа, ево, нпр. са Северном Македонијом и са Црном Гором.

Моменат је за велики искорак у односима Београда и Приштине. Сада је тај велики тренутак. На Косову и Метохији неопходно је конституисати Заједницу српских општина, која треба да има облик развијене аутономије, а до сада постигнути договори и различити модели аутономије који постоје иначе у Европи дају елементе за решење овог питања. Дакле, треба успоставити јасно правило да се Косово не може ујединити са Албанијом, молим вас. Косово се не може ујединити са Албанијом, то мора да буде правило, без сагласности Заједнице српских општина и Србије. О томе треба да се разговара. Када неко каже или пита шта је то тај велики договор, па то значи ево ове ствари.

Неопходно је недвосмислено загарантовати демилитаризацију Косова, тако да на овој територији није дозвољено формирање војске. Чули смо и сада колико је то важно за безбедност целог региона, за успостављање трајног и одрживог мира и стабилности. Такође, треба утврдити решење за сва имовинска питања, јавноправног и приватноправног карактера која су отворена између Београда и Приштине. Исто тако, треба успоставити и међународно јавноправни статус културноисторијских споменика на овој територији који су битни за национални идентитет Срба. Овакав споразум Београда и Приштине гарантовали би Европска унија, земље Квинте и Албанија. Такав договор који би се органски уклопио у наведени регионални споразум у одбрани безбедности и споразум о формирању економске заједнице Западног Балкана, по мом уверењу, може да буде основ за нову позицију Србије према питању приступања Косова међународним организацијама.

Не мора нико ништа, уважене колегинице и колеге народни посланици, да изгуби, ово није тренутак када нешто треба да се изгуби, ово је тренутак када треба нешто да добијемо, када сви треба да будемо добитници, свих шест ентитета Западног Балкана и сви можемо да будемо добитници. Питање је како се ми око тога договарамо.

Такође верујем, председниче, да нико озбиљан не сматра да је питање Босне и Херцеговине мање тешко од косовског чвора. Огроман број грађана ове земље не жели да живи у Босни и Херцеговини. То је истина, скоро па половина. Са друге стране, границе није могуће мењати без несагледивих опасности од новог рата. Због тога је неопходно и отворена витална питања за функционисање Босне и Херцеговине решити истовремено на предложеној међународној конференцији.

Уверен сам да је кључ за стабилност ове земље и очување њених граница стварање економске заједнице Западног Балкана. Неопходно је даље присуство међународних снага и на Косову и у Босни и Херцеговини, што би такође требало да буде део споразума свих на тој међународној конференцији. Ово би био додатан основ за те војне мисије, поред постојећих мандата које већ имају. Верујем да је дошло време за велика дела.

На крају, ви сте у својим излагањима рекли шта ми губимо. Рекли сте – ми губимо све. Шта добијамо? Рекли сте – скоро па ништа. Али основно питање је – шта тражимо?

31/3МЗ/ЦГ

Моје питање за вас, и то бих волео да добијем као одговор је – шта у овом тренутку ви преговарате и да ли нас овај преговарачки процес води у сигуран пут ка међународно уговореној демилитаризацији Косова? То је прво питање.

Друго питање – да ли нас овај преговарачки процес води успостављању мира и стабилности на Западном Балкану?

Треће, како је могуће обезбедити наше кључне државне интересе, међу којима је мир и стабилност у Босни и Херцеговини, ако не водимо истовремено преговоре о једном и о другом питању?

Четврто, да ли ви истински преговарате о сигурном, јасном и дефинисаном, ороченом путу ка пуноправном чланству у Европској унији?

Чули сте шта је наша политика, чули сте шта су наша питања, ја нисам видео да то неко нуди. Пошто то нико не нуди, а то је наша политика, ми овај извештај не можемо да прихватимо. Дакле, док то не видимо, уважена господо, уважени представници власти, не можемо да гласамо. То је позиција странке Заједно, то је позиција овог посланичког клуба. Хвала вам.

32/1ЈЈ/СЧ15.10 - 15.20

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Да ли сте ви нешто хтели?

МИОДРАГ ГАВРИЛОВИЋ: Цело заседање, ову седницу грубо кршите Пословник.

Прво, члан 103. нисте ми дали реч оног тренутка када сам указао да је дошло до повреде Пословника. Мислим да сте морали, колико год да вам је тешко да укажете на једну драстичну повреду Пословника, јер је непримерено да председник Републике, посланике назива дивљацима који су сишли са гране. Ми смо сви овде посланици.

ПРЕДСЕДНИК: Сад је говорио Небојша Зеленовић. Реч једну, али реч једну председник Републике изговорио није. О чему ви говорите?

МИОДРАГ ГАВРИЛОВИЋ: Управо сам рекао да ми нисте дали реч онда када се то десило, а то је било пре сат времена.

ПРЕДСЕДНИК: Немојте да причате свашта. Гавриловићу, да се не бисмо прегањали. Ви сте јавили за реч у време када је други народни посланик већ добио реч и говори и онда сте викали, сметали му, нисте му дали да говори.

МИОДРАГ ГАВРИЛОВИЋ: Не.

ПРЕДСЕДНИК: И шта сад причате?

МИОДРАГ ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам све време тражио повреду Пословника, има сат времена.

ПРЕДСЕДНИК: Ја вам кажем да измишљате сада. Не морате да објашњавате мени ништа, ту су народни посланици који су видели све. Јел хоћете да се гласа или нећете? Значи, нећете. Ајмо даље. Ко је још хтео реч? По Пословнику.

(Миодраг Гавриловић: Хоћу да се изјасни Скупштина о томе да ли је у реду.)

НИКОЛА ДРАГИЋЕВИЋ: Уважени председавајући рекламирам повреду члана 100, који каже - председник Народне скупштине када председава седници Народне скупштине ако жели да учествује у претресу, препушта председавање једном од потпредседника Народне скупштине.

Малопре док је говорио, колега Зеленовић, три минута његовог времена потрошили сте ви. Причали сте о кукавичјој групи, ручку и болу у леђима. Волео бих председавајући да ми објасните какве везе бол у леђима и мишићима, као и ручак има везе са одржавањем реда на овој седници?

Ако сте желели да се обрачунате са својим политичким противницима, сматрам да је требало да дођете да седнете у клупу, да се пријавите за реч и да то радите.

ПРЕДСЕДНИК: Ево сад ћу све да вам објасним, оно што сте питали, никакав проблем није, с тим што то није члан 100, али нема везе. Ево, сад ћу да вам одговорим.

Дакле, што се тиче питања посланичких група. Ја сам се уопште и јавио да интервенишем, зато што сте то време јели ви, сметали Небојши Зеленовићу да говори, ви са те стране, због тога сам се ја уопште и јавио. Кад год ви правите неки проблем, онда ја интервенишем, а не зато што сте дивни и за пример, напротив.

Што сте се залетали у ове клупе где седи председник Републике? Данас? Наравно да сам се огласио. Сада вам дајем објашњење које сте тражили. Какве то везе има са Пословником, са чланом 100. или било којим другим? То јесте кукавичко понашање.

Знате шта је још горе од тога, још горе од тога јесте када након тога понашања које је стварно срамно било данас, велики јунаци се покупе и оду сви заједно на ручак. Ето и то се, ето видите баш десило у том тренутку када ја објашњавам овим из ДС да не ометају Зеленовића, у том моменту се покупе и оду на ручак. Ваша посланичка група не знам где је, ова поред, ова Нада, монархисти и ДСС, сви заједно се покупили. Сада када овај кадар људи виде на телевизији, а шта мислите хоће ли да вас цене много?

32/2ЈЈ/СЧ

Због оног срамног понашања које јесте било и непристојно и некултурно и неваспитано и потпуно дивље, а онда и због овог заједничког одласка на ручак, као показатеља колико вам је свима стало и до Косова и Метохије и до ових људи који су дошли и прате ову седницу са галерије Дома Народне скупштине и до било чега другог. Хоће ли да вас цене више? Ево, чули сте малопре колико вас цене само пљуште оставке, али нећу о томе да говорим.

Ви сте се обратили. Право на одговор има председник Републике.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даме и господо народни посланици, мислим да је веома важно….

(Иван Костић: Молим вас, председниче Скупштине, право по Пословнику.)

ПРЕДСЕДНИК: Ако можете Костићу да сачекате само мало.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Да ли могу да вас замолим, јер нема никаквог смисла то што радите, једини сте. Да се не чудим што се овако понашате, један једини сте посланик који је остао ту и тражите нешто да вас нико поменуо није, али нисам ја председник Скупштине неко је други. То радите само да бисте унели немир и да бисте своју земљу разорили. Немам ја проблем са тим, када завршим ја, сигуран сам да ће вам дати реч, јер знам да ћете епохално нешто рећи. Знам сто посто, наћи ћете решење за спас Србије, колико још пара из Колубаре да узмете.

Дакле, поштовани господине Зеленовићу, пажљиво сам слушао шта сте говорили. Наравно, да сте извлачили из контекста део мојих речи и ја немам проблем са тим, барем је тај део био верно пренет. Да, говорио сам да је добро да се сакријемо под камен. Волео бих да можемо и даље и не мислим да је било безуспешно, неко време смо успевали, колико год је било могуће, али није било могуће и због свих оних у нашој земљи који су желели да нас открију испод тог камена и који би када имају разлога и када немају разлога подсећали нас – е, на заборавите драги наши, Србија није увела санкције Русији, мора хитно да уведе. Чак се неко и не би сетио, али где год одете, код кога год одете, прво кажете за своју земљу, а код вас поштујем, јер то не кријете, али видите Вучић још није увео санкције. Да кренемо да рушимо Вучића, јер још није увео санкције. Неки други су ми говорили пре избора да су они против санкција, а онда су рекли да ће Вучић 3. априла, дан после избора да уведе санкције. А онда су они 3. априла променили плочу и рекли да су они за санкције, а прошло је већ 350 дана, тај зликовац Вучић, још није увео санкције.

Не мислим да је наш интерес, наравно да је наш интерес у ЕУ и о томе сам, чини ми се веома прецизно данас говорио, али ми имамо и других интереса и управо због Косова и Метохије, али не само због Косова и Метохије, имамо и ми других виталних националних интереса због којих морамо са нашим традиционалним партнерима да имамо добре односе, и са Народном Републиком Кином и са Руском Федерацијом и са свима.

Што се тиче војне неутралности, војна неутралност је нешто што је Народна скупштина Србије изгласала. Народ у Србији мисли да је то најбоља политика. Народ жели да његова војска чува његово небо, његову земљу, а не НАТО. Ако хоћете да поднесете иницијативу за референдум, народну иницијативу, немам проблем, можемо да расписујемо референдум, али плашим се да резултат неће бити добар. Мислим да је важније да због Косова и Метохије и због безбедности Срба имамо добар однос са НАТО, да можемо да разговарамо са Кфором у сваком тренутку, да Кфор можемо да молимо да некога и нечије амбиције и жеље за урушавањем права Срба сузбије и да се понашају одговорно, као што су се понашали одговорно, морам да признам у највећем делу ове кризе коју смо имали и у децембру месецу и у септембру месецу и у јуну, јулу месецу. Дакле, сваки пут до сада. То је оно што је наш интерес.

32/3ЈЈ/СЧ

Не мислим даје наш интерес да улазимо у НАТО, и не само због онога што се догодило 1999. године, јер то су ствари које не могу да се избришу. Наравно да морамо да сарађујемо. Наравно, да морамо да тражимо и од непријатеља да правимо пријатеље, и од полупријатеља да правимо пријатеље. Све то морамо да радимо, али ово је опредељење Србије и не мислим да ће се скоро мењати.

Кажете, питање Босне и Херцеговине, тешко је питање и сада сам први пут чуо нешто што је врло занимљиво, ни мало потцењујући то, али сам први пут чуо да то долази из Србије, да неко жели да се свеукупни балкански проблеми решавају на некој Алти и истовремено да се решава питање Босне и Херцеговине са питањем Косова и Метохије. Мислим да је то додатно оптерећење за нас и плашим се да у свему томе бисмо само, да је у ствари циљ великих био да додатно понизи и Србе и Србију, али сам о свим таквим идејама спреман да разговарам зато што мислим да је важно да разговарамо, можда имате нешто што боље видите него ја, не искључујем ту могућност. Не чини ми се, али не искључујем ту могућност.

Кажете да ли се залажемо, имамо ли орочено чланство у ЕУ. Видите има у овом плану једна тачка која је за вас сигурно важна, ја је нисам износио зато што није лоша тачка, али она нам не даје никакве гаранције да ће од тога нешто бити. Та тачка говори, мислим да је седам или осам, немојте ме држати за реч, у овој иницијативи француско-немачкој, која говори о томе шта је потребно и како је потребно да се дође уколико дође до некаквог компромиса, да се дође до више инвестиција које ће доћи из Европе до заједничких бизнис конференција и веће подршке ЕУ. Пошто сам наравно улазио у детаље и разговарао са људима, па сам тражио да ми прецизно кажу шта је то, на то одговор још нисмо добили, као ни причу о ороченом чланству нити било шта друго. Не могу да вас обмањујем, овде и да вам кажем, имам и штап и шаргарепу. Немам шаргарепу.

33/1ВС/МТ15.20 – 15.30

Помирио сам се штапом зато што је то једино што искрено могу да кажем нашем народу, са при томе морам да водим рачуна и о безбедности и о миру, на којем сте толико инсистирали, зато што знам колико је важан, колико нема потребе да земља крвари, нити је тренутак, нити је потребно, нити је могуће, нити имамо снаге у овом тренутку да идемо против целог света, нити било шта слично. Зато је време да се понашамо озбиљно и одговорно.

Немам ја проблем када ми имамо различите ставове и различите погледе. Никад нисам имао тај проблем и увек ћемо моћи да разговарамо, не само на пристојан начин, већ поштујући једни друге. Не могу да разговарам са онима, и никакве им гране нисам помињао, не могу да разговарам са онима који су дошли да унизе Народну скупштину и да покушавају физички да се обрачунавају са онима који не мисле исто. Бедно је то изгледало. Толико јадно да немам речи. Нас је било срамота како то изгледа. Посебно и њихове симпатизере и чланове је срамота.

Да то урадите Србији на данашњи дан, то нико није могао да разуме. Да будете главна вест у свим приштинским медијама, због тога што сте дизали Пословник. На крају сте сви добили реч и шта? Шта сте епохално рекли? Шта сте епохално урадили? Па, ништа, као и обично. И све тако иде.

Дакле, што се тиче позива на консултације – нисам упутио позив на консултације, јер пре него што смо стигли да направимо писмено шест посланичких група се изјаснило да неће да дође на консултације, од осам опозиционих. Кога да зовем на консултације?

Ако сте заинтересовани да вам покажем нешто, мада претпостављам да сте видели, ја ћу то да учиним. Ако желите да чујете још нешто, примићу вас кад год хоћете, није проблем. Тајно, јавно, не јавно. Немамо шта да кријемо, не видим шта је проблем.

Могу да вам покажем шта год желите. Могу да вам кажем шта је још био садржај. Никакав проблем са тим немам, али не може све увек да иде у јавност. Шта желите, да откријемо сваку тактику, да обелоданимо све пред онима са којима идемо у преговоре? Што онда преговарамо? Што онда разговарамо? А себи дају за право да у себе имају поверења они који су највише оштетили ову земљу, а у оне који то свакако нису учинили тобож немамо поверење. Па, ко сте ви? Бог или неки судија?

Не мислим на вас, господине Зеленовићу, наравно.

Ко сте ви људи?

Ви ћете да делите батине? Ви ћете да објашњавате ко је издајник, ко је родољуб? Ви, ви који сте земљу уништили и разорили, и Косово и Метохију и Србију у целини? Да нам делите пацке и лекције зато што сте мислили да нико не сме да вам каже, уплашиће се ваше дреке, батињања или не знам чега.

Што се овога тиче, кад год хоћете добродошли сте. Спреман сам да разговарам ако имате идеје око овога. Ја нисам сигуран да је то паметно за нас, нисам сигуран да је добро за нас.

Бранимире, нисам се обратио. Ви сте за једну ствар у праву. Ми ћемо се суочити, кад говорите од енергетике до људских права, ми ћемо у наредном периоду да се суочимо са великим проблем. Дакле, биће хране све мање у Европи, биће је свуда све мање. Из много разлога, нећу у овом тренутку то ни да објашњавам. Ратни сукоб биће шири и биће већих размера.

Е, у толико да се вратим на вас, биће нам немогуће и кад хоћемо да се сакријемо, да се сакријемо. Не зато што немамо јасан став, већ баш зато што имамо сувише јасан став и према санкцијама, јер знамо како је изгледала Србије када је била погођена санкцијама, и не морамо да будемо међу свима који морају само да служе некоме ко је нешто урадио.

33/2ВС/МТ

Сад је проблем, људи, морате да разумете, сад је проблем, иако сам имао неку наду пре 20 дана да нешто може да се заврши, да уопште не улазимо у то ко ће да победи, ко ће да изгуби.

Мислио сам негде пре Давоса, док нисам видео тамо атмосферу и онда док нисам видео шта се десило са тенковима, мислио сам можда неко жели… Следе нам избори. Имаћемо изборе у Русији почетком 2024. године. Имамо изборни циклус у Америци, дефакто почиње на јесен. Дакле, већ ове године, иако се следеће године одржавају. Имамо изборе у Пољској на јесен. Имамо много избора који долазе, а нервоза је само све већа.

Нервоза је све већа свуда и нико неће да попусти. Оно што је Ноам Чомски рекао, поновићу – проблем је у томе што нико неће рационално да приступа решавању проблема. Ви не можете чак ни да објасните, трудим се да објасним на Самиту у Тирану, на Самиту у Бриселу, свуда, неће нико да чује. Ако сте то хтели да кажете, то сте у праву. Неће ни да нас чују када о томе говоримо. Али, можемо ли ми од своје политике да одустанемо тек тако? Знате, можемо ако морамо, ако су нам витални интереси угрожени.

Процењујем да нам витални интереси још нису угрожени, зато то не чинимо, а мислим да добро процењујем. Када будем проценио да су витални интереси угрожени Србије, нећу Србију да жртвујем због било које друге земље, нити било Влада Републике Србије, ни Парламент Србије, сигуран сам, али док можемо да се држимо наше политике слободарске, самосталне, независне, дајте да водимо ту политику колико можемо, политику војне неутралности.

То је наша политика, ми смо о њој доносили овде одлуке и да ли је добро или не, показаће време. За сада се видело да нисмо трпели последице, да их нисмо имали и да смо добро изабрали. Да смо имали исправну политику, видећемо како ће и у ком смеру то даље ићи.

У сваком случају, Бранимире предстоје велики проблеми, тек ће бити проблема и у енергетици, и у храни и у води и у свему другом. Не заборавите како смо и шта смо ми изгубили због литијума, то је била катастрофална одлука.

Све земље на свету сада иду у то, ми смо себи одсекли ногу, читаву ногу смо себи одсекли, и никада нећу разумети зашто. Док су сви други, сада чак и Олаф Шолц, јавно каже да Немачка иде у то, ишао је у Аргентину, Чиле, Боливију, не знам где све по Јужној Америци, само да би тражио приступ рудницима, зато што морају да се развијају и морају да иду напред, морају да брину о стопи раста, о опстанку немачке аутомобилске индустрије, а ми смо себи ногу одсекли. Уништили запад Србије, уништили Србију и њен раст, морамо о томе да водимо рачуна, морамо да нађемо нове изворе раста, морамо да видимо шта ћемо да радимо.

Пошто су неки говорили, каже, Вучић био на тајном састанку, не знам ни ја кад осми, девети, десети децембар, био на тајном састанку у Брисел.

Ево да вас обавестим како изгледа тај тајни састанак. Са мном било двоје министара и двојица саветника и ми ишли да разговарамо са потпредседником европске комисије о металима, минералима од злата, калцита и ја хтео да се прича о литијуму, али они не могу са мном да причају због наше неозбиљности око литијума. Ја то говорим људима сваки, они као замисли, то је нека велика тајна, или не знам ни ја шта све.

Замислите тајну причате са потпредседником Европске комисије о нечему и то је та велика тајна и то је тај страшни злочин који сам починио.

Али то су вам све те бесмислице, све те измишљотине, као и ове приче о издаји, што би рекао Владика Сергеј – издају помињу они који су одавно издали, петоколонаши о патриотизму причају и увек је тако. Шта да радите, да не кажем ја, нисам ја рекао, рекао је владика српске цркве, некако му то тако увек дође.

33/3ВС/МТ

А када их питате шта си то издао, шта смо то учинили? Па не могу баш да вам кажу, а ви можете безброј папира да им покажете, они баш не могу да вам кажу, али утолико горе по чињенице. Тако да, нема много секирације.

Што се овога тиче, да сматрам да је важно да будемо на европском путу, ма колико сам не могу да поднесем њихове неистине посебно у политици, од европског парламента, па на даље, и написали су у последњем извештају како су изненађени и запрепашћени због великог броја руских инвестиција и ја питам овог стручњака из европског парламента директно пред 20 људи, он стоји и гледа ме, ја кажем, наведи ми једну руску инвестицију пошто си то ставио у извештај и у Резолуцију.

Он ме гледа, збунио се, 30 секунди, непријатна ситуација, а ја кажем, једну сам ти тражио, јер си написао у множини инвестиције. Онда добијем одговор да се насмејете и да видите, али без обзира на то, ја знам шта морамо да радимо, када водите државу, ту нема игре, он каже, еј па видео сам постер, европарламентарац, видео је постер на путу од аеродрома ка Скупштини, о не знам руско српским везама, Гаспром изнајмио рекламу, па објавио неки билборд, па што ниси написао да си видео постер, него си причао о инвестицијама руским? Не видим проблем да има руских инвестиција, волео бих да их има, али их није било, рат је. Кажем, па где је та инвестиција, па има постер, каже.

То вам иде у парламент европски где се усваја против Србије, буквално. Јел то знак или разлог, да не кажем хвала, или да не кажем да нам је важно да добијемо 600 милиона евра, за пругу Београд Ниш, јел то разлог да не кажем хвала за 49 милиона за интерконектор између Бугарске и Србије, јел то разлог да кажемо да постоји нешто друго што ћемо да радимо? Шта је то друго?

Да ли ћемо да уђемо скоро у Европу, не верујем. Не због нас, сада они хвале наше реформе и у правосуђу и у правном систему, у свему другом. Неће због односа у ЕУ, тамо нико неће нове чланове, Украјина ће да инсистира, пошто знају да не могу да приме ни Украјину, тако неће ни нас, да себи олакшају.

34/1ГД/ЛЖ15.30 – 15.40

Нема ту велике филозофије, али можемо ли ми да се одрекнемо тог пута и да будемо успешни и у привлачењу инвестиција, ако хоћете, и у бар делу вредности које баштинимо? Врло тешко, јер онај који мисли да, сукобљавајући се са свима на западу, а да будемо тако мали, можемо да добијемо неку корист за наше грађане - не. Зато ћемо да водимо политику која је нешто између онога што сте ви рекли и између оних који су данас покушали да унизе парламент, покушали да туку људе овде у парламенту. Дакле, ми ћемо да водимо политику, колико год можемо, пристојне Србије, при чему вашу политику не сматрам непристојном, за разлику од неких других. Сматрам је не добром, али не непристојном и увек сам спреман да разговарам, да говорим са свим последицама са вама, да нешто и чујем, научим, није проблем у томе.

Ја мислим да је тај пут средњи нормалне Србије, који ће да чува мир и стабилност, који нам је свима тако важан, али истовремено и виталне националне интересе, једини могући пут за опстанак Србије. Све остало је, рекао бих, прогон Србије у амбис, у беспутицу и тамо одакле нам повратка нема, јер не заборавите колико смо људи изгубили и у иностранству, колико смо живота људи изгубили. Ми више немамо деце ни људи да поклањамо било коме, већ за њих морамо да се боримо.

Хвала вам што сте били пристојни у својој дискусији.

Увек сам спреман да разговарамо и ако сте заинтересовани за било какве податке, за било какве консултације, увек сте добродошли.

Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Повреда Пословника, народни посланик Предраг Марсенић.

Изволите.

ПРЕДРАГ МАРСЕНИЋ: Хвала, господине председниче.

У питању је члан 107. Достојанство Народне скупштине.

Морам ради истине да кажем. Значи, заиста нама није циљ да правимо било какав циркус. Ми смо изашли на конференцију за новинаре, а ви сте неколико пута поновили да смо изашли на ручак. То није у реду. То није коректно. То вређа наше достојанство. То заиста није у реду.

Значи, ви сте изнели нешто што је неистина, да не кажем неку грубљу реч, а тиме сте повредили члан 107.

ПРЕДСЕДНИК: Ви сте изашли на конференцију за новинаре?

ПРЕДРАГ МАРСЕНИЋ: Тако је.

ПРЕДСЕДНИК: Да ли сте неки захтев послали за то?

ПРЕДРАГ МАРСЕНИЋ: КадА смо излазили...

ПРЕДСЕДНИК: Да ли сте послали неки захтев за ту конференцију за новинаре?

ПРЕДРАГ МАРСЕНИЋ: Јел немамо право на ванредну конференцију за новинаре?

ПРЕДСЕДНИК: Нисте послали захтев? Е добро.

Ја вам верујем да сте ви отишли на конференцију за новинаре, а не на ручак. Ево, верујем вам све.

ПРЕДРАГ МАРСЕНИЋ: Зашто ви нас оптужујете да смо урадили нешто што нисмо? Заиста није у реду… (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДНИК: Значи, ево, верујем вам да нисте ишли на ручак, али да сте поднели захтев за конференцију, нисте.

(Предраг Марсенић: Мене је срамота вашег понашања.)

А јел вас није срамота вашег данашњег понашања? Срамота вас је? Добро. И треба да вас буде.

34/2ГД/ЛЖ

Да ли хоћете да се гласа? Нећете. Хоћете.

Јесте ручали? Нисте.

Реч има Небојша Зеленовић.

НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ: Председниче, сада сте превазишли самог себе. Дакле, ово је сад било баш…

Мислим на председника Скупштине. Извињавам се, да не буде неке забуне.

Дакле, ја сам разумео све ово што сте ви рекли, као што сам сигуран да сте ви разумели ово што ми негде мислимо да је решење. Ето, имам обавезу и потребу да вас упознам са неким стварима које не знам колико или да ли су вама познате, али баш на тим састанцима који су везани за разне војне савезе и уопште наша скупштинска делегација скоро је била у Бриселу и било је тамо врло интересантних састанака.

Ту су и неки посланици из СНС који су томе присуствовали. Дакле, можете да добијете врло конкретне одговоре на врло конкретно питање.

Дакле, од 30 држава НАТО-а, 26 чланица је признало Косово, четири није. На питање - шта је перспектива, па одговор је био - много је вероватније да ће ове четири, како бих рекао, да усагласе свој став са већином, него да се ових 26 обрне на другу страну. Тако да су трендови доста забрињавајући, а трендови које сте ви сада нама изнели овде говоре из месеца у месец, ево, сада проћи ће година, да наша позиција која је била пре годину дана није одржива. Дакле, политика војне неутралности, онаквом какву је ми сада видимо и знамо, просто, није одржива.

Санкције Русији, ми се од почетка залажемо за то и то нема никакве везе ни са економијом, нема никакве везе ни са емоцијама. Дакле, овде говоримо о националном интересу државе Србије и тога како она види свој пут у Европу, на западном Балкану. Просто је неодрживо да Србија не уведе санкције Русији.

Велика је штета до сада већ настала. За реноме, за позицију, за уопште, углед једне државе која хоће у ЕУ и сви посланици…

ПРЕДСЕДНИК: Завршите реченицу.

НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ: Имам време посланичке групе. Говорио сам само 12 минута.

ПРЕДСЕДНИК: Два минута је право на реплику.

НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ: Да, у реду.

Само да завршим мисао и завршавам.

Дакле, јако великим притисцима су једноставно изложени, најнормалнијим конверзацијама, сви представници, да ли они долазе из парламента, да ли из неких других институција. Просто, не можете да објасните, како је могуће да у тренутку када се дешава један овакав сукоб, Србија заговара неутралност. Можда у миру то може да буде опција, али у оваквом тренутку то је неодржива позиција за Србију и важно је да то… (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДНИК: То је више од два минута. Хвала.

Можете да сачекате да завршим одговор, па ћу да дам вама по том Пословнику.

Реч има председник.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Само желим да кажем једну ствар. Ако се сећате, јутрос, када сам говорио, господине Зеленовићу, овде, добацивали су ми, каже – па, не могу да буду део НАТО-а.

Пошто, као што знате, ви сте чули – у НАТО-у, а ја сам чуо – у преговорима које водим да постоји и те како идеја о томе да Косово приме у чланство НАТО-а. Хвала вам што сте то потврдили зато што такве ствари ја не могу да измислим, као што сам цитирао оне речи о повлачењу инвестиција и свега другог, не могу ни овако нешто да измислим.

34/3ГД/ЛЖ

Да, нажалост, таква опасност постоји. На то сам реаговао, рекао сам. Ми не можемо да будемо за неке земље неко ко ће уместо њих да доноси одлуку. Нисмо се бунили када су то доносили, али Косово за нас није земља, није држава и зато не можемо тако ни да се односимо.

Сада, ви кажете, не могу да разумеју у овом тренутку, а ја се плашим да разумеју, али да више нико неће да чује и нико неће да слуша. То је наш проблем. Разумеју они одлично. Знају они шта су урадили овој земљи и покушавам на сваком месту да им кажем.

Знате, када ви говорите о територијалном интегритету Украјине, који Србија подржава, јер поштује Повељу УН. Никада се нисмо изјаснили против Повеље УН и против територијалног интегритета било које земље, јер тиме смо чували свој територијални интегритет. Ја им кажем – људи, ако могу да вас замолим да не причате о територијалном интегритету, мислећи на територијални интегритет Косова зато што тог секунда свако ко има длаку на глави она му се најежи у Србији и нико не може више да вас слуша, јер се сви сете лицемерја како данас сте велики заштитници територијалног интегритета Украјине, а како сте лагодно и лагано срушили територијални интегритет Србије и верујте ми да ми замерају највише, као што знате, а сигуран сам да знате. Управо та паралела коју стално изговарам, зато што је она перфектно прецизна и тачна, али је проблем у томе што не желе да је чују зато што је воз кренуо, како би Тејлор рекао, нико неће да вас слуша и ја сам то покушао јутрос људима да објасним, неко је желео да чује, многи нису желели да чује. Зато нам је потребна одговорна политика и да идемо у преговоре и разговоре. Да идемо у преговоре и разговоре, иначе ћемо бити згажени. Ако то неко не разуме и ако је неко довољно бахат и арогантан, па мисли да је решење за то што ће да глуми скидање кравата, па ће да бије неког ког не може да бије и не знам шта све, то није ништа. То је само неодговорна и неозбиљна политика која се обија о главу онима који се тако понашају.

Дакле, ја мислим да је наша обавеза да чувамо војну неутралност, јер, не заборавите, нисам о томе хтео јутрос да говорим, и ви и ја понекад говоримо и са ниподаштавањем о митовима, некад с правом, а некад не сасвим.

35/1ДЈ/МЋ15.40-15.50

Мора да постоји нешто у души и у срцу нашег народа, да му одузмемо и то и да будемо баш као и сви други, а знамо шта су нам учинили. Одузели бисмо оно што је биће српског народа и грађана Србије, не само српског народа и зато мислим да је важно да чувамо самосталност и независност о одлучивању, да чувамо војну неутралност и зато и поштујемо Устав Србије. То су за нас важне ствари.

А да ли треба да идемо ка компромису, да ли треба да избегавамо замрзнут конфликт? Да, јер, онда ће нам се ако то не радимо, онда ће нам се све преточити и претопити у оно што смо имали пре месец дана, пре три месеца и пре пет и по и шест месеци, где само чекате један окидач. Тада када буде окидач, онда ће да вам кажу – па што није војска заузела, па што се не борите против НАТО-а? А ако кренете да се борите против НАТО онда ће да кажу увели сте нас у рат. Таквих неодговорних типова сам сит.

Зато, спреман сам да разговарамо увек, само оно што наш принцип мора да буде је да очувамо нашу српску политику, наш приступ и да се боримо да у Европи разумеју да нисмо ми ти који хоћемо да изазивамо сукобе, а они неће ни по том питању да слушају. Зашто? Мислио сам да је толико глупо што је Курти говорио као – Србија, „мали Путин“, хоће сукобе и не знам шта. Не, половини њих је то одговарало, да верују у те глупости и они су стварно веровали у те глупости. Сада је то нешто другачије, сада нешто мање верују када су видели Куртијеву неодговорност и све друго. Али да ли је то повољна позиција за нас? Па, није. Наравно да није.

Да ли се неко обрадовао разговору када га имам са државним секретаром Блинкеном? Па, не обрадује се нико, али да ли је то важно за нашу земљу? Морамо ли то да радимо, да имамо озбиљне и одговорне разговоре са другим, трећим човеком Америке? Па, наравно. Наравно да је важно и наравно да је то одговорно понашање. Све друго је потпуно бесмислено.

Тако да, ја мислим да водимо по том питању добру политику, поштујем наше разлике и верујем да ћемо у наредних два или три месеца имати поново неку расправу. Надам се не под оваквим условима, право да вам кажем. Схватио сам данас све о српској политици и све о великим јунацима и патриотама, више ми ништа од тога није потребно. Наћи ћемо начина да разговарамо и уверен сам да ћемо наћи најбоље решење за Србију, иако признајем ситуација по нас све тежа, али као што видите неки су мислили да нећемо издржати ни три дана, а ево издржали смо и 350 дана без последица по Републику Србију и економских, политичких и било каквих других.

То значи да то је озбиљна и одговорна политика, да се тврдо бранила, чувала, да је то политика са ставом, да је то политика која има значење. Ја ћу се држати те политике колико год будем могао и држаћемо се те политике колико год будемо могли. Хвала.

(Иван Костић: Реплика.)

(Зоран Зечевић: Реплика.)

ПРЕДСЕДНИК: Ви по Пословнику, па да наставимо даље, да ли је тако?

(Иван Костић: Реплика.)

(Зоран Зечевић: Реплика.)

Ви по Пословнику или ви?

(Иван Костић: Реплика, поменуо ме је…)

Сад? Не.

(Иван Костић: Пре десет минута.)

Не, није. Ви можете по Пословнику, да ли хоћете? Изволите.

(Иван Костић: Овлашћени представник нема право да одговори, да ли је тако? То је ново правило, шта је?)

35/2ДЈ/МЋ

Прочитајте тај Пословник већ једном, од августа месеца до данас, прочитајте га једном. Дао сам реч Зечевићу и сад ви њему сметате, а обојица гледате у мене.

Хоћете ли ви реч? Ако хоћете говорите, ако нећете не морате, има других који чекају. Нећете?

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Хоћу, како нећу.

ПРЕДСЕДНИК: Па почните.

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Поштовани председавајући, лично сам прозван именом и презименом од стране Александра Вучића, председника Србије…

ПРЕДСЕДНИК: По Пословнику сте рекли?

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Реплика.

ПРЕДСЕДНИК: По Пословнику сте рекли.

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Реплика, реплика.

ПРЕДСЕДНИК: Нећете по Пословнику?

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Реплика, молим вас.

ПРЕДСЕДНИК: Добро, следећи пут кад подигнете Пословник, да знате да то се иначе односи на јављање по Пословнику. Нов сте народни посланик, имали сте само шест месеци да то схватите, разумем да то још нисте савладали. То би било то.

Реч има Драган Марковић. Изволите.

ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Господине председниче, даме и господо народни посланици, Јединствена Србија ће подржати Извештај који је данас образложио председник Александар Вучић. Међутим, на почетку желим да кажем да данашња расправа ме је изненадила. Ако је то национално питање, патријархално питање, да бар око нечега будемо јединствени.

Ми нисмо данас били јединствени када је у питању заједница српских општина и да сви заједнички осудимо зашто се не реализује Бриселски споразум и све оно што је договорено када је у питању заједница српских општина.

Данас нико није поменуо, а то су патриотски националне верске партије две или три рушење надгробних споменика у континуитету, а посебно на дан када су биле Задушнице пре две-три недеље.

Господине председниче, нико није рекао да у селу Дрен код Лепосавића Албанци отимају имовину Србима и праве полицијску станицу где су присутни војници са дугим цевима и да ми који седимо овде и лево и десно око нечег будемо јединствени.

Ви нисте данас председниче предложили декларацију или резолуцију и да кажете „стављам на гласање“. Ви сте данас дали Извештај оног што се дешавало од последње седнице Скупштине Републике Србије. Значи, ја то не разумем. Извештај, ако је оваква дискусија на извештају, шта онда ми да очекујемо у будућности када треба стварно да донесемо неку веома важну одлуку и када је у питању и Србија и Срби који живе на Косову и Метохији.

Данас смо послали веома ружну слику у свет, па чак и Американцима, где смо успели да бар 10% променимо став Американаца који притискају сада Албанце да прихвате заједницу српских општина. Када они то буду гледали и цео свет, онда ће Курти добити ветар у леђа и понашати се много горе него што се понашао до сада.

Данас нисмо заједнички сви рекли - ево, слажемо се, и ми и ви, нећу да називам ни десне ни леве, све нас који присуствујемо овде, да је пуцано у српску децу и да заједно кажемо – ево, предлажемо председнику и парламенту да то уђе у записник, осуђујемо сви и тражимо да се по том питању изјасни међународна заједница. То су теме од виталног значаја за грађане Србије.

35/3ДЈ/МЋ

Видели смо да је покушај изазивања туча или тучњаве, не знам шта, ово није ни ринг, ово је парламент и ако то треба да нам буде нешто што ће да нас руководи, онда стварно ми смо залутали у овај парламент. Ако је неком стало до туче, ја имам кикбокс клуб, нека дође и тамо ћу сразмерно категорији његовој да му одредим неку девојку са којом ће да спарингује и да истресе мало своју главу и да каже себи - људи, ово је много озбиљно питање, а не да ми сат времена се гурамо на, нећу рећи бини, већ на подијуму испред председника Србије, председника парламента итд, како би остварили нека права која нису угрожена. У реду Пословник, али не могу по Пословнику да се из једне групе јављају њих петорица или петоро. Ја сам у парламенту дуго, никада то тако није могло.

Даље, председниче, само једну ствар вам замерам, што сте рекли - ми смо мали. Ми смо били мали пре десет година. Територијално смо остали исти, али смо економски и војно много ојачали.

36/1АЛ/ЉЛ15.50 - 16.00

На нас више не гледају као што су гледали пре 10 година светски моћници, на Србију, и да ми зависимо да нам они дају социјалну помоћ и да нам праве путеве, мостове, вртиће, итд.

У Србији постоји политичка стабилност. Зар би толико инвеститора дошло у Србију да не постоји политичка стабилност и сигурност? Ако нема те стабилности и не постоји сигурност, нико неће да донесе паре, да улаже и да прави фабрике и да ствара нова радна места.

Ви на сваком наредном састанку треба да објашњавате данашњи догађај, зашто и због чега се десио инцидент, када је најважније питање на дневном реду.

Да вам кажем, Курти може да изгуби једино ако ви уведете 5%, да неке партије не буду у парламенту. Не кажем ја да би те партије гласале за Куртија, али Курти и међународна заједница ће данашњи дан искористити, ону уку, буку и гурање на подијуму испред председника Скупштине, сви светски медији ће објавити. Али, неће они да објаве истину. Они ће да направе спин, пута десет, као што су урадили светски медији. Због тога је Србија и бомбардована, јер нису дали онакву слику каква је била, имамо конкретно Рачак и да се не враћамо у неку историју која није тако давна и шта нам се десило после тога.

Ја стварно молим све посланике који су у парламенту да се ми уозбиљимо и да себи кажемо да је стварно ово тренутак пре почетка трећег светског рата. Људи, јел пратите ви шта се дешава? А ми смо кућа на путу сваком.

Даље, овде се води рачуна домаћински. Све унапред имамо за две-три године. Сећам се, био сам исто у парламенту, била је рестрикција струје, па се возило пар-непар, па је било да не говорим шта све, да се не враћам уназад. Данас ми не бринемо за наредне две године за грејање. Имамо струју, имамо довољне количине горива, маркети су нам пуни.

Ево, пре пар дана водио сам 12 посланика у бечки парламент. И да вам кажем, ми се само око једног питања не слажемо, Аустрија и Србија, и то да они неће да повуку признање о независности Косова и Метохије, али су нас признали као економског моћника, могу слободно то да кажем, јер врло добро знају какви смо били пре 10 година, 12, 13, итд.

У Аустрији је све скупље најмање за 50% него што су цене у Србији. Почели су наши људи који раде у дијаспори да долазе, да се враћају, да отварају фабрике и да се запошљавају у нашим фабрикама.

Није демагогија кад се каже да је била плата 330 евра, сада је 700 и нешто, за две године биће и хиљаду. У Бечу 1.200 евра не вреде ништа. Значи, не вреде ништа. Конобар прима 1.200 евра, а треба му 1.450 да преживи. Толико када је у питању економско поређење наше државе и неке развијене државе у Европи.

Кад вас признају комшије, не да се ми хвалимо, чак та дама народни посланик, шеф Групе пријатељства Аустрије, видели смо се и пре три месеца, рекла је – ви сте мала Швајцарска на Балкану. То су њене речи. Није она то измислила. Тамо на том састанку било је 12 посланика из свих партија. Ја сам им рекао, на питање јесмо ми за Русију или Украјину, не, ми смо да престане рат сад и одмах. Ми нисмо за рат. Ми знамо врло добро шта доноси рат и колико жртава је имала Србија, итд, да вас сад не давим са том темом.

Рекао сам им, председниче, да знате, да рат једино може да престане када Украјинци положе оружје и кажу – нећемо више да гинемо. Били су и ваши посланици у делегацији.

36/2АЛ/ЉЛ

Други разлог због чега може да престане рат или ће престати, а већ су почели грађани ЕУ да излазе на улице, неће својим парама које одлазе у буџет тих држава да финансирају Украјину или већ не знам кога, да не будем погрешно протумачен. Једноставно, то ће се десити у ЕУ. Ја сам то њима рекао у њиховом парламенту. Мислите да су коментарисали нешто? Нису. Осим да нас је хвалио посебно посланик који се залаже да је Косово саставни део Србије из Слободарске партије.

Тако да где год одете, ви сте примљени на највишем нивоу, због Србије, због пасоша који ми носимо, јер знају да Србија никог не дира. Ми не освајамо туђе територије. Косово је саставни део Републике Србије. Никада није председник рекао – ми ћемо дати Косово а они ће нам дати то и то. Рекао је на почетку да смо војно неутрални и бићемо војно неутрални. Па, око чега се ми свађамо овде? Због политичког публицитета? Па, то ће да нас кошта, све грађане у Србији, политички публицитет, а посебно сам изненађен кад један човек који изазива тучу и испоручи његова партија Слободана Милошевића на Видовдан, а ова власт испоручи Хашима Тачија Хашком трибуналу. Знате која је то разлика? Мислите да је Хашим Тачи отишао сам у Хашки трибунал? Не, чак му је била и девојка, Мадлен Олбрајт, како се зове она баба-девојка, и она га је штитила. Али, захваљујући политици која је искрена, политици са материјалним доказима, сада се Хашим Тачи налази у Хагу.

Нећу да причам које ту све разлике постоје, не желим на данашњи дан да личим на њих, али их молим да се бијемо у груди да смо националисти, патриоте и да сам ја већи Србин, не знам, од Снежане, а Снежана од мене итд.

Данас, ако нас подржава мађарска партија, па нас подржали Бошњаци, људи, а ми Срби се свађамо, зашто то? Да са друге стране у оном папиру ништа не пише што се зове Извештај, да ћемо ми сада нешто да прихватимо или не знам шта. Замислите да није било Извештаја, сваког дана преко медија би било како председник ето нешто договорио на штету Србије и грађана Србије итд.

Ова држава, Република Србија поштује све грађане ма којој они нацији припадали и вери и имају сва права и не може ниједна држава да се упореди са Србијом. Зато ја молим посланике који су у парламенту, јер пазите програми страначки су слични. Нестала је идеологија политичка, а ми да се не свађамо око нечега што се зове наша помоћна зграда. Имаш кућу, а Косово ти је помоћна зграда и да не дозволимо да то неко искористи да нам узме зарад свађа које смо ми данас имали овде у парламенту. И да дође се потуку посланици и шта је то? Демонстрација силе. Ја их молим све, нису изазивачи нити ови са леве стране, нити ми који смо у власти, већ појединци из опозиције и то су скочили као у оном кавезу ММА, три метра. Нисам видео ни оног, како се зваше Жико, Мек Грегор. Ово је значи Мек Грегор, само не знам да ли има тетоважу по телу. Зашто то? Зашто?

Тако да, председниче, ви имате подршку грађана Србије. Грађани Србије су могли да виде данас. Ви нисте ништа урадили. Ништа нисте потписали, што не треба да потпишете.

37/1МЈ/ЈГ16.00 – 16.10

Нисте ви измислили фусноту. Шта је фуснота? Шта је била фуснота? Па, у преамбули стоји Косово је саставни део Србије. Шта је то? Ја нисам правник, а тешко себи могу да објасним, а могу да кажем за себе да се мало разумем у политику.

Тако да ће Јединствена Србија гласати за овај извештај који смо данас чули и очекујем да у наредном временском периоду они који су одлучивали о Србији годинама промене свој став и почну да поштују све те споразуме који су они састављали од Бриселског споразума па надаље. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Ко сад жели по Пословнику?

Ово је пријава од раније вероватно. Ви сте одустали.

ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Ма, све је јасно као дан.

ПРЕДСЕДНИК: Да, да.

Хвала вам.

Јел могуће да нико неће по Пословнику сада? Од онолико драме, цике и вриске, али добро, добро нек виде људи колико је све представа само била. Значи, од онолико свега, сад нико неће реч.

Добро, да и то констатујемо. Толико сте били ограничени и ускраћени.

Шта сад то значи? Да хоћете? Ви? Само ви? Још неко? Гајић.

ГОРИЦА ГАЈИЋ: Хвала председниче на датој речи.

Па, ја бих само да се осврнем на повреду Пословника члан 104. – ако се народни посланик у свом излагању на седници Народне скупштине увредљиво изрази о народном посланику, чији није члан итд, итд, ако се увредљиви изрази односе на посланичку групу. Можда се у овом излагању цењеног колеге Марковића није изрекла увреда на посланике, већ на Косову и Метохију. Речено је – Србија је зграда, а Косово и Метохија је помоћна зграда.

Немојте, да отћутимо такву једну квалификацију. Косово и Метохија није помоћна зграда у Србији. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Ипак сте се беспотребно јавили.

104. је реплика. Не да нико није хтео реплику, него нико није хтео ни по Пословнику.

ГОРИЦА ГАЈИЋ: Увредљиво, увредљиво.

ПРЕДСЕДНИК: Па сте ви на крају да не буде да неће нико хајде ја ћу.

Господине Марковићу, по Пословнику само.

Реч има Драган Марковић Палма.

ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: По Пословнику.

По пословнику само. Члан 107, 106. и 55.

Овако, госпођа дотична ми је замерила што сам рекао да је помоћна зграда, а она и њена партија и у куће и у помоћне зграде и у штале је уселила 1800 Шиптара који су пуштени из српских затвора, 1800.

Само ви немојте да ми спочитавате да сам ја то рекао. Нисам рекао да ћемо дати помоћну зграду, али ко је пустио те Шиптаре, Аљбина Куртија, Флору Бровину. Не верујем да знате ко је Флора Бровина. Јел знате ко је? Нема појма.

Да не улазим даље, то је то.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Не сматрам да сам повредио Пословник, ни везано та 104. ни ово сада за 107.

Да ли било ко жели да се изјаснимо?

Нема потребе. Хвала.

Само да приметим још једном да толико не може да се говори, да када питам ко хоће, неће нико. Идемо даље.

Реч има Милица Ђурђевић Стаменковски.

37/2МЈ/ЈГ

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Поштовани председниче Републике Србије, поштовани председавајући, уважене колеге народни посланици, данас је са места председавајућег опет покушај једног манерва, спречен од стране опозиционих посланика државотворне опозиције, јер смо се борили за реч, борили смо се за прилику да изнесемо своје ставове, да укажемо на повреду Пословника, јер онај ко не поштује Пословник, тај не поштује Устав. Онај ко не поштује Устав, тај не поштује државу Србију. онај који не поштује државу, наравно да не поштује ни грађане Републике Србије.

Устали смо из наших клупа, не да бисмо се са било ким обрачунали, понајмање не физички, устали смо зато што сте нас чули, али нисте желели да на било који начин одреагујете у складу са вашим овлашћенима, на које смо данас били принуђени да вас поново подсетимо.

Неистина је да смо били на ручку иако нисам знала да је забрањено јести. Први пут чујем да је то нешто што је прекршај, што је кривично дело, али оно што свакако јесте кривично дело јесте кампања коју сте водили против лидера државотворне опозиције, укључујући и члана моје породице, дакле, мог супруга, немам шта да кријем. Ово су насловне стране новина које су мегафон ове власти, где сте нама свима нацртали мету на челу и где сте нас оптужили да данас планирамо да запалимо ову Скупштину и то пазите молим вас, морамо да дамо свему овоме један нови тоналитет. Каже – по налогу Руске Федерације.

Дакле, мегафони ове власти, режимски, портпарол Драган Ј. Вучићевић оптужује Руску Федерацију да планира да пали Скупштину Републике Србије. Ја нисам знала да су дипломатски односи Републике Србије и Руске Федерације у тако заиста лошој фази. Али, ту је амбасадор Хил који је на неки начин потврдио ову изјаву Драгана Ј. Вучићевића и надовезао се на њу, тврдећи да су односи Србије и Русије све слабији, да га парафразирам.

Дакле, Хил је постао отприлике тумач наше спољне политике, Хил је постао очигледно некакав управник, као да смо ми некакав концентрациони логор, некаква колонија и дао је себи за право да тумачи спољну политику и позицију Републике Србије.

Председник републике је на један велики хришћански празник, на Јовандан дао саопштење у једној реченици. Казао је и овде је то више пута поновљено да је Србија спремна да ради на концепту и примени понуђеног плана, кажете господине председниче, уз једну резерву. Дакле, ви према француско-немачком ултиматуму имате само једну резерву. Дозволите, да у Србији постоје и друге снаге које имају више резерви.

Да ли смо због тога лажне патриоте? Да ли ћете због тога да гледате шта смо јели, шта смо пили, да се четири дана бавите пластичном флашом док земља гори. Тврдите да земљи никад није теже било, игноришете став Српске православне цркве. Па, ако смо се ми огласили неоправдано, зар то тврдите и за наше архијереје? Зар то тврдите и за патријарха Порфирија, за његову светост?

Они су ти који су позвали управо на одбрану овога што ми данас заступамо, на одбрану Устава Републике Србије. Кажете – екстремни су они који бране Устав. Ту реторику чула сам од Борка Стефановића, а обећали сте да ћете његове споразуме да укинете. Њега зовете да буде дописник „Информера“ да потврди ову вашу тезу да смо ми насилници, дивљаци, мишеви, како нас је називала потпредседница Скупштине Сандра Божић, пре неколико дана, штеточине како нас је називао председник Народне скупштине Републике Србије, такође пре неколико дана у јавном простору.

Понављам, никада никога нисмо увредили. Ниједну ружну реч, нити лошу квалификацију нисмо изнели ни о коме, али се поставља питање да ли вас вређа наш став о француском-немачком ултиматуму.

38/1МЗ/ИР16.10 – 16.20

Причали сте о последицама шта ће се Србији десити уколико га не буде прихватила. Све оне речи, чувене синтагме о економском тигру, потпуно су бачене у прашину. Уместо инвестиција нових радних места, фабрика, чујемо – повлачење, изолација, санкције, губитак радних места. То су речи биле председника Републике приликом обраћања грађанима Србије, када је пред нас поставио дилему Устав или ултиматум, бити или не бити, ови људи овде у име пола милиона грађана, пред избором Устав или ултиматум вам кажу – председниче Републике, Устав.

Устав не може под ноге. Кажете – решиће се крај косовске кризе. Тачније, они протагонисти француско-немачког ултиматума или плана кога сада називате нон-пејпером, па ако је нон-пејпер, шта кријемо онда ми, људи, овде. Шта имамо да кријемо? Дајте да разговарамо онда о свакој тачки понаособ. Речено је пре неколико дана – не можемо о свему, сада можемо делимично. Кажете – нема консултација. Ваша је обавеза била, све и да је само једна посланичка група желела консултације, да их спроведете.

Поставили сте питање, ви сте рекли да ваша реч има тежину. Ви сте рекли –

не дам Газиводе, па сте рекли да ћете да поднесете оставку на место председника странке, па сте пре тога рекли да нећете ни да се кандидујете, па сте рекли да нећете да идете у Тирану. Све то ајде да разумем да је у жару политичке борбе неки пут изнет одређени став иза кога не можете да станете, али рекли сте да ћете одржати консултације. Ја вас сада позивам, зарад истине, зарад грађана Републике Србије, признајте поштено да ли је на Андрићев венац стигао допис Српске странке Заветници, где вам тражимо да одржите реч и да одржите консултације. Кажите да ли ја лажем када ово кажем.

Зашто су консултације биле важне? Управо да не бисмо имали овакве насловне стране где нам цртате мету, ово подлеже кривичној одговорности. Оптужујете нас да ћемо, па нису ову Скупштину рушили они који су носили рубље, него доларе у штепаним јакнама, они који су носили рубље нису рушили Скупштину, а ти који су носили доларе у штепаним јакнама и рушили ову Скупштину, знате где су данас, ено их аплаудирају вашем француском-немачком плану. Затим на шта желим још да укажем, поставља се питање, није спорно, научила сам ја на добацивања, мени то чак негде и прија, просто ме подсети против чега се борим.

Кажете – последице ће бити катастрофалне. Да ли можемо данас да отворимо полемику какве ће последице бити уколико пристанемо на овај план? Указали сте само да имате једну резерву према француско-немачком ултиматуму. Хајмо заједно просто ово да пређемо зарад истине, хајмо да се бавимо оним што је тема седнице, а не ко је лажни патриота. Ко сте ви да издате сертификат да ли сам ја лажна или сам права? Ко сте ви да то кажете? Одакле вам право? Којом справом мерите, јел имате крвна зрнца? Шта је параметар лажног и правог патриотизма? Ако ви тврдите да су лажни они који кажу да је Косово део Србије, па онда испада да у Србији нема патриота, пошто велика већина Србије то тврди.

Каже – стране ће међусобно развијати нормалне добросуседске односе. Па у међународном праву стране су државе. Има ли неко образа да ме демантује да то није тачно? Амерички амбасадор у Приштини, на кога се и Хил одавде позива, и каже да ће он дати завршну реч када је у питању Заједница српских општина, каже – Заједница српских општина по Уставу и законима Косова. Па зар не видите, људи, да нам продају рог за свећу, па зар не видите, побогу, да иду ка томе да та заједница српских општина нема овлашћења ни ловачког друштва, јер ловачко друштво макар има неку ваздушну пушку. Ми смо наше Србе разоружали на северу Косова и Метохије укидањем цивилне заштите, 714 припадника цивилне заштите је практично суспендовано. Зашто? И причам о безбедности нашег народа на Косову и Метохији. А ко да гарантује ту безбедност? Да ли ту безбедност треба можда да гарантује КФОР?

38/2МЗ/ИР

Кажете, КФОР ће да буде тај који ће да одлучи да ли ће дуге цеви да буду на северу, дуге цеви носи РОСУ. Видели сте да се РОСУ не помиње. Помиње се косовска полиција. Ја овде износим аргументе и молим вас, просто зарад интелектуалног поштења, да ми касније одговорите аргументовано на сваку ову ставку, без извртања теза. Нисам дошла овде да се с вама надгорњавам. Дошла сам да чујем одговоре на питања. Како кажете – не можемо да спречимо? Каже, спречићемо дуге цеви на северу, јер ће то да уради КФОР. Који КФОР? Онај исти што вам је рекао да не можете да вратите војску и полицију и оружане снаге на Косову и Метохији, онај исти који је бацио Резолуцију 1244 под ноге. Који КФОР? Онај исти на чију одлуку нисте хтели ни да се жалите у Уједињеним нацијама и нисте ни желели да позовете поново истрајно на Резолуцију 1244.

Јако је добро познато ваше правничко искуство и нема сумње да знате за тзв. естопел правило које су англосаксонци уврстили у међународно право, које се примењује тако што кад једна држава не поступа, јако је важно, саслушајте, молим вас, ово је много битно, када изађе државни званичник и да изјаву, као што је урадио министар војске Вучевић, који је рекао да Заједница српских општина треба да буде формирана по косовском уставу и по косовским законима, уколико држава Србија, прошле недеље је рекао, погледајте мало и прелистајте штампу, немојте се бавити само нашим пластичним флашама на столу.

Дакле овако, ако не реагује држава, према естопел правилу, он је дао легитимитет независности тзв. државе Косово. Тако је Норвешка изгубила Гренланд. Тако је Велика Британија изгубила приступ мору, због примене овог правила. То су озбиљне ствари и то су чињенице на које се овде ја сада позивам.

Што се тиче тога ко коју воду пије, говорите то у Србији где се уџбеници штампају у Хрватској, где су хрватске фирме окупирале српско тржиште, и то не само за време претходне власти, него за време ове власти, где овог тренутка заједно са РФЗО-ом док ја ово сада говорим се врши продор и монопол хрватских фирми на продају ортопедских помагала у читавој Србији. Говорите то где смо ми спречили да на тендерима у Новом Саду хрватске фирме добију могућност да продају бројила. Ви то јако добро знате. Говорите то у Србији где премијерка има два пасоша, од тога један српски, други хрватски. То говорите.

Узгред буди речено, да поставим питање сада овде у име свих нас, где је Ана Брнабић? Јел на шопингу у Бечу или у Венецији? Где она данас шопингује? Где је овде да изађе и да каже да је шопинг важнији од Косова и Метохије? Па има нас којима није важнији шопинг од Косова и Метохије, има нас. Ми данас овде бранимо државу и не можете квалификације антисрпске и антидржавне елементе да припишете нама ни у ком случају, ни у ком случају.

Ја вас позивам, све шефове посланичких група, да одржимо заједничке консултације, да припремимо закључак Народне скупштине, да резултат данашње седнице буде закључак Народне скупштине у којој ће сви ваши даљи преговори бити ограничени црвеним линијама. Не можете ви да дођете у ситуацију да вам неко каже – морате одмах да одговорите. Па ви сте малочас пред нама признали да су они од вас тражили да ви моментално одговорите. Па где је тај међународни углед? Па где је то поштовање у свету? Па којој земљи је изречен такав ултиматум као држави Србији? Па где су ти пријатељи европски и силни? Па шта уради Тони Блер од толиког саветовања, кад смо овакав ултиматум добили? Па зашто смо га плаћали? Па зашто плаћасмо Гузенбауера, па Тонија Блера, па чему они поздрави са Ангелом Меркел, ако нисмо научили барем нешто из онога што је она рекла.

39/1ЈЈ/МЈ 16.20 – 16.30

Рекла је да су Мински споразуми били превара, односно куповина времена. Па, зар не видите да и нама то потурају, да нам потурају правно обавезујући споразум, да хоће да нам ударе нису Косова и Метохије помоћна зграда, Косово и Метохија су темељ и тај темељ ми бранимо.

Сад ћу вам још нешто рећи. Чланство у УН, за које тврдите да нећете дозволити, није једина ствар која је важна, Потребно је да кажете, изађите пред грађане Србије, ако нам они нуде нешто што је добро зашто нам прете? Ако је француско-немачки ултиматум користан за Србију, чему онда таква изнуда? Зашто нам заврћу руку? Чему долази да вајна велика петорка, нисам знала да је Италија толико велика и толико утицајно у геополитичким круговима. Искористите ваше пријатељство за Мађарском, позовите их да приложе вето када је чланство тзв. Косова у НАТО посреди.

Зар ћете да дозволите, председниче Републике, чланство тзв. Косова у УНЕСКО? Зар ћете да дозволите чланство тзв. Косово у Интерполу? Да праве листе за одстрел и да они оптужују Србе да се предају светиње њиховој културној баштини?

Ја вас сада позивам и кажем вам, дајући реч данас овде и дајући заклетву, ако сте спремни да одбаците свако слово француско-немачког ултиматума Милица Ђурђевић Стаменковски се више неће бавити политиком, од вас тражим да са тим ултиматумом ово урадите. Ево, ово, а ја не морам више никада да се бавим политиком, не треба ми никакав политички поен. Нисам овде да скупим три ваша гласа у Сопоту и два у Бегаљици. Не требају ми гласови.

Боримо се за Србију, боримо се за државу. Ово је једина униформа коју ми носимо, ово је порука, не ултиматуму. Нема предаје, живела Србија! Не дамо Косово и Метохију. Ако сте спремни да заједничко носимо ово ми ћемо се са вама борити. Станете ли преко пута овога у нама ћете имати најљућу опозицију и највеће противнике. Догодине у Призрену. Живела Србија!

ПРЕДСЕДНИК: Само полако. Ко виче? Ви горе да не вичете.

(Добацивање са галерије.)

Ако не можете да се контролишете изађите. Само једна ствар. Ово смо завршили као што видите и решили. За ово што сте се обратили мени шта је било штетно. Јесте видели да смо завршили са тим тако што сам замолио да се удаљи човек? Е, добро. Ако се видели одлично.

Што се тиче овога где сте се обратили мени две ствари само шта је штеточинско понашање, а шта није? Мислим да видите на основу насловних страна које су изашле сада у приштинским медијима. Ако је идеја била да се буде користан на тај начин ја вам на томе честитам, дакле ако то смарате корисним.

Једно питање сте упутили везано за поштовање Скупштине и ко је Скупштину рушио. Само ја да вам кажем, ови који седе поред вас, ви сте то можда заборавили, али ја нисам. Недавно сте у мом присуству на једној седници за Милоша Јовановића рекли њему у лице да је Скупштину рушио, да је Скупштину палио, његова странка да је то радила, да то могу само најгори на свету. Видите, како ја то нисам заборавио, запамтио сам. Е, сада, ви овде кажете – где су они што су Скупштину рушили? Ево су ту поред вас и на те ваше речи да ствар буде само још комичнија, тај Милош Јовановић аплаудира. Е, само то да имате у виду.

Нећу да причам о броју пасошу, а за Пословник најбоље су вам рекли Срби са Косова и Метохије када су рекли оно Косово није Пословник ја немам шта да додам.

Реч има председник Републике.

39/2ЈЈ/МЈ

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Видите, желим само да, ако могу да вас замолим само се стрпите да једанпут одговорим, па онда узмите Пословник, изаћи ћу ја на два минута, није проблем, цео дан имате предност и да бијете људе и да радите шта хоћете све имате предност и да лажете и да измишљате све имате предност цео дан. Сад ћете народе да чујете како ово изгледа, како је ово само лепо звучало када ударате по некоме ко нема времена и нема могућности да вам одговори. Видите, ако могу да вас замолим само мало.

Видите, чули сте сви малопре да је госпођа Стаменковски рекла Ана Брнабић где је, у шопингу? Није. Рекли се шта ће нам жена која има два пасоша хрватски и српски, како вас није срамота што лажете, има један једини српски пасош, пасош Србије има Ана Брнабић. За разлику од вашег Милоша Јовановића који има француски, а она има само српски. Како вас није срамота да такве лажи износите? Како вас није стид да такве неистине износите?

Дошли сте да нам кажете овде о метама, донели Информер, кажу, замислите скупљаће се, па ће да упадну у Скупштину. Па, зар не радите то? Него вас се мало скупило, скупило вас се неколико стотина, па не можете да запалите. Па, то сте покушали данас. Нажалост, је изгледа имао исправну иноформацију и то је цртање мете. Кажете, никога нисте увредили? А шта смо ми сви овде глуви, луди и болесни? Цела Србија је видела шта сте радили. Па, ви сте писали људима, издајници, ваљда полазећи од себе и донели им те пароле овде. Имали горе увреде и теже увреде? Вама да је то неко рекао, вама када неко каже, да сте антидржавна странка, а јесте, као и ове друге, две, јесте антидржавна странка, то није никаква увреда, то је чињеница. И, није баш никаква увреда. Ако то неко не сме да вам каже у политици, а шта онда сме да вам каже? Шта онда мора да вам каже? Што сте измислили за Ану Брнабић? Што сте измислили то за њу? Пало вам напамет, онако да увредите некога. Хтели сте да кажете, погледајте мене, ја сам права Српкиња, а она је некаква Хрватица, још је и хомосексуалац, па баш да покажемо људима, да укажемо на ту разлику. Јесте ли то мислили да кажете? Што сте измислили цео случај? Што сте целу причу измислили?

Четири пута сте помињали неку воду. Да ли вас толико буни и толико вас мучи то што сте сами урадили, није нико други. Нико не би ни приметио, у животу нисам приметио никакву воду. Нигде ништа нисам изговорио о томе. А шта се десило у ствари, поштовани грађани Србије? Да знају људи у Србији. Седели ови јунаци, скупили се, и сада шта ће да попију и од свих пића узели Хрватску „Јану“ да пију. Немам ништа против, на тржишту Србије, легално, плаћају порез људи, све у реду. Није проблем у томе што су пили Хрватску „Јану“, него што су видели да су пили Хрватску „Јану“ па су је склонили, па су направили другу слику. Па, показали слику без „Јане“. И, сад за то сам ја крив и за то смо ми овде криви. Ми смо криви, а не ви који показујете људима да се у ствари бавите циркусом, да се бавите презентацијом „Јане“ и отписивање „Јане“. То вам је цела политика. Показујете ту мајицу, тих мајица „Нема предаје“ одштампала је наша странка, не ваша, 50 хиљада таквих мајица, тек толико да имате у виду и хвала вам што их носите. Хвала што носите, важно је да знате то.

Ја вам данас пет пута кажем, да у том плану нема добре реченице и никога не лажем ништа, јер смо ми на најозбиљнији начин… молим вас, немојте да добацујете, јер то што вичете, не појачавам, то што глуматате, не појачавам вам аргументацију ни најмање. Немојте да се секирате. Дакле, пет пута им то поновите и пет пута им кажете, да ћу увек изабрати Устав, да знам шта ми је дужност и да ћу поштовати Устав, а они кажу, погледајте како је то покварено иначе смишљено. То су смишљали данима, имамо са једне стране Устав, а са друге стране ултиматум. Ови воле ултиматум, а ми волимо Устав.

40/1ВС/МП16.30 – 16.40

И џабе што им ја 10 пута кажем, не, поштоваћу Устав. Не, не интересује их то. Они ће да наставе и да измишљају да сте рекли управо супротно. Баш као и ово за Ану Брнабић, а при томе ће друга држављанства да заборављају људима.

Каже, па где нам нестаде онај економски тигар. Па што се спрдате са својом земљом? Вама не одговара да су плате и пензије веће. Не одговара вам да градимо путеве и пруге, пошто сте их много изградили и ви и ваши ови из антидржавног сектора. Које сте то путеве изградили од Колубариних пара када сте их узели? Које сте то путеве, аутопутеве изградили од 2000. до 2012. године? Реците ми их. Оно четири пута од Фекетића до Малог Иђоша, што је Милошевић три пута пре тога отварао. Јел има још нешто да сте изградили? Јел има још нешто да сте Србији оставили? Нема ништа од тога.

Каже – а, сада причамо о повлачењу. Ја не причам о повлачењу, ја помињем повлачење као њихову претњу, а не да се то догодило. И ништа нисам слагао, нисам разумео у чему је ваш проблем. Шта је проблем са тим, што сам вам рекао истину. Што сам рекао људима – да, имамо инвестиције, да, имамо четири милијарде 416 милиона инвестиција, укупно 63% на Западном Балкану.

Да, јесмо шампиони по томе и зато и бринем. Зато и бринем да се не смање инвестиције. Зато и бринем да нам неко не каже да ће да повлачи инвестиције. Е, ту је суштина. Ту је суштинска разлика. Шта је проблем у томе? Зато што бринем за инвестиције, зато што бринем за људе у фабрикама, зато што бринем за радна места. То је проблем. Не, најбоље да отпустимо 400.000 људи, а онда ће да буде, али важнији је Устав, него то.

Ја кажем опет – да, важнији је Устав, али ниси ти то рекао. И чак иако си рекао ниси ти то мислио. Па јесам, мислио сам. Е, али ми ти кажемо да ниси. А, онда каже – направили сте нам мету. Замислите, мету сте направили што је неко објавио оно што радите.

Па ви овде нисте правили мету, ви сте хтели да ме линчујете данас, мислећи да ће неко да вас се уплаши, мислећи да ће неко да вас се уплаши.

Да ово дрво није тако тврдо, излупали сте га начисто овде, колико сте силни били данас. Да осрамотите Србију. И ништа друго да не знате о томе да кажете.

Кажете – Милош Вучевић је рекао да мора да буде у складу са косовским уставом. Он је рекао да они кажу да мора да буде у складу са косовским уставом. Како вас не мрзи да тако нешто измишљате? Како вас не мрзи да такве неистине говорите? Како вас то не мрзи? Потпуно други контекст, као што од мене извлачите реченице.

И смешно је. Сада је смешно. Глума је престала. Што смо глумили, глумили смо. Сада је време за крај првог чина па ће да дође други чин за нову глуму.

Кажете – продају рог за свећу. Не, ја сам глуп па ћете ви да ми објасните шта ми продају. Ја не знам и не разумем се у акте, па ћете да ми објасните како и шта раде. Ко коме продаје, видећемо по резултату и ко шта ради, а ја се трудим да ја никоме не продајем рог за свећу, већ продајем истину, јер говорим истину и странцима и домаћима, а странцима се не улизујем, ни овима на истоку, а ни овима на западу.

И када смо код тих на истоку, пошто видим да нам држите придике о томе какви су нам односи са Руском Федерацијом, па хтели сте мало, мало онако успут, ако прође, прође, ако се не сети Вучић.

Е, да вас обавестим ја, немојте да добацујете. Ја сам вас слушао свих 20 минута, немојте да добацујете. Али, то ако прође, прође, код мене не пролази. Тек толико да знате.

Дакле, што се тиче односа са Руском Федерацијом, хвала нам Богу, пристојни су ти односи, врло пристојни.

40/2ВС/МП

Србија је једина земља у Европи која Русији није увела санкције, упркос и вашим и многим другим причама да ћемо то да урадимо дан после избора, упркос свим притисцима како ћемо да покрадемо референдум, упркос свему другом што је рађено против виталних интереса ове земље и у чему сте учествовали.

Дакле, ви мени говорите, мени коме у онај ког се заклињете, Владимир Путин, који не зна ни како изгледате, мени је дао орден Светог Александра Невског, не вама, нити било коме од вас, после Николе Пашића, само мени и шта са тим?

Шта са тим? Јел ја због тога треба да служим, али то сам добио због тога што се поштујемо као независна држава, јел ја због тога треба да служим Путина или треба да служим Србији? Моје је да служим Србији и никоме другоме. Поштоваћу председника Путина, поштоваћу свакога, види се и у односу према санкцијама, али за мене има само једна отаџбина, и нема друге, а та отаџбина се зове Србија и у томе је разлика између мене и вас и никакве сумње у томе нема.

Е сада, погледајте још једну лаж. Погледајте, како би то све онако , како би они анпасан, ако прође, прође, али знате, ја сам стари добар ђак био, некад само мало играо шах, сад сам много ослабио, али што се овога тиче, каже, ето тако, Тони Блер, Гузенбауер, колико смо их смо се ми наплаћали….Па колико сте их сте се ви наплаћали? Нисте платили ниједан једини динар, ми нисмо узимали паре из Колубаре да плаћамо било кога. Да мој је посао да радим да они који су били против нас да буду на страни ове земље и ни динара нису добили од ове земље, ни Тони Блер, ни Гузенбауер, ни Шредер, Путинов пријатељ, ког не смете да поменете због тога, а ја смем све дакле, нико није добио ни динара, већ су људи гледали и ја гледао како могу да помогну или мање да одмогну земљи. Где су те паре, где су ти динари, нема их, измислили сте и то. Шта вас брига што сте измислили, па ја причам са свима. Ја причам са онима који би данас, не постоји онај с ким нисам причао од Хашима Тачија до Аљбина Куртија. Па шта, то је мој посао, то је мој живот као председника Србије, са свима њима морам да причам. Хоћете да чувате мир, хоћете да разговарате, па шта друго да радите?

Погледајте само колико сте ствари измислили на лицу места без проблема и то чињенично измислили, и баш вас брига.

Кажете, нисам знала када је Италија постала сила. Не знам шта бих вам рекао на то. Да био је Франческо Тало, био је пријатељски настројен и послат од стране премијерке Ђорђе Мелоне, са којом сам имао изузетан разговор у Албанији, и која је рекла да ће да покуша да помогне Србији. Ето зато је био између осталог и Франческо Тало овде. Што потцењујете.

Замислите, они су чланица Г7, ал ви нисте то знали вероватно, нисте чули за то. То су вам најразвијеније земље, Г7.

Јел се то око пасоша препирете што сте поменули, па не можете да слушате пажљиво? Када говорите о томе, дошла сам, спречићемо, изврћете….Све сте измислили и све сте изврнули, свако слово и сваку реч, без икакве суштине, без икаквог садржаја, него што беже људи да вам одговоре, неће да вам одговарају, зато што се плаше те вике, галаме, глуме и свега другог, по принципу, паметнији попушта. Ја сам глупљи и зато не попуштам никоме и не пада ми на памет да вам попуштам, посебно нећу да попуштам антидржавним елементима, за које сам видео данас како би уништили државу.

Ово што сте ви данас урадили својој земљи, какво сте ругло својој земљи направили, шта сте урадили да дођете овде на бину да се обрачунавате и тучете са неким, да лупате у клупе, да не знате шта радите? Честитам вам на томе. Показали сте своје право лице, а од аргументације сте показали да Ана Брнабић има два пасоша и слагали сте.

40/3ВС/МП

Од аргументације сте показали, причали о парама Гузенбауера и Блера, слагали сте. Од аргументације сте показали све друго и ништа истинито нисте рекли и тако вам је са свим аргументима које сте увек употребљавали.

Да поновим још једном, што се тиче Устава и ултиматума, увек ће бити Устав, али ћу да се борим за преговоре и разговоре докле год могу и нећу да изолујем Србију, докле год могу, јер нећу да се јуначим преко туђих леђа и плећа, јер бих могао да живим пристојно и да гледам да други пате, а ја нећу да нам народ пати и нећу да будем добровољни давалац туђе крви, као што ви чезнете за тим. У томе је разлика између мене и вас. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Само тренутак, по Пословнику?

Стварно?

Изволите.

41/1ГД/ЦГ16.40 – 16.50

РАДМИЛА ВАСИЋ: Председниче, прекршили сте Пословник Народне скупштине, тачније члан 106. Ево, није лоше да чујете шта сте урадили.

Нико не може да прекида говорника, нити да га опомиње осим председника Народне скупштине, итд. За време говорника народних посланика или других учесника у претресу није дозвољено добацивање, односно ометање говорника на други начин, као и сваки други поступак који угрожава слободу говора.

Управо сте ви дозволили посланицима ваше посланичке групе да све време док је говорила председница странке, једна дама, председница посланичке групе…

ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Васић, седите два места буквално иза Милице Ђурђевић Стаменковски.

РАДМИЛА ВАСИЋ: Шта је проблем?

ПРЕДСЕДНИК: Само да утврдимо да је тако.

Значи, сигурно чујете све што говори. Да ли је тако?

РАДМИЛА ВАСИЋ: Ваша посланичка група је све време добацивала. Ваш задатак као председника Народне скупштине је био да то прекинете.

ПРЕДСЕДНИК: Или не чујете када она све време добацује док говори председник Републике? То не чујете? Ево, ви ми кажите јел не чујете то?

РАДМИЛА ВАСИЋ: Ја вам говорим да у тренутку када је говорила у свом времену, на шта има право, ви нисте прекинули ваше посланике који су добацивали, тако да лицемерно изгледа изјава председника на почетку, да брине о мајкама, да брине о женама, да брине о породиљама.

Госпођа Милица је у благословеном стању. Едукујте посланике, чак и у тренутку када им се не свиђа то што говори, да имају обзира према тренутном њеном стању.

ПРЕДСЕДНИК: Да ли је то био тај кључни аргумент?

РАДМИЛА ВАСИЋ: А притом вас позивам…

ПРЕДСЕДНИК: Ово сада што сте урадили је толико ружно, да речи немам. Буквално речи немам. Да ли је то била поента свега?

Ставићемо ако хоћете да скупштина гласа и не морамо ако нећете, али то је понашање испод сваког нивоа.

То је, значи, кључни аргумент за све?

Нисте хтели да ми одговорите поштено јел не чујете када добацује? Да ли не чујете када говори у глас? Председник Републике одговара, а она виче и добацује. Нисте хтели да ми кажете да ли сте чули или не. Значи, ипак вам је негде мало непријатно да слажете тако отворено или ипак није?

Да ли хоћете да гласамо?

Нећете да гласамо.

(Милица Ђурђевић Стаменковски: Реплика.)

Ви сте се јавили за повреду Пословника, па од ње одустали, па сада хоћете поново.

Имате два минута ако желите.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Ја сам се јавила за реплику на коју имам право после овог излагања.

Дакле, као што сам и претпоставила, захваљујем председнику државе на имитирању мог гласа, на увредама, на свему што је изнео, на извртању теза.

У суштини, негде је и очекивано, али само да подсетим. Нисте, председниче, одговорили на ово што сам вас питала за консултације. Нисте признали пред грађанима Србије оно што је ноторна истина. Рекли сте и стали сте данас иза овога што су натписи у листу „Информер“, где пише да ћемо ми запалити Скупштину по налогу Руске

41/2ГД/ЦГ

Федерације. Кажете да је „Информер“ имао добре информације и вероватно и ви сматрате да је Русија нас овде нахушкала и послала нам контигент новца да то учинимо, али, ето, нисмо успели да се снађемо, иако не знам где сте видели да је било ко позвао грађане Србије да се окупе испред Скупштине? Напротив, инсистирали смо да данас све буде мирно и достојанствено и апеловали и упозорили да, ако се десе неки нереди, су се десили под вашом командом.

Хоћу да вам кажем само једну ствар, да знате, искуство је велико. Можда вам та лекција помогне. Блиска вам је и реч о вашем некадашњем политичком ментору. Знате када је пао Мило Ђукановић? Када је почео да измишља када види три бабе како пију кафу да су их Руси сабрали да руше државу. Да ли знате када је дотучен до ногу? Када је ударио на светиње. Не ударајте нам на светиње.

Такође, хоћу да вам кажем и још једну ствар. Не знам да ли сте из приватних извора плаћали Тони Блера, али вас питам да ли сте и она два милиона Хилари Клинтон дали из приватног џепа или из касе државе Србије и где су вам сада ти пријатељи да подрже Србију?

ПРЕДСЕДНИК: Да ли сте завршили?

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Завршила сам.

ПРЕДСЕДНИК: И ви сте били, значи, страшно ускраћени. Нисте могли да говорите, јел тако?

(Бошко Обрадовић: Пословник.)

Само тренутак, Обрадовићу. Сачекајте одговор.

Реч има председник Републике.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Дакле, никада нисам имитирао ваш глас, нити ми пада на памет. Било би ружно, непристојно. Осим што примећујем како и на који начин покушавате нешто да пласирате без садржаја, мислећи да када се умота са шареном машном да ће то људи да купе, неће. Људи разумеју шта је политика и знају шта је садржај.

Сада чујемо да сам рекао да Русија стоји иза тога. Не, ја сам рекао да ви стојите иза тога. Ви стојите иза тога и ви сте данас то показали овде. Унизили сте себе, покушавајући да унизите парламент, покушавајући физички да се обрачунате са било ким, јер немате ви шта овде да тражите. Ваше место је ту. Имате посланичке картице и нигде друго не смете да будете.

Чим сте дошли овде, дошли сте са намером да изазовете немире, нереде и да нападате и мене и председника Скупштине. Није проблем, зато сам тако мирно и спокојно седео, знајући да ће да буде – јао, држите ме, много смо опасни, само ме држите што даље да му не приђемо. Знао сам ја то од почетка и зато сам тако мирно седео све време, али да вам кажем нешто друго. Када причате о Русима, па ја, напротив, не мислим да Русија стоји иза вас. Сувише би то било глупо с руске стране. Русија је сувише озбиљна држава да би могла да стоји иза неког као што сте ви. Сувише озбиљна држава да би могла да се игра са таквима. Замислите, једна веле сила, некад се слагао, некад се не слагао са њом, није ни важно, да се ослања на вас? Па, то је знак потпуне пропасти. Ја не верујем да су Руси тако неозбиљни. Скоро сам сигуран да они са свим овим немају везе. А не, ваша је жеља била, па сте зато звали људе, па зато нема овог стручњака сад што је то слао данас цео дан преко друштвених мрежа. Каже – народе, напали нас. Чуј, напали ми? Ја седим овде, не мрдам, они дошли до овде, а напао ја њих тамо на столици.

Ви то гледате и не верујете да такве лажи морате да слушате цео дан, као и ове лажи о милионима. Нисте одавде, него одавде. Ма, ни динара нисмо дали. За разлику од вас, који сте из Колубаре узели паре, из Колубаре народне паре узели и поделили својим страначким одборима, народне и државне паре.

41/3ГД/ЦГ

Да ли видите како се у антидржавном сектору одмах одричу једни других? До малопре је било – слога, слога, слога, живела Косово и Метохија, али паре је он узео, а није ми дао. Тако то изгледа код вас.

Да вам кажем нешто, пошто кажете – нисам признао. Јесам, шест посланичких група ми је упутило допис. Није допис, него јавно рекли да неће да дођу на консултације. Ви и још једна посланичка група су рекли да хоће да дођу. Ја сам то данас и рекао, само нисам поменуо име посланичке групе.

Не, једна се није бунила, а једна је послала допис. Ево, да будем сасвим прецизан.

(Радомир Лазовић: У медијима сте причали о томе.)

ПРЕДСЕДНИК: Лазовићу, тек вас нико поменуо није, али да знамо да сте дошли у салу. Хвала што сте се јавили. Нема потребе даље.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Да вам кажем нешто, немам никакав проблем. Нисте ви хтели консултације. Да сте хтели, имали бисте консултације. Имаћете их увек. Немам ја ту врсту проблема. Увек сам спреман да вам покажем и рачуне из Колубаре, да вам покажем и рачуне за мајице, а допремићемо вам сутра још мајица, да можете да делите народу. Све оно против чега сте се данас борили, ми ћемо да вам дамо сутра, да народу можете да делите. Предаја није опција.

42/1ДЈ/СЧ16.50-17.00

Кад кажете "патетично", не могу да коментаришем, извините госпођо, оно што сте ви рекли. Толико је било одвратно да немам речи, али да вам сад кажем нешто. Кад говорите "не дирајте нам светиње" и онако само што се нисам растужио, па храм Светог Саве ми смо урадили. Ми смо урадили, не завршили, него урадили. Највише храмова, цркава и манастира у историји Србије, Републике Српске и Црне Горе ми смо урадили, као и на Косову и Метохији. Нема манастира у који нисмо уложили.

Тако да, не брините, чуваћемо ми светиње и од вас и од оних који вас данас цитирају у свим својим вестима и у Приштини и у Сарајеву и у Загребу.

Живела Србија!

ПРЕДСЕДНИК: Добро.

Да ли овлашћени представник Демократске странке жели реч? (Да.)

Имате реч. Изволите.

ЗОРАН ЛУТОВАЦ: Поштовани грађани Србије, данашња седница је заказана као посебна седница на којој је требало да буде представљен Извештај о раду Канцеларије за Косово и Метохију. Извештај Канцеларије за Косово и Метохију представио је данас Александар Вучић. Ја мислим да Петар Петковић не може бити задовољан како је он представио тај Извештај. Просто, није се држао теме.

Дакле, ми смо данас уместо те теме која је била заказана слушали Александра Вучића како говори на слободну тему. У ствари, ово је требало да буде замишљено као јавна расправа о тајном плану за Косово који није на дневном реду.

Дакле, оно што је за грађане важно да знају, да смо ми данас слушали Александра Вучића, који је говорио о томе шта он, како је он доживљавао све ово време све што му се дешавало, једна врста исповедаонице у којој је он почео од Стефана Лазаревића хронолошки, мало се враћао на Тукидида, о томе колико је све то важно за тренутак у којем се налазимо.

Оно што је важно, стално је враћао тему на прошлост и као да та прошлост почиње од 2004, 2008. године, заборављајући на кључну ствар, да се Србија бавила Косовом као унутрашњим питањем до Кумановског споразума. Онда су он, његови пријатељи, његови коалициони партнери потписали коалициони споразум и од тада косовско питање, више није унутрашње питање Републике Србије.

Од тада се покушава направити један политички анекс уз тај Кумановски споразум и када се видело да демократске снаге у Србији не желе такав анекс, онда су дали подршку управо њему и његовим савезницима који су потписали Кумановски споразум, да они потпишу тај политички анекс уз Кумановски споразум. То је на неки начин поштено.

Оно што је такође важно, како говори да он има подршку, он добија подршку народа, подршку грађана. Знате шта? Уз овакву контролу свих институција и медија и мој кактус на тераси би имао подршку колико има и он.

Дакле, ми овде немамо слободне изборе, зато он побеђује. Док су били слободни избори, ни једне изборе није добио. Прве изборе које је добио, добио је Тома Николић и сада га више нема у јавном животу.

Такође, каже за вас који сте предали Косово 2004, 2008. године и упорно заборавља на Кумановски споразум, говори нам о томе како је немогуће спречити да "срце Србије" буде у НАТО, а са друге стране нам је "душа у Русији". То осликава ону позицију у којој се Србија данас налази.

Кад погледате овај његов извештај у 10. тачака, ви видите да је то мир и стабилност, да је ту истрајавање на заједници српских општина, ја вас питам, да ли та заједница српских општина може да спречи експропријацију земљишта у Лепосавићу? Да ли има ингеренције за то?

42/2ДЈ/СЧ

Ако их нема, онда заједница српских општина нема суштинску супстанцијалну аутономију. Онда Срби на Косову немају могућност да утичу о виталним стварима које се њих тичу.

Оно што је све време требало инсистирати јесте управо то, кон социјални статус за Србе на Косову, кон социјативни статус који подразумева да Срби имају могућност да одлучују самостално о питањима од виталног значаја за њих. Ми то немамо и то не зависно од тога какав ће на крају бити статус.

Ви кад погледате, ово све што је набрајао „бољи живот, очување виталних…“ значи као да је Мира Марковић писала експозе за премијера Владе. Дакле, ово је био експозе председника Владе.

Зашто, председниче Републике, када сте већ рекли да овај споразум, да је тајан, зашто онда водимо јавну расправу о њему? Ако кажете да сте нас звали на консултације да би нам саопштили ту тајну, то није у реду. Ви морате да поделите са грађанима то што је од виталног значаја за њих.

Са друге стране, ако сте намеравали да то кажете шефовима посланичких група, онда би они рекли свим својим колегама у посланичким клубовима и онда би свих 250 људи ионако знали за ту тајну. Ако је већ то тако, зашто их не кажете овако, угасићемо камере? Не, ви сте овде и дошли због камера. Нисте ви овде дошли да разговарате о томе, него сте дошли због камера да говорите грађанима Србије, да скрећете пажњу са виталних ствари и да понављате седницу коју смо већ имали једном.

Ово је једна представа за унутрашњу јавност у којој ћете ви да покажете како, тобоже, ево бринете о Косову и о томе разговарате са свим политичким противницима. На другој страни, за међународну јавност, где ћете рећи – ево, ми озбиљно разматрамо овај предлог за који сте рекли да ћете га имплементирати, да ћете га спроводити. Рекли сте да ћете га спроводити, а ми не знамо шта је то тајно у њему.

Рекли сте да је 90% тог споразума који се појавио у медијима, да је истина, односно да је аутентичан, али ми не знамо којих то 10% није аутентичан и не знамо који проценат тог споразума није се уопште појавио у медијима. То сте ви били дужни да данас говорите.

Ви сте били дужни да овде полажете рачун, а не да држите лекције, не да се понашате тако као што се понашате, да одговарате тако непристојно, па се онда чудите када вам људи непристојно одговарају.

Ви сте одговорни за политичку културу у овој земљи. Ви генеришете нетолеранцију, генеришете нетрпељивост. Од вас све то потиче. Начин на који се ви обраћате људима је непримерен. Ви генеришете све поделе, а онда тражите национално јединство. Не може бити националног јединства са људима који су уништили Србију, који су је упропастили, који су је покрали.

Осим свега овог што сам поменуо, овде се не ради о плану за Косово, овде се ради о плану да се добије подршка за Александра Вучића, да се обезбеди та подршка, да се добије накнадни легитимитет и легитимност за све оно што је рађено до сада. Због тога ви нећете добити подршку за то. Због тога нећемо подржати ни вашу намеру да имплементирате тај тајни план за Косово.

Осим тога, он је неприхватљив из још три разлога. Први разлог је тај због начина на који је сачињен. Сачињен је на тај начин што никог нису питали ни за шта, па ни вас, по вашим речима. Ви сте то рекли, нико вас није ништа питао, само су вам донели то и испоставили вам и ви сте рекли да је у питању ултиматум, мада су вас демантовали и представници међународне заједнице и дипломате који су рекли да не постоји никакав ултиматум.

43/1АЛ/МТ17.00 – 17.10

Други разлог – због садржаја који не уважава легитимне интересе Србије и права Срба на Косову и Метохији.

Трећи разлог је због тога што бисте ви били гарант спровођења тог споразума. Па нема већих санкција, нема веће казне за грађане Србије него да ви и даље будете на челу Србије.

Ако желите добро Србији, треба да дате оставку. То би било добро за државу Србију.

Питају нас шта бисмо ми радили у оваквој ситуацији. Ја бих управо урадио ово што сам предложио Александру Вучићу. Управо бих то урадио.

(Миленко Јованов, Далибор Шћекић, Александар Мирковић добацују.)

Господине Орлићу, хоћете ли да утишате ове који добацују или за њих не важи то, за њих не важи Пословник?

ПРЕДСЕДНИК: Већ сам позвао једном, ево поновићу, све да не добацују.

ЗОРАН ЛУТОВАЦ: Немојте све, него оне који добацују.

ПРЕДСЕДНИК: Добро.

Ви сте мислили да сам оне који не добацују позвао да не добацују. Не знам само како сте дошли до тог закључка. Фантастичан је.

ЗОРАН ЛУТОВАЦ: Врло је опасно, господине Вучићу, то што ви кажете како Пословник није важан, важно је да причамо о Косову. То је врло, врло опасно. Али, очигледно да то вас не дотиче, јер ви кршите Устав. Шта је кршење Пословника у поређењу са кршењем Устава? Ви кршите и законе и Устав, шта је то онда кршити Пословник. Али, вређате ове људе овде и шаљете погрешну поруку Србији – да је потпуно могуће игнорисати Пословник, да то није уопште тако важно. То је лоша порука.

У чему је проблем да се поштује Пословник и да се разговара о Косову? Ви постављате то као дилему или – или. Или ћемо поштовати Пословник или ћемо разговарати о Косову. Зашто није могуће разговарати о Косову и поштовати Пословник истовремено? О томе се ради. Немојте да изврћете тезе.

Наша позиција би, дакле, да смо на овом хипотетичком питању – шта би да смо на вашем месту, били бисмо, искрено, посвећени ЕУ, а не као ви. Ви сте идеалан као преговарач али за супротну страну, за албанску страну, због ваше прошлости, због ваше садашњости, зато што сте аутократа који не поштује ни законе, ни Устав своје земље. Повољни сте за њих и због тога што вас не доживљавају они партнери, они посредници који посредују у овом разговору не доживљавају вас као савезника. У томе је ваш проблем. У томе је проблем не само ваш, него и целе Србије зато што ви то радите у име Србије.

На крају, да бих оставио времена и за свог колегу, искрена посвећеност европским интеграцијама значи, пре свега, бити против Вучићеве аутократије. Борба за опстанак искључује било какву подршку Вучићу. Ако Србија не постане уређена демократска држава, биће осуђена на пропаст са Косовом или без њега.

Ова цела представа данашња била је због домаће јавности, међународне јавности и ствара се медијска атмосфера у којој ако ниси за Вучића ниси за Србију или ако ниси за Вучића ниси за ЕУ, а ја кажем да је суштина управо обрнута – ако јеси против Вучићеве аутократије јеси за Србију, ако јеси против Вучићеве аутократије јеси за ЕУ.

Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Само да вам кажем, ово ваше данашње није било ни поштовање Пословника, ни разговор о Косову. Било је обично дивљање. Ни једно, ни друго.

Изволите, реч има председник Републике.

43/2АЛ/МТ

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даме и господо народни посланици, неколико узгредних ствари да приметим док још имам концентрације. Каже – дошао је председник овде. Схватили сте из целог говора, из целог излагања, да му Косово није ни на крај памети. Ништа о Косову није рекао, ни реч.

Рекао је – са њим, без њега, свеједно је, како хоћете. То је онако, успутна тема. Тако ју је и третирао, те јој није посветио ни 30 секунди, али је зато Пословнику посветио 2,5 минута, јер Пословник је Косово. Пословник је важнији од Косова. Нисам знао.

Нисам кршио Пословник, био сам и миран и веома пристојан данас и прошли пут. Ниједну увредљиву реч нисам употребио, али ако мислите да треба овде да стојим баш као кактус, како сте то приметили, и да пуштам да ударате неистинама, измишљотинама и лажима, а да не смем да вам одговорим ништа, ја кактус нисам био и никада нећу бити.

Можете да мислите да нисам кактус, каквим сте ме представили, да сам неки мало паметнији и да нисам такав диктатор, аутократа, зликовац, злочинац и све остало, можда мислите онда како бисте пролазили на изборима кад са кактусом пролазите овако.

Тако да боље за вас да ја останем кактус, да не би разлика била још много већа и да не помислим да треба да предложим већини да повећа цензус на 5%, јер онда ће много кактуса овде да буде.

Што се тиче исповедаонице, погледајте колико је то нефер, само вас молим да то послушате, спремили су целу тактику да дођем да говорим само о Извешају. Када сам наравно говорио о Извешају, а онда и почео да говорим о француско-немачкој иницијативи, онда су рекли – што си дошао да говориш о томе. Да нисам рекли би – зашто ниси говорио о томе јер то је важно. Када јесам, а зашто јеси говорио о томе.

Дакле, и тај диктатор можете да мислите поштује институцију и четврти пут ево учествује у расправи и слуша ваше увреде. Све време ништа друго и не радите осим што шаљете увреде, неистине и баш вас брига за све то, а моја најтежа квалификација данас је била у тренутку када сте овде људе линчовали, можда сам претерао када сам рекао – дивљаци, али баш је на то личило. Мимо тога, то је била антидржавна коалиција и ништа више. Ниједна друга увредљива реч, ниједан придев, ништа. Ништа.

Шта сте ви изговорили? Каже – не може бити национално јединство са онима који су уништили Србију. Ја сам сагласан са вама. Зато вас никада нисмо ни позвали на национално јединство. Увек смо водили рачуна да не зовемо оне који су уништили Србију.

Ја сам мислио да је важно да покушамо да имамо неку врсту, ако не обједињеног, али делимично заједничког става, неки заједнички именитељ по овом питању. Па не можемо да имамо. Океј, не можемо да имамо. Није проблем, али јесте ли чули шта је идеја? Дакле, под тачком два од ове три тачке, где је наравно Вучић тачка један и тачка три у целом плану око Косова – не може Вучић. Све може, али не може Вучић. Дајте мени, па је план добар, али пошто је Вучић онда план није добар. То су рекли, људи, јел ви разумете? Мртви озбиљни су то дошли и рекли.

Тачка три – не може Вучић да буде гарант тога, да не би Вучић остао на власти случајно. Шта вам је? Што сте оптерећени толико? Лепо живите, немате никакав проблем. Можете да измишљате. Одете у Скупштину једном у месец дана, измислите нешто, баш вас брига за било шта. Причате шта вам падне на памет. Земљу сте разорили. Оставили земљу без 500 хиљада људи са њиховим радним местима. Уништили државну заједницу Србије и Црне Горе. Учествовали у ћутању, громогласном ћутању на погром Срба на КиМ, на прокламовање независности Косова 2008. године и сада још ви као много

43/3АЛ/МТ

сам љут па морам да се склоним, па склонићу се ја, али ћу да вас подсетим на нешто. Тако сте говорили и 2000. године, при чему нисам неко ко мисли да је Милошевић безгрешан, напротив. Само желим да вам укажем на нешто. Те 2000. године сте нам рекли када сте победили на изборима, пре него што сте пустили ове албанске терористе на слободу, тада сте нам говорили – па нема проблема, то је демократско питање, они нас уважавају.

Јел знате ви, господине Лутовац, икога ко вас уважава у целом свету, било кога? Једно ми име реците.

(Далибор Шћекић добацује.)

(Зоран Лутовац: Онај који вас не уважава тај мене уважава.)

ПРЕДСЕДНИК: Господине Лутовац, да поново опоменем оне који добацују да престану да добацују? Опомињем вас да не добацујете, господине Лутовац.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Видите како то изгледа. Чим им одговорите. Погледајте.

(Радомир Лазовић: Опомените оног што га вређа.)

ПРЕДСЕДНИК: Ево и Лазовић исто да не добацује. Јесте ли чули?

44/1МЈ/ЛЖ17.10 – 17.20

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Он каже малопре - немате углед, зато што је слаба позиција Србије, зато што сте аутократа. Ћуте. Па, то је цивилизована расправа. Кажете - у реду, ја немам углед, али ми ти реци једног код којег ти имаш углед, што вређаш човека. Јесте и видели ви ту рачуницу, јесте видели ви те двојне стандарде, јесте ли видели како то изгледа? Буквално, тако им је свака.

Значи, добар си нам противник, док ћеш да ћутиш, док ће образ да ти буде ђон, и док можемо да те залепимо за зид. Ја нисам такав. Ја сам обичан човек, не мислим ни близу да сам најпаметнији, знам проблеме са којима се суочавам, али, нећу да дозволим вама који ни у чему од ових људи овде нисте бољи да им држите придике, да им држите предавања и још да им објашњавате шта је морално, а шта није морално. Зато ћу да се борим, колико год могу, свом снагом, на све могуће начине, да сачувамо Србију и да је одбранимо и од вас и од свих других који хоће да је нападају.

Кажете, то је због моје прошлости. Слушали сте људи, данима већ, недељама, пошто не могу да нађу угао, морате то да разумете, и зато су они сви сагласни, не могу да пронађу угао, једни би да ми кажу да сам издајник, а ови други би да ми кажу да сам антиевропејац, а онда се сјате, а једни би, а, онда би да кажу немојте…

ПРЕДСЕДНИК: Новаковићу…

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Орлићу, пустите, зна народ ко је лопов и ко је опљачкао Србију, зна народ и ко је поштен и ко се против лопова борио и ко их је победио толико пута на изборима и ништа ново се неће ни десити ни после овога. Дакле, не брините за то, а тек ће да чују то. Има времена дуга је расправа. Тек ћете да чујете то са све подацима. Тек да чујете. То чувам за финале. Сви, дакле, слушајте, онда кажу мало европејац, а не, не, није, али је издајник, није. Чекај, јеси ли ти за план или ниси? Па, јесам за план, али ипак није добар план. А, јеси за план, али, ипак морамо због ЕУ. Аха, само да тетки однесе лек.

Онда у ствари, хајде ми ако можемо да сменимо Вучића, план није ни важан, и никога план не интересује, никога овде целог дана ништа није ни интересовало, осим само промоције и тога да кажете нешто против мене. Ви сте тражили да дођем у парламент, иначе, верујте ми, имао бих паметнија посла. Ви сте тражили, ви сте тражили да дођем у парламент. Само немојте да ми кажете, јао, потценио си парламент, јер ви у ваше време ниједном нисте довели ниједног председника у парламент, ниједном да одговара о Косову и Метохији народним посланицима.

Што се тиче тога, неко је дошао, требало је да дођем да полажем рачун. Дошао сам, и полажем рачуна цео дан, и народу и вама, свима. Али, нисам ја ваш слуга, и нисам ја неко ко ће да трпи ваше лажи и ваше неистине, него сам неко ко ће да одговара истину и неко ко ће да каже шта се стварно збива и око Косова и Метохије и око свега другог. Па, нема проблема, то је политички ринг, што се плашите демократије. Ви бисте да ударате, а да вам нико не узврати, па, онда јао, зашто си узвратио ударац. То је политика. Јел ја кукам? Цео дан ништа, мало ћете да ме бијете, мало ћете да ме поливате, мало ћете да вичете, мало ћете да добацујете, мало ћете да доносите неке крпе, неке транспаренте, мало ћете, не знам шта све да радите, да измишљате шта вам падне на памет, а онда, е, извини, да ти одузмемо право да говориш. Што говориш. Што сте тражили да дођем да говорим? Само зато сам и дошао.

Иначе, хтео сам да се сретнемо на неки други начин и да вам покажем шта је план и како то треба да изгледа. Али, шта год да сам урадио, увек би било овако.

Дакле, кажете да ли ће ЗСО моћи да заустави изградњу у Дрену. Не може, јер не постоји ЗСО у овом тренутку. Тачно, јер 10 година нас неко обмањује и неће да

44/2МЈ/ЛЖ

формира ЗСО и ако је гарант ЕУ. Зато се боримо да се ЗСО формира, а и просторно планирање и економски развој и све што иде везано за таква места управо би припадало ЗСО, по принципима и по свему.

Нису ваљда дошли да спаљују?

(Миленко Јованов: Нека се игра телефоном.)

Нису још, добро. Жив нисам од страха, од јунака таквих.

Дакле, суштина је у томе, лепо сте ми очитали буквицу, ја сам решио да и даље не будем кактус, а верујте ми на реч, добро је за Србију да што више размишљате о том цвећу, добро је за Србију зато што су Србији потребни неки активнији, неки људи који неће да имају личну мржњу као што имате ви и који неће да имају ад ход приступ политици, већ који ће да имају политику.

Србији су потребни људи који имају политику, људи који имају програм, а од личне мржње се не живи. То што ме мрзите, то је ваш проблем и тај проблем имате само ви. Ја га немам. Не секирам се уопште због тога.

Желим вам све најбоље, желим вам добро здравље, желим вам успех у политици, па и ако повећамо цензус на 5% да га прескочите, неће бити лако, али ми је увек велико задовољство са вама да разговарам. Хвала најлепше.

ПРЕДСЕДНИК: Реплика.

Јел то по систему – добили сви па и ја.

Два минута.

ЗОРАН ЛУТОВАЦ: Дакле, што се тиче мржње, господине Вучићу, не ласкајте себи. Да би сте неког мрзели, морали бисте да имате неку емоцију према њему. Немам ама баш никакву емоцију према вама. Уопште вас не мрзим. Напротив, презирем вас.

Што се тиче Куртија, да Курти није пуштен из затвора, ви не бисте данас имали у Приштини коалиционог партнера. Да вас подсетим, ваши људи су и у парламенту Косова и у влади Косова. Ви сте дозволили да све институције са Косова буду предате под ингеренцију Приштине. А онда сада у преговорима покушавате да нешто од тога вратите. Генијално, морам да признам.

Друга ствар, када кажете да сте имали паметнија посла, а која су то паметнија посла, господине Вучићу него да дођете овде и положите рачун за оно што радите, за оно што вам не припада по Уставу. Јел сте ви овде службеник Петра Петковића који вас је послао да говорите о извештају или шта?

Осим тога, када причате о дуговима, пљачки, молим вас, па ви сте задужили државу Србију за 10 година за више од милијарду евра на казне и пенале, зато што сте хапсили политичке противнике. Избацујете децу из вртића зато што су им родитељи из ДС. Шта ви радите људи, шта је са вама? Јел вам то смешно? То вам је смешно, што деца не могу да иду у вртић зато што су им родитељи политички неподобни? То је вама било смешно?

ПРЕДСЕДНИК: То је било тих два минута, за патетику и све остало.

Реч има председник.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Видите поштовани грађани, мени је драго и почаствован сам тиме што ме ви презирете. Био бих забринут да је другачије. Ја вас не презирем, ја вас поштујем.

Причате о деци, јел можда причате о ћерки Милована Бојића коју сте ошишали на ћелаво када сте дошли на власт и хвалили се тиме у свим својим медијима? Тиме што сте дете ошишали и уништили јој живот зато што је ћерка вашег политичког противника.

44/3МЈ/ЛЖ

За ове неистине које изговарате, иначе за Пећинце сам сам позвао, интервенисао и тражио да дете буде примљено. Тек толико да имате у виду када таква неистине говорите.

Што? Хоћете опет да шишате децу политичких неистомишљеника? Хоћете то да радите? Ви ћете да ми говорите о томе? Ви којима је освета средње име. И није освета, пошто вама то није нико никада радио, него мислите да имате право да радите шта хоћете. Узели маказама и ножем па ошишали дете, па се не сећате тога. Не можете да се сетите. Ево ја да вас подсетим. Позовите тог човека, немој да вас питам како сте тукли неке људе и то старце тукли, двадесет вас па сте се хвалили како сте то успешно урадили. Кажете како ми треба да се односимо према политичким противницима.

45/1МЗ/ЉЛ17.20 – 17.30

Јел прошла једна реченица да некога нисте увредили? Није. Ја са тим немам никакав проблем. Ви мене презирите, ја ћу вас да поштујем, јер за мене и тих 2%, колико имате, или 1,5%, колико имате, велики је број људи у Србији које поштујем. И моје је да им кажем шта је права политика. А ваша политика, извините, погрешио сам, није мржња већ лични презир према мени. Са тим опет имате проблем ви, а не ја.

Моја политика је будућност Србије је оно што је суштина и садржај политике. Е, у томе се разликујемо. Ваша мета и ваша тема сам ја, а моја мета и моја тема су напредак Србије и будућност ове земље. Е, у томе се стварно разликујемо.

Око Косова. Јел ви то заборависте Богдановића, кога сте ставили у прву косовску владу? А јел сте заборавили опет да кажете, па сте изговорили неистину, како су у Влади са Куртијем и не знам где? Што то радите овим људима? Ти људи, за разлику од вас, су провели на барикадама толико времена, ти људи и вечерас у Дрену стражаре и чувају да им не прођу иза леђа, јер им треба седам минута од Јариња. Нит знате где је то, нити вас то интересује. Тек онако да кажете, јер све можете, све вам је дозвољено.

То је зато, сад ћу то вама да кажем, то је замерка људима са ове стране, знате, ви мислите, ја сам погрешно мислио, кад тако неко лаже, пуцао си снајпером, убијао људе, тако неко лаже око Јовањице, ја сам мислио да сви нормални људи знају да они лажу. Не, не, али они су то по 500 пута понављали дневно. Знате, кад 500 пута понове, онда ја видим да неки људи стварно поверују у те глупости.

Погледајте кад причате о специјалној полицијској бази у Лепосавићу и Зубином Потоку, погледајте ко је гласао за то – онај ко им је бог, Раде Трајковић најбољи друг, Рашић. Он је гласао за то. Нису гласали ови момци и девојке са балкона, него су гласали Рашић и Рада. Што то не кажете људима, кад већ помињете то у Дрену? Зато што мислите да то може да прође поред мене и зато што мислите да све – ако прође, прође. Неће да прође ништа. Зато што ја живим за то. Зато што је мој живот Србија. Зато што 24 сата, кад год сам будан, а то није мало времена у тих 24 сата, мислим на политику, мислим на Србију, мислим на живот Србије. Зато код мене ти трикови не пролазе.

Нека сам ја кактус, нека ви мене презирете, наставићу да вас поштујем и наставићу да вас побеђујем неуморно. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: По Пословнику, изволите, Тамара Миленковић Керковић.

ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Обратићу се вама, председниче, мада сам хтела да чује то и председник Републике.

(Председник: Кад говорите о Пословнику, увек се обраћате мени, јел тако?)

Али се позивам на члан 107, који је повређен – говорник на седници Народне скупштине дужан је да поштује достојанство Народне скупштине.

Говорник који је управо изашао, председник СНС-а, је све време, у сваком од излагања, вређао народне посланике тиме што је говорио да су антидржавни елемент, да су дошли да се бију са њим. Сви знају и сви су видели да смо реаговали јер је прекршен Пословник и због тога што ви нисте умели да раздвојите да ли сте члан СНС-а или сте председник Народне скупштине. Ко је у стању да крши Пословник Народне скупштине, он ће прекршити и Устав.

Такође, до ове седнице се овај споразум, на који је очито дат пристанак, крио као што се крио и снимак са наплатне рампе у Дољевцу. Данас смо успели да то спречимо и разговарало се и о споразуму. Али, ја не дозвољавам да се крши достојанство Народне скупштине и да се моје колеге називају антидржавним елементима.

Када председник помиње „Колубару“, која је невладиној организацији дала, као што и свима даје, ко је уништио „Колубару“ и одакле блато у „Колубари“? Да ли је ЕПС уништен за ових 10 година или онда када је давао невладиним организацијама? Хвала.

45/2МЗ/ЉЛ

ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Миленковић Керковић, пар ствари вас нисам разумео. Рецимо, ово последње око „Колубаре“, да је то нека невладина организација која је дала паре вама из Двери. Нико није говорио о било каквој невладиној организацији. Јел знате за „Колубару“, државни систем, државно предузеће? Није то невладина организација.

Дакле, реч је о новцу који је новац свих грађана ове земље и који заиста јесте исплаћиван вама. Пошто сте се ви мени управо обратили кроз повреду Пословника и за ово ме питали, ја вам сада пружам образложење, дужан сам по Пословнику. Дакле, реч је о новцу свих грађана ове земље, који је у годинама када је задужен за рад тог државног система био кадар Демократске странке Србије, заиста био исплаћен у износу већем од четири милиона ондашњих динара Дверима и то је позната ствар. То није нико ништа данас измислио и није невладина организација у питању. Дакле, државни новац је у питању, о томе је реч. Е сад, да ли се то вама допада да се чује или вам се не допада да се чује, у то нећу да улазим, нема потребе да о томе расправљамо, али ако сматрате да је то нешто непријатно, најбоље би било да тај новац вратите назад држави и нема више никаквих проблема.

Кад смо код овог - држави, значи, да ли је нешто супротно интересима државе, односно антидржавно, шта да вам кажем? Ви сте себи дали за право да неке називате издајницима, јел тако? Јел јесте? Јесте донели ви такве транспаренте данас, оне постере којима сте махали, оне банере, не знам како се то стручно зове? Ваша посланичка група, онда ова поред ДСС, онда ови поред, јесте ли ви себи дали тај луксуз да друге оптужујете за нешто као што је издаја? Јесте. Е, онда с којим правом се буните када неко вама каже да није сагласан са вашим оценама, ни оним кад сами себе нешто хвалите, па кажете - ми смо државотворни? Не, са тих више од четири милиона узетих народних пара из Колубаре ни ја не могу да се сагласим да сте нешто државотворни.

Треба ли да се изјаснимо? Добро, изјаснићемо се.

Што се тиче вас, то није по Пословнику. Жалите што сте ме питали било шта. Требало је о томе да мислите на време.

Реч има Мирослав Алексић.

МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Захваљујем.

Поштовани народни посланици, поштовани грађани Србије, на почетку се обраћам вама, господине председниче Скупштине, да вас питам - по ком критеријуму представници Српске листе и Сима Спасић могу да седе горе на балкону, а други Срби са Косова које смо ми пријавили не могу? Цео дан човек стоји овде јер га не пуштате горе, али зато горе може да седи Сима Спасић и остали са Српске листе. Тако ви Србе изједначавате.

Даље, што се тиче теме, нећу ништа да питам, нити очекујем било какав одговор, све сам чуо данас, политичке пароле, манипулације. Али оно што најбоље говори о председнику државе је то што данас овде пије кафу из шоље на којој је вук насликан, знак Милорада Улемека Легије и Јединице за специјалне операције, који су осуђени за убиство премијера Ђинђића, а овде вам седи Милан Радојичић, који је био оптужен за убиство Оливера Ивановића. То најбоље говори о вама.

Даље, не знам зашто сте ви дошли заправо данас овде. Најављивали сте данима седницу, говорили о претњама, о плану који нико није видео, да треба о томе да се сви изјаснимо, да видимо шта ћемо, отвориће се земља, Србија ће нестати, нико не сме да види тај предлог Европске уније, кријете га јер кажете да је јако страшан, има много озбиљних претњи по нас, исто као што кријете и два минута снимка из Дољевца кључних где се види ко је убио Станику Глигоријевић.

46/1ЈЈ/МЋ17.30 – 17.40

То смо већ навикли од вас као великог манипулатора у таквим ситуацијама. Што се тиче тог самог плана господине Вучићу, не морамо ми да чекамо вас да нам га дате, ево га овде, ево добили смо. Може да се дође до тог документа. Нисмо ни ми у јавности са њиме махали, али га имамо, имамо га у изворном документу.

Оно што је важно је да данас кад сте завршавали ваше обраћање нисте експлицитно рекли кључну ствар, а то је – не Косово УН. А онда сте почели да се смејете овде, а ево и ваш Ивица Којић се сада чуди, ево ја сам данас прибавио стенографску белешку са вашег обраћања и сад ћу да вас цитирам господине председниче државе и каже: „А видећемо хоће ли или не, ако дође до тога Косово у УН или не и да завршим са тим“. Можда то за вас значи, да нећете никада прихватити да Косово буде у УН, али то нисте рекли, јако ми је жао због тога. То само потврђује ваше манипулације.

Даље, причате о томе како нас нико не воли, како смо мали, како се цео свет уротио против нас, како сви воле Куртија, хапсе наше људе како губимо, ширите дефетизам свесно, не сада, ширите дефетизам десет година уназад. Где су ти ваши велики пријатељи, где су они са којима сте се руковали, са којима сте се грлили, љубили. Причали како сте углед вратили Србији, Србију воле због вас, шта би сад одједном? Сад падосмо и постадосмо мали? Где је та велика Србија, са великим лидером региона, итд. Заборавили сте само кад сте помињали Стефана Лазаревића да можда поменете Душанов законик, тамо јасно стоји шта се дешава са онима који издају свој народ и своју земљу.

Када говорите о томе када је све кренуло, кажете, све је кренуло 24. фебруара 2022. године, када је почео рат у Украјини. Знате, то није истина. Све је почело 2012. године кад сте ви дошли на власт у Србију. Док ви нисте дошли на власт у Србију, држава Србија и грађани Косова су имали своју полицију на северу, имали су своје правосуђе, имали су и Валач, имали су и Газиводе, није било међународног телефонског позивног броја за Косово, није било ни војске, није било ни чланства Косова у међународним организацијама, није било ни КС таблица, ни докумената, није било ни српске листе по косовским законима, али је било Оливера Ивановића, био је жив.

Једну ствар данас, једну ствар нисте рекли коју сте добили за 10 година преговора са Приштином ни једну, једину. Све време кукате, пренемажете се и кукумавчете, јако тешко, јао ови, јао они! Па што сте се кандидовали? Ако нисте способни да се борите за интересе Србије, пустите неког другог да то ради. Зашто ћуте ови људи све време? Понижавате ваше посланике. Ниједан посланик ваш није данас рекао ниједну једину реч, јер не сме. Не сме, јер вас слушају на вашем главном одбору, па мисле и да је ово главни одбор. Тражите од њих да учествују у изјави, е ја се обраћам и њима, е не њима који седе овде, него грађанима Србије, онима који сте преварили и који су гласали за вас мислећи да сте истински патриота, да се истински борите за интересе Србије. Њима се обраћам, да се пробуде, да схвате са каквим манипулатором држава Србија данас има посла.

Ево, погледајте сада, једино што сте рекли да смо добили то је ЗСО. Јесмо ли добили пре 10 година дефинисане? Па, нисмо, нема је. Ни то нисте добили. У свему вас је Курти надмудрио, сада нам само остаје да молите бога да Курти одбије овај европски план. Ништа друго не можете да урадите колико сте немоћни. Овако је изгледала та ваша политика председниче Вучићу. Ево, овде су само неки наслови, каже, цитати – „Не дамо Косово ни по коју цену“, каже председник Вучић. Србија се држи принципа, а онда Вучић исто каже – морамо да признамо тежак национални пораз, па онда – хоће да нам узму земљу, ни педаљ нећемо дати, изјавили 15. септембра 2022. године. А онда исто Александар Вучић – немамо контролу ни над педљом Косова и Метохија, али је имао народ.

46/2ЈЈ/МЋ

Па, онда кажете, потписани споразуми у Бриселу, формирана ЗСО, а онда их ипак нема, па прекинућемо разговоре нећемо више да говоримо, да преговарамо док се она не формира. Онда кажете, не дам Газиводе, не дам Валач, онако бусањем у груди како сте јаки и снажни, да се сви од вас уплаше. Па, онда буде победа Електромреже Србије остаје на северу Косова, па онда опет наслов – Косово излази из Електромреже Србије, 20. априла. Онда кажете – можете да ме убијете за мене су Косово и Метохија највећа српска светиња. Па, онда правосуђе 10. јануара, јединствено на Косову, формирана војска Косова и тако даље.

То говори о вашој шизофреној политици и ономе како ви водите Србију и овај њен народ. Када све ово видите, свима је јасно, зашто Србија има све пораз за поразом и не само када је у питању Косово и Метохија већ и друге ствари.

Знате, тихо сте, тихо сте предавали једну по једну надлежност. Ево, неколико људи је данас говорило о томе да се данас док ми седимо овде гради база полиције у Лепосавићу где су отели земљу општини. Данас, ево, то је слика од данас, багери су тамо, тамо је РОСУ. Тамо су припадници специјалне полиције. Шта сте урадили? Што сте довели до тога да дођемо у такву ситуацију? Оптужујете овде, кажете да су неки други криви за то. Ја да вас подсетим, можда сте заборавили. Знате, када је формирана Косова, 14. децембра 2018. године, члан Српске листе, посланик Српске листе, Славко Симић је дао кворум да се формира војска Косова.

Шта сте урадили по том питању? Да ли сте покренули оцену уставности можда? Ништа, ћутите као заливени. Правите се луди. Све што Курти уради, бусате се само у медијима српским. Само да пошаљете преко Пинка и Хепија поруку – ево, ја се борим, не дам Куртију, не дам раније Харадинеју и Тачију, а сад, једно по једно оде, оде, па кад сте дошли у зид, е ајде сада спашавајте, хајмо сад јединство. Све време тражите кривицу у неком другом. Кажете, криви су неки који су раније се бавили Косовом, преговарали. Ево, и то да вам одговорим, пошто знам да нећу добити реплику, а нећу ни тражити.

Дакле, говорите какво је мишљење Међународног суда правде било катастрофално. Само да вам кажем, сваки пут када то поменете и ви и сви ваши из партије радите директно за интересе албанске стране. А рећи ћу вам и зашто? То писмо су писали најбољи стручњаци за међународно право, Тибор Варади и Раде Стојановић, знате то врло добро. Знате, то мишљење је данас основ за сва од признања која сте у међувремену добили. Реците то овде јавно. Дакле, на основу мишљења државе од признавању Косова мишљења Међународног суда правде кога ви потпуно изокренуто тумачите на штету интереса Републике Србије, да бисте ви могли да водите кампању овде у Србији.

Када говорите о пребацивању споразума из УН, извините заправо преговора из УН у ЕУ, о чему говорите? Говорите о томе да се некада у Европи преговарало о техничким питањима, а ви сте вашим доласком на власт то подигли на статусни ниво. Данас преговарате о статусу Косова и то знате како, супротно међународном праву и по Кривичном законику члан 305. и 320. то су припремне радње за извршење кривичног дела. Разговарате са земљама квинте које су све признале Косово мимо УН. Знате врло добро, за то се иде у затвор, председниче. Не знам, ви сте правник, вероватно то јако добро знате.

Због свега овога и зато што знамо да никада експлицитно нисте рекли шта је кључна ствар, а кључна ствар је – не Косово у УН. Народна странка је пре четири године скупљала петицију за то, стоп Косову УН. Ћутите као заливени. На прошлој седници о Косову која је исто било претворена у фарсу и ваше пренемагање, поднели смо јасну резолуцију, нисте ставили на дневни ред, као што нисте ни данас.

46/3ЈЈ/МЋ

Тада 13. септембра, овде, ту где седите, сте мени рекли, када је била иницијатива Народне странке да се дописом обратимо Русији и Кини, не зато што их волим, него зато што нису признали Косово и имају право вета у Савету безбедности УН. Знате шта сте рекли – дакле, мени то није никакав проблем, послао сам безброј писама, безброј разговора обавио, урадићу и то. То ће бити само једна ситница у дневним обавезама које иначе радим. То сте рекли председниче, нисте урадили, бар ми не знамо.

47/1ВС/ЈГ17.40 – 17.50

А ја сам вам послао после тога и допис вама на кабинет 21.09. 2022 године где сам вам послао и те дописе преведене на енглески да се не мучите. Зато смо данас председниче државе поднели још једну резолуцију.

У тој резолуцији, се налазе две кључне ствари, а то је, Република Србија у складу са својим Уставом вољом грађана и међународним правом не признаје и никада неће признати изричито или прећутно на било који начин једноставно проглашену независност аутономне покрајине Косова и Метохија.

Друга, нарочито Република Србија никада неће пристати изричито или прећутно на било који начин на чланство Косова, Уједињеним нацијама. Јер се слажемо сви са овим господо посланици?

(Аплауз.)

Питам и опозицију и питам и вас из власти.

Јер се слажете председниче са овим?

Реците да се слажете?

Две су тачке само: не признајемо Косово и не, Косово Уједињеној нацији.

Јер се слажете са тиме? Не смете да кажете. Па, зато и тражимо да се усвоји резолуција.

Шта је онда проблем да је усвојимо? Шта је проблем да је ставите на дневни ред? Изгласамо две ствари, решен проблем, нема више на столу никаквих притисака, уцена, нема ничега. Идемо даље. Не смете председниче. Зато вам и не верујем.

Довели сте нас у ситуацију вашом политиком да данас треба да бирамо између сукоба са Европском унијом, и националних интереса државе Србије. Није крив за то нико други него до вас, који сте такву политику водили, и одговорност за то мора да се сноси.

Овде се сада смејете када друге колеге посланици говоре о Шредеру, Блеру, Клинтону, па да, они су ваши саветници ви сте их плаћали. Парама сте плаћали, неким парама сте плаћали те људе. То су људи који су бомбардовали државу Србију? Они су одобрили бомбардовање док сте ви били на власти, и тада док су нас бомбардовали и неки гинули на Кошарама ви сте се уселили у нови стан у Београду, и ви и Тома Николић и Шешељ. То је истина, то је ваш патриотизам.

(Аплауз.)

И, зашто трпимо поразе? Па ево, рећи ћу вам, можда вам нико до сада није рекао, некада док је Србија била успешна, знате ко се бавио демократијом? Ко је разговарао о границама? Јован Ристић, Никола Пашић, Михајло Пупин, а знате ко данас то ради вама Марко Ђурић и Јелена Милић зато сте толико успешни у преговорима, такве дипломате имате.

И, знате председниче кад авионом управља особа која не зна да вози он се обично сруши. А, ви сте имали спот у авиону и говорили како је Србија безбедна у вашим рукама бојим се да ћемо пасти са много велике висине, и да нећемо моћи да се опоравимо од тог вашег пилотирања. Јер данас није угрожена само територија КиМ и људи који доле живе.

Данас је доведен у питање опстанак Србије и народа у целој Србији, не само на КиМ, дали сте и Бор и Мајданпек, само што сте њега дали Кинезима.

Кинезима сте дали и они имају већа права данас тамо него што имају Срби који живе у Тимочкој крајини.

Обећали сте и Јадар и Мачву, и Колубару и Шумадију, и Тимочку крајину, и наше њиве и наше воћњаке, све то обећавате, како би остали још мало на власти, и све дајете за шаку долара.

47/2ВС/ЈГ

Продајете свој народ и своју државу, да би још мало уживали ви и ваша клика данас овде на власти и мислите да се то не види, мислите да то неће неко једног дана казнити за све то што радите.

Пољопривредници, господине председниче, просипају млеко, и то је слика и прилика производње хране о којој сте говорили, малочас, привреду малтретирате, затварате привреднике за педесет динара мањка у каси или не, а говорите о неким инвестицијама које су углавном директно везане за корупцију.

Пљачка и корупција за време ваше владавине су разориле државу Србију.

Дакле, господине председниче, ја не знам да ли је вама позната фирма „Миленијум тим“, Синиши Малом је позната, па не знам, путарске фирме Звонка Веселиновића, Никола Петровић, ваш кум, па онда Секо си, брат Ане Брнабић која ради милионске послове са Владом Србије, па имате Предрага Колувију кога браните и ви и сви живи, највећег произвођача дроге на Балкану. Онда имате Беливука, који је био ваш партнер који је клао и млео људе, годинама сте ћутали док га нисте ухапсили, а ухапсили сте га онда када је вама почео да прави проблем.

Прозивате ту људе за неку Колубару, па ви треба да се покријете по глави и да ћутите шта сте са ЕПС-ом урадили, милијарде сте направили губитака због вашег Грчића из печењаре и сличних. Ко је узео паре из Телекома?

Шта се догодило са аквизицијама, шта радите данас? Борите се, главни проблем је да се бори Телеком против Јунајтед групе, јер тамо постоје неки медији, пишите, пишите, сад ћете да кажете да ја браним Шолака, не него се ви бојите сваке слободне речи у Србији, да би могли лакше да манипулишете грађанима Србија и да их доводите у заблуду.

Знате, једног дана ће одговарати и ови који раде трговину оружјем ваши пријатељи, Тешић и Простран. Знате, Тешић је, а Брану Пространа не знате? Извињавам се онда ако не знате, то су оне фирме проинтер, као Тикин, итд. Ови који имају виле, који имају јахте, које ви штитите, то су ти ваши велики Срби који се боре само за себе, и за свој лични интерес.

Знате, ових дана видимо да се у Америци претресају куће председнику Бајдену, а доћи ће дан па ће и овде сви бити под ударом институција, било да је председник, посланик или обичан грађанин.

Дакле, предлажем вам господине председниче да се дијалог настави, а овај план одбаци, зато што је он темељ велике Албаније, ако се буде усвојио, нема говора о стабилности, улазимо у велику нестабилност и ви то врло добро знате, само вероватно због тога што вас је неко уценио не смете то гласно да кажете.

Ја ћу само још две ствари да вам кажем. Постоји једна дефиниција која каже – облик преваре, када се изневери нечије поверење и нечије очекивање, или се повреде интереси групе који субјект претвара, назива се издаја.

Ја не знам да ли се ту проналазите.

Са друге стране, Свети Владика Николај је рекао и дефиницију проклетства, а то је – када продате земљу, која је одбрањена крвљу ваших предака.

Сада ја вама кажем, ако нисте у стању да обављате тај посао, часније је да се повучете, јер све оно што албанци нису успели 1999. године, касније после 12 година, успели су за време ваше владавине, да добију све институције на северу, да добију чврсте границе и то је ваша политика.

Ми смо се наслушали, господине председниче десет година ваших прича, ваших обмана, свега и свачега, ми вас сада позивамо да се повучете, док је време да не сносите пуно одговорности, а ми вас више нећемо слушати.

47/3ВС/ЈГ

Посланичка група Народне странке овог тренутка напушта салу, зато што смо вас слушали цео дан како причате празне приче, једне те исте флоскуле, без почетка, без краја и без икаквог резултата ни за државу Србију, ни за грађане Србије. Захваљујем се.

ПРЕДСЕДНИК: Изволите.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Сад ћете да чујете зашто беже, знају они разлог, сад ћемо да говоримо о институцијама и о лоповлуку, само останите да чујете, важно је. Слушали смо, даме и господо, двадесет минута најстрашније увреде и неистине и доћи ћемо, ако могу да вас замолим за мало пажње, сазнаћете неке ствари за које нисте знали, не брините.

Покушаћу да одговорим на све што су говорили, на све измишљотине, немојте да идете, треба народ да чује колико сте пара узели од њих, колико сте пара са све рачунима отели од грађана Србије. Пошто мени нисте могли да пронађете, па сада видите шта су институције изгледа успеле да пронађу. Ал побеже, изгледа. То је демократија, дошао сам да кажем, а онда побегох.

Али, зарад јавности. Замислите, напад, каже, имаш шољу на којој је вук и то је доказ да си са Улемеком. Ви станете људи и питате се, јел могуће да сте то чули, узгред, не пијем кафу, никада нисам попио кафу у животу, пио сам чај.

Замислите нешто што нема везе ни са чим, они су се сетили Улемека и измислили Улемека у целој причи. Одакле он у целој причи, Бог отац ће га знати, ко да сам ја тада био у власти, ко да је у моје време убијен Ђинђић, као да сам ја крив за то, а не они, ништа не разумем.

48/1ДЈ/ИР17.50 – 18.00

Идемо даље, каже, зашто овде седе људи из Српске листе, а не седи неки од његових ситних криминалаца? Па, зато што ови људи представљају народ, добили поверење народа, а ови његови нису добили три гласа на целом Косову и Метохији. Само је то мала разлика, ситна разлика, ништа више од тога.

А онда каже, пазите великог Србина, пазите какви су то људи и шта они мисле да прогурају онако успут, онако успут каже - а ту седи и човек који је, пазите, није оптужен, него је био оптужен за убиство, а оптужила га је албанска власт у Приштини. Иначе тада, па чак и албанска власт је повукла ту оптужбу против њега, али је њему бивша оптужба албанске власти била довољна да човека прогласи за убицу зато што им се тако свиђа. Да сам неко у опозицији, назвао бих тајкунском, па сад је било име неке расе пса када испуњавате налоге Шолака и неког другог и тражите и заступате интересе неког тајкуна. О каквим аквизицијама „Телекома“ говоре? О чему причају? Не знају ни сами. А знам ја шта је суштина. Хтели би „Телеком“ да униште. Хтели би да државну компанију разоре, а да Шолак и они који би да разарају Србију могу да униште Србију, као што су то радили у претходном периоду. И Вучић је лош, јер Вучић штити државу и државну компанију и неда таквим да разоре државу и државну компанију. Ако сам лош због тога онда прихватам и признајем.

А онда онако успут ан пасан, е тако недостаје два минута овде као, два минута снимка у Дољевцу, измишљају све време и све време. Знате, ти људи патолошки лажу сваког дана и хоће да кажу, замислите, Вучић је хтео да заштити Бабића, јер у ствари је Бабић некога убио, јел вам доста више да тако лупетате глупости и да измишљате, јел вам доста мало, дође ли некад да вам је доста?

Некада се ухватите за главу и кажете - јесмо лажови, али претерали смо мало, мало смо претерали. То што је судски доказан лажов, то је један од можда и јединствен случај у овој сали, судски доказан, али то је за све оно што је лагао око Јовањице. Данас му се нешто смањила прича око Јовањице, ако сте приметили. Јовањицу више не помиње, пошто је доказано и на суду како је лагао и измишљао, а немојте да вам говорим који су му криминалци из полиције такве ствари говорили да измишља и због чега.

Каже - Вучић не сме да каже, да дођем на суштинску ствар, каже - не смем да кажем да нећу да признам Косово и нисам за Косово УН. То је пет пута поновио, да ли је тако? Ево да поновим, пошто, знате, неким људима не вреди и можете 100 пута да им кажете, ево саћу као папагај - нисам за Косово УН и за разлику од њега и његовог шефа никада нећу признати независно Косово и никада нећу ништа да учиним у њихову корист.

Да поновим још једном, да и овима из антидржавне коалиције поновим - нисам за Косово у УН и никада нећу признати независност Косова. Хоћете још једном, пошто кажу да не смем? Дакле, нисам за Косово УН и нећу признати Косово. Није вас срамота више да лажете цео дан. Када је крај тих лажи? Када је доста тих лажи? Али, нема краја лажима.

И сва им је политика, а видите како се анти-државни елемент не радује сада. Мало пре причали да би се радовали томе, а сада се не радују. Пропала им политика, пропала им шанса. Има једна навијачка песма, запамтио сам, од пре 30 година „Зашто ћутите“.

Даме и господо, седите.

То је када политику заснивате на лажима, то је када причате о уценама зато што су они били уцењени. Немојте ни да вам причам чиме су све били уцењени. Сада ћете само део да сазнате. Полазећи од себе закључују да ће и неки други да буду уцењени. Увек је аутопројекција чудо, увек. Можете да им поновите сто пута, уништиће сваку шансу Србије да одбране своје интересе, непогрешиво, јер их Србија никада није интересовала.

48/2ДЈ/ИР

Каже, шта би, десет година ширим дефетизам, сад нас нико не воли, „велика Србија“ са лидером региона. Не, ми смо у овом тренутку економски лидер региона западног Балкана, а били смо четврти, делили четврто и пето место кад смо били са њима на власти у региону пет плус један, само је то разлика. Иначе никада ја, иако сам имао сусрете са свим државницима света, многи ме и одликовали, никада се нисам тиме хвалио, то је мој посао. За разлику од њих који су само онај, како се зове онај, Хо и Мун, онај лопов што је ухапшен тамо, само га је он одликовао и нико више. Не знам ни шта бих рекао.

Видите, слагали су и за Славка Симића. Каже, он је дао кворум за косовске снаге безбедности. Како вас није стид да тако нешто лажете? Како вас није стид да тако нешто измишљате, да стављате белег на чело човеку који то није урадио? Никог од посланика Српске листе тада није било када се одлучивало. Што сте то морали да измислите. Хајде то што за мене лажете, ја сам научио, за мене је то спорт, знам да лажете по природи и нема велике филозофије и не секирам се превише, научио сам. Мој посао је да трпим глупости сваки дан, али што тим дивним људима који се боре на Косову и Метохији стављате белег на чело ни кривима ни дужнима? Што се тако понашате према њима? Онда побегнете главом без обзира, пошто вам је тешко да чујете одговор. А мени није тешко да слушам ваше лажи овде све време?

Кажете, да прочитам Вучићеве цитате. Па све је тачно, све што сте рекли. А што, јел није тешко држави Србији? Какве то везе има са тим да сматрам да је то део Србије? Шта је то у контрадикцији једно са другим? Што, да нам није лака позиција? Што да када је призната независност Косова од стране свих западних земаља 2008. и 2009. године и кажете генијално решење Међународног суда правде и почне да виче нешто. Каже, на основу тога, каже - креће од признавања, реци нам, Вучићу. Можете ли људи да верујете? Прво од признавања крећу тамо од 2016. и 2017. године. Седам година људи чекали да се сете његове пресуде. Да ли ви, људи, разумете шта ти људи говоре овде.

Погледајте, ово је „Експрес“, али није српска „Експрес политика“, ово је албански „Експрес“. Пише „Хвала Вуче“. То је једино на српском што су написали. То нису мислили на овог мог вука са чајем, него на Вука Јеремића. Видите, ово је приштински медиј, „Експрес – Хвала Вуче“ за све што им је помогао. Има и овде „Хашим Тачи УН, позвао се на Вука Јеремића и одлуком МСП-а“.

Сад, каже, ми смо вам превели Резолуцију ову за коју каже – ћутиш Вучићу и не смеш да кажеш. Да је поновим – Нисам за Косово у УН и нећу признати независност Косова. Само још једном, али каже да ми преведе на енглески, па сам тражио да видим шта је стручњак имао из енглеског. Дошао сам до сведочанства. Срећом, полако људи, срећом он енглески није учио, учио је руски, а имао је чак двојку из руског. Имао је успешну двојку из руског, а и из српског је имао двојку, али из руског је то озбиљан успех пошто је имао двојку. Из математике је пао па је ишао на поправни итд, то је да не бринете. Али да видите математика му не иде тако лоше, за поправни се добро спремио. Сад ћете да видите.

Знате, они воле да причају о другим људима и то да измишљају, да лажу, да блате породице. Сада када ово будете чули, шокираћете се сви. Наиме, са Љубишом Кнежевићем, иначе тастом, оцем своје супруге, формира Фонд за унапређење ресурса грађана, преко којег су бојлер, класичан, преко којег су извлачили државне паре.

Тада таст прелази у Националну службу за запошљавање у Трстенику и почиње да склапа директне послове са зетом и ћерком. Тада од 2008. до 2012. године на рачун Фонда Алексића, дакле тај Фонд се зове, још једном, за унапређење ресурса грађана и удружење „Пешчаник“, уплаћено је, знате ли колико? Па ови из Колубаре, више, ови из Колубаре ситни. Ово је било за бакшиш овима из Колубаре што су узимали. Овај је узео 685 хиљада евра.

49/1ГД/МЈ18.00 – 18.10

Наиме, 180 хиљада 2008. године, 170 хиљада 2009. године, 35 хиљада било им доста у претходне две године, па 2010. године 35 хиљада, 2011. године 130 хиљада, 2012. године, виде да падају са власти, 170 хиљада. Укупно 685 хиљада евра у кућни буџет се слило због невладине организације за унапређење ресурса и то директно себи пребацивали паре. Није им пребацио неко други, па да кажете, него себи пребацили паре. Породично наследство, породично благо. Отми од државе, уради шта стигнеш и то је то.

Али, ја верујем, као што је рекао… Чули сте оне речи. Каже – улази код Бајдена полиција. Полиција мора свуда да уђе, и код мене и код њега. Шта полиција нађе и данас и сутра то је оно што је фер и то је оно што је важно, и полиција и тужилаштво.

И тако Вучић, каже, не да Валач, па ми и данас се боримо да сачувамо све што можемо. А шта треба да кажем – ево дам, као што су они рекли. Ево, дамо вам да нам срушите 35 цркава, дамо вам да нам протерате 10 хиљада људи и да нам убијете осморо људи, нема проблема, па ћемо да вам дамо пресуду Међународног суда правде, па ћемо да вам дамо независно Косово.

Хајде ми објасните како такви генији који нападају Марка Ђурића, не знам кога још… Замислите, он критикује Марка Ђурића, једног од најбољих студената, најбољих ђака, човек који је имао… највиша му оцена двојка из руског? То је оцена којом се поноси. То је урамио. Имао сам двојку из руског, био сам успешан у животу.

Слушајте, он критикује Марка Ђурића који је ресурс ове земље, у правом смислу те речи, један од најобразованијих младих људи који много ради за ову земљу итд. Можете то да радите, да причате, па шта вас брига, шта вас се тиче. Можемо све, јер нама је дозвољено све и да лажемо, као што видите, и да крадемо, можемо све.

Можемо да им предамо Косово и Метохију на тацни, а да поштене људе оптужујемо да су издајници.

Јесте видели како се нису обрадовали ови из антидржавне коалиције што се увреде на то кад сам им по пети пут поновио да чују још једном – нисам за улазак Косова у УН и нећу признати независност Косова? Нема радости, нема одушевљења. Сањали су друге снове, а ја их само чекам и мало пустим.

Каже, замислите ви, Бор и Мајданпек сте дали. Хајде, људи, ви сте овде озбиљни људи. Пустите то шта прича… Имате ви људе који кажу - Вучић пушта кишу преко харпа. Има разних људи. Има оних који верују у „Треће око“, „Зону сумрака“ и та лудила. Свакојаког света има. А замислите да вам дође озбиљан политичар да вам каже - дали се Бор и Мајданпек? Па, јел те није срамота мало?

Бор био дужан милијарду и двеста милиона евра. Ви ишли, ваша власт ишла, ваш бивши председник понудио народу у Бору кикирики, и Зоран Ђинђић и они после њега. Рекли - кикирики и неки намештај од сламе да правите. Ми нашли стратешког инвеститора, молили људе, људи уложили огроман новац, зарадили, данас нам је то највећи извозник, а они нападају највећег извозника и то на тендерском процесу, на чистом тендерском процесу који је шест месеци трајао. Шта ви у ствари, људи, хоћете? Да разорите земљу, да отерате све инвеститоре, да уништите све? У Бору плата у септембру била 806 евра просечна. Зашто то радите? Већа је него у Новом Саду била. Зашто то радите?

Иначе, овај Србин са Косова живи у Београду, само да знате, за којег је тражио да дође. Тај му вероватно помаже у овој невладиној организацији.

Каже, ја то радим да бих остао на власти. Даћу Шумадију, Бор. Људи, ја сам годину дана потрошио да нађемо решење за Бор, да људи имају да раде, да могу да живе од тог рада. Сад иде нова сметлара, нова топионица. Биће неупоредиво мање загађење, биће нови прираст БДП-а нашем. Све смо то успели да урадимо. Поносан сам на то. Он

49/2ГД/МЈ

каже ја то зато што сам уцењен, због мог продужења на власти. У ком свету они живе? Све од себе полазе. Да не причам о томе да ми имамо удео свог власништва у власништву укупном.

Причате ми за Јадар. Да ли ме нападате зато што сам једини храбар да вам кажем истину, што вас се сви остали плаше? Па, неће нико да уђе у расправу са вама. Да, уништили сте земљу са програмом Јадар што смо одложили годину, две, три, пет, није важно колико. Уништили сте Србију за тих пет година, годину, три, колико хоћете, зато што је то била компаративна прилика за Србију. То је била највећа шанса да направимо велику предност и у региону, али и да цео регион заједно са нама расте. Буквално нафта будућности, наша нафта, наша шанса, шанса Србије, а не, споља су нас убили.

Ја не замерам овде људима. Ја разумем, ухватили политичку жицу – ми тако можемо да дођемо на власт и у реду, али не могу да разумем како су државу успели да преваре стране службе и да нас на тај начин изнутра развале, да нас растуре по том питању и да нас убеде у то да будемо толико глупи, да поверујемо да је добро да одустанемо од литијума, да ниједна друга земља на свету није одустала. Ниједна друга земља на свету. Ниједна, укључујући и најразвијенију Немачку и Америку, која је дала „General Motorsu“

650 и 700 милиона долара инвестицију литијума, али шта да радите… То је…

(Александар Јовановић: Шта је, Атлагићу…)

Само да вам кажем, није овај човек сада из опозиције крив зато што сте се ви њему обратили. Ја му се нисам обратио и није крив и немојте то да радите. Нема смисла. Није фер.

Слагао је, такође… Рекао је, каже, људи из СНС-а не смеју да се јаве. Молим вас, грађани Србије, погледајте о каквим је људима реч. Погледајте о каквим је лажима реч. Данас се јављају шефови посланичких група. Иде се од најмање посланичке групе до највеће. СНС је највећа посланичка група. Њихов ред долази да говоре на крају. Данас посланици и не говоре, јер говоре само шефови посланичких група.

Неки су хтели да се туку. Они нису хтели да се туку. Хтели су да дочекају свој ред, да говори шеф посланичке групе и ништа више од тога и он каже – не дамо им да говори, јел сте видели, ти људи не смеју да говоре. Па, како вас није стид да тако лажете? Како вас није стид да тако брутално обмањујете јавност? Не знам шта бих вам рекао више.

Сви знате да сам рекао истину. Сви у овој сали знате да је реч бруталној обмани и кога брига, него да поновим – нисам за Косово у УН и нећу признати независност Косова, а моја реч, за разлику од ваше, нешто значи.

Имам ја још. Овај Шолаков слуга ми објашњава, каже, да инвестиције су везане за корупцију, па наводи имена људи, људи који имају озбиљне фирме. Рекао му је Шолак, не свиђају му се ти људи, људе који имају и по 500 и по 2.000 запослених, али онда је рекао нешто још горе. Каже, навео је неког човека да ми је пријатељ који ми није пријатељ, али шта ћете. Сви су ми пријатељи у Србији. Никог не презирем. То је у реду. А онда је рекао – мој пријатељ Беливук. Да ли видите шта су они радили све време? Да ли видите шта су радили све време?

Замислите како бисте се осећали… Пустите то што сам ја навикао и што ми је посао да трпим глупости и лажи. Имате окривљеног сарадника који не сме да лаже, који ниједну реч не сме да слаже, јер зна да ће да изгуби тај статус и он им покаже све детаље како су планирали не да убију овог поштењачину овде који је узео 685 хиљада евра за три године са својим тастом и женом. Није хтео тог поштењачину да убије, него је хтео мене мафијаша. Па купили су снајпер због мене, па платили пет милиона евра. Дај пет милиона евра за државу да вам помогнем ја. Не треба да се мучите толико. Дали сте толико велике паре за мене и моју главу.

49/3ГД/МЈ

Он је тај био који је мртав ладан дошао и рекао – па, ти са њим сарађујеш. Јесте, хтео сам да ме убијем. Највише на свету сам то желео. Не могу да вам објасним како сам чезнуо. Идем према оном споменику Стефану Немањи, који сам такође чуо да ћете да рушите, као и Београд на води који ћете да рушите, јер све ћете да срушите, јер никад ништа нисте у стању да изгладите, само да срушите. Ништа нећете да срушите. Не да вам Србија да рушите било шта.

50/1АЛ/МП18.10-18.20

Дакле, и тако сам ја чезнуо за тим да они мене упуцају и све сам се са њима договарао. Толико о истини и толико о свему што причају.

Каже - млеко. Знате ли колико је просипања млека било у то време? Бар седам до осам пута више, али ја сада имам намеру да обрадујем пољопривреднике. Разговарам са Аном Брнабић, оном за коју су лагали да има држављанство Хрватске и двоструко држављанство, данас ови из антидржавног покрета, дакле, разговарам са министарком пољопривреде и министром финансија да повећамо премије за млеко и да нађемо још начина како субвенције по грлу да ојачамо зато што коначно мислимо да имамо новац за који можемо да подигнемо број грла у Србији. То ће да обрадује још неке људе овде, сигуран сам, који разумеју шта је држава и знају колико је то тешко. Тако да ћемо то да се боримо. Добро да ме је подсетио да тако нешто кажем. Очекујте у наредних седам, осам дана ту одлуку. Још да се консултујемо да видимо колико можемо да издржимо, па ћемо то да урадимо.

Каже - ми смо плаћали, пошто сам за ове претходне одговорио да нисмо, каже Клинтона. Ја Клинтона видео два пута у животу. Слушајте када. Једном су ме позвали на неки скуп у Њујорку, Карнегију, ја мислим, убијте ме, можда и није. Али близу је ту негде између Седме и Шесте авеније, убијте ме која зграда, неки међународни скуп око помирења, геноцид, не знам шта и ја тамо био и био је Ћамил Дураковић и он говорио једно, ја говорио о миру и трудио се да одбраним српски народ колико сам могао. Нити сам се видео са Клинтоном посебно. Он је био ту у студију, ваљда, заједно са нама и он нешто своје говорио. То је трајало 15 минута и то је то. Никакав други контакт.

Видео сам га други пут у Сребреници где су његови људи из обезбеђења били коректни, јер су видели шта је то што је почело да се дешава, јер су људи из мог обезбеђења покушали да прискоче у помоћ и онда су они људи из његовог обезбеђења направили пролаз за њих да би могли да приђу да ме заштите. То је сав мој контакт.

Што лажете више? Што измишљате више? Ајмо мало о томе сада како сам убијао по Сарајеву снајпером. Ајмо мало још да лажете.

Хоћете да вам објасним зашто је све ово? Па зато што они немају о чему другом да причају. Свака прича се своди на то Вучић, Вучић, Вучић и ништа друго. Да причају о Косову, да причају о нечем другом, па не иде и зато иду све те измишљотине. И нису их они сами увек измишљали. Јесу неретко творци. Али, прочитају. Знате зашто? Зато што уместо да читају озбиљну литературу, да читају озбиљне књиге о политици, они узму па читају „Таблоид“ Милована Бркића и што је најгоре, они су уверени да то што лудости које тамо објављују и лажи које тамо објављују су истина. Они су мртви озбиљни када то говоре. Тако ја једно 10, 11, 12, 13 година слушам како ми отац Фахри Мусљиу. Човек, нити га знам, нити имам појма. Али, ево добро да сам то сазнао. Него срећом па имам исту врсту здравствених проблема као мој отац, па кажу – не пада ивер далеко од кладе, а он се зове Анђелко Вучић. Шта да радите? То је када више немате, не знате шта ћете са собом. Не знате од муке.

Пошто су знали да следи прича о 685.000 долара, све прокњижено, све датуму овде уписани кад и како, е било је бежанија, бежанија. Да не може да се одговори и да не може да се разговара зато што би све хтели да им дође кактус у Скупштину. Е, нама кактуса. Ја сам народни председник и народни представник. Ја ћу да се борим за народ, али нећу да дам ни на народ, ни на себе, ни на све људе који се поштено боре за ову земљу, да им најгори држе придике и предавања који се највише на свету поносе двојком из руског. Хвала вам најлепше.

Иначе и овај позивни број је додељен као позивни број за географско подручје унутар Србије преко ИТЈ али шта ћете, још једна од милион лажи, ни мање, ни више од онога што је уобичајено. Хвала.

50/2АЛ/МП

ПРЕДСЕДНИК: Према редоследу посланичких група Милош Јовановић.

МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем, господине председниче Народне скупштине.

Даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, господине Вучићу, рекосте да се не радујемо када сте рекли то што сте рекли и у праву сте били, не радујемо се, не што вас мрзимо, није ни да вас волимо, не ради се ни о љубави, ни о мржњи, већ вам не верујемо. Једноставно, вам не верујемо и чуди ме да вам више ико и верују, после свега.

Али, хајде пре тога само да пар мање важних ствари разјаснимо. Јесу мање важне, али зарад истине и људи који нас гледају, не би било згорег поменути их. Консултације. Да, позвали сте јавно на консултације и да, добили сте јавно одговор од Српске коалиције НАДА да на те консултације долазимо, односно да ћемо се чак и у листу који није баш познат као претерано опозициони „Курир“ наведена је изјава – Милош Јовановић, председник Новог ДСС каже и цитат – да ће та странка наравно потврдно одговорити на позив председника Републике. Саслушаћемо шта има да каже, али ћемо врло јасно изнети своје ставове. Позив јавно добили. На позив потврдно одговорили. Истине ради.

Да кренемо на ове мало важније ствари. Има једна шкакљива ствар, а то је блага реч и више него шкакљива. Људи, ја разумем да у међународним односима, да у дипломатији, нешто сам мало прочитао и нешто мало знам, постоје преговори где не може да се открије садржина због утицаја на преговоре, због успешности преговора итд.

Ово нису и не смеју да буду такви преговори. Побогу, људи, говоримо о судбини Србије, њене територијалне целовитости. Грађани имају право да знају о чему се ради и ако је био захтев, као што је очигледно био захтев западног дела тзв. међународне заједнице да се то одржи у тајности на такав захтев не може потврдно да се одговори.

Али, заправо то и није најгоре, јер ми знамо о чему се ради. Знамо о чему се ради и зато је ово велика срамота што о овоме говоримо. Споразум или ти да будемо прецизни нацрт, предлог споразума, како год желите, је објављен. Господин Мирослав Лајчак је рекао да је то што је објављено заправо то плус минус који детаљ, да је то то. Александар Вучић је ево овде и данас рекао да је то мање више то.

Вратићу се на неке чланове које сте ви споменули. Хајде одмах да кажемо – то је предаја КиМ. И то сви знамо.

(Маријан Ристичевић: Није тачно.)

Можете да добацујете – није тачно. Јесте, тачно је и то сви знамо. Прво, тачно је. Хајде мало само да размислимо због грађана. Када вам предлажу план земље које су и саме признале сецесију наше јужне покрајине, када сам Ескобар или раније Хил каже – више нема говора о томе Косово је Србија, заборавите на ту паролу, избаците то из ваших глава, драги Срби, ако те земље нуде план па тај план не може да буде ништа друго до захтев Србији да се својевољно одвоји од дела своје територије.

Уосталом, не верујте мени.

(Маријан Ристичевић: Јел то француски предлог?)

Вратићемо се и на Француску и на све ове ваше, условно речено, критике. Немам проблем ни са чим. Ништа не кријем, али не верујте мени. Још једном, то сам и прошли пут рекао, ево га Александар Вучић, он је рекао у обраћању, не након састанка са том дипломатском петорком, него у обраћању наредног понедељка од оних сат и нешто времена, рекао је – то је имплицитно признање које се нама тражи. Тако и тако. То овде пише.

50/3АЛ/МП

Јесте проблематичан и други члан. Други члан каже да ми треба да третирамо Косово и Косово нас као равноправне и једнаке партнере на основу Повеље УН. Једнака сувереност, територијална целовитости и да не набрајам даље, једнакост права.

Људи, па не може Србија и њена сецесионистичка територија да има једнака права и да се једнако третирају. То вам је већ имплицитно признање.

Члан 4. није само други став проблематичан који каже и цитиран је овде малопре од господина Вучића – да се Србија неће противити Косову, односно уласку или ти чланству Косова у било коју међународну организацију. Проблем је и први став тог члана – стране полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународној сфери или деловати у њено име. Да ли је то данас тако? И јесте и није зато што ми од те претпоставке још се нисмо одрекли и не треба да се одрекнемо.

51/1МЈ/ЦГ18.20 – 18.30

Шта је факцититет? О томе можемо да дискутујемо. На нама је да и даљ полажемо право на наша суверена права без икакве игре речи. И да не набрајам даље чланове.

Само ћу завршити са оним ко иоле пажљиво гледа и по мало зна. Људи, не пуно, по мало зна о свему овоме, зна да је ово скоро преписано, у неким моментима и потпуно у реч споразум између две Немачке, чувени темељни споразум из 1972. године, којим су се две Немачке признале. Обе су ушле у УН, западни блок је признао Источну Немачку, источни блок Западну Немачку.

Нема никаквих тајни. Да ово завршимо још једним цитатом Александра Вучића – ово је имплицитно признање које се од Србије тражи. Зашто је срамота да о овоме говоримо? Ајде мало само да разлучимо ово, рашчланимо, али минимално. То значи независно Косово, то значи да Срба на независном Косову више бити неће. Одмах да се разумемо, нема те ЗСО која ће ту чињеницу променити. Судбина Срба на некаквом независном Косову ће бити судбина Срба у овој новијој независној Хрватској. Неће их бити. То знају сви, то знати и ви горе господо. Знате. Можете да ме пљујете, и мене и све нас, знате.

То значи велика Албанија. То нико не помиње. То значи велика Албанија, јер се то неће моћи спречити. Две, у том случају независне државе не може нико да спречи да донесу одлуку да буду једна велика држава. Господо, то значи јатак, и сасвим извесно крај Републике Српске.

Да ли је ово западна политика према Косову и Метохији? Јесте. Никада нису крили. Подржавали сепаратизам, извршили агресију, подржавали једнострано проглашење независности или ти сецесију и исту признали. Последња етапа у томе да нас приволе да и ми то признамо. Каква је политика запада према Босни и Херцеговини? Што мислите да ће да одустану од политике њихове према Босни и Херцеговини? Неће. Унитаризација БиХ, односно нестанак Републике Српске. Ништа више, ништа мање.

Ако се ово овако реши, следећа је Република Српска, а онда је следеће. Знате, свашта може да се замисли. Атак и на територијалну целовитост већ крње Србије у разним њеним деловима. Има чак, хтео сам да кажем скоро важнија, подједнако важна као и све ово, стид и срам коју овакав ултиматум остаје и оставља, који ја већ сада осећам, када уопште морам да причам о њему. Ми смо прва генерација у историји овог народа која отворено размишља о предаји, и то не било кога дела територије, већ Косова и Метохије. Прва генерација.

Сада ћу вам објаснити, за грађане који нас гледају да могу да чују колеге из СНС, добацују – а зашто у наше име причате? Најбоље питање које сте могли да поставите, поставили сте. Зашто уопште о овоме причамо? Зато што је председник државе, што се мене тиче, себе тиме дисквалификовао, изјавио након састанка са том дипломатском петорком. Ово је цитат, а не нешто чиме сте ви вични, а то су манипулације, цитат. За овакав и овај споразум Александар Вучић је рекао да смо спремни да прихватимо концепт и да радимо на имплементацији предложеног споразума. У реч цитат, да смо спремни да прихватимо концепт и радимо на имплементацији предложеног споразума.

Људи, нисам то ја рекао. Можда нисте ни ви професоре Атлагићу. Александар Вучић је то рекао. У чије име? У моје није, и у име Србије није. Можда није ни у ваше, јер му народ Србије није дао мандат да овако нешто изјави. Хоћемо о теорији државе и праву. Можемо три сата о томе. То је на ивици државног удара, ако ћемо о томе. Одмах сте добили подршку.

Господо, Весна Пешић, обрадовала се новом напредњачком политиком, прочитала предлог. Сјајан. Одлично су то срочили. Нада се да је већ потписано. Наташа

41/2МЈ/ЦГ

Кандић цитира Александра Вучића, цитат: „Спремни смо да прихватимо концепт и радимо на имплементацији“. Има нас пуно за. Наташа Кандић вас подржава.

Чекајте, трио није готов. Соња Бисерко, велика позната Српкиња. Сјајан предлог, треба га подржати. Да су све на окупу. Има их који више нису с нама. И оне би то подржале. Борка Павићевић, кога још има? Не сећам се више.

(Маријан Ристичевић: Борка је умрла.)

Слушајте мало пажљивије.

Вук Драшковић је ту. Ту је наравно и Чеда Јовановић, Шутановац, сви су уз вас. Али није само то срамота. То је највећа срамота.

Има једна мало мања срамота, начин на који то представљате, начин на који о томе говорите и начин на који плашите народ. Последице неприхватања, само сте се за то везали, нико од вас није рекао шта би биле последице прихватања. Независно Косово, Велика Албанија, Република Српска, довиђења, пријатно.

Последице прихватања споразума, цитирам и овде верујем, јер је речено…

(_______________: Ког споразума?)

Оног за који је Александар Вучић рекао да смо спремни да прихватимо концепт. Прекид европских интеграција, врло вероватно, заправо сасвим сигурно. Заустављање инвестиција, врло вероватно и сада је ово магловитије, мере које ће имати директан утицај на политичке и економске прилике, односно које ће утицати у политичком и економском смислу на земљу и државу Србију, што је могуће.

Да сте остали на томе, да сте остали на томе, па још некако, јер ово није падају секире и најезда скакаваца нас очекује, не него сте учитали санкције и учитали сте рат. Александар Вучић је овај данашњи говор почео Мељанским дијалогом. Пелопонески рат, господо мало смо далеко од било каквог рата, камоли Пелопонеског. Ја тај Мељански дијалог предајем студентима, знам га напамет и знам све шта значи и не може се у овој ситуацији никако користити.

Не бих даље о причама, о сукобима. Ако неком не одговара сукоб на КиМ, не одговара западу. Западу данас одговара на КиМ све, па чак и замрзнути конфликт више него било какав сукоб, чак и у неком, пошто пажљиво слушам, али сада све мање морам да признам, рећи ћу на крају зашто, чак је и Александар Вучић у неком обраћању рекао да би то могла да буде тактичка предност, али ми је не користимо.

О санкцијама су сами европски званичници рекли да то уопште није на столу и да о томе нема говора. Било како било, једна реченица Александра Вучића данас је тачна и озбиљна и зато јој треба приступити одговорно. Ово није ни иронија, ни шала, већ потпуно отворено и искрено кажем.

Реченица – шта год да урадимо, прихватимо или не прихватимо, губимо. Ја бих додао губимо нешто. Али господо, између губитка, па скоро државе, дакле КиМ, стварања Велике Албаније, удара на Републику Српску и одређених последица по економију, мислим да тас на ваги просто не да претеже, то се не ставља на два таса исте ваге. Не може. Економских криза које нико не жели, било је и биће и 1929. године и 2008. године. Једном када се изгуби територија, а она се изгуби само онда када ставите потпис на то, то је готово за сва времена.

Шта урадити? Одбити план. Одбити план у целини. Људи, ово се не да поправити, чак и да КиМ не буду део или чланица УН, остаје све остало и доћи ћемо само на корак ближе и да буде у неком следећем тренутку. Ово је питање процеса. Причали смо прошли пут о неминовном преокрету и коренитој промени косовске политике, нажалост са вама то није могуће и у то се више нико не нада.

41/3МЈ/ЦГ

За крај, не морам да дужим. У ствари, само пре тога да не буде да није изречено. Грађани Србије који нас гледате данас, више пута се поставило, неки људи су добацивали са друге стране, неко рече резервна држава Француска, неко помиње двострука држављанства.

52/1МЗ/СЧ18.30 - 18.40

Извините што причам ово, потпуно је банално. Да, никаква није тајна, имам своје матично српско држављанство и стекао сам животним околностима и француско. Али знате, можете имати два држављанства, само је једна отаџбина. Ја да сам хтео негде да идем, ја се не бих враћао.

Ја господо у ову земљу верујем, довео сам супругу, деца ми расту овде и иду овде у државне школе, за разлику од неких чија су деца у иностранству. Извињавам се грађанима на овој баналности јер је то, господо, најбесмисленији аргумент и ако је то неки проблем, Србија нема ниједан проблем. Ако ви све ово сводите на питање постојања некаквог двоструког држављанства, ви нисте достојни историјског момента, нити Србије и то је напросто чињеница.

За крај, вратио сам се овде. Питају где сам био 1999. године. У Француској сео у аутобус и вратио се овде након три дана и никог нисам позивао у рат. Никада и никога нисам позивао у рат, за разлику од вас. Е сад, ако господо дозвољавате, да се вратимо у суштину. Зашто не верујемо? Па једноставно, нећу се враћати на ово - нећемо ићи у Тирану, па идемо у Тирану. Нећу се враћати на оно - нећу бити кандидат за председника, па ево други мандат. Све је то мање-више неважно. Вратићу се на нешто мени много важније. Овде је речено пред Србијом, КМ, илити Косовска Митровица, таблице остају. А данас КМ таблице нестају, сваки дан нестају. Сто возила је на Јарињу, то је обећање Александра Вучића и то је реч Александра Вучића. Е зато не верујемо, јер КМ таблице нестају. Жао ми је што је тако, али је тако и зато мора да се мења и немојте да имате ту илузију. Као што се ви браните, бранићемо се и ми, али тамо где вам ваши скандирају: "Ацо, Србине" ми скандирамо Србији. То је озбиљна и велика разлика.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Мени је драго што сваки пут када почнете о себи да говорите изгубите живце и онда почињете да вичете и да машете рукама. Данас вас нико није ни поменуо, па сте тобож глумили јунака и хтели да се обрачунавате са неким, уз оно народно - држте ме, молим вас, да случајно не прођем до оног до ког сам пошао.

Видите сад, погледајте само ниво и степен преваре, манипулације и лажи. Каже - а је ли то око држављанства политика, па је ли то око држављанства нешто што нам замерате, па јадна је ова земља ако је то или нема других проблема у земљи. Па то сте ви покренули данас. То сте ви покренули данас лажима о Ани Брнабић, вас нико није ни поменуо. Нико вам реч није рекао, док ви нисте почели да лажете о Ани Брнабић. Испоставило се да сте ви о Ани Брнабић лагали да има двојно држављанство, а испоставило се да ви имате неко туђе држављанство. Па што сте нападали онда жену која нема двојно држављанство, ви из антидржавног блока? Значи, имате права да нападате Ану Брнабић, и то да измишљате, да говорите неистину да има хрватско држављанство, а онда замислите, страшно је што је вама неко успут у одговору рекао - па није Ана, погрешила си, реч је о Милошу Јовановићу, он има туђе држављанство. Па како је то могуће? И сад ви то пребацујете нама. Па нисмо то ми рекли, него сте ви то рекли.

Лепо је то што не слушате и не треба да слушате. Зашто истину никада нисте могли да чујете? Јер вас истина никад није занимала. То виком нећете да постигнете, као ни овим скакањем - много сам опасан, скинуо сам кравату. Тресла се цела сала од смеха и од срамоте коју сте приредили данас Србији. Јел вас зато напустио председник Одбора за Косово и Метохију што је одушевљен вашим наступом? Нешто вичете око КМ таблица. Хајде да вас научим нешто. То око КМ таблица је споразум из 2011. године. Од 2011. године се не држимо, него се мучимо на најгоре мишиће да нешто сачувамо око КМ таблица, од 2011. године. Смешно је вама, да зна народ да се смејете, да зна народ да није вама до Косова и Метохије, ни до таблица, пошто о томе ништа и не знате. Него вам је то или да имате држављанство француско или немате, пошто сте лажно оптужили Ану Брнабић. И све вам је тако.

52/2МЗ/СЧ

Дакле, то је Споразум о слободи кретања из 2011. године, на мишиће, на силу држимо да Србима сачувамо КМ таблице, на буквално мучење за нешто што је потписано још 2011. године. И све то одлично знате, у време ваше власти.

Хајде да видимо сад, кажете - говоримо о судбини Србије, имају право људи да знају. Сваку сам ситницу рекао, никога нисам обмануо ни за шта. Јесте ли имали нешто да покажете народу што сам сакрио, сви ви што сте нешто цитирали, као замислите, ми смо дошли до плана, а узели план из "Блица"? Можете мислити како су сналажљиви и како имају дипломатске везе и контакте, а "Блиц" објавио и још је неко објавио. Толико су сналажљиви и толико имају веза у међународној заједници да су успели чак и "Блиц" да прочитају. Онда су дошли и рекли, каже - ево, пише то и то. А ја то све прочитао јутрос, дословце прочитао све. Каже - па Вучић је рекао да имплиците признаје. Па да, наравно. Управо сам то и говорио. Баш то сам говорио. Нисам разумео шта сте по том питању пребацили.

Шта треба да кажемо, одустајемо од преговора и разговора, пошто је то постао дефакто преговарачки оквир? Шта треба, земљу да уништимо онако како сте је успешно уништили од 2000. до 2008. и 2012. године. И не само по питању Косова и Метохије, већ да нам радници буду гладни, да 400.000 људи отпустимо. Јел то треба да урадимо? А при томе нисмо дошли ни да говоримо о папиру, нити смо дошли да усвајамо било какав папир, нити било шта слично. И све то ви знате одлично, све ви то одлично знате. Него ако могу мало да викнем, неки поен да добијем негде и то је цела прича.

Рекли сте, каже, став 1. у тачки 4, па цитирали сте ме, каже - па и јесте и није. То сам и ја рекао. Лепо је, нешто сте данас научили. Лепо је да сте нешто данас и запамтили. Дословце сам то рекао. Баш и јесте и није. Исту синтагму сам употребио. Па шта сте замерили ту? Ни сами више не знате. Него сте ви себи дали за право да ви будете велики родољуби, а зашто? Зато што вас гризе савет због свега лошег што сте урадили, зато што знате шта сте радили од 2000. године.

Погледајте на питање, сад мало да вам покажем списак из Прокупља, из Окружног затвора. Овде су се ангажовали озбиљно господин Јовановић и његов шеф да пусте Аљијај Авдуљ Хаљиљ, Аљијај Јахер Уљбер, Баша Шабан Мухамед, Баша Авдуљ Бесник, Баша Хамди Рахман, али није то све. Ту имате и објашњење. Ја сам мислио да су то урадили под неким великим притиском, рачунам то можете да урадите само ако је велики, огроман притисак на Србију, ако вам неко прети нападом на земљу, ако вам неко прети непостојањем живота за Србију. Али нам је Милош Јовановић, који нема стрпљења да слуша, већ мора да добацује и прича, званично у изјави медијима рекао, цитирам: "Не мислим да је ослобађање браћа Мазреку и Куртија било под притиском. Мислим да смо то урадили да би се отоплили односи са Западом".

Дакле, они су пустили људе оптужене и осуђене за најтежа кривична дела, за тероризам и за отимање Косова и Метохије, пустили су их на слободу не због тога што би нешто урадили за Србију, него да би отоплили односе са Западом. И сад разумете зашто су све ове неистине целог дана потребне, сада то одлично и боље него икада можете да разумете. Видите, каже - па следи нам то после са Републиком Српском. Па не мора да следи, то и данас покушавају, све време раде на унитаризацији Босне и Херцеговине. Каква је то новост? Хоћемо ли да сагледавамо ко је колико помагао Републици Српској? Веома сам срећан ако ћемо то да радимо. Видеће се да смо за много мање година бар петоструко више помогли него ви када сте били на власти. Нисмо се, додуше, толико сликали колико ви по разним церемонијама, али да, помогли смо и финансијски и кроз пројекте и на све друге начине и увек били и увек ћемо бити уз Републику Српску.

53/1ЈЈ/МТ18.40 – 18.50

Говорите нам о јунаштву и о томе шта се догодило и да ми бирамо овде о држави или не. Е сад, народе, да вас подсетим на нешто, пошто, грађани Србије пре свега, да чујете како су водили рачуна ови велики родуљуби о држави.

Знате ли ког су они великог непријатеља српске државе ухапсили? У џак спаковали, па у Хаг. Генерала Владимира Лазаревића, јунака српског са Косова и Метохије. Није га Вучић у џак спаковао и отерао у Хаг, него Милош Јовановић и Војислав Коштуница, ти јунаци који ми држе патриотске придике о Косову и Метохији. Они су га у Хаг отерали. Човек је морао тамо да буде. Генерал Лазаревић, велики јунак. Па, да није у наше време отишао у Хаг или у време неког другог?

А, добровољно је отишао? Добровољно је отишао, јесте ли чули шта добацују ови јунаци патриотски? Срам вас било. Отишао је добровољно генерал Лазаревић у Хаг. Е, тако сте државу водили. Сви су добровољно отишли. И Толимир? Кад сте га пребацивали у кеси са оне стране Дрине на ову страну Дрине, па поклоните „Шкоду Фабиу“. Добровољно је и то било. Па сте их третирали као кило меса. Добровољно је било. Лепо сте то урадили, па нам још долазите овде да нам држите лекцију о патриотизму и родољубљу.

Кажете – две државе, једна отаџбина. Само вас питам – шта је био проблем са онима који имају једну државу и једну отаџбину? Што сте нас нападали данас за то? Што сте измишљали то? Онако? Пало вам на памет или је то требало „пледоаје“, онај жестоки напад овде на подијуму, где се ваљда бранили Пословник овде на подијуму и унизили, покушавали да унизите Србију и Народну скупштину Републике Србије?

Кажете – ово је државни удар. Јел? Није државни удар то што сте пустили 1.800 њих? Није државни удар то што сте хапсили наше људе као килограм млевеног меса и слали их у Хаг? Није државни удар то што сте ћутали као заливени кад нам је 35 цркава и манастира уништено? Није државни удар када нам је осморо људи убијено и 4.102 човека протерано? То није државни удар, а ви ћутите.

Није државни удар што сте уништили Заједницу Србије и Црне Горе, што се нисте ни борили за опстанак Србије у заједничкој држави или државној заједници, како год хоћете? И у то време сте изгубили и Државну заједницу Србије и Црне Горе јер ни кампању нисте успели да водите, зато што никада ништа на истини и на Старом Граду нисте успели да направите, него, ако могу себи да дам за право да сам велики патриота, а сви други су издајници. Никад вам нећу дати право да ви некога називате да је издајник са најгорим резултатима у прошлости за државу Србију.

Ево вас овде, господине Јовановићу, ово сте ви, ово је Беч, 2007. година, са Чеком и Тачијем. Тако сте добро преговарали, убедили их у успех Србије и то да сте демократска власт, и њих и западне представнике са којима сте преговарали, да су баш 2008. године решили да прогласе независно Косово, на које сте ви поново громогласно ћутали.

Онда, само да ми кажете и једну земљу која је повукла признање 2008, 2009, 2010. или 2011. године или 2012. године. Па, није ниједна, наравно. Морао је да дође неки Вучић на власт да то организује да би 25 или 26 земаља повукло признање независности Косова, а не ви и не у ваше време. Али ћете и даље да ми држите придике о патриотизму и родољубљу и да ми објашњавате шта је држава. Или да вас питам – колико кошта килограм српског меса?

И мени су тражили Србе да испоручујем у Хашки трибунал, па то нисам урадио. И то су ми тражили политичке противнике за које би ми у том тренутку можда одговарало да то урадим, па то нисам урадио, а ви сте српске јунаке испоручивали у кеси,

53/2ЈЈ/МТ

за које данас и не смемо да кажемо да су јунаци зато што су осуђени јер сте били тако вредни, марљиви, експедитивни и ефикасни у том послу. Још ћете да долазите да нам држите придике. Па још да нас тучете овде и да кажете – не, не, па ми смо фини, пристојни, мало смо вам викали да сте издајници. Баш онако пристојни. Чуј, ви ћете неком да кажете да је издајник, ви ћете некоме да доносите оне крпе што сте овде доносили.

Не могу да се сетим презимена оног једног. Јој, људи, не смем ни да вам кажем шта је тај радио. И тај је данас донео нешто, неко крпу, па овде показује. Не могу да се сетим, а сетићу се кад дођем кући. Не вреди. Није ни битно.

Сима Спасић није посланик, он је…

Видите, поштовани грађани Србије…

ПРЕДСЕДНИК: Што вичете ви сада?

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Видите, поштовани грађани Србије, њима је највећи проблем, немају шта да одговоре на ово што сам питао и на ово што сам говорио. Немају ни проблем са тим што су измислили, што су ставили мету на чело Ани Брнабић, уместо свом сараднику. Немају проблем са тим што су лагали све од свих саветника, лажних до свега другог. Немају проблем ни са чим, имају једини проблем са тим што им је сметао Сима Спасић. Хајде молим вас, немојте да пуштате Симу Спасића, био је као представник Удружења киднапованих, јер су та удружења пуштена овде да уђу, колико сам разумео Орлића, чим је направио инцидент, почео да виче, склоњен је.

Вама је Сима Спасић највећи проблем, није вам проблем то што сте са Лазаревићем радили? Није вам проблем то што сте ћутали 2004. године и то што сте ћутали на независност 2008. године. Ништа вам то није проблем, само вам је проблем Сима Спасић, а добро онда ова земља и постоји, ако вам је он највећи проблем и ако вам је он највећа мука. Кажете, историјски моменат, то је било пре овога када сте почели да вичете за КМ таблице, заборављајући да је то споразум још из 2011. године.

Хоћу сад људима озбиљно да кажем, наравно да ће бити тешких ствари, које чак нису ни компромисне и уступака и проблема са којима ћемо да се суочавамо, а рећи ћу вам и зашто. Зато што није слична ситуација 2005. године и 2008. године и 2023. године, а посебно није иста ситуација у тренутку када имамо рат. Посебно није иста ситуација када они виде да Руси добијају додатну мотивацију због, јер ако, направили су милион грешака Руси и у начину ратовања, нећу да причамо о против-правном улазу на нечију туђу територију. Ево, сад су их ујединили све са тенковима, никада нису имали веће јединство по питању односа према рату, што значи да ће то да траје дуже, што је све главобоља за нас, у сваком погледу.

Наравно, да ће од нас да траже много више него што би икада тражили зато што хоће да реше неки проблем. Што не кажете људима да постоје ти проблеми. Што не кажете људима да ми морамо да седнемо са Албанцима да разговарамо, да покушамо са Албанцима да направимо неки договор. Не можемо са Куртијем, биће неко други, не мора Вучић, биће неко други, али морамо да направимо договор. Не можемо да пуштамо децу да их неко напада на путу до школе. А што не кажете људима, па чекајте није за очекивати да 2023. године се држимо на истом нивоу, и даље се држимо и боримо се онако како се ви нисте борили ни 2008. године, а није ни слично. Прошло 15 година независно Косово, под знацима навода, како ми кажемо, а без знакова навода, како кажу Американци, Енглези, Немци, Французи, Италијани и сви остали.

Да прекинемо са западом? Ја не бих волео да на такав начин водим земљу, као што нисам желео да уводимо санкције Русији, иако сте обмањивали јавност да ћу да будем први, 3. априла и да уведем те санкције. И, као што видите санкције нисмо увели.

53/3ЈЈ/МТ

Још једна лаж, шта вас брига, мање или више, кога брига. А да сте ви на власти увели бисте као што сте похапсили све Србе, као што сте испоручили Милошевића на Видовдан, као што сте урадили све што вам је тражено и приде још давали. „Шкоду Фабиу“ на национално понижење. Ваш знак и симбол и политичке странке и политичког блока, антидржавног треба да буде, „Шкода Фабиа“, све може за „Шкоду Фабиу“, да их понизите до краја. Ево, ти људи, примили су данас поклон „Шкоду Фабиу“, па су пристали добровољно да иду.

И, ви нам причате о родољубљу и патриотизму и о Косову и Метохији. Ја не знам шта ми је чинити, али ви ћете да ме научите. Ви родољуби, а ја издајник и треба да ћутим и да седим и да гледам и да вам не одговарам, да будем као кактус да бисте ви били задовољни. Па, данас ми је рекао ваш партнер, само кажи нећемо УН ми ћемо да аплаудирамо. Како сам десет пута рекао нећемо УН да дамо Косово и кад кажем нећу да признам Косово, ћути као заливен, као метлу да је прогутао и сви ви заједно, зато што то није био ваш план. Зато што је ваш план био да глумите велике родољубе, очекујући да ја то не смем да кажем. Зато што знате како су вас уценили за све то. Нисам ја учествовао у приватизацијама и пљачкама.

54/1 ВС/ЛЖ 18.50 – 19.00 Даме и господо, тако је то изгледало данас. Видели смо лепо како су напали на интегритет Народне скупштине, покушавали да туку људе овде. Наравно, знали су он да не могу да туку никога, него је то било држте нас молим те, што даље. Да се захвалим, има још. ПРЕДСЕДНИК: Још три посланичке групе после овога. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Извињавам се. Изгледа да сам… Нисам још завршио, што се секирате. Ви то групно почињете да вичете. Не може један да каже, него мора више вас да виче. Не чујете? Чујете ви добро и разумете ви све добро, само се правите да не разумете. Та политика коју водите је политика неодговорности, то је политика, могу да радим шта хоћу. Велики Шојбле је рекао, шта год мислили о њему, рекао је – када дођеш на власт то је први рандеву са реалношћу. Хајде мало будите фер и понашајте се фер према својој држави. Осим тога што сте данас задали ударце својој држави, јесте ли можда данас задали неки ударац Куртију, пошто сте главне звезде у Куртијевим медијима. Ја сам поносан на чињеницу што сам и данас главна мета напада и Куртија и куртијевих медија. Народ све разуме, посебно наш народ на Косову и Метохији. Све му је по том потању онда јасно ко ради за њега, а ко је против њега. Хвала најлепше. (Тамара Миленковић Керковић: По Пословнику.) ПРЕДСЕДНИК: Ви не. Поред. Не. Пословник. Због чега. Због тога што сте викали да се генерал Лазаревић добровољно предао па је све у реду. То је срамота. Немојте ништа више да кажете. Довољно сте рекли, ви Двери и ви Заветници. Ко је рекао? Ви Заветници. Генерал Лазаревић добровољно ишао у Хаг, па је све у реду. Не треба ништа више да кажете. Ви имате два минута. МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Хвала, господине председниче Народне скупштине. Верујте кратко, ни два минута. Највећи проблем за нас, за све нас су резултати ваше косовске политике, ни више ни мање. Срба је све мање на Косову и Метохији, државе Србије је све мање на Косову и Метохији. То је највећи, то је огроман проблем. Само реченица једна. Лепо сте рекли, видеће се и ко је вера и ко је невера, имамо шест месеци, девет месеци, можда, и све ће се показати као на снегу. Ја сам потпуно миран, када смо ми у питању, а за остало ћемо видети. ПРЕДСЕДНИК: Сачекајте. Председник Републике. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Само да вам одговорим. Жао ми је што сте потпуно мирни, после онаквих резултата владавине, не бих био потпуно миран да сам на вашем месту. Видим да је то вама све свеједно, мало у џакове, мало независно Косово, мало погром 2004, мало пуштање терориста, ок. Ситница. Шта вас то брига. Ја не бих био миран да сам на вашем месту. Што се овога тиче, да ја потврђујем те речи, видећемо, и то сам вам рекао стотину пута, као и свима другима, на крај се увек све види. Сетите се да обично они које су највише оптуживали, увек се покаже како су највише управо они који су то говорили обмањивали. Само погледајте ваше данашње речи, ваше крпе, плакате, које сте доносили овде, банере, и остала чуда. На крају ћемо да видимо. Додуше, за вас смо већ видели, а за мене ћемо да видимо. Дакле, да буде јасно, за све вас смо већ видели, а за мене ћемо да видимо, а ја народу кажем, борићу се и борићу се за народ, заједно са много дивних људи у овој земљи, али нећу да будем фолирант који ће да им говори да је све лако и једноставно и да сам велики јунак. Не, није. Много је тешко. 54/2 ВС/ЛЖ Али, када дође, што би наш народ рекао стани пани, а онда ћете да видите реакцију, онда ћете опет да ћутите као да сте метлу прогутали, као кад сте добили одговор који сте тражили, па сте опет ћутали. Зато што код вас искрености никакве нема, јер нисте ви овде забринути за Косово и Метохију, него сте били жељни великих политичких поена, дочепали се прилике и мислили како ћете нешто да урадите. Ја вам понављам, да, ми треба да радимо са Албанцима, да разговарамо, свидело се некоме или не, ми морамо да проналазимо компромисна решења и да не држимо замрзнут конфликт. Неко паметан ће некада имати разумевања неког нормалног да то уради. Жао ми је што ви нисте хтели ни да слушате шта говорим, није вас занимало. Данас сте дошли овде да осрамотите Народну скупштину, да, осрамотили сте себе, зато вас напуштају људи који су били у вашој партији на Косову и Метохији, зато ће вас и многи други часни људи напуштати. Али, шта ја ту да радим, свако ту своје право лице покаже. Нема ту велике филозофије. Вама хвала што сте ми пружили још једну шансу. Нећу вама да кажем да нећу да вас разочарам, јер сам видео данас вашу политику и насилничку и сваку другу. Гледаћу да вас разочарам, али што се тиче Косова и Метохије, што се тиче Србије, даћу све од себе да народ не разочарам никада. Што се тиче самог броја Срба, што растао је број Срба у ваше време на Косову и Метохији? Где је то растао број Срба у ваше време? Где се то деца рађала? Никада Срби нису тако бежали са Косова као тада, па у једном дану нам избегло 10 хиљада људи. Знате шта је нама данас 10 хиљада људи на Косову. Шта вас брига. Онако успут да кажем, никад мање Срба, па никад мање Срба ни у Београду, осим оних који се доселе у Београд. Што већи стандард, на жалост, људи хоће мање деце. Ја сам за то крив. Ја сам крив због тога што где нам је просечна плата 1300 евра, 1400 евра, као на Врачару, има најмање деце, ја за то крив, је ли? Нема шта нисте покушали данас онако уфитиљено и замумуљено да продате ан па сан, ако прође, прође. Не пролази, зато што постоје људи који се боре и који живе за своју земљу. Постоје људи који живе за Србију и који знају сваки њен проблем, не ниподаштавају га, него гледају како и на који начин да пронађу решење. Вама хвала на овоме, да ћу можда имати још полушансу, па вас молим да ако сте данас направили ове катастрофалне грешке, и показали ружнију страну свог лица, молим вас да у будућности будете толико трпељиви и стрпљиви, па да бар једанпут аплаудирате и кажете, нисам био у праву, можда је овај човек говорио истину тада када ми се обраћао. Хвала вам најлепше. ПРЕДСЕДНИК: Ви инсистирате по Пословнику? Ево добићете и ви и ви. Изволите. ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Поштовани председниче, ја се вама данас захваљујем, обзиром да сте заиста променили понашање, али очито да је председник ваше партије утицао на вас, јер је успео да смири ове људе са ваше десне стране, за разлику од вас који то целог дана нисте учинили. Ја хоћу да вам кажем да је повређен члан 107. Пословника, да је говорник на седници Народне скупштине дужан да поштује достојанство Народне скупштине. Повређени су и други чланови, али оставићу и другима да о томе нешто кажу. Ми све време слушамо овде да смо ми антидржавни елементи, због тога што бранимо Устав и законе ове земље, ми слушамо да смо насилници, да смо дошли овде да се тучемо. 54/3 ВС/ЛЖ Ја сам испред председника, да би грађани могли да знају, испред председника Републике, испред вас господине Орлићу стала и бранила овај Пословник овде, који је за Скупштину оно што је Устав за … ПРЕДСЕДНИК: Не, нисте, јер то што сте ви радили, да вам одмах кажем госпођо Миленковић Керковић, пружам вам образложење, које треба да вам дам по том истом Пословнику, који сте подигли, ако вас то занима. Не занима вас, добро. ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ:..Ја вас заиста молим да не настављате да полемишете са мном, можете да дођете у клупу, никада до сада нисте дошли у клупу, господине Орлићу. ПРЕДСЕДНИК: Пошто мене тај Пословник занима, ја ћу да урадим оно што он налаже, и овако да вам кажем, ако може без викања. Дакле, тај Пословник налаже да се пружи образложење када неко укаже на евентуалну повреду или наводну повреду. Ја то управо сада радим.

55/1ГД/МЋ19.00 – 19.10

То што сте ви радили овде је забрањено тим истим Пословником. Ви сте долазили овде, прилазили говорници без ичијег одобрења, викали, вриштали, урлали сви заједно. Дакле, све оно што не сме по том Пословнику. Ометали сте седницу, псовали. Да не понављам сада ја у микрофон ваше речи свих вас, претње и псовке које сте изговарали, најгрозније и најодвратније.

Дакле, тај исти Пословник каже да су све те ствари забрањене, неприхватљиве. Нисте ви тај Пословник бранили, ви сте радили нешто друго, али то што сте ви радили најбоље су оценили и Срби са Косова и Метохије. Чули сте њихову поруку вама, поруку да Косово није Пословник, а добро су оценили и ови што данас напуштају ваше организације и подносе оставке због вашег срамног понашања, непоштовања Народне скупштине, непоштовања Косова и Метохије.

Да ли треба да се изјасни Скупштина и поред свега овога?

(Тамара Миленковић Керковић: Наравно. )

Изјасниће се Скупштина.

Још ви.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Председавајући, имала бих право и на реплику, с обзиром на то да сте поменули нашу посланичку групу у контексту да смо ми оптужили генерала Лазаревића да се предао.

Генерал Лазаревић, као ни припадници Војске…

ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Ђурђевић Стаменковски, ви сте се јавили по Пословнику.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Члан 100. Председник Народне скупштине када председава седницом ако жели да учествује у претресу треба да препусти председавање једног од потпредседника…

ПРЕДСЕДНИК: Члан 110. сте рекли?

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Члан 100. Видите да не знате Пословник, али нема везе.

ПРЕДСЕДНИК: Не чујем шта причате, јер је иза вас овај који је рекао да се генерал Лазаревић добровољно предао у Хаг.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Хајде допустите ми, молим вас. Да ли могу да добијем два минута?

ПРЕДСЕДНИК: Ваш народни посланик Зечевић је то рекао.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Јел могу да добијем два минута?

ПРЕДСЕДНИК: Јесте чули то? Да ли сте чули вашег народног посланика Зечевића?

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Генерал Лазаревић и припадници војске, који су бранили земљу 1999. године, се никада нису предали и борили су се за Резолуцију 1244.

ПРЕДСЕДНИК: Дакле, ви сте, госпођо Ђурђевић Стаменковски, генерала Лазаревића…

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Дозволите ми да кажем… (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДНИК: Добро, пошто вичете.

Ви сте генерала Лазаревића, зато што се он и његови борци никада нису предали, наградили тиме, уважили га тиме, одали му признање тиме што је ваш народни посланик Зечевић, ево га седи човек иза вас на 20 центиметара.

55/2ГД/МЋ

Обратите се вашем народном посланику Зечевићу, који седи иза вас на 20 центиметара, који је рекао срамну ствар, ужасну реченицу је рекао. Рекао је – генерал Лазаревић се добровољно предао у Хаг и то је онда показатељ да је ваљда све у реду.

Јел нисте задовољни што је то рекао?

(Милица Ђурђевић Стаменковски: Дајте ми реч.)

Е њему се обратите.

Да ли хоћете да се Скупштина изјасни око овог вашег члана што сте рекли да не знате да ли је 100. или 110?

(Милица Ђурђевић Стаменковски: Вратите ми реч.)

Нећете.

(Милица Ђурђевић Стаменковски: Хоћу реч.)

Мариника Тепић, изволите.

МАРИНИКА ТЕПИЋ: Захваљујем, председниче.

Поштовани гости, председниче Републике, колегинице и колеге народни посланици. Три ствари су у овој расправи о Косову и Метохији кључне. Прва, да је председник државе Александар Вучић потпуно поражен. Потпуно је поражена његова политика да о свему одлучује сам, као што је потпуно поражена политика власти и Владе да мисли да Србија може да напредује без Европе, али ако је поражена Александар Вучић то не значи да је поражена и Србија.

Иако знам, господо из СНС, да ви увек волите да стављате знаке једнакости између Србије и Александра Вучића, већа је Србија од свих нас, па и од вас, господине председниче.

Све сте последњих десет година радили сами и сваки пут игнорисали или одбијали сваки наш конструктивни предлог како да Србија буде јача, а ниједан, али заиста ниједан човек на овом свету није способан и није дорастао томе да сам одлучује о оваквом проблему, па тако нисте ни ви, господине председниче и то се јасно види данас када је ваша политика одлучивања о свему из првог лица једнине доживела потпуни крах.

Друга кључна ствар је да ми данас водимо јавну расправу о тајном документу, тзв. француско-немачком документу, папиру о којем не знамо ништа и који се очигледно крије због тога што је лош по Србију, јер да је добар по Србију верујем да би се председник Републике већ њиме похвалио, а и већ би процурели неки делови тог документа у режимским таблоидима у Србији. Зато са овог места тражим најпре од председника Народне скупштине да у име Народне скупштине упути хитан захтев међународним чиниоцима који су учествовали у писању овог документа са захтевом да га учине јавним и доступним грађанима Србије, јер свака расправа о предлогу о којем не знамо ништа је неодговорна и беспредметна, а ми као одговорни људи не можемо себи дозволити.

С друге стране, ми из Странке слободе и правде и посланичке групе Уједињени, као одговорни људи, сматрамо веома штетним оно у шта и председник и режимска већина, али и неки посланици опозиције, покушавају да нас увуку читав дан у то, а то је да причамо о прошлости и да причамо о ономе што је било пре 10, 15 или 25 година. Ми о томе да причамо нећемо.

Ми желимо да причамо о томе где ће Србија бити за 10, 15 или 25 година. Прича о прошлости, господо, не води никуд, а нарочито не у будућност и то је трећа кључна ствар – будућност. Прошлост променити не можемо, али бољу будућност изградити можемо, али да кренемо редом.

55/3ГД/МЋ

Политика коју сте сами водили када је у питању Косово и Метохија, као што сам рекла, доживела је крах. Тај крах је потпуно очекиван уколико се присетимо свих победа, нарочито телевизијских победа, вођства од 5 – 0, економског тигра или да сте уважени у свету као нико до сада. Ево, видимо, господине председниче, да сте заиста уважени као нико до сада тако што сте добили папир који није добио нико до сада, тако што је Србија у ситуацији у којој осим 1999. године није била као никад до сада и тако што сте сатерани уза зид као нико до сада.

Овај слом и суочавање са чињеницом да је дошло време да се подвуче црта и да се суочимо са реалношћу тим је већи након десет година пропагирања антизападне политике, а сада са истим тим западом треба да решавамо питање нашег Косова и Метохије, али ми када кажемо Косово и Метохија, ми мислимо на наше грађане, на наше сународнике који тамо живе, мислимо на мајке које испраћају своју децу у школи, а не знају да ли ће се вратити, а да се у њих пуцало или да су пребијени и, нажалост, ти људи, наши суграђани који гледају данас пренос ове скупштине верујем да су очекивали једну одговорну и озбиљну расправу и очекивали су да после онога што овде чују могу да се осећају боље и безбедније, као и други грађани широм Србије. Нажалост, нису видели ништа од тога. Видели су вређања, видели су свађу и видели су да о њима готово нико не размишља и зато, господо, све овде треба да буде срамота, и оне који политичке противнике називају издајницима и штеточинама и доборовољним даваоцима туђе крви и срам треба да буде све оне који се користе говором мржње, звецкањем оружјем, као и оне који покушавају да побегну од одговорности не изјашњавајући се о ситуацији у којој се Србији нашла.

Да ли заиста било ко овде мисли да ће грађанима на Косову и Метохији бити боље вечерас након онога што им је приређено у данашњој расправи, у највећем дому представника грађана Републике Србије? Нажалост, да прошла седница није прошла онако како је прошла, ми бисмо данас већ имали формирано тело које смо предлагали на истом овом месту пре шест месеци – мешовиту комисију, односно тело које би окупило парламентарне странке, најумније људе, представнике универзитета, САНУ, Спрске православне цркве, цивилног сектора, како бисмо заједно, сигурна сам, са постигнутим бар минимумом консензуса успели да сачинимо платформу или оквир за даље преговоре са Приштином и како бисмо сви заједно помогли свакоме ко би надаље у име нас преговарао.

56/1 ДЈ/ЉЛ 19.10 – 19.20 Апеловали смо са овог места да се то учини на овај начин и у овом формату, сматрајући да је питање Косова и Метохије надстраначко питање. Али, нисте хтели, као и када смо још пре три године из Странке слободе и правде предлагали нашу декларацију о помирењу два народа, српског и албанског, са конкретним решењима како да се допринесе да сви заједно, и Срби и Албанци, тамо боље живе, у свим областима живота, јер живот је бржи од сваког споразума и од сваког документа, дакле, и у области лечења, образовања, слободног кретања, економског развоја, спорта, науке, итд, да видимо да помогнемо да ти људи живе тамо једни са другима, а не једни поред других. Али, ни за то тада није било слуха. Није било слуха ни када смо пре две године, рецимо, предлагали, такође ми из Странке слободе и правде, ево, на неутралном месту, где седе најумнији, у Српској академији наука и уметности, да се отвори дијалог о свим проблемима у овом друштву. И то се потпуно игнорисало, као што се месецима игнорише наш захтев и иницијатива да Србија мора да се усклади са спољном политиком ЕУ, да не бисмо сами себе изоловали са континента где живимо, јер ми не можемо ићи у правцу Азије, него припадамо Европи. На томе, наравно, једини инсистирамо овако јавно, јасно и гласно, упркос свим ризицима које овај став носи, наравно, у Србији, таблоидне политике и девалвације свих вредности и саме државе. Хвалисави покличи како смо једина држава у Европи која није увела санкције Руској Федерацији, односно носиоцима одлука, бар један пакет санкција, ми сматрамо да је врло штетно по државу Србију и по њене грађане. Као што можемо да видимо, таква политика је и сада погоршала статус и позицију Србије, када је дошло на сто решавање питања Косова и Метохије. Ми сматрамо, и поновићу још неколико пута, да нема више ни једног разлога да се са овим чека када су сада, господине председниче, и сами сте то навели, потпуно јасне претње које су нам пред прагом. Ми смо месецима упозоравали на изолацију Србије, на економске санкције, на повлачење инвеститора, на враћање виза и на потпуну блокаду процеса евроинтеграција Србије, због неусаглашавања Србије са спољном политиком ЕУ. Ви сте то учинили, када је реч о овом још увек за нас невиђеном и непознатом документу, али искористили сте потпуно исте аргументе, и то је добро. То је добар помак да коначно и ви признајете све оно на шта смо ми упозоравали месецима. Ја знам да је лакше проглашавати победе од 5:0, викати у телефон – Ацо, Србине, многи су то цитирали, пунити насловне стране таблоида, правити специјале на Пинку и Хепију, хушкати људе једне против других, знам да је то много лакше. Знам и да је занимљиво што се данас ограђујете од оних чија реторика наговештава ратна дејства, што је веома опасно и ризично, али, исто тако, рецимо, чудно је да се не ограђујете од криминалаца који су се прогласили бранитељима српства и Србије на Косову и Метохији. Не могу такви људи да бране ни Србе ни Србију. Не могу да бране Косово и Метохију, док су у исто време постали међу најбогатијим људима у овој држави, а да се ви и многи око вас правите да ништа о томе не знате и да ама баш никакве везе са тим немате. Али, ако одговорност за све што се дешава сада на Косову и Метохији није у потпуности ваша или искључиво ваша, сигурно је ваша највећа, јер сте сами испреговарали Бриселски споразум, којим је наша држава повучена са севера Косова и Метохије, а сада сте, после 10 година, испреговарали други документ за који се чини да је још гори од Бриселског споразума, и то од државника за које сте нам говорили да су вам лични пријатељи. 56/2 ДЈ/ЉЛ Све сте хтели сами, још док сте били потпредседник Владе, потом премијер, потом и председник, све време сте преносили сами на себе ову надлежност, иако држимо да на то нисте имали право и да то није у вашој уставној надлежности. Ви сте и сада, господине председниче, као председник, у преговорима или дијалогу са Аљбином Куртијем који је премијер. Зашто? Зашто то није Ана Брнабић као премијерка? Немогуће је да немате поверења у њу или да сматрате да није способна за тако озбиљан задатак, као што је немогуће да ми не знамо ни једно име у преговарачком тиму Србије, осим вашег, а, рецимо, знамо да преговарачки тим има чак и Приштина, и то дословно знамо сва имена. Зато, господине председниче, даља расправа може да послужи само у томе да бар сада увидите колико је та погрешна политика била и да почнемо коначно да се бавимо будућношћу. Ја ћу поновити, стога, четири кључна захтева овде, пред крај свог излагања. Позивамо још једном председника Народне скупштине да упути хитан захтев међународним чиниоцима да овај документ учине јавним и доступним грађанима Србије. Позивамо власт да што пре усагласи нашу спољну политику са спољном политиком ЕУ, односно уведе санкције Руској Федерацији или бар неки од пакета санкција доносиоцима одлука и тако избегне опасност увођења санкција нама. Позивамо и ЕУ и САД, као посреднике, да учине евроинтеграције Србије убрзаним, ефикасним и извесним и чланство Србије у ЕУ до краја ове деценије, као што позивамо председника Скупштине да покрене процедуру за формирање тела мешовитог које предлажемо и које ће се у својој платформи за препоруке даљим преговорима држати се свакако две црвене линије које стално понављамо, а то су да нема признања независности Косова и нема сагласности Србије за чланство Косова у Уједињеним нацијама. Оно што морамо учинити је дефинитивно да се коначно, након готово двогодишње блокаде, крене пут евроинтеграција, јер оне вредности које желимо сви јесу владавина права, јесу независно правосуђе, борба против корупције и организованог криминала, људска и мањинска права, радничка права, бољи стандард, безбедност, слободни медији, слободни избори и смењива власт. То су, на концу, те кључне вредности Европске уније, које овде не постоје, али којима ћемо ми увек тежити и на томе инсистирати. Стога позивам да се ова четири захтева узму у обзир, да се уваже и сигурна сам да само Србија у ЕУ јесте права будућност за ову државу и тада ће сви грађани подржати, готово консензусом, сигурна сам, ту политику Републике Србије. Захваљујем. ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даме и господо народни посланици, уз сво поштовање, госпођо Тепић, нисам сасвим ухватио нит. Негде јесам, а негде нисам успео да разумем шта сте хтели да кажете.

57/1 АЛ/ЈГ 19.20 – 19.30 Један од захтева који сте упутили је захтев за Сједињене Америчке Државе и ЕУ. Да нас приме у ЕУ до 2030. године. Какве то везе има са нама и са Народном скупштином и са било с чим о чему смо данас говорили? Није важно. Кажете да о свему одлучујем сам. Предлагали сте дијалог са Српском академијом наука јул 2017. године - потребан нам је унутрашњи дијалог о Косову и Метохији зато што је потребно као никада до сада, да сви заједно пронађемо одговор, и то онај који ће бити трајан који ће искључити сукоб као опцију и који ће свима на овим просторима донети корист. Зато је потребно да разговарамо и са САНУ и са Српском православном црквом и са свим политичким партијама. Рекао је Александар Вучић у јулу 2017. године. Покренули смо, и разговарали смо и у САНУ. Ишао и на сабор, ишао свуда. Разговори су као и овде само што тамо нису хтели да нас туку. Не знам шта им се делило данас. Стварно не знам. Никад нећу разумети шта им се то данас догодило. Неће ни они. Сутра ће их бити срамота, али тако се то некада деси некоме дође жута минута и то је то. Кажете да у свему одлучујем сам, па зато што вам је то добра мантра, а сви ти демократски председници пре мене никада нису дошли у бољу Скупштину никада. никада ниједној расправа нису присуствовали, никада, ниједној. Једини који је присуствовао расправи дођу они издекламују своје па напусте. Све смо проверавали. Једино је Милошевић једанпут дошао на седницу одбора и то је саслушао и рекао две речи и изашао напоље. Никада нико у пленарној расправи није учествовао, не у томе да он издекламује говор па да изађе него да учествује у расправи, никада ниједан председник. И ја сам диктатор, а сви остали су велике демократе зато што сам ја једини у стању да трпим и увреде и да покушавају да ме туку и да слушам лаж до лажи цео дан које сваком морам да демантујем, али шта ћете. Када не знате шта друго некоме да залепите онда супер – аутократа, диктатор. Каже – одбијали смо вам предлоге. Дајте ми, ко Бога вас молим, насушна је потреба за Србију да чујемо један предлог. Све сам данас чуо, само ниједан предлог нисам чуо. Само сам чуо – немој ово, немој оно, одбиј ово, одбиј оно. Имате ли неки предлог, људи? Један ми предлог дајте. Један смислени предлог ми дајте за цео дан. Могу да се не слажем са некима. На различитим половима смо, па сам морао да одам признање зато што су имали неку политику, а ово све друго не чујем ништа. Океј, прихватам предлоге – дај да уведемо санкције. Супер. Нисам одушевљен тим предлогом. Докле год будемо могли да издржавамо без санкција мислим да је фер да издржимо без санкција. Не знам до када ћемо, али као што видите и моје – не знам је вредело много више него нечије велико – да у предизборној кампањи и то моје – не знам, а борићемо се, траје већ скоро годину дана, а нечије велико – да је трајало тачно до 3. априла. Кажете, јесте ли слушали шта сам говорио данас, крије се план зато што је лош по Србију. Прочитао сам вам све. Сви сте прочитали у новинама. Буквално су минималне измене око анекса. Прочитали сте сви. Прочитао сам вам ја. Прочитао сам вам најтеже детаље. Шта кријем? Ви у једном тренутку сад кажете – дошао вам је, направили сте и други план. Ја направио француско-немачко-амерички план? Ни видео, ни чуо га нисам. Кажете – то је ствар мог угледа. А јел ствар вашег угледа када су вам направили погром 2004. године? Јел ствар вашег угледа када сте нам причали – стандарди пре статуса, демократско питање, а само вам рекли – Косово је независно од 17. фебруара. Нису вас ни питали, нису вас ни обавестили да је Косово независно. Какве везе ово има са мном? Јел морате да пронађете некога ког ћете да прокунете, да нађете некога кога ћете да окрећете на ломачи јер не знате шта бисте са собом, јер не знате коју политику да водите. Супер, ево ја сам састављао план за који сам 57/2 АЛ/ЈГ вам рекао, иначе, да ми се ништа у њему не свиђа. Изашао одмах пред народ, исте вечери изашао и рекао онако шта мислим о свему томе, али не вреди. Ви се радујете када Србија притиснута – сви. Зашто? Зато што тим лошије за Вучића. Па ви ме нападате за Бриселски споразум, па ваш председник је подржао Бриселски споразум. Ваш председник Драган Ђилас је овде подржао Бриселски споразум. Јавно подржао Бриселски споразум, па сада кажете био је катастрофалан Бриселски споразум. Што сте гласали за катастрофалан споразум? То је био споразум који нам је доносио мир, који нам је донео развој, који нам је донео највећи напред. Декада најбржег и највећег српског развоја од када се то мери и од када можемо да меримо поузданим бројевима. То нам је донео Бриселски споразум. Донео нам је какав такав мир уз безброј инцидената, али какав такав мир и сигурности и на КиМ. Ви подржали тај споразум. Сада кажете – био катастрофалан, а сада сте допринели новом са којим ни лук јео, ни лук мирисао, али зато што је Србија притиснута – није Србија него је Вучић. Режимски таблоиди би објавили да је добар. Па ја сам објавио ово све што је лоше, а ови други таблоиди могу да објаве какву год хоћете глупост, пошто има режимских. То су злочиначки и одвратни, а ови што лажу на фатове, како се у народу каже, то су дивни неки људи. Јел фер некад да кажете – извињавам се за оно што сам причала о Моровићу. Кажите – извињавам се. Ја бих вама рекао. Каква бре дрога у Моровићу. Кокошке су у Моровићу. Кажете – све победе, пет нула. Запамтили Марка Ђурића, Марко неопрезан, млад, веома талентован, био задовољан како смо прошли, зна колико смо се обрадовали јер смо нешто успели, то су детаљи, то су ситнице, изашао са претенциозном изјавом после тога, ви то као да је највећи грешник на свету, као да је знам шта наопако и лоше урадио. Понављам вам, то је ресурс Србије. Млад, талентован, један озбиљан и образован момак као и многи други и то је сада највећи грех. Чуј – победе, какве победе. Никада о томе нисам говорио. Економски тигар – кажете. Слушајте, није један, него је 100 тигрова у поређењу са оним што смо имали у ваше време. Тако да и боље да се пореди из које год области хоћете, шта год хоћете. Знате, то вам је та нефер прича коју нико не сме да покрене. Кажете – стручњак велики неки Шошкић. Он велики стручњак, а Јоргованка Табаковић, Синиша Мали, то су страначки ботови. То су сендвичари, дебили, а он геније. Он геније за четири године са 75 динара за евро дошао до 118 динара за евро, а ми сендвичари, најгори и најглупљи на свету – прва година 118 динара за евро, 11 година касније 118 динара за евро. Тек толико о томе како то стварно изгледа и све су вам такве приче – као ми смо много образовани, а образовани зато што је добио двојку из руског, из математике није успео, али је то тек на поправном добио, али је много образован, а ми смо ботови, сендвичари, глупи и необразовани. Џабе што ја покушавам и кажем – чекај бре, људи, ја сам бре студирао тај факултет, био међу најбољим студентима, па јок бре. Ти си сендвичар, тупан, глупан, а ми што смо имали највишу оцену двојку из руског, а хвалимо се да енглески су нам преводили из којег нису ни двојку могли да добију, шта да радите после тога? Једноставно не вреди. Све време само то слушате. Рекли сте – бринете за мајке. Да и ја бринем и зато мислим да нам је важно да покушавамо да правимо различите врсте компромисних варијанти са Албанцима. Јел ви знате које сте споразуме доносили? Ми причамо овде о слободи кретања за које не 57/3 АЛ/ЈГ знају ваши некадашњи коалициони партнери да сте то ви донели 2. јула 2011. године – матичне књиге, царински печат. Ми причамо овде, ви говорите овде о царинском печату, причате ми глупости људи зато што се не бавите тим послом. Па царински печат је изгласан 2011. године и ја не мислим да је то најстрашније. Јел ви мислите да ја мислим да је Борку било лако или не знам коме, пошто знам и шта су му говорили ови његови одавде итд. Онај ко није био тамо тај не зна како то изгледа. Што то радите? Што то радите својој држави? Царински печат и катастарске књиге и признавање универзитетских диплома и ИБМ, односно интегрисано управљање границе „Интегрејтид борд менаџмент“, регионално представљање и сарадња – све 2011. године. Шта ви у ствари говорите? Ја још држим то што није добро за нас из 2011. негде некако држим под стегом да држимо колико можемо и шта можемо. Дванаест година је прошло од тад. Ја крив за то?

58/1МЈ/ИР19.30 – 19.40

Ја за разлику од других људи знам ко је шта потписивао и ко је о чему преговарао? То је мој живот. Ја сам провео 300 дана, сам си одлучивао. Па, мене сте убедили сада са Бриселски споразумом - ти си преговарао. Ма ја се не стидим тога, све пребаците на мене. Сада сам схватио да сам ја био и Милошевић, да сам био и Шешељ, да сам био све. Немам никакав проблем са тим. Ви сте заборавили да је Ивица Дачић био премијер, да је потписао, али вам није Ивица Дачић мета и тема, ја сам мета и тема.

Хоћете да будем сасвим поштен да вам кажем и зашто? Лепа, лагодна позиција, нећу да се бијем ни са ким, а Вучић се бије с нама зато ћемо Вучића да окривимо за све, у реду, ја сам крив. Ја сам крив и за то што тада нисам пристао да Косово уђе УН што је била тачка 14, ја сам крив и за тачку 9, зато што регионалну полицију сам тражио да буду Срби 97%, а не да Срби буду 31%, колико су нам ставили на папир. За све то сам ја крив.

Јел вам сметам зато што се борим? Јел вам сметам што сам жив? Кажите ми то? А малопре тражи реплику, није чудо што је рекао човек иза ње. Шта је бре ово људи? Кажете, неко покушава да побегне од одговорности. Ко покушава да побегне од одговорности? Кажете ми у једном тренутку о свему сам одлучујеш, у другом хоћу да побегнем од одговорности. Па јел једно или друго?

При томе ја немам шта да вам кажем, ви кажете да сте за санкције, ја кажем, не знам, можда ћемо морати, док можемо да не морамо, боље је да не морамо. Та Русија ако ништа, помогла нам је 2015. године. Није нам помогла ни 2003. године, када се повлачила, није нам помогла ни 1992. године и све је то тачно и све ја то знам, али треба да памтите понекад добре ствари, а не само лоше ствари.

Кажете, то је хвалисави поклич. Ја не мислим да је то хвалисави поклич, то је болни поклич зато што сте у праву, јер нас то боли, да, ја то не могу да вам негирам уопште. Да, то што нисмо увели санкције Руској Федерацији, да за то плаћамо цену и плаћамо цену која је много више од онога што може да се види, али то је питање политичког опредељења нашег руководства.

Да сте тражили од неких људи могли су да вам израчунају, та цена уопште није мала, али то је резултат самосталног одлучивања, е сад можемо да расправљамо о томе да ли је то потребно на овај или на онај начин, али то је тема. Ово, ти си Вучићу крив за овај споразум, јесте ја сам започео рат у Украјини, па су се зато узјогунили и зато су кренули да решавају све своје проблеме на сваки начин.

Баш на данашњи дан нису могли да се смире ови људи и нанели Србији такву огромну штету да је то невероватно и такву огромну срамоту да немам речи, а онда каже – прави специјале на „Пинку“ и „Хепију“, ја не знам шта су вам то специјали. Не правим ништа ни на „Пинку“ ни на „Хепију“, а када бих вам рекао шта мислим о појединим људима који се појављују на „Хепију“, не би било фер да то изговарам, а да им не дам прилику да се бране, јер не би било фер. Вероватно много горе, него што ви мислите.

Постоји један израз који користим одавно, то је неподношљива лакоћа одговорности. Та неподношљива лакоћа одговорности је нешто што прогони наш народ. То је можемо све, можемо да причамо шта хоћемо, можемо да измишљамо шта хоћемо, можемо да радимо шта хоћемо и баш нас брига за све.

Државу када водите за државу морате да се борите. Водили сте државу, можда ћете да је водите сутра, можда нећете, смењива је власт када народ одлучи да ће некога да смени, а не када ви мислите да је ваш ред, јер народ на изборима о томе одлучује. За то је потребна велика одговорност, за то је потребна борба на дневном нивоу, за то је потребно да знате то све о чему говорите. А не, ето тако, ми смо рекли Ана Брнабић има два држављанства, седи поред ње човек са два држављанства, он каже па то су глупости. Па што ниси рекао да су глупости када је то рекла за Ану Брнабић. И цео дан нам је такав.

58/2МЈ/ИР

Каже, вређали смо се и свађали. Нисам никог вређао, само сам одговарао. Стојим, говорим овде мирно, јел сам неког увредио док ми нису донели оне крпе под нос. Они ми говоре да сам ја неког издао. Јел сам ја вама рекао да сте издајник? Јесам ли њима то рекао? Ко су они да мени то говоре? Они који суд дали државу Србију на тацни.

Има још једна ствар, говорите о криминалцима, о људима који су криминалци, који бране Србе на КиМ, а што стално криминализујете Србе на КиМ? јел имате неки доказ? Поднесите кривичну пријаву. Поднесите кривичну пријаву, што то радите? Зашто радите све против нашег народа, цитираће вас сутра у свим албанским медијима. А не, не то се зна, па то је опште познато, ма немој. Ако је опште познато, што то не урадите?

Као Бога вас молим, само немојте да ми причате о богатству. Само вас то молим, јер то нема много смисла. Говорите о мафији и независном правосуђу, сећате ли се када смо имали последњи пут мафијашко убиство у Србији? Може ли и једна европска земља тиме да се похвали? Знате ли још неку земљу у свету да тиме може тако лако да се похвали да две године нема мафијашког убиства или да буде једно максимално? И то откривено. Поносан сам на тај резултат. Држава се уозбиљила, објавила рат мафији и растурила мафију.

Кажете о владавини права, па што нисте подржали референдум који је био европска тековина? Европљани су то тражили да се подржи. Што сте нас пустили да сами донесемо одлуку да правосуђе у Србији треба да буде независно. Били бисмо једина земља попут литијума, једини којима ће дати златну медаљу за глупост због литијума, дали би нам за још једно златну медаљу, једина земља која није гласала на референдуму да има независно правосуђе. Као и ово, треба да добијемо трећу златну медаљу да пре него што ови кажу било шта око ЗСО, ми кажемо да нећемо да учествујемо у преговорима, да добијемо трећу златну медаљу за глупост. Да три пута будемо најгоре будале у свету.

А што? Па не зна се што? Зато што је Вучић рекао да треба се гласа за независно правосуђе, а ако Вучић каже да се гласа за независно правосуђе, онда не треба. Ако Вучић каже треба да се пије воде, ма немој воду да пијеш, дај да пијемо нешто друго.

Рекли сте тачно, цитирам вас, да сам испреговарао документ. Нисам ништа преговарао. Тек почињу преговори. Нисам ништа преговарао. Само нисам хтео да избацим Србију из колосека, а знам да не бисте ни ви. Не би нико ко је био на власти и ко зна шта је одговорност, па ако мораш у неком тренутку да преломиш, па преломи, али пробај да направиш компромис, пробај да дођеш до решења, пробај да разговараш.

Знам да бисте ово, да можете, исто урадили што сам ја урадио, само је тешко да то кажете, јер нећу да кажем да је Вучић у праву. Е тако нам је све. Јесте, Вучићу крив си зато што не могу да идем у Беч и Венецију, али ако могу да идем у Беч и Венецију, е крив си зато што си издајник због Косова. Шта сам издао? Нема везе, велики си издајник, тата ти је Фахрим Мусљиу, јесу Усташе убиле Анђелка, мог оца и све тако и све нам је у Србији тако. Као и ово данас, нисмо ми дошли да се тучемо, него дошли овде роштиљ да окренемо, човече не љути се да се играју овде на подијуму. Никаквог смисла нема.

Извините, можда сам био за нијансу оштрији према вама, а да то својим тоном нисте заслужили, али сам вероватно и уморан од тих прича погрешног преговарања где нема никакве истине. Сви добро знате да је овог због Украјине, шта год они говорили, знате ви сви добро и због чега су они дошли и знате сви добро шта су они рекли и знате добро да нисам ниједно слово слагао. Цитирао сам њихове речи, три пута поновљене на састанку. Што ниједан од њих не каже лажеш Вучићу? Ја бих био најсрећнији да кажу лажеш Вучићу. Што не дође Лајчак да каже лажеш Вучићу, што не дође Плотнер да то исто каже. Хајде дођите, кажите да сам то слагао, али за оно за шта сам се договорио да

58/3МЈ/ИР

не идем у јавност, ја нећу да будем човек који ће да слаже. Вадио сам вам детаље који су најлошији, да бисте разумели тежину позиције Србије. Хоћу са вама да поделим тежину позиције Србије, а ви – не, не, ти си крив за то.

Извините још једном, схватио сам, ја сам крив за то. Направио сам ја овај ултиматум Србији како су га неки назвали, или овај предлог, иницијативу. Ја сам га састављао, разумео сам да је све већ било решено.

59/1МЗ/МЈ19.40 – 19.50

Као да смо покварили, људи, нечију журку. Све је било тамо решено 2008. године, после су остали технички детаљи 2009, 2010, 2011. године да се то заврши и онда смо ми васкрсли као држава и сад поново правимо проблем. Пошто поново правимо проблем око тога, склањај те, доведи неке друге који ће да уруше Србију, као што су данас покушали да је уруше, па позивали своје симпатизере и присталице, па кад их се скупило 300 онда пошли људи кући, било хладно, нису хтели да праве циркус, било их срамота од циркуса који су њихове вође данас овде већ направиле и шта да радите.

Хвала и извините ако сам претерао још једанпут.

ПРЕДСЕДНИК: Добро.

Да, још ви и онда су апсолутно сви данас добили реплику.

Изволите, два минута.

МАРИНИКА ТЕПИЋ: Мислим да је то у реду. Захваљујем.

Председниче Народне скупштине, пошто имам само два минута, односићу се на три ствари које желим да одговорим председнику државе.

Добро је што сте поменули Моровић, али ми је исто тако жао, господине председниче, што и сами можда нисте информисани, али манипулишете догађајем који се упорно злонамерно и погрешно интерпретира. Ви сте уосталом били министар одбране, знате да војна установа Моровић осим неколико објеката, где да, гаје се и кокошке, о којима ја нисам причала, има још стотине хектара засада где се гаје разне културе, а када тужилаштво у Републици Србији буде ослобођено и Загорка Доловац као први тужилац у Србији не буде више талац дневне политике, онда ће и та истрага моћи да се обави како треба.

Такође, ја вас молим да ми не стављате у уста оно што сам рекла, а то је да сам криминализовала народ на Косову и Метохији. Ја сам врло конкретно рекла да се ради о појединцима, што такође добро знате, који се налазе на црној листи САД. Можда за вас, дозвољавам, то није битно, за нас сматрамо да је лош сигнал и да није добро бити у друштву таквих људи, зато што је то такође штетно за Републику Србију и за наше суграђане и сународнике на Косову и Метохији.

Последња ствар, нико није овде рекао, па ни ја, да сте ви испреговарали овај француско-немачки папир, ја сам рекла да су вам ваши пријатељи, толико вас уважавају да су вам то испоручили. Врло добро знам шта сам изговорила, али је добро да сте сами рекли да нисте били део тога, према томе, очекујем као што сам рекла, да председник Народне скупштине одмах покрене процедуру за формирањем овог мешовитог тела, како би парламентарне странке, репрезентативни чланови универзитета, Српске академије наука и уметности, цркве, цивилног сектора, могли да помогну нашој држави у овом тренутку и да се дијалог, наравно, обавезно настави. Да не буде никакве дилеме. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Кад говорите о Моровићу, ја добро знам Моровић, ево вам га овде доскора човек из ваше странке Булатовић, који такође зна, нема и није било у Моровићу никакве дроге никада. Неко вас је погрешно обавестио, а ви сте искористили прилику и потрчали пред руду, некада се то и мени догађало, пре петнаестак, 20 година, а за то је довољно само да кажете извините и ништа страшно. Само кажите извините и сви би то прихватили, немојте даље да срљате у то. Никада тамо није било дроге, нити ће бити. Само да то имате у виду, неко вас је гадно обмануо и са тим ко вас је то обмануо немојте да разговарате никада више. Желим да верујем да је то у питању, а не намера.

59/2МЗ/МЈ

Што се тиче криминализације, ви кажете да је за вас аргумент то што се неко налази на црној листи САД-а. Јел треба сутра да кажем да не прими Милорада Додика зато што се налази на црној листи Велике Британије или САД-а, да ми то буде главни? Па не водимо ми политику САД-а, ни Русије, ни Велике Британије, ни било кога другог, шта мене брига ко је код њих на црној листи. Ако имате ви да кажете да је неко криминалац, дајте нам доказе, дајте нам људи доказе, па да видите да ли ће тај да одговара или неће да одговара. Јел ви разумете шта сте причали три године? Две године сте водили кампању у тим тобож нережимским, у ствари најгорим тајкунским медијима о томе како сам умешан у неку Јовањицу, немам појма, нити сам кога видео, нити знам где је, нити знам шта је. Везе немам о чему причате. Две године трпи и породица и ја и сви трпимо и морам да слушам те глупости. Десет година слушам глупости о снајперу изнад Сарајева, као што десет година слушам о оцу Фахри Муслију и не знам чему све.

Дајте нам доказ један, један доказ нам дајте, а не – сви ми знамо, то у кривичном праву није никакав доказ – сви ми знамо. То не постоји. А што се овога тиче, послушајте нешто, биће потребно за будућност о којој сте говорили. Рекли сте 2000. године – бићемо у ЕУ 2004. године, причамо о будућности, 2004. године рекли сте – само да решимо демократске односе са Црном Гором. Црна Гора је 2006. године отишла. Тада сте рекли – само да решимо са Косовом стандарде пре статуса, крећу важни преговори у Бечу, па смо то решили 2008. године. И сваки пут је то тако било. Није проблем причати о прошлости, није проблем не сагласити се са неким, све је то демократски и све је то у реду, само бар да чињенице поређамо. Нек манипулише неко, али немој те гнусне лажи. Ово се сад не односи на вас, дакле, какве сам слушао данас овде.

Моровић је нешто друго, знам ја како то иде. Дође њих кад буде неко у опозицији, хајде, ти си храбар, хајде изнеси то, он изађе, лупи глупост и зна да је лупио глупост, али неће никад да се поспе пепелом и да каже – лупио сам глупост. Људи, ја сам у политици 30 година, кроз свашта сам прошао, знам ја како то изгледа, није то нека велика филозофија.

Иначе да знате, рекли сте, пошто ја овде пишем, видите, ја сам 12 страница данас исписао, ја сваку реч хватам, на сваком састанку, имам службене стенографе, имам бележнике, имам све, увек и ја пишем. Верујем у оно што ја напишем, тако сам научио да учим, да радим цео живот, увек бележим. Цитирао сам вас. Рекли сте да сам испреговарао и овај други документ, цитат. Проверите у стенограму, није никакав проблем. Нису они то испоручили мени. Многи од њих јесу моји добри познаници, пријатељи је тешко рећи, ако хоћете о том односу између држава и пријатеља. Нема ту љубави никакве. Они имају свој посао, људи. Они хоће да заврше нешто што им смета, да би могли да размишљају о завршетку сукоба у Украјини.

Могу да вам говорим да сте ме питали шта мислим да су биле руске грешке, могу да вам говорим шта мислим да су биле њихове грешке, о правној природи сукоба већ смо довољно говорили, али свакако да ми плаћамо веома високу цену тог сукоба, ту сте у праву, и та цена је много виша него што људи хоће да виде. Али је то цена самосталног и независног одлучивања у политици. То је то. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Снежана Пауновић има реч.

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: Захваљујем, поштовани председниче Скупштине.

Уважени председниче Републике, поштоване колегинице и колеге, грађани и грађанке Републике Србије, и ви на балкону и ви крај малих екрана, на почетку ћу рећи да ће посланици СПС гласати за овај извештај. То је, наравно, мање важно и очекивано у односу на оно друго што ћу рећи.

59/3МЗ/МЈ

Уважени председниче, када смо о истој теми разговарали у септембру, опоменули сте ме или, да не буде то прејак термин, братски саветовали да једном од наших колега не дајем огроман простор, да не остављам простор да од себе направи жртву и били сте у праву, погрешила сам ја, услед сопственог напада патриотизма или како год.

Паметно сте саветовали мене и можда је било боље да сте остали при свом ставу да на консултације дођу представници посланичких група. Ово кажем свесна момента да је озбиљан проценат одбијао да дође код вас на консултације и инсистирао на седници, али би за државу Србију било боље чак и да се с њима нисте консултовали, него слика која је данас виђена.

60/1ЈЈ/МП19.50 – 20.00

Ови људи који седе на балкону, дошли су из једног безнађа, озбиљног, по мало наде, нисам сигурна да ће одавде отићи са бар мало наде више, него што су дошли. Иако мислим да би било погрешно да на тај начин перципирају и ову седницу и ово што су видели. Важније је од онога што сам, морам признати, очекивала, надала сам се да до тога неће доћи, али сам апсолутно очекивала да ће ово бити плејада политичких парола, политиканства и покушаја да се профитира.

И, можда смо као посланичка група СПС-а или као коалиција остали затечени и невино све што се десило, али не зато што имамо различит став. Истина је да се бијемо, баш нешто нисмо имали намеру, нити мислим да треба, али да одговоримо на све што се овде чуло и што вам је упућено, хоћу.

Ја сам прилично растерећена у једном делу у ком, нити вас волим, нити вас мрзим, па нећу бити острашћена на начин на који сте то, морам признати трпели до сада, али сам гласала за вас да будете председник Републике Србије, зато што вам верујем. И то сам вам рекла и на прошлој седници. Е, због тога што вам верујем, морам данас да кажем и одакле црпим то поверење.

Нисмо ми увек били на политичкој страни, али смо око питања Косова и Метохије увек били на истом месту. Помињали су овде, данас и деведесете и 1999. годину и 2004. годину и 2008. годину и све их на жалост, моју жалост памтим. Памтим ту 2004. о којој сте говорили и просто сам остала шокирана свим што сам овде чула, јер те 2004. године ја сам била координатор једне метохијске општине када се десило, заправо не, 2008. године, 2004. године смо имали позив као посланичка група СПС да тачно у 20,00 часова, будемо испред Министарства спољних послова, јер код Небојше Човића долазе представници, амбасадори земаља Квинте и да то буде заједничка акција са Демократском странком Србије.

На позив председника СПС Ивице Дачића, наравно да смо отишли да пробамо да макар ту укажемо шта се дешава Србима на Косову и Метохији. Није тамо било никога из Демократске странке Србије, шта више, тамо су се као последице снимка на Б92 окупили расељени Срби и неке патриоте које су препознале да би требали да буду ту, да подрже тај народ, а мене су у Владу Републике Србије звали Дејан Михајлов и министар Јочић да ме питају – да ли имам капацитет да контролишем скуп који се дешава испред Владе? Тако то изгледа у неким ранијим временима када се брани Косово и Метохија на један начин. Тај протест је трајао три дана и две ноћи. Ви сте, ако се ја добро сећам били на том протесту. Оног трена када су схватили да је у ризику Влада Војислава Коштунице, ауторитетом их је спасио патријарх Павле.

Године 2008. када је проглашена независност, е тада сам била координатор једне метохијске општине. Позвани смо били на састанка у Владу, од господина Коштунице и седела сам ја за столом са Радим Трајковић и са Момом Трајковићем. Пошто ја припадам овој издајничкој већини сада, да говорим мало о овим патриотама који су то и данас. Максимум који смо донели као одлуку, јесте да као званичници државе Србије сиђемо на ту територију, тада већ самопроглашене државе и министар Наумов и ја смо отишли у Гораждевац. На путу до тамо, нећу вам причати како је то изгледало, али тамо кад смо стигли имали смо апсолутни сукоб Срба међу собом. Да није било владике Теодосија, ја не знам како би се то завршило.

Ми данас овде говоримо о погрешној форми ЗСО. Ми данас овде говоримо да не треба да разговарамо, при том, потпуно свесни момента да никада нисмо макар сели преко пута да видимо како то изгледа, да чујемо како то изгледа. Да схватимо да се

60/2ЈЈ/МП

разговарати мора, да све жртве српске које су се десиле на Косову и Метохији без разлике о којој години говоримо, ако хоћете од 1947. године, свеједно је да ли причамо о случају Мартиновић или причамо о дечаку који је упуцан само зато што је носио бадњак, нема ту разлике, осим у годинама, приступ је исти.

Када год поменете своје жртве, неко ће да их стави под тепих зато што је увек на тим разговорима већа била жртва Саранде Богујевци за коју смо рекли, јесте, жртва је, истина је, јесте ухапсили смо људе који су направили тај злочин. Никоме не треба да побију породицу, нико не сме да буде рањен са девет година. А када су упуцали дечака, онда су то били рањени су, ако се не варам, формулација је била, становници Косова и Метохије, чак и не, представници српске заједнице, него становници Косова и Метохије, односно Косова. У праву сте, откуд њима Метохија, чак ми је у неким разговорима актуелни министар тзв. Косова полиције или тзв. министар како му је слатко једном приликом рекла Дубравка Краљ, рекао кад чујем да кажете то Метохија, ја се слатко насмејем. За разлику од њега, мене душа боли кад год чујем да они не кажу Метохија или када год морам да кажем Метохија или кад год морам да опоменем нас у парламенту Србије, да немамо свест ни о чему и о коме причамо.

Да ли је неко данас покупио неке политичке поене? А шта ћемо? Ако и јесте, питам, шта ћемо? Тачно је, потпуно сте у праву, 2012. године премијер је био Ивица Дачић. Тачно је и слажем се са вама, било је много грешака у политици Слободана Милошевића, али ако бих вам ја сада рекла шта му замерам, ви бисте мене опет онако братски саветовали да то не радим, па нећу. Сви ми правимо грешке ако нешто радимо. Ако ништа не радимо, онда грешака нема, онда нам је најлакше да седнемо и да критикујемо једни друге.

Са друге стране, када се појавио тај предлог, платформа за разговоре, ултиматум, како год га звао, прво што се десило да сам имала безброј телефонских позива неких људи који су мени пријатељи, који су ме питали, нећеш ваљда да гласаш за овај издајнички документ? Тада нисам знала ни да се појавио у новинама, морам да вам признам, јер га нисам очекивала уопште. Неко је српску јавност прилично залудео објашњавајући да ако седнемо да разговарамо на тему нечега што су нам донели јачи, моћнији од нас, они који су нас и пре овога терали да довде дођемо, па, нисмо ми довде дошли јуче. Па, ми смо довде дошли ономад када смо објашњавали Србији да је довољно само да срушимо Милошевића и социјалисте и све ће да процвета. Косово више није питање, Косово је решена ситуација. Тако, корак по корак.

У овој сали има људи са којима сам ја о Косову и Метохији деценијама и разговарала и борила се и гледам у Наташу Јовановић, њу сам на Косову и упознала. Има оних које сам познавала, припадали су једној политици па су отишли у другу, ни то није грешка, али нема нико право, па таман и ако је нови ДСС, колега Јовановићу, да оспори легитимитет било ког Србина са Косова и Метохије и Српске листе која је добила преко 90%. Ако памтите своју партију из периода о коме говоримо, или ако памтите људе који су били у ДСС-у, можда неке и препознате на балкону. Они су увек ишли за државом Србијом, верујући у једино у шта могу.

61/1ВС/ЦГ20.00 – 20.10

Они могу да верују само у Београд. Ми можда можемо и у Париз и у Брисел и у Вашингтон. Они, само у Београд. Ако је ово Београд у који треба да верују, скоро да, ајде то не могу ни да кажем.

Аљбин Курти, кога данас нико није споменуо, као да нам је тај човек ловорике све саме просуо. Јуче је имао изјаву да нема разговора о ЗСО, да он већ има заједницу општине и да не постоји никаква национална мањина које може на тај начин да се организује. Да ли је природно да после његове такве изјаве, иако суштински не разумем зашто му смета ЗСО, осим што разумем да му сметају Срби, да ли је природно да данас и за нас у Београду буде упитна ЗСО? Јел ништа нисмо научили из ове три деценије уназад?

Кажу вам да сте издајник. Не знам чега. Не знам како. Не би сели да разговарамо и не би смели да се усудимо да причамо даље пре него будемо схватили шта ће нам се десити са оним што смо заиста потписали и испреговарали, када је у питању ЗСО. Нема разлога да не седнемо и причамо о најгорим пасусима који су тамо цитирани и члановима које сте сви читали на глас. Да бисмо објаснили колико су ти чланови лоши, мора неко да седне прекопута и да аргументима објасни зашто су лоши. Не чини вас већим патриотама поштоване колеге ни то што сте данас имали транспаренте, ни то што сте устајали, од нас који смо ћутали и чекали свој ред.

Када је СПС у питању, ја не знам који епитет за ове три деценије и нешто мало јаче постојања нисмо понели и добили, али сте сви ипак рекли једну важну реченицу. Видећемо шта ће бити на крају. Крај је увек најтежи. И на том крају ћемо вероватно бити сви овако као што смо данас, плус, минус. Нисмо сви овако ни почели. Вероватно ћемо се осути у међувремену, на овај или онај начин. Али, пут до тамо је пут који је само наш и помало га памти историја. Са једне стране памти, чак када имате полемику у Приштини, она се своди на то да Аљбин Курти виче – не може ЗСО, а да Рамуш Харадинај каже – мора да се формира, то је део Бриселског споразума. Ни један ни други овом другом нису рекли да су издајници, јер богами нису, њихове идеје они издајници нису. Ми, ми смо у стању да без размишљања оптужимо једни друге, само да би се допали, коме? Грађанима Србије.

Имам једну ружну вест за вас. Ако су нас данас гледали, у најмању руку су имали разлога само да им се смучимо, а никако да им се допаднемо. Све свесно причам о свима нама, да ми не бисте замерили ни лево, ни десно, да се не позиционирам. Нити ми је данас важно која ће камера да ме сними и са које стране, нити ми је важно да ли ћу да добијем аплауз, радоваћу се ако чак ни моје колеге не буду аплаудирале, што по дифолту раде, али ми је важно да вама председниче кажем једну ствар.

Када будете сели да разговарате, када будете дошли до ситуације да морате да доносите одлуке, е онда ћу сигурно да стојим тамо где будете рекли да вам требам и да стојим као народни посланик, као име и презиме, као неко ко ће бити на страни политике која значи само три ствари. Нема независног Косова за Републику Србију. Нема чланства тзв. Косова у УН. Мора ЗСО. О свему осталом можемо да разговарамо и морамо да разговарамо, јер свидело се нама или не, у јужној српској покрајини живе Албанци и то као већина. Само по српском, ко је овде доводио у питање Устав.

О ком Уставу ви говорите, поштована моја колегинице? Заједница српских општина само по српском Уставу, само по српском Уставу или само по тој квази творевини косовске спрдње која је написана као устав. Двеста четрдесет хиљада Срба вам је у централној Србији, без могућности да се врати.

Ви стварно мислите да о њима нико не сме и не треба да разговара. Нико овде није довео у питање ни Устав, ни територијални интегритет, ни целовитост Србије. То што се потура, некоректно је.

61/2ВС/ЦГ

Да је овде неко дошао са комплетним предлогом да признамо независно Косово, е онда бисмо можда могли и да се бијемо. Али, да на овај начин разговарамо о платформи за преговоре, ово је чист аматеризам.

Било би добро да са мање острашћености наступамо као одговорни људи, као политичари, као људи који су добили поверење народа. Било би добро да политичку борбу оставимо за време када буду расписани избори. Колико се сећам и у предизборној кампањи за ове изборе, слушали смо неке пароле које се баш не поклапају са овим што слушамо данас. Нити ћу прихватити да постоје веће патриоте од нас, нити ћу прихватити да ме било који ниво патриота зове издајничком већином.

У име СПС ја сам могла да кажем само ово што сте чули. Политика ове владајуће коалиције су и оно отпризнања за која сте се често ухватили као за алтернативни пут овоме што ми радимо, као да је то радио неко други. Ради се оно што се може. Колико сам схватила ово је довитљива политика. Ако се може том линијом, ајмо до краја. Кад не будемо могли, можда ћемо разговарати и о неким тежим одлукама. Не би нам било први пут као држави Србији. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Само неколико речи, уз захвалност за глас и подршку. Желим да вас обавестим о ономе што се збива у Приштини и о томе колико смо себи штету нанели. У Приштини је Курти покренуо цео талас демонстрација, извешће студенте на улицу, не би ли онда кренули у офанзиву према Београду да одустанемо од заједнице српских општина и свега другог.

Не знам људи шта сте данас радили, стварно вас не разумем, што сте данас ово направили, и никада вас нећу разумети. Надам се да вас је бар мало срамота и да то никада више нећете да поновите, јер штету коју сте направили Србији је толико велика, да никада нећу разумети чему оно дивљаштво данас.

Ово говорим зато што смо данас имали прилику да све урадимо на пристојан начин, да представимо своју земљу као земљу која зна шта ради, као земљу која је земља одговорних и озбиљних људи. Није проблем у томе, уважена госпођо Пауновић, ко шта коме говори. Страшно је то када вам изговарају најувредљивије речи, када све то говоре и кажем за то није проблем, проблем је у томе када вам бране да им одговорите и са дупло мање снаге, јер су много увређени, да имају право да вам кажу шта год хоће и како хоће и колико хоће.

Ви сте то назвали аматеризмом, није ово данас био аматеризам, волео бих да јесте. Била је организована зла намера. Очекивали су и немојте да сумњате, наравно да знам ко је организовао и на који начин, много више људи надали се нападу, да буквално разоре земљу и зато су направили овај хаос овде.

62/1ГД/СЧ20.10 - 20.20

Зашто? Само то никад нећу разумети, јер све друго је потпуно необјашњиво иначе. Свеједно, нас чека тешко време и ми ћемо морати да разговарамо са Албанцима. Ово вам говорим у време када сви могу да чују.

Нема проблема, Срби, изаберите оне који да вам причају бајке. Знате, Милошевић је тајно преговарао са Руговом. Био сам клинац тада у опозицији. То је било пре уласка у Владу и питао сам се што ово ради, коме је ово потребно, какав сам био незналица и колико нисам разумео стварне прилике.

Да би остали људи разумели, са Руговом је могло и да се разговара. Био је и овакав и онакав, али није био велики присташа рата, ма колико некоме то сада звучало чудно. Онда је дошао Вићенцо Паља и преговарао са Милошевићем. Направили су неки лични однос и убедио Милошевића да да неке уступке по питању образовања, свега другог, да их вратимо у систем, што је било лековито, било добро, али нико од нас то није разумео.

Онда је Медлин Олбрајт посетила Винћенца Паљу и рекла - а да ли ти мислиш да Ибрахим Ругова може то да уради? Он је рекао - па, да, наравно, ко би други? Онда је она рекла - а не, не, сад ћемо да доведемо неке млађе и тако је кренула прича са Хашимом Тачијем, младим руководством и потпуно промене политике.

Ја нисам сигуран да су људи у Србији разумели са чим се ми сада суочавамо, јер нама је прича о рату лупетање глупости сваке вечери на телевизијама, приказивањем мапа, навијање без икакве одговорности, без ичега. Има, наравно, и паметних људи који то раде, а има оних који то нису.

Ми изгледа не разумемо шта је то што се збива. Следи нам много тежи ратни сукоб. Следи нам ширење тог ратног сукоба, следе нам веће санкције, следе нам већи проблеми свима.

Ви не разумете да ми морамо да на неки начин преживимо, да не будемо криви и уместо да пружите прилику да разговарамо, да земља има шансу да дише, не, ми данас овде правимо невероватне скандале и себе представљамо у најгорем светлу свуда. Нема ко то није искористио, наравно највише у Приштини, логично.

За мене једна олакшавајућа околност, ја сам зао, а ови велики родољуби су много добри. Толико о томе ко је стварно заступао српске интересе, а ко не. Проблем је у томе што ми никада не желимо себе да чујемо, што никада не желимо да саслушамо ни друге, него смо само намерили да кажемо све најгоре и то је то. Зато сте могли да слушате безброј ових лажи из разних таблоида, бесмислених мрежа, суманутих лудака који управљају некаквим подкастима и не знам којим чудима све, буквално. Пошто нико то не сме да каже, јер се сви свима додворавамо, буквално лудака, зато што нормалне људе неће нико да гледа, него људи хоће да гледају лудаке, а онда почну да верују лудацима, правим лудацима са шифром из луднице зато што ти лудаци имају највише лајкова. Њих највише хоће да гледају.

Онда ми дођу у Скупштину, па ми понављају њихове глупости и ваљда мисле да нико не зна да им одговори или да нико не сме да им одговори. На то нам се свео део политичке сцене… свуда у свету. Не заборавите да смо имали прекјуче највеће демонстрације у историји Француске у последњих десет година, 1,27 милиона људи на улицама. У Енглеској смо имали највеће демонстрације у претходних десет година. Кува све, људи.

Кува свуда све, само је требало да сачувамо Србију. Невероватно какву смо глупост данас направили. Не знам шта вам је било, људи? Буквално не знам шта вам је било. Знам, Пословник је био, сигурно. Немојте, када вас молим. Срамота.

Што се тиче онога што је пред нама, ја нисам велики јунак. Знам шта ми је дужност, али нама је потребно да разговарамо, да тражимо решења, да прогутамо и

62/2ГД/СЧ

пљувачку и кнедлу и жабу, не угрожавајући наше виталне интересе, али да идемо у компромис. Компромис није ружна реч.

Ја сам уплашен нивоом хистерије данас у којој нема места за компромис, у којој нема места за нормалан разговор. То је лоше за земљу. Није проблем то – кажи мени, Вучићу, кретену, ја ћу теби Вучићу, кретену или трећи Вучићу кретену, као да је важно. Сви ми у политици смо навикли на то, али је било ужасно оно што су морали да гледају Срби са Косова и Метохије, што је морала да гледа целокупна јавност у Србији. Ужас. Невероватно како смо у стању себи да забијемо аутогол када смо буквално отворили пут и ишли у контранапад, чиста прилика да дамо гол, не би ли се окренули према сопственом голу и пуцали у сопствени гол.

Хвала вам на подршци и хвала вам на томе што разумете проблеме државе. Немојте да се љутите на мене јер ја понекада претерам, па од свих људи очекујем реакцију какву ја направим, што није фер према људима и што не значи да сам ја бољи. Напротив, можда је понекад боље склонити се, као што се многи склоне, а не увек ићи у ватру, прихватати сваку тучу. Не мислим физичку, наравно. То је срамота и поносан сам на чињеницу што у томе нисам учествовао. Нисам чак ни устао са столице, само не знам шта се људима десило и да ме питате за три дана, нећу знати шта им се десило у глави, а неће ни они, али шта да радите.

У сваком случају, хвала много. Много, много тешких дана је пред нама. Много планова морамо да правимо, али морамо да покушавамо да смирујемо односе са Албанцима, јер је то у најбољем интересу нашег народа на Косову и Метохији.

Веровали или не, знају то људи на Косову и Метохији, јер они морају тамо да живе. Они морају децу да воде у школе. Они морају да пролазе градовима у којима нема Срба, ниједног Србина или тројица Срба или двоје Срба. Нисмо ми овде у Београду угрожени, они су.

У сваком случају, верујем да ћемо успети да ову срамоту убрзо заборавимо, овај образ што смо данас Србије сви укаљали неразумним понашањем и да ћемо моћи да се вратимо у нормалне разговоре, у нормално представљање наше земље и у свету и да решавамо проблеме људи.

Хвала још једанпут.

ПРЕДСЕДНИК: И највећа посланичка група Александар Вучић – Заједно можемо све. Реч има председник посланичке групе Миленко Јованов.

МИЛЕНКО ЈОВАНОВ: Поштовани господине председниче Републике, поштовани господине председниче Скупштине, даме и господо посланици, није ово данас, наравно, био случајан и тек тако настао инцидент.

Атмосфера која је данас кулминирала се прави у медијима већ данима. Исти ови људи данима обмањују грађане Србије. Подижу политичку атмосферу и било је потпуно јасно да овако нешто следи.

63/1ДЈ/МТ20.20 – 20.30

Имали су састанак поводом скупа који су одржали под прозором председника Републике и на том састанку су се посвађали, али не о томе ко ће први да иде на Косово и Метохију, него ко ће први да говори.

Онда, ако говорим ја, неће да говори онај други, а онај ако говори, е он не може јер је пар пута подржао Вучића, онда нећу ја да дођем. Тако је трајао састанак и тако је изгледала одбрана Косова.

Ми нисмо чули данас никакву озбиљну, разрађену и конкретну алтернативу државној политици, ни у једном сегменту. Ни када је у питању Косово и Метохија и разговори који се воде, ни када су у питању последице одлуке која може бити и оваква и онаква, не о питању Косова и Метохије, и то наглашавам, него о питању да ли да разговарамо или да не разговарамо. То је тема данас. Ми имамо људе који нас убеђују да је најбоље да забијемо главу у песак као ној или да, оно, као деца ставимо руке преко ушију и вичемо – ла, ла, ла и све ће да прође.

Исто тако су нас убеђивали да ће се променити гео-политичка ситуација, само нису никад рекли када, нема ни процене да дају када конкретно ће то да се деси, да ће се променити околности у нашу корист, па ће ми онда ово, па ћемо ми онда оно. Онда победи Трамп на избори и промени се тачно шта? Ништа.

Онда су славили победу Ђорђа Мелони у Италији за коју, ево, чујемо да је потпуно небитна земља у Европи и опет ништа.

(Срђан Миливојевић: Престаните више да гњавите.)

Господин Миливојевић управо добацује – престаните више да гњавите о том Косову. Ја ћу наставити да говорим о Косову и Метохији, а ви наставите да добацујете, слободно. Било би добро да камера и сними колико посланика седи у клупама опозиције тренутно у сали.

Дакле, тема је да ли да разговарамо или да не разговарамо. Па, и у прошлости смо разговарали. Разговарало се и у Рамбујеу. Разговарало се и пре тога у Дејтону. Разговарало се и после 2000. године у поменутом Бечу. Е, а сад, Александре Вучићу, не можеш да разговараш, јер разговор је издаја. То је порука. И можеш да поновиш милион пута – нећу Косово у УН, лажну државу „Косово“ у УН, и нећу потписати независност Косова. Не, самим тим што разговараш ти си издајник.

Порука наше посланичке групе, господине председниче, поред тога што вам дајемо апсолутну подршку за политику коју водите, верујем да вам се неће допасти ово што ћу вам рећи, али морате да разговарате.

Верујем да вам се неће допасти зато што знам какав унутрашњи осећај сама помисао на те разговоре може да вам роди, али морате да разговарате. Ако ви, господине председниче, одустанете од разговора и одете од тога стола, ко за тим столом остаје? Остају представници посредника који јесу посредници, али нису неутрални и остаје Приштина. Шта, забога, из таквог разговора и за таквим столом добро за Србију може да произађе?

Зато Србија мора да буде присутна, зато ви морате да будете присутни и зато ћемо увек подржати да разговарате, а када дође моменат да одлучујемо о ономе што је производ разговора, онда ћемо јасно рећи шта је став.

Предвиђају, кажу – биће оваквих последица, неће бити онаквих последица, неће бити санкција, то је формално немогуће. А ко говори о формалним санкцијама? Чему формалне санкције? Довољно је само да кажу – нећемо више да купујемо обвезнице Републике Србије и настаје проблем. То не кажем ја, то на вашим медијама, на вашим подкастима каже човек који нема везе са овом влашћу и увек је критикује, Небојша Катић. Ви олако кажете – е, неће то да се деси. Неће то.

63/2ДЈ/МТ

Није Александар Вучић приватизовао банкарски сектор у Србији, па су вам све или готово све, не рачунајући две банке, стране. Јел немогуће да неко каже, не само да направи нешто веће, него само да каже – ево, данас више не можете да подигнете више од 10.000 динара са ваших рачуна? Јел то немогуће?

Сада нас позивају на јуначки отпор и на страшно трпљење, они исти који су протествовали зато што нисмо укључили грејање на плус 20 и они који су кукали зато што у продавницама два дана није било, не млека, него млека са 2,8% млечне масти, јер оно са 3,2% гоји, а ово испод је превише мекано, па ваљда није довољно, али ће да издрже све што треба, бар на речима.

Мора да се посматра целина када се води држава и мора да се посматра сваки њен део, како Косово и Метохија, тако и све друге области наше земље, а, Бога ми, и све друге области у којима српски народ живи.

Ако ослабимо своју земљу, ако је економски уништимо, поставља се питање шта та слаба земља може да врати? Шта слаба земља може да одбрани? Одговор је ништа. Али, нема везе, важно је доћи и испалити неколико јуначких парола, рећи некоме да је издајник, рећи конкретно председнику Вучићу да је издајник, јер то је, ваљда, нешто што је најважније. Сада шта?

Ми по први пут смо направили предност у овим разговорима захваљујући политици која је вођена овде и захваљујући томе што имамо некога ко се у Приштини понаша онако како се од нас тражи да се понашамо овде.

У ситуацији да имате Куртија који одбија да разговара о заједници српских општина и фактички неће да прихвати ову платформу за разговоре и Србије која неће да прихвати платформу за разговоре, хајде размислите ко би био крив у очима Запада? Знам, биће – баш нас брига за Запад. Шта нас брига шта они мисле? То би све имало смисла да се географски не налазимо ту где се налазимо. За политику коју хоћете да водите, ми се налазимо у геополитичком офсајду. Та прича измишљена и приписана Светом Сави, Западу Истоку, Исток Западу, ми смо Запад и Румунији и Бугарској које су источно од нас. И једни и други су у ЕУ и у НАТО и у том контексту смо још у горој ситуацији, господине председниче, него што смо били деведесетих. У случају нечега, све ће да буде херметички затворено ако тако неко одлучи.

Тада су бар ове земље биле у неком другом статусу, па је могло нешто и да се провуче, да се прошверцује и овако и онако и да земља живи. А сада? Нема везе. Да ли је победа, макар мала то што смо за десет година дошли дотле да нам се не поставља као кључни услов оно што је било 2012. године, а то је само да се договори ко ће да изврши међусобно признање, ко ће да га потпише. Бар смо дошли дотле да о томе нико не говори. То нам више нико и не тражи. Како смо дошли дотле?

Спомену неко малопре, каже – ето, УНЕСКО. Па ко је спречио да лажна држава „Косово“ уђе у УНЕСКО? Ко је спречио? Ко се за то борио? Ко је лобирао? Колико земаља је повукло признање? Ко се за то борио? Зар вам није логично и зар вам није нелогично да онај ко то све ради и онај ко све то вуче на својим леђима неће да изда, како кажете, Косово? Што би све то радио? Најједноставније би му било 2012. године да слегне раменима и каже – то су ови пре мене све завршили, нема потребе да се бавим тиме. Најједноставније. Извукао повлачење признања, извлачио шта може, извлачио Србе из затвора у Приштини, а не Албанце из затвора у Београду и где већ, Нишу.

64/1АЛ/ЛЖ20.30 – 20.40

Али, не јер сујета је велика и сујету не могу да прогутају, јер 10 година као додоле певају - издаће, издаће, ево сада ће издати, ево, сутра ће издати, ево, следеће године ће издати, ево, готов је, мораће да изда, а издаје нема, а издаје нема и не верују својим очима да издаје нема и не могу да схвате да је неће ни бити, него ће и сутра да наставе тамо где су данас стали.

Два гласа су у једном тренутку одлучила да не уђу у УНЕСКО. Два гласа. Неко се за то борио.

Пропустили смо прилику и то ми је жао, и посланичкој групи коју представљам, да пошаљемо озбиљну поруку када је председник Вучић тражио јединство није тражио јединство за себе. Није тражио да се окупимо око њега, него је тражио да јединствено наступимо према споља. Ви сте свој одговор дали. Грађани ће о томе да суде. Нека кажу шта мисле и о томе и о ономе шта мисле да радимо, па да видимо где ћемо да будемо.

Жао ми је искрено због тога. Жао ми је што нисмо на консултацијама обавили један део, ако ништа друго припреме за овакву седницу, али није се хтела суштина као што никада неће суштину, него представу, игроказ.

Међутим, ево да завршим онако како је почео један посланик у прошлој расправи о Косову и Метохији цитатом, али ја нећу цитирати Мају Беровић, него Нелета Карајлића, који каже – ко игра за рају, а занемарује тактику завршиће каријеру у нижеразредном вратнику. Није Србији место у ниже разредном вратнику и не треба да играмо за рају, него стратешки, мудро, паметно и рационално.

Србија и Срби су изгубили 20. век, изгубили неповратно и када је у питању демографија, и када је у питању економија и када је у питању све остало. Провели смо га у ратовима, у страдањима, у избеглиштву, у расејавањима, у протеривањима, у Јасеновцу, у јамама.

Дајте да овај век кренемо другачије и зато вам је свети задатак, и извините што сам патетичан, али заиста тако мислим, господине председниче, да како год знамо и умемо избегнемо да будемо део било каквог сукоба и да како год знамо и умемо и како год знате и умете сачувате мир. Нема више ова земља кога ни да страда. Довољно се страдало и довољно су нам преци страдали и за будућа покољења.

Зато нема шта друго, господине председниче. Ми не знамо за Александра Вучића који се не бори. Ми не знамо за Александра Вучића који не одустаје и зато нема ни одустајања, нема предаје. Када је Србија у питању предаја није опција. Зато да разговарамо и да се тамо где се данас одлучује о Србији боримо за Србију и тамо нам је место и тамо вам је место, а не да урадите баш оно за шта вас прозивају, јер неодлазак на разговоре би био оно што они кажу да ви радите, то би била капитулација. Е то би била капитулација.

На самом крају, причали сте и о митовима, хајде да упоредимо тај мит са данашњицом. Србија је тада имала главу, та глава се звала Лазар. Данас има главу, зове се Александар. Пред невољом која се надвила над Србијом Лазар је прозвао све да му се прикључе да се одбране. Шта је највише замерио народни песник и коме је највише замерио? Ономе кога је неправедно, није историјски тачно, али мит је у питању, оптужио да је пустио Лазара да гине да би он преузео власт. Јел вам личи познато? А ви сада размислите и у том миту које име сте за себе изабрали.

Председниче, да се боримо и живела Србија.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има председник Републике.

64/2АЛ/ЛЖ

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Говорићу нешто другачије дана. Ово је крај сада? Последње обраћање пред сутра, мислим?

ПРЕДСЕДНИК: Ово је последњи овлашћени представник. Тако да ћемо након овога завршити за данас.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Имао си, Миленко, инспиративан говор.

Када сте говорили о УНЕСКО, не заборавите да је тада непосредно у посети у Београду, историјског посети Београду био Абе Шинзо, јапански премијер, не заборавите да је тада чак и један Јапан био уздржан, који је признао независност Косова и бескрајно им хвала на томе. Борили смо се и изборили за то. Некада за нешто можете да се изборите, некада не можете. Важно је ствари поставити рационално.

Подсетићу вас на речи Ноама Чомског - највећи проблем данашњег света је што нигде не постоји рационални приступ решавању проблема. Иако сам данас о томе говорио, нажалост, неки нису хтели да ме чују.

Знам ове људе, нећу да говорим о њиховим људима, знам те људе, они о мени не мисле ништа лоше, нико од њих. Нико од њих ме и не мрзи. Да их питате приватно не би ни рекли ништа лоше о мени. Уопште не знам шта им се десило. Не знам шта им се догодило. Не знам шта су рачунали, шта им је било. Као да је нека невидљива сила свим лудостима које су данас овде правили.

Говорићу другачије зато што ћу да вас подсетим, ја сам прошао кроз све то и негде 1995. године пада Книн, ми идемо у странку и ја питам тадашње руководство и Војислава и многе друге - зашто не идемо на улицу? Тада смо се први пут посвађали. Данас могу да кажем да је он био тада у праву и рекао - да и шта ћемо да урадимо на улици, да вратиш Книн? Ја сам негде балавац мислио нешто да урадимо, нешто да се побунимо, а да сам рационално размишљао да ми је памет данашња рекао бих – то си могао да видиш и годину дана раније и две године дана раније.

Не заборавите, када о свему говоримо, о свим нашим неуспесима и поразима увек су биле резултат наших зађевица, деоба, сукоба. Томе је претходио сукоб Милошевића са Караџићем и Младићем, блокада на Дрини, приче о коцкарском руководству са Пала. Све супротстављени ставови по питању најважнијих планова око свега. Један по један вис на динар је падао у хрватске руке. Они одлично организовани, озбиљно организовани, Американци их организују, дали најмодерније оружје, урадили комплетну логистику, припремили цео напад, све обавили школски, а ми смо и даље једни друге оптуживали и важније од свих страдалих и на Петровачкој цести је било само ко ће да буде главни кривац, па смо спречавали крајишнике да скрену у центар града да се не би видело колике су размере катастрофе, па смо радили не знам шта све.

Онда смо имали око Косова где смо погрешно проценили. Имали смо Рамбује који је био онако најгори могући ултиматум који нико не може да прихвати, али оно што нисам разумео када сам постао политички зрео и одрастао зашто нисмо прекинули то седми дан, зашто нисмо прекинули седми дан.

Јел могуће да смо стварно веровали? Јел могуће да је неко стварно веровао – још један дан па ће неко да их натера. Могао је људи да траје још 120 дана, а не 78 они не би прекинули.

65/1МЈ/МЋ20.40 – 20.50

То је била лаж, себе смо варали. Себе смо лагали. Још три дана, ма каква три дана, још три године су могли да нас туку без проблема. Све им је могло тада, пара било као плеве у свету, радили су шта су хтели, како су хтели, напали једну земљу без одлуке Савета безбедности УН, све што су пожелели. Ми смо криви што нисмо разумели шта се десило, ми смо криви што нисмо разумели шта је значио пад Берлинског зида десет година раније, ми смо криви што нисмо разумели шта је реална и рационална политика. Ми смо криви зато што смо себе прецењивали увек, јер смо веровали у сопствене лажи о себи.

Ја када сам имао разговор са нашом браћом са Косова и Метохије, то ми је био тежак разговор, вероватно тежи него овај данас. Они су сви хтели да остану на барикадама ја сам био тај који сам инсистирао да се склоне са барикада, јер сам знао да један метак повратка више нема. Цела Србија би ушла у сукоб, а они би губили главе, њихова деца би остала без родитеља. И можда ћемо једног бити за три месеца, или три године захвални без обзира на то колико знам колико су љути, али сам прошао кроз све то и тачно сам знао шта је то што морамо да радимо.

Ми нисмо имали де факто 2004. године и да смо хтели нешто да урадимо, немамо чиме, сами смо уништили своју војску. Сами. Каже – ехехе, топили смо тенкове са „Сартиду“, нисте лажете, али јесте топили тенкове, само у Чешкој. Да вам ја то кажем као министар одбране и председник Владе и потпредседник Владе и председник државе који то зна. Топили смо их у Чешкој. Продавали смо стреле за 156 евра и уништавали их. Све смо наше системе земља, ваздух све што смо имали од игле, шила, стреле, све противоклопно, све што је постојало, до зоља, све смо војне ресурсе остављали и уништавали. И да смо хтели нешто да радимо нисмо могли ништа.

Данас имамо много озбиљнију војску. Много озбиљнију. Јесам ли задовољан? Нисам и даље није добро. И мора још много тога да се мења, мора још много тога да напредује. Зато када помињете мигове, када добацујете, када сам постао министар одбране и први потпредседник Владе имали смо две двадесет јединице које ми називамо мртвачки сандук које ничему не вреде и једну двадесет деветку која је била буквално уништена и због резервних делова који су пребацивани, могли да трају шест месеци и то је то.

Данас их имамо 14 од тога је 10 модернизовано. Морамо да набављамо и све друге ствари, нећу да причам о свему томе, али то није иста војска. Али, ви људи морате да разумете, катастрофално би за нас било на било који начин да улазимо у било које сукобе. Катастрофално. Зато ја бринем због овога што се збива у Приштини, зато ја бринем због ове хистерије, зато вас не разумем што сте ово данас урадили, јер ће они да постану све агресивнији. Општа је хистерија у Приштини. Од сутра им крећу студентски протести, веровали или не против ЗСО, против нечега што су потписали пре 10 година што само треба да испуне. Можете ли да верујте у то? Што значи да је цело друштво отприлике варало, потписали смо, а знамо да варамо. И наравно да ће Срби бити угрожени и наравно да о томе морамо да бринемо и наравно да о томе морамо да водимо рачуна.

Како нисте приметили да овде нема речи о међусобном признању на којем инсистира Курти? Први пут да немамо помињање међусобног признања. Мени су двојица америчких председника, честитајући национални празник Сретење говорили о међусобном признању, али нико то није желео да примети. Мала, можда и безначајна, али ипак промена за коју је неко заслужан, за коју се неко борио, изгледало је да је немогуће померити амерички став на било који начин, али они су били међу западњацима, они који су понешто хтели да чују и од порука нашег народа са барикада, док ови други ама баш ништа. Једино што су знали, то је да је Вучић организовао барикаде, угрозио суверенитет и интегритет Косова и знају и они да лажу када то кажу. Шта их брига, сила Бога не моли.

65/2МЈ/МЋ

Што се тиче издаје, и целе те приче, Владика бачки Иринеј је рекао једном – ја већ десет година, једанаест свака три месеца слушам како је Вучић издао и како ће да изда и прође једанаеста година, а он још није издао, али и даље слушам о томе. И сви знају и када ће и где ће и шта ће. Само им је тешко да преброје километре путева, железничких пруга и да признају некоме резултате, јер што би то радили.

Данас смо слушали и када си говорио о томе, Миленко, слушао сам данас у више наврата, пошто им је то мантра, када немају решење и када нико не може да понуди било шта од решења, јер ништа није популарно по овој теми, по овом питању, баш ништа, онда кажу – није уцењена Србија, уцењен је Вучић. Само хоћу вама да кажем нешто, немају мене чиме да уцене. Као што видите, ја дођем и свима им одговорим све, углавном не будем мање успешан у тим дуелима, да не кажем другачије нешто више од тога и немам проблем. Знате зашто? Ем говорим истину, ем ми је чиста савест.

А за шта да ме уцене? За очеву кућу у Чипуљићу која је три пута спаљивана у два рата? За шта друго? Ја немам имовину у иностранству. Немам кућу на мору, немам јахту, немам чамце, немам коње. Немам ништа. Немам рачуне у иностранству, нигде, ни на Мадагаскару, ни у Швајцарској, ни у Аустрији, ни у Немачкој, нити било где друго. За шта да ме уцене? За шта то? Са мном верујте ми, тако нико ни не разговара и није ни покушао, али вам то само говори у ери друштвених мрежа је све могуће.

Завршићу са тим, био сам на једном важном предавању у Абу Дабију и тамо сам слушао председника „Софтбанке“, био је некад најбогатији Јапанац на свету, Мацујоши Сон, није важно, држао је предавање. Били су ту Саркози и многи лидери. Он је рекао – много је тешко у ери друштвених мрежа задржати разум, задржати рационалан приступ и много је тешко људима који су у власти да одговоре. Сад слушамо сви о чему се ради и он каже, наравно, говорио је о Кини, веровали или не, како ће великом брзином да напредује и како се Кина и Америка боре а Европа заостаје, али је онда рекао – а шта мислите како да одговорите, обављате јавни посао, председник сте Француске, Макрон је тад изабран, каже, председник сте Француске и сваког дана имате сто милиона твитова против себе, а можете да одговорите са једним или са још 100, 200 хиљада твитова, никако другачије.

Када уђете у ту центрифугу у којој лаж постаје доминантна и у којој је једино нормално да критикујете оне које не можете да победите јер је ваша позиција и ваша функција најважнија на свету а не држава, онда дођете у овакву ситуацију у какву смо данас дошли.

Много ми је жао што сте данас ово урадили, много ми је жао, немам тешку реч да вам кажем, себе сте наштетили, то ми је мање жао, а стварно ми је жао јер мислим да је Србија данас претрпела ударац због онога што сте урадили, а сигуран сам да ни сами не знате зашто сте то урадили. Сигуран сам. Знам да никада нећете признати, сигуран сам у то.

Надам се да ће све бити брзо заборављено и да ћемо моћи да наставимо да радимо и да ћемо моћи да се боримо за нашу земљу, јер ми сви заједно, ма како различито мислили, ма како другачије мислили, мораћемо што је могуће више јединствено да се боримо за нашу отаџбину, којој неће бити лако у наредном периоду.

Хвала свима вама данас на пажњи. Извините ако сам у неком тренутку претерао, али моје је да се борим.

И као што рекох, моје је да будем народни председник, да народ представљам и наставићу то да чиним. Живела Србија!

ПРЕДСЕДНИК: Хвала, председниче.

Овим завршавамо за данас.

Са радом настављамо сутра у 11.00 часова.

(Седница је прекинута у 20.50 сати.)

Претходни месец Следећи месец

П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	1	2	3	4	5

субота, 20. април

Цео календар догађаја

Будите у току

Активности

Субота, 20. април 2024.

Активности

Трећа посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Тринaестом сазиву

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

Будите у току

Активности

Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2024. години

Председница Народне скупштине Ана Брнабић одржала састанак са помоћником државног секретара САД за Европу и Евроазију

Амбасадор Јерменије у радној посети председници Одбора за спољне послове

Претрага сајта

Активности

Трећа посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Тринaестом сазиву

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ (нередиговане и неауторизоване)

Будите у току

Активности

Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2024. години

Председница Народне скупштине Ана Брнабић одржала састанак са помоћником државног секретара САД за Европу и Евроазију

Амбасадор Јерменије у радној посети председници Одбора за спољне послове

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)