Посланичка питања у фебруару

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

30/1ЈЈ/ЦГ16.15 – 16.25

(После паузе.)

ПРЕДСЕДНИК: Даме и господо народни посланици приступамо постављању посланичких питања у времену од 16,00 до 19,00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања дозволите ми да вас подсетим на одредбе Пословника које се односе на начин постављања питања.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. После датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
У складу са тим молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Као што знате као и у расправи најпре ће добијати реч народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмањој према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Желим да поздравим премијерку Ану Брнабић и чланове Владе Републике Србије и да се захвалим на већ успостављеној пракси да и она и велики број чланова Владе присуствују овој значајном инструменту за постављање питања и на неки начин и контролу и надзор над радом Владе Републике Србије.
Пошто су се посланичке групе већ пријавиле идемо редом.
Први има реч, Владан Глишић.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштована господо министри, поштоване колеге, моје питање се тиче „Рио Тинта“ пошто не видим да је ту министарка надлежна за рударство. Очекујем можда премијер на то одговори.
Пре свега питање је зашто је изостала јавна расправа у вези са променом просторног плана посебне намене, јер је у претходном плану било предвиђено да Рио Тинто своје депоније држи на брдима, а не у долини реке Јадра. Долина реке Јадра је водоплавно подручје. Знамо да смо имали 2014. године поплаве које су направиле велики проблем са рудницима који су тамо много мање опасни него рудник Рио Тинта. У ситуацији смо да јаловина која ће тамо бити, а то су буквално милиони тона јаловина, није обична јаловина, обична земља и глина већ је то нус производ третиран сумпорном киселином високог концентрата.
Чуо сам од председника „Рио Тинта“ да ће они уложити 100 милиона евра у еколошку заштиту, међутим у тренутку када они добијају годишње 551 милион евра од онога што ће извлачити, литијума и бора, а држава Србија добија само 7,6 милиона од тога и у тренутку када су њихови службеници рекли кад крене рудник да ради само 700 људи бити тамо запослено.
Поставља се питање да ли је то оправдано ризиковати тако велику еколошку катастрофу која може да се деси? То је велико питање да ли је јавни интерес, јер интерес „Рио Титна“ је јасан. Који је наш интерес када то може да загади цео тај крај и да нам уништи оно што смо могли на пољопривреди, органској храни, свему томе добијемо у тој количини.

30/2ЈЈ/ЦГ

Мислим да би морали по питању мултинационалних корпорација страних које долазе овде да имамо посебну опрезност, јер је јасно и сада после 30 година дивље транзиције у целом свету, јасно је да мултинационалне корпорације немају интерес да се развија држава у коју долазе, да рецимо Србија која има рудну ренту само 4% за разлику од европских земаља које имају до 20% рудну ренту се на неки начин кандидује као јефтина земља за њих.
Колико је мени познато од свих тих елабората којима ми можемо да утврдимо колике су стварне залихе то је патентирано од „Рио Тинта“ и када су еколошки активисти тражили да виде увид добили су осенчене све битне позиције и о залихама и о свему томе, тако да су то све сигнали да морамо да будемо опрезни када су они у питању.
С друге стране, колико знам ако је тачно да ми од рударских инспектора, имамо неких пет службеника или мало више. Како ће они уопште бити у стању да контролишу „Рио Тинто“, јер на тај начин ми њима много верујемо, а какав су траг оставили у Папуа Новој Гвинеји и Аустралији, то говори о томе да морамо да будемо врло опрезни. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Премијер Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Поштовани народни посланиче желим да вам захвалим на питању.
Мислим да је изузетно важна тема. Важна је тема и за наше грађане и у области животне средине, важна је тема и за привреду Републике Србије и за нашу свеукупну привредну трансформацију. Изузетно важна тема за нашу будућност и хвала вам што сте покренули овде овом поштованом дому, зато што мислим да је важно да разговарамо о овоме што више, што отвореније, што транспарентније, зато што се барата полуинформацијама или дезинформацијама, а заиста је изузетно важна тема. Тако да нема бољег места од овога да разговарамо о томе.
Чак сам размишљала да у оквиру Министарства за људска, мањинска права и друштвени дијалог покренемо једну дебату на ову тему. Хоћу пре свега вама и свим грађанима Републике Србије, а посебно грађанима и становницима Лознице и западне Србије да кажем да ће највећа пажња бити поклоњена елаборату о заштити животне средине, да ће као и до сада од „Рио Титна“ бити захтевано да се придржавају најбољих еколошких стандарда и да ћемо наставити на томе да радимо са њима.
Што се тиче јавне расправе о просторном плану. Колико ја знам она је одржана, што не значи да се неће о томе додатно разговарати. Они су у поступку израде студије о процени утицаја на животну средину. Опет колико ја знам, а често разговарамо са њима, у то вас уверавам, и пратим овај пројекат до детаља. Они су у поступку, значи израде студија утицаја на животну средину која треба да се заврши до јуна ове године. Наравно док се студија утицаја на животну средину не заврши, док се не заврши јавна расправа о тој студији утицаја неће бити донете никакве финалне одлуке о даљем току тог пројекта.
Неколико пута сам разговарала са људима из „Рио Тинта“, они ме уверавају да они имају заиста изузетно добру и сталну комуникацију са локалном заједницом, не само са градом Лозницом већ управо са људима који су на терену. Дакле, тамо где ће бити тај рудник, односно где је потенцијално могуће где ће бити рудник.
Још једном желим да напоменем за све оне који не разумеју да је то подземни рудник, да тај рудник у том смислу неће никако угрозити обрадиве површине, пољопривредно земљиште или било шта друго. Дакле, то је најмодернији подземни


30/3ЈЈ/ЦГ

рудник. Разговара се о две локације за ту тзв. депонију али обе локације су и даље у оптицају, разговара се и о једној и о другој. На крају крајева, биће онако као што буде утврђено студијом утицаја на животну средину, али ће наравно о свему томе највећи глас имати и локално становништво у Лозници али и у Крупњу.
Важно је напоменути да они такође раде на најмодернијој технологији за обраду тог свог отпада, тако да то има најмањи могући утицај на животну средину. Колико разумем то ће бити сада неки чврсти отпад, који неће никако угрозити ни животну средину, а не дај боже реку, али заиста мислим да сви ми заједно треба да наставимо да разговарамо о томе, да све то мора да буде у потпуности и апсолутно транспарентно. На крају крајева, ја сам отворена да разговарам са локалним становништвом.

31/1ЈИ/МТ16.25 – 16.35
 
Где је ту јавни интерес? Рећи ћу вам неколико ствари, причала сам, на крају крајева, и у експозеу о овом пројекту. Јавни интерес је у томе што је то укупна инвестиција од преко милијарду и пет стотина милиона евра у Републици Србији, односно у Лозници, дакле свакако незанемарљива.
Поред тога, по свему што ми имамо у овом тренутку од података ово је лежиште које Републици Србији обезбеђује око 10% светских резерви литијума и апсолутно највеће лежиште литијума у Европи, лежиште које може да се мери са Чилеом, Аргентином, Аустралијом, дакле заиста једно огромно богатство. 
То богатство никада неће бити богатство било које компаније, па ни „Рио Тинта“, то је наше богатство. Они добијају право на експлоатацију, али је то наше богатство. При томе, ми заиста са „Рио Тинтом“ имамо одличну комуникацију у односу на све остале инвестиционе уговоре, тако да смо ми рекли – апсолутно ће бити немогуће литијум извозити из Србије као сировину већ ми морамо у Србији да правимо полу производ или финални производ да би укупна наша економија на основу тога могла да се развија. 
Они су били отворени и разговарали су и помагали, на крају крајева, нама да разговарамо са свим произвођачима батерија, електричних возила и свега осталог. 
Ја мислим да ће грађани Републике Србије моћи у наредном периоду да виде и неке прве уговоре, а опет од свега тога имају највећу могућу корист грађани Републике Србије, наша привреда, наша економија, просечне плате, буџет, пензије, дакле заиста један огроман ресурс. 
Тако да, између те две ствари, између тога да ми постанемо европски центар за производњу батерија, за производњу електричних аутомобила, за производњу неких других ствари од литијума, да све то буде у Републици Србији, и сама инвестиција „Рио Тинта“ од преко милијарду и пет стотина милиона евра, уз наравно, што не морам ни да говорим, дакле максимално поштовање свих животних стандарда, мислим да је то једна ствар и један прилика за Србију коју ми не смемо и не можемо да пропустимо.
Кажем вам, две основне ствари – поштовање животне средине и друга ствар – нећемо дозволити да се литијум извози као сировина, зато што је то наше богатство, богатство Републике Србије. 
Хвала вам на питању. Ту сам да наставимо да разговарамо. Можете да дођете код мене у канцеларију да наставимо да разговарамо о овоме. Заиста мислим да у овом тренутку тешко да постоји неко битније питање, свеобухватно, и за привреду и за животну средину.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Владан Глишић.
Изволите. 
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Добар је податак да неће литијум бити извожен из наше земље, то је добра чињеница и мислим да је то прави пут. 
Оно што је занимљиво јесте питање те наше рудне ренте која је на четири и нешто посто. У другим европским земљама она иде много више, од 10% до 20%, а са другим припадајућим таксама, једна од њих је та за случај да се минерали извозе, пошто се овде неће извозити није ни нормално да је наплаћујемо, али имају еколошке таксе и имају таксе разног нивоа, везано за ископавање земљишта. Оне иду у неким земљама чак до 50%. 
Не мора, наравно, Србија која се бори за индустријски и економски развој да иде у том правцу, али мислим да би било добро да се размишља у правцу подизања те рудне ренте.
31/2ЈИ/МТ

Нешто што је исто питање тиче се мог краја, Аранђеловца, који има минералну воду. Колико сам обавештен, ми немамо баш никакву накнаду за минералну воду која се ископава. Она, за разлику од рудне ренте, није обухваћена и то је исто велики проблем. 
Тако да, у сваком случају ова инвестиција јесте значајна и на тај начин може да се оправда тај јавни интерес. 
Међутим, с друге стране, када погледате да су све те технологије патентиране, којима они то раде, ми морамо да им верујемо на реч да ће оне бити такве да ће то бити јаловина која могуће да се складишти да не изазове еколошку катастрофу. 
Међутим, доста људи из еколошког невладиног сектора, неки други стручњаци кажу да ту постоји проблем јер су два модела. Један је са концентрисаном сумпорном киселином да се спира та руда. Ту треба велика количина воде. Велико је питање како ће то после бити складиштено. 
Такође, како сам разумео тај процес активира и на температурама од 250 степени Целзијуса. То је огромна количина енергије коју на тај начин морамо да доведемо неким новим термоелектранама где ће се користи или фосилна горива, што значи, опет, секундарно доводи до ситуације неке могуће еколошке и загађености и проблема. 
Све то опет враћа на то колико ми у држави имамо органа који то могу да контролишу и колико ће моћи да контролишу „Рио Тинта“. Ми знамо да имамо проблем са страним инвеститорима и по питању инспекција рада и по питању свега, пре свега што немамо бројчано довољно људи који би могли да врше ту контролу.
Све су то питања која се надовезују на ово. Хвала вам на позиву. Бићу слободан да одговорим на ваш позив. Волео бих ако бих могао да дођем у пратњи еколошких активиста, да и они поставе нека питања. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има премијерка Ана Брнабић.
Изволите. 
АНА БРНАБИЋ: Поштовани народни посланиче, договорили смо се за састанак, тако да биће ми заиста највеће задовољство. Желим да сви ми заједно учествујемо у овоме, зато што ово није заиста ствар партикуларних интереса и да схватимо ово на најозбиљнији могући начин, да имамо све информације испред себе када доносимо одлуку и да то буде наша заједничка одлука и да заједно стојимо иза ње.
Оно што је, такође, изузетно важно, ја мислим да сви грађани Републике Србије разумеју и сви ми овде, а то је да нисмо само ми ти који контролишу цео процес,  и ако су наши стандарди прилично високи, ми ћемо се као влада трудити да их додатно и унапредимо и повећамо. 
Оно што је важно да се разуме, а што ће нама бити посебан изазов у будућности као земље, је што се читава та индустрија променила. Дакле, ви данас уколико желите да, рецимо, искористите литијум за производњу батерија и за производњу електричних возила, што је огромна индустрија, огромно потенцијално богатство за Републику Србију и за наше грађане, феноменални послови одличног квалитета, одлично плаћени послови, али оно што ће бити свакако изазов и што, на крају крајева, „Рио Тинто“ мора да поштује, а то је да ви имате производ који је читавим својим ланцем чист. 
Дакле, када и „Рио Тинто“ буде продавао, на крају крајева, тај „Battery grade lithium“, односно литијум који је добар за производњу батерија, они ће морати да докажу да су поштовали све стандарде животне средине, јер неки произвођачи електричних возила, међу којима су „Volkswagen“, „Mercedes“, „Daimler Chrysler“, генерално, неће куповати то ако немају потврду да су се сви стандарди животне средине у том смислу испунили. 
31/3ЈИ/МТ

То где је изазов за Републику Србију је што је и даље код нас махом производња електричне енергије из термоелектрана, 70% из термоелектрана, а неких 30% из обновљивих извора енергије. 
У том смислу ми имамо оно што се зове прљава мрежа. Тако да је то наш највећи изазов да доведемо те људе. Ми ћемо моћи те људе да доведемо да произведе, рецимо, електрична возила или батерије у Републици Србији тек када им покажемо да и ми крећемо у нашу енергетску транзицију тако да ће они имати чисту енергију из које ће вући, које ће користити за своју производњу. 
Тако да је то све заједно једна зелена економија којом се тежи, па у том смислу нећемо бити једини који ћемо контролисати читав тај процес производње, али ће и од нас захтевати да имамо енергетску транзицију, за коју ми мислимо да је добра, и као влада смо томе посвећени.
Али, са друге стране, ми морамо да водимо рачуна о животном стандарду наших грађана, да цене електричне енергије, јер не расту сувише брзо, дакле да не расту пре него што расту наше просечне плате и пензије, да сачувамо и побољшамо животни стандард грађана. Тако да, ја морам признати да је то један заиста комплексан задатак који је испред Владе Републике Србије.
Ја сам разговарала неколико пута и са сталном конференцијом градова и општина и са локалним самоуправама око накнада за сировине које се користе од стране локалних самоуправа и ево, обећавам да ћу сести са министром финансија и министарком Обрадовић, да видимо како можемо да решимо тај проблем, али сам лично за то да, макар, један део тих накнада иде локалним самоуправама, мислим да би то било више него фер. 

32/1ГД/ЛЖ16.35 – 16.45

Што се тиче питања рудне ренте, то је такође комплексно питање, где ви гледате да та рудна рента не буде висока, да обесхрабри инвеститоре, а опет да не буде ниска, па да ми немамо приход за буџет Републике Србије, односно за све грађане Републике Србије. 
Знате да је и министарка Михајловић покренула то питање, размишљамо о томе, али гледамо да у сваком случају имамо негде стабилан оквир за инвеститоре, да знају зашто могу да рачунају у Републици Србији, да би наставили са овим трендом довођења и страних директних инвестиција, али имамо све више и сектору рударства локалних компанија, што посебно охрабрује и да охрабримо и њих да инвестирају више. 
Завршила бих заиста још једном са скретањем пажње на поруку председника Републике Србије Александра Вучића данас за све грађане Ваљева за нову инвестицију у Ваљеву, где ћемо камен темељац поставити ово лето. Још једна велика важна ствар за Ваљево, нових 500 радних места и преговори са још једним немачким инвеститором, тако да гурамо даље, али све то не би могло да немамо заиста потпуно стабилно пословно окружење. Важно је да то чувамо, али и да бринемо о интересима нашег народа, наших грађана, наше привреде, али и наших рудних богатстава и свих осталих сировина. 
Упутићу вам позив, па се видимо ових дана код мене. 
Хвала вам. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има народни посланик проф. др Јахја Фехратовић.  
Изволите. 
ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Захваљујем.
Уважени председавајући, поштовани носиоци извршне власти, даме и господо народни посланици, посланици Странке правде и помирења у непосредном су контакту са грађанима, а сам наш програм јако је окренут према будућности. 
Имајући у виду чињеницу да и у овом времену које је јако изазовно, врло често смо свесни да једнино велики стратешки пројекти могу допринети и сигурнију будућност нашим будућим генерацијама. 
Желим поставити два конкретна питања која се тичу веома значајних инвестиционих пројеката који ће утицати на целокупни начин живљења свих грађана Републике Србије. 
Прво од њих је „Балкански ток“, нешто што је веома важно и на чему бисмо требали градити велики део будућности наше државе. Наравно, оно што интересује нас и грађане Републике Србије јесте шта значи за грађане конкретно подршка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре овом пројекту?
Друго питање, које је такође врло важно и које се деценијама протеже кроз различите видове у друштвеној јавности, јесте изградња београдског метроа. То питање често се актуелизира у предизборним кампањама. Врло често смо имали различите поводе, различите начине да се о њему говори. Међутим, нас конкретно интересује, као и грађане, када ће почети радови на изградњи београдском метроа и шта је до сада урађено по том питању? Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има премијерка Брнабић. 
Изволите. 
АНА БРНАБИЋ: Хвала. 
Што се тиче питања „Балканског тока“, односно гасовода, заиста изузетно важно питање  у неколико сегмената за све грађане Републике Србије.
Прво, изузетно сам срећна и јако поносна што смо ми успели да завршимо изградњу „Балканског тока“ у рекордном времену и што смо ми то пустили 1. јануара ове године. 
32/2ГД/ЛЖ

„Балкански ток“ за Републику Србију значи две велике ствари. Значи да имамо још једна извор гаса, значи да имамо веће количине гаса у Републици Србији и самим тим значи много већу енергетску безбедност и стабилност. То такође значи да ћемо моћи да обезбедимо један заиста важан енергент за будући даљи рад привреде, али и изузетно важан енергент за даљу нашу трансформацију у области заштите животне средине, јер већ до краја ове године ми планирамо да у неким од најзагађенијих градова заменимо системе за централно грејање, односно котларнице тамо где су на мазут и где су на угаљ да доведемо гас и то ће значити заиста неописиво много за грађане тих градова. Један од првих градова где ћемо то урадити је Крагујевац и то ће бити једна од највећих ствари и мислим коју ћемо генерално и урадити у мандату ове Владе. 
Заиста, ако нешто можете да урадите за грађане, а да је видљиво, да је важно за грађане данас, за будућност, то ће бити замена ове котларнице и то нам све омогућава овај „Балкански ток“.  
Поред тога, једна велика ствар о којој можда не причамо довољно, „Балкански ток“ за нас значи да ми постајемо из земље која купује гас и плаћа транзитне таксе у транзитну земљу, односно земљу којој неко плаћа транзитне таксе и то је потпуна промена перспективе и за нашу енергетску безбедност и, на крају крајева, за приходе за буџет Републике Србије. Дакле, ми постајемо транзитна земља за гас. Велика ствар. 
Политички није било ово лако изгурати. Велика захвалност председнику Вучићу зато што је успео, на крају крајева, и зато што са његовим инсистирањем и његовом сарадњом са партнерима из Руске Федерације смо успели то да завршимо у овом рекордном року. То нам је значило много и за  наш БДП и 2019. године и ове тешке 2020. године, тако да у овом тренутку ми већ јесмо некако потпуно другачије позиционирани са овом енергетском безбедношћу. 
Шта сад то даље ставља пред нас као задатке? Па, то да видимо куда даље  ширимо гасоводну мрежу, колико брзо и како приоритизујемо тако да би могли да обезбедимо да се привреда још брже развија и да посебно тамо где немамо тренутно довољно инвестиција доведемо гас како би могли да привучемо инвеститоре и у индустријске зоне. 
Велики посао је ту урађен и од стране Министарства привреде. Ја се ту захваљујем и Анђи на свему што је урадила као министар привреде. Настављамо са изградњом и опремањем, потпуним комуналним опремањем индустријских зона широм Републике Србије и надам се да ћу скоро моћи да посетим и Трстеник. Тамо смо урадили једну модерну индустријску зону. Дакле, даље „Балкански ток“ нама омогућава да ширимо гасоводну мрежу широм Републике Србије. 
Што се тиче београдског метроа, ми већ потписали предговоре са неким кинеским компанијама, са неким француским компанијама. Буџетирали смо у 2021. години за почетак изградње метроа, за студију изводљивости, за све оне студије које су нам потребне за почетак израде пројектно-техничке документације и сада са највећом извесношћу могу да кажем да ћемо ми до краја ове године кренути у изградњу београдског метроа.
Хвала вам. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има министар Момировић. 
Изволите. 
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Добар дан. 
Поштовани председниче Владе, поштована председнице, драги народни посланици, драги чланови колеге Владе, пре свега, ако ми дозволите, пошто је ово први пут да се обраћам у овом дому Народне скупштине, основно место у нашем политичком 
32/3ГД/ЛЖ

систему, само бих желео да кажем колика је ово част за мене и привилегија и заиста ћу се трудити као члан Владе и пред вама као народним посланицима да оправдам поверење да заједничким снагама учинимо доста тога у корист Републике Србије. 
Још једном желим да истакнем да ми је велико задовољство што као члан Владе имамо тако јаку подршку народних посланика. 
Пре него што одговорим на питање, волео бих само још да додам да заиста имам малу трему када говорим пред људима које сам у прошлости јако пуно слушао у Народној скупштини, од којих сам много тога научио, од којих сам јако учио и о политици и о друштвеном систему и о економији и о социјалној организацији друштва и сада, у овој ситуацији када ја треба да се обраћам као члан Владе, не могу да кажем да ми је свеједно. 
Заиста бих волео да то истакнем као један репер ове политичке организације која води ову земљу скоро десет година на челу са председником Републике, које смо сви ми заједно део и који сам уверен да смо направили заједничким снагама невероватне кораке у претходном периоду и уверен сам да ћемо у ово најтеже време у последњим деценијама, у условима корона кризе успети да извучемо земљу и да остваримо невероватне резултате, у најмању руку какве смо направили прошле године, када смо прва земља по расту БДП-а у Европи. 

33/1БД/МП16.45 – 16.55 

Ја се извињавам, себи дајем превелики увид, али не могу да не кажем још једну ствар. И у претходном периоду и као члан Владе и мало пре тога сам заиста слушао и моје колеге народне посланике који су први пут овде. Ја сам се искрено осећао поносно док сам њих слушао. Мислим да су имали сјајна излагања. Мислим да су се показали као прави борци и нормално је да су сви они који никада, вероватно, неће бити њиховој позицији покушали да их омаловаже. 
Немојте да се обазирете на то. Ја не желим да се обазирем на то. Ми смо овде зато што смо победници. Ми смо овде зато што водимо ову земљу одговорно, заједнички и молим вас да наставите заједно, да сви ми наставимо заједно, да победимо. Овде се, пре свега, обраћам млађим колегама који су показали снагу, знање, умеће, некад можда као ја извесну трему, па су се можда некада и збрзали, направили неку грешку. 
Да ли је то страшно? Не. Покушаће да вас исмеју, покушаће да вас ставе иза. Не обазирите се на то, гурајте напред, то дугујете и ви овој земљи, то дугујемо и ми овој земљи. Само заједничким снагама можемо да победимо и да ову земљу извучемо и да надокнадимо све оно што је деценијама пропуштено. 
Заборавите, није 2012. године овој политичкој организацији и, пре свега, председнику Републике, а онда и свима вама, ова земља дата у најбољем могућем стању. Плате су биле мале, незапосленост је била преко 25%. Данас ми о томе више не говоримо. 
Ја се заиста извињавам, не бих желео превише да ширим о овоме, али мислим да су ово јако важне ствари да као неко ко се први пут обраћа, још једном поменем. 
Питање - београдски метро. Да ли бих могао да се надовежем на све ово што сам рекао? Да ли ико, ако озбиљно се замисли, озбиљно може да поверује да ми причамо о београдском метроу као нечему што је реалан пројекат, који ћемо ми реално прво врло брзо прво кренути да радимо до краја ове године, конкретно у новембру на депоу, а онда следеће години на првој линији, која ће ићи од Железника до Миријева, за две године после крећемо другу линију од Земуна до Миријева? Да ли је ико пре само 10 година могао о томе да прича?
Не заборавите, о београдском метроу се прича од седамдесете године. Многе администрације су о томе причале. Да ли је нешто урађено пре него што је ова политичка организација дошла, на челу са председником Републике? Не да се није одмакло, није урађено ништа. 
Овај најкомплекснији пројекат, који је пројектована вредност око 4,4 милијарде за прве две линије, а подсећам, наш циљ је да изградимо три линије, је највећа инвестиција у историји Београда. Ми ћемо то врло брзо кренути да радимо. До краја ове године крећу радови на депоу, две године после тога, тј. следеће године крећу радови на линији два, 2028. године завршавамо прву линију, 2030. године завршавамо другу линију.
Не бих желео да вас превише оптерећујем техничким детаљима око којих смо доста причали и могао бих стварно о томе много да причам. Волео бих овде да поменем, пре свега за грађане Београда и све који гравитирају Београду, изградња београдског метроа не може да се гледа изоловано за себе. Паралелно са изградњом београдског метроа ми крећемо у инвестиције у Београдски воз, локалну саобраћајницу, крећемо да инвестирамо, крећемо другу колосечну трасу да радимо ка Батајници, да спојимо са аеродромом, са друге стране са Обреновцем. Једноставно, саобраћај у Београду је део једне целине. Ми морамо тако да га посматрамо. Зато паралелно преговарамо са људима који ће нам помоћи да организација саобраћаја буде и у наредном периоду адекватна. 
Не бих желео заиста и као, да кажем, најмлађи члан ове Владе и као неко ко први пут прича, да превише узимам реч, могао бих после још доста тога да кажем. Волео 

33/2БД/МП

бих само кратко да се осврнем на гасовод и на Балкански ток, иако је то у принципу примарно поље енергетике. 
Инвестиције у Балкански ток су око 1,5 милијарди евра, у БДП-у оне чине мало више од 3,3%, 3,4%. Оне су јако значајне за грађевину Србије. У претходном периоду, претходних месец дана заиста смо напорно радили на измени правилника везано за прикључке за гасовод и ту бих заиста желео да се захвалим колегиници Ирени Вујовић, људима из Србијагаса. Напорно смо покушавали да то решимо како би смањили цену за прикључке људи на гасовод. 
Дакле, 95% корисника гасовода су мала домаћинства и мали потрошачи до 400 квадратних метара. Ми морамо њима да омогућимо да се лако прикаче на гасовод, да крену да користе тај еколошки перфектан енергент и, наравно, као што је рекла председница Владе, нема индустрије без гасовода. 
Ми смо ту направили велике кораке. У наредном периоду ћемо направити још веће кораке. 
Ако ми дозволите, уз извињење зашто касним овде, да се извиним и председници Владе и свима вама, био сам на траси пута Лајковац-Ваљево. Велике инвестиције, председник Републике и људи из његовог кабинета велике инвестиције доводе у Ваљево и заиста смо под притиском да ту саобраћајницу максимално брзо урадимо. Она делује доста једноставно. Причамо о 18 километара. Међутим, имају два моста укупне дужине од 2600 метара.
Заиста ћемо дати све од себе да Ваљево прикачимо на "Милош Велики", односно да изградимо ту брзу саобраћајницу, како би и те инвестиције и све друге још брже долазиле у тај град. Хвала још једном и пријатно.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Да ли посланик Фехратовић жели поново реч?
Изволите. 
ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Захваљујем се на одговорима. 
Верујем да ће, посебно ове најаве, да ће се средства добијена из ових инфраструктурних развојних пројеката даље распоређивати на обнову и новоизградњу других, посебно оних у унутрашњости делова важних инфраструктурних пројеката, обрадовати све грађане, као што ће обрадовати грађане Санџака који са нестрпљењем ишчекују гасификацију.
Моје допунско питање ће се односити сада са ове макро-инвестиционе политике на микро-инвестициону политику, тј. на проблем који смо замољени од стране малинара из Прибоја да изнесемо овде и да замолимо у име њих помоћ од државних органа, посебно од врха извршне власти, а реч је о 17 малинара којима је то породични бизнис, који су у ствари са покретањем тог породичног бизниса покушали да обезбеде елементарна средства за живот за себе и за своје породице. 
Међутим, пре неколико година су наишли на проблем да су извесном Бабићу из Ариља дали своје малине. Реч је о неких 50 тона малина. И никада нису добили новац за то што су произвели.
Ти људи су на ивици егзистенције. Нико од њих не ради ниједан други посао и њихове породице живе, у ствари, од тог малинарства. За њих тих 50 тона, односно тих 50.000 евра, колико отприлике минимум износи тај дуг, значе опстанак на тим подручјима која су ионако угрожена и која су ионако препуштена на ветрометини да се ти људи боре за властиту егзистенцију. 
Толико је то тежак случај да ти људи су покушавали да на разне начине дођу до својих средстава, па су се распитивали код одређених адвоката да покрену поступке. 

33/3БД/МП

Међутим, средства која су им тражена за то су јако велика, енормна, да они нису у прилици да то приуште како би решили свој проблем. 
Зато бих у њихово име затражио и од премијерке, која је приликом своје посете Прибоју охрабрила тамошње становништво да ће се вратити производња, а нарочито је охрабрила представнике бошњачке и муслиманске заједнице својим речима да ће се решити те техничке ствари око изградње џамије, да се ангажирају око овог проблема, како бисмо кроз пример тих малинара, који су препуштени сами себи, дали охрабрење свима који су се упустили у породичне бизнисе, да наставе да се баве тим послом и да је држава та која гарантира и која ће стати уз њих, а против свих оних који злоупотребљавају њихову муку и њихов рад и труд да обезбеде средства себи и својој породици.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има премијерка Брнабић. Изволите. 

34/1ТЂ/ИР16.55 – 17.05

АНА БРНАБИЋ: Знам за тај проблем. Свестан је тог проблема и министар пољопривреде господин Недимовић. Оно што јесте проблем ту је што је то купопродајни однос између две стране и ту мало шта држава може да учини. Дакле, морају да се умешају, претпостављам, правосудни органи и да виде шта може да се учини, али ја вам још једном обећавам овде да ћу видети са министром Недимовићем да ли постоји било шта што можемо да урадимо, па ћемо бити у контакту. 
Поред тога, желим још једном да замолим све наше произвођаче прехрамбених производа да погледају шта су урадили наши пчелари, да уче из примера Савеза пчеларских организација Србије, који су се ујединили, изашли, дошли код Владе са једним феноменалним пројектом где су тражили да они изграде свој погон, да сами пчелари имају свој погон за прикупљање и паковање и пласман меда, где смо и ми дали финансијску подршку. 
Општина Рача дала је најбоље услове. Тај погон је изграђен данас. Захваљујући том погону, цена меда, односно продајна цена меда је скочила између 100% и 250%. Тај мед се доноси у њихов погон. То је погон Пчеларске организације Србије, пласира. Ми смо као Влада помогли ту и са још неком опремом, помогли смо и са маркетиншком кампањом, са паковањем. Тај мед се скоро у потпуности извози. Све се плаћа авансно. Пчелари, мислим, никад никада нису били задовољнији. Имате пчеларе из читавог региона, из Хрватске, из БиХ, који показују то као пример и говоре - па како то не може код нас. 
Дакле, заиста један невероватан пројекат, али угледајте се на њих, организујте се, људи, немојте да зависите од велетрговаца само. Негде има смисла, али ако видите да можете сами да постигнете цену, организујте се заједно, дођите код нас, покушајте да сами пласирате то на тржиште и имате своју безбедност, своју сигурност, добићете сигурно најбоље цене, а ми смо ту да вам помогнемо. 
Заиста, то што смо урадили, позивам све да оду у погон пчелара у Рачу, да виде како је то урађено. То је заиста на понос Владе Републике Србије, наших пчелара, читаве Републике Србије, и то је нешто што смо успели да урадимо, верујте, за 18 месеци. Дакле, брзо, ефикасно, са јако мотивисаним пчеларима. Немојте да долазите у овакву ситуацију, а ја обећавам, ево, још једном, да ћемо са министром Недимовићем погледати ово, видети колико год можемо да помогнемо тим људима и да наставимо да се боримо заједно. Толико. Хвала  вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има народни посланик Фехратовић. 
Изволите.
ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Захваљујем се, уваженој премијерки. 
Врло је важно да грађани, а посебно они људи који се баве овим породичним бизнисом чују овакве поруке охрабрења и оно што би држава требала урадити, што верујем да ће урадити, јесте барем да има ову правну помоћ у сваком смислу обезбеди, а наравно да нађе и механизме, начине да са њима некако надокнади штету, јер од тога зависи њихов даљи рад, од тога зависи будућност њихових породица. 
Ја сам данас ова питања постављао из разлога што смо као посланици Странке правде и помирења свесни да ови капитални пројекти јесу залог за будућност државе Србије и свих који живе на њеном простору. Наравно, они су утемељени у Споразуму Странке правде и помирења и СНС, као основа, као база на којој смо се ми сусрели и за коју ћемо се борити у наредном периоду, у сваком смислу, да заживе максимално и зато је врло важно што смо чули данас све ове поруке. Врло је важно да ови капитални пројекти не заобилазе ни један део државе Србије, да су за све подједнако приступачни, подједнако ће сви грађани осетити бенефите свих ових пројеката. Зато нас 
34/2ТЂ/ИР

радује даљи ангажман на свим овим пројектима, као и да ће се реализовати све оно што је у Споразуму између Странке правде и помирења и СНС, као главног и водећег носиоца извршне власти у Републици Србији, бити имплементирано и на простору Санџака, али и на простору целокупне територије државе Србије. Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Само желим да још једном подсетим представнике Владе, нарочито оне који до сада нису били у Влади, а ни у Скупштини. Када се овако постављају питања, када се по трећи пут јави народни посланик, он се у ствари изјашњава о одговору у трајању од два минута. Значи, после тог његовог трећег излагања нема више јављања представника Владе.
Ако имате нешто да одговорите, нађите неку процедуралну могућност да одговорите другима. Да вас мало подучим, да не би кршили Пословник. 
Идемо даље. 
Реч има народна посланица Наташа Михаиловић Вацић. 
НАТАША МИХАИЛОВИЋ ВАЦИЋ: Захваљујем се, председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу. 
Уважени министри, колегинице и колеге народни посланици и народне посланице, постављам питање министарки државне управе и локалне самоуправе Марији Обрадовић. Питање се односи на подршку Министарства јединицама локалне самоуправе. 
Наиме, рекли сте, када сте преузели одговорност за рад овог ресора у овом мандату, да ће један од приоритета Министарства државне управе и локалне самоуправе бити управо подршка јединицама локалне самоуправе, и то не само кроз буџетске фондове, већ и на друге разне начине и кроз друге видове подршке и сарадње. 
Занима ме шта сте до сада урадили по том питању и на чему тачно у овом тренутку Министарство државне управе и локалне самоуправе ради? Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има министарка Марија Обрадовић. 
МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Хвала, председавајући. 
Даме и господо, хвала вам што сте у овако великом броју присутни у сали Скупштине Србије, јер је веома важно да грађани Србије виде колико су посланици заинтересовање за коришћење овог механизма контроле над радом Владе Србије, и то заиста показује колико смо озбиљни као друштво и колико желимо да будемо присутни, информисани о свим процесима који се у држави дешавају и овде у овом законодавном телу, а свакако и у оквиру Владе Србије. 
Госпођо Вацић, хвала на овом питању. Ми не долазимо из исте политичке странке и помало сте ме изненадили што је питање упућено баш мени, али у сваком случају то показује да сте јако заинтересовани за оно што се дешава широм Србије у градовима и општинама. Оно на чему странка из које ви долазите инсистира на терену јесте добра сарадња са представницима СНС у градовима и општинама, и то је нешто на шта смо заиста поносни, јер грађани треба да виде свакодневно то јединство политичких странака које покушавају у овом тешком тренутку да направе нешто што је за Србију добро, у овом тешком тренутку када се боримо и са ковидом, а истовремено покушавајући да одржимо неки темпо економских реформи. 
Важно је да грађани виде када је потребно да смо јединствени, да ми то заиста јесмо и утолико ми је важније што сте ми заправо ви поставили ово питање. 



34/3ТЂ/ИР

Ја сам га некако схватила, иако је упитно, као подршку ономе што ради Министарство државне управе и локалне самоуправе, јер се ми у Министарству државне управе и локалне самоуправе трудимо да будемо родитељска кућа градовима и општинама. Ми нисмо на првом месту Министарство које има велики буџет и захваљујући чијим фондовима ћемо моћи значајно да помогнемо градовима и општинама и не можемо да се меримо са Министарством привреде, грађевине, енергетике, екологије. Свакако то није ред величина наших фондова.

35/1ДЈ/МЈ17.05-17.15

Али, оно што јесте наша снага и наша предност, то је свакодневна комуникација са градовима и општинама, јединицама локалне самоуправе, где покушавамо да свакодневно помогнемо у комуникацији са осталим министарствима, са другим институцијама и овде су сада и посланици који заиста долазе редовно у Министарство државне управе и локалне самоуправе покушавајући да помогну својим градовима и општинама.
Ми у Министарству четвртком од 14.00 часова, па понекад останемо и до 22.00 часа увече јер се смењује по неколико градова, покушавамо да видимо који су то пројекти где можемо да помогнемо и управо је пре неколико дана завршен позив за средства из буџетског фонда где се додељују средства и за неке инфраструктурне пројекте, али и за финансирање унапређења „е-управе“, унапређења рада општинске управе, помажемо око унапређења и увођења е-парламената, финансирамо различите манифестације, спортске, културне. 
Оно што јесте традиција на локалу и оно што је за мене изузетно занимљиво је да је овај буџет у вредности од 460 милиона динара. Ми смо добили 225 пријава у Србији са укупном сумом од 2,5 милијарде динара, што значи да преко пута више него што смо у прилици да доделимо средства. Шта то показује? Да градови и општине више него икада имају пројекте које желе да финансирамо, да су се пробудили градови и општине и да заиста желе да на што бољи начин искористе средства у републичком буџету. И оно што јесте такође добро ми не финансирамо у потпуности, рекох нема ту много новца, али ми често финансирамо један део новца за који локална самоуправа нема довољно новца или радимо нешто у сарадњи са другим министарствима. 
Ту је и министарка културе, госпођа Гојковић, која ће сигурно да посведочи да има доста пројеката где ми заједно финансирамо, посебно када су рецимо неки објекти културе, неки значајни музеји, неке друге установе културе, нешто што је заиста благо у градовима и општинама, а то је нека велика количина новца, сума новца правилније речено, и заиста Министарство културе озбиљно ради, чини ми се, кроз програм „Градови у фокусу“, у праву сам да. 
Тако да, јако је добро што су се градови и општине пробудили, што су схватили Министарство државне управе и локалне самоуправе као родитељску кућу, па ако и нема довољно новца да помогнемо у сарадњи са другим министарствима, институцијама да заиста се то и реализује.
Желим да похвалим много нових градоначелника, посебно жена градоначелница и председница општина. Жена има 15 које су први пут на руководећем месту у градовима и општинама, иначе их има 20 жена, али желим да похвалим и мушке колеге који су први пут на том месту и чини ми се да то што имају нову енергију, нову снагу, што су први пут на том месту може да буде њима отежавајућа околност, али та нова енергија коју они доносе, та посвећеност да заиста у свом граду нешто ураде, нека то буде и почетни занос, али у сваком случају резултира, барем када су пројекти Министарства државне управе и локалне самоуправе у питању.
Дакле, све врсте похвала посебно за те младе људе који су први пут на месту градоначелника, а њих има око 60 у Србији, нових градоначелника који никада нису били раније на тој позицији.
Дакле, осим ових средстава, где ћемо ускоро послати одговоре градовима и општинама ко је прошао на том конкурсу, ми имамо јединствено управно место. То је, чини ми се, омиљени пројекат градова и општина када је наше Министарство у питању.



35/2ДЈ/МЈ

Отварање јединственог управног места је заправо формирање из некадашњих услужних центара, тако је то популарно названо у јединицама локалне самоуправе, то прераста у јединствено управно место где ви у једној шалтерској сали заправо на неколико шалтера можете да пронађете све оне информације због којих сте раније лутали кроз неколико служби у оквиру општине сада се то налази на једном месту, електронски обједињено где су различите службене евиденције, где ви врло брзо за кратко време штедите новац и време и добијете информацију која вам је потребна или завршите неки свој предмет за који је требало раније много више времена.
Без обзира да ли је то неки предмет или тематика која се тиче урбанизма или нешто што се тиче локалне пореске администрације или неки податак из матичне службе или су то нека давања за дечији додатак, за матерински додатак или нешто од борачких инвалиднина, нешто слично томе. Дакле, сада решавате на једном месту за кратко време.
У Србији постоји 14 јединствених управних места, за сада отворених. Ово је пројекат који функционише од 2018. године и у овој години потписали смо и уговор са Параћином, Тополом и Косјерићем, а у току је позив. И ето, то је занимљиво, да посетимо градове и општине, да на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе могу да пронађу информацију како се пријавити за јединствено управно место. Имамо 40 милиона динара, то је отприлике за шест до седам градова или општина где можемо отворити нова, јединствена, управна места.
Осим јединственог управног места оно што је за мене било изузетно позитивно, то је обилазећи у Шапцу јединствено управно место пре неки дан, била сам у прилици да се сретнем са једним младим човеком за кога је Управа у Граду Шапцу одлучила да му да уговор о сталном радном месту. Шта је занимљиво? Тај млади човек је заправо, нажалост, у својој 19. години се разболео, иначе је информатичар програмер, у својој 19. години је почео да губи вид и сада је у 30. години потпуно слеп, али тај млади човек је направио такву апликацију која сада помаже у јединственом управном месту грађанима да они брже заврше свој посао.
За мене је било изузетно важно то што је градска управа препознала да један млад човек, упркос свом инвалидитету, је толико активан, посвећен, енергичан и ми треба да замолимо све градове и општине који препознају такве људе, који су можда спречени неком врстом инвалидитета, да заправо постану потпуно равноправни грађани, као и сви ми који немамо неку врсту инвалидитета, а рекла бих да ту врсту енергије коју смо тада препознали код тог младића у Шапцу је нешто што заиста, ја сам тог дана рекла и то је негде пренето у медијима, то заиста треба да звони Србијом, та његова енергија и посвећеност, да упркос томе што је спречен због инвалидитета, није одустао од даљег усавршавања, образовања и професионалне каријере. Све похвале граду Шапцу, свакако треба да буде пример за целу Србију. 
Одужила сам, али ћу само у две реченице упутити још један апел. Дакле, осим тога да се пријаве за позив за јединствено управно место, ја бих замолила градове и општине у Србији, јер управо припремајући се за ово заседање, питања посланика, затражила сам податке од својих сарадника о „Адресном регистру“. То је нешто што је јако занимљив пројекат који је покренула госпођа Ана Брнабић и сада је он издвојен, заправо, из Министарства државне управе и локалне самоуправе, али ми и даље снажно то подржавамо, помажемо, дајемо логистику око целе приче. 
„Адресни регистар“ је пројекат који је вредан два милиона евра. Дакле, Влада Србије је издвојила два милиона евра како би смо ми именовали оне улице које за сада у Србији нису именоване, немају своје име и обележили зграде и куће, објекте који немају бројеве, редне бројеве.
35/3ДЈ/МЈ

Сложићете се да је врло тешко и то људи добро знају, када позову хитну помоћ, ватрогасце, полицију, па на крају и поштаре, колико се ти људи срећу са проблемима што немамо добро означене улице и кућне бројеве. Нећете веровати, у Србији, у 21. веку ми имамо 67.300 улица које нису обележене и управо томе служи „Адресни регистар“. То је пројекат, дакле, који постоји последњих неколико година, али нам је остало још 67.000 хиљада улица да обележеимо.
Ја бих позвала 33 градова и општина, они добро знају који су, нису се озбиљно посветили овом питању и ја молим те градове и општине да заиста, јер ми само на њихов предлог можемо да дамо сагласност као министарство, да заправо пошаљу предлоге за називе улица, а Министарство државне управе и локалне самоуправе даће сагласност на те називе. Ми заиста имамо један регистар, један предлог имена како да се зову те улице ако грађани, односно градови и општине немају предлог како да назову одређене улице, засеоке. Могу да нас контактирају и из тог предлога, из те базе имена која се иначе користе у Србији, можемо да дамо предлог.



36/1МЈ/ИЋ17.15 – 17.25

Мислим да је врло важно да буду обележене све улице, да све куће и објекти имају своје редне бројеве, кућни број и ознаку и оно што јесте важно за грађане, кад се мењају и називи улица и када се постављају нови називи улица, грађани обично питају – па, то ће сад значити да ја морам да променим лична документа, ја ћу имати додатни трошак, то је нешто на шта грађани увек лоше реагују, што је нормално. Треба да знају да у овој замени личних докумената, посебно личних карата нема трошкова. Дакле, МУП, односно држава ће сносити све трошкове око замене личних докумената приликом промене назива улица.
Толико у овом тренутку. Има много ствари које ради Министарство државне управе и локалне самоуправе, али све похвале за градове и општине, заиста, изузетно су активни, четвртком је 60 градова и општина већ дошло код нас, само за ова три месеца. Свакако да очекујем да свих 145 градова и општина дођу и помогну. Посебно сам сад на консултацијама док претресамо ове пројекте шта је то што је прошло што може Министарство да финансира.
Хоћу само још једну ствар и ево завршавам. Извињавам се свима због сувише одузетог времена. Министарство  државне управе и локалне самоуправе помаже организацију вакцинације широм градова и општина, посебно за организацију вакциналних пунктова.
У овом тренутку ми у Србији имамо око 319 пунктова где се организује вакцинација. Све похвале, посебан поздрав за медицинско особље, али и за оно административно особље и волонтере који помажу на терену у свим градовима и општинама и ево, нека последња цифра, од 15.30 у Србији је вакцинисано 866.563 човека први пут, 497.310 ревакцинисаних у Србији.
Хвала вам. Извињавам се што сам одузела оволико времена.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Наташа, изволите.
НАТАША МИХАИЛОВИЋ ВАЦИЋ: Захваљујем се, госпођо Обрадовић, на веома исцрпном одговору.
Ми имамо времена, што рече колега Обрадовић, до 19.00 о Пословнику бригу води председник парламента и председавајући.
Оно што хоћу да вам кажем, не треба да вас чуди што питање долази из наше посланичке групе. Социјалдемократска партија Србије наравно подржава рад не само вашег министарства, него рад целе Владе. Као мањински али веома посвећен и конструктивни коалициони партнер има интерес да заједнички остваримо што бољи резултат и грађанима што је могуће пре испоручимо и бољи живот и оно што они осећају у свом свакодневном животу и функционисању као изузетну олакшицу.
То је резултат због ког су нам грађани и дали поверење и гласали за нас на изборима и ми преузели одговорност да им што је могуће пре испоручимо бољи живот, унапређење животних услова, у што је могуће краћем року и то нам је свима свакако циљ.
Добро је што сте поменули адресни регистар, јер да нисте то би било моје допунско питање.
Уколико премијерка, будући да сте поменули да је то издвојено из вашег ресора и надлежности, уколико премијерка жели да допуни, јер сматрам да је то питање од изузетне важности, чули смо већ податке да не понављам колико, наиме, кућа нема уопште бројеве, нема улице, то није обележено.
Мислим да је адресни регистар такође, та мала разлика која ће направити огромну разлику у свакодневном квалитету живота људи у малим срединама широм наше земље.
36/2МЈ/ИЋ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Премијерка Брнабић. Изволите. 
АНА БРНАБИЋ: Министарка Обрадовић је то заиста добро објаснила.
Тачно је, ми смо то покренули још 2016. године. Био је изузетно, изузетно комплексан процес, али то је један од оних процеса којима смо ми сви заједно уводили некако здрав разум и ред у државној управи и у нашој држави, јер је било заиста срамотно имати земљу у којој преко 50% становништва нема адекватну адресу и то је, некако тада кад помислите 2015. – 2016. године заиста било, чини ми се, један од најбољих показатеља тога колико су наши претходници, бивша власт, данас врла опозиција колико их је баш било брига за оно шта се у земљи дешава, како људи живе, па ОК, кажеш, ако не могу баш да ти направим радно место, да доведем инвеститора, да дам подршку домаћем инвеститору, онда могу макар да средим да свака улица има своје име, али ни толико их није било брига за то.
Ја се сећам, ми смо тада 2016. године укрстили податке из МУП-а и Поште Србије и идеја је била у ствари да ми почнемо да користимо електронску управу да би људима на кућу слали неке информације, податке, возачку дозволу, здравствену књижицу итд. тако смо кренули да радимо на томе. Онда смо видели да немамо у ствари кућне адресе па смо кренули да радимо адресни регистар, мада је то тако комплексно питање да се заиста сви ми као Влада и јавна предузећа баве тим питањем.
То питање је било измештено у Министарство грађевине када смо правили Закон о адресном регистру, који је уз велику подршку Народне скупштине у претходном сазиву добио помоћ, односно изгласали сте тај закон, тако да је то сада у том ресору. 
Без обзира на то, Министарство државне управе и локалне самоуправе ради са локалним самоуправама и буџетирало је у ствари да се обележе коначно и све те улице и сви ти кућни бројеви. Тако да завршавамо са тим. 
Ове недеље смо имали и састанак са ресорним министром, додуше са јавним предузећима како би јавна предузећа почела да преузимају податке из тог адресног регистра. Оно што ће у ствари бити некако резултат на крају крајева свега тога, поред свега овога о чему сте ви причали, а то је једно велико олакшање и привреди и грађанима Републике Србије да рецимо када се преселе не морају сваки појединачно орган у оквиру Републике Србије и локалне самоуправе да обавештавају, већ обавесте један орган и ми сви онда поделимо то између себе.
До сада, па чак и дан данас док не завршимо тај посао, грађани морају сваког појединачно да обеваштавају да су се преселили или привреда да је променила адресу, јер то више неће бити случај, тако да настављамо да радимо у интересу грађана и да заиста будемо сви заједно њихов сервис. Хвала на том питању.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Наташа, изволите.
НАТАША МИХАИЛОВИЋ ВАЦИЋ: Захваљујем се и заиста јесте то изузетно важно питање које као што рекох може да направи ону малу разлику која ће направити велику разлику када говоримо о квалитетима живота и уштеди времена, у крајњој линији, имајући у виду све ово што сте на крају споменули, да неће морати грађани појединачно да обавештавају сваки орган државни да су се преселили, него ће то све бити већ и у неком јединственом регистру и то јесте изузетно важно. Добро је што без обзира што то питање више није у ресору Министарства државне управе и локалне самоуправе, добро је и може да послужи као пример добре праксе, сарадње међуресорне, јер заправо та синергија министарстава чини резултат Владе још видљивијим и напредак још бржим.
36/3МЈ/ИЋ

Зато све похвале и свака част на тој подршци коју Министарство државне управе и локалне самоуправе прућа. У крајњој линији, то је намењено искључиво грађанима због којих ми и седимо овде и ви седите ту где седите. Тако да је то заиста за сваку похвалу.
Имала бих још додатно питање, радује ме што се појавила и министарка Чомић.
ПРЕДСЕДНИК: Наташа, пошто си ти дугогодишњи посланик, ваљда знаш да нема додатног питања.
НАТАША МИХАИЛОВИЋ ВАЦИЋ: Знам, хтела сам да искористим тренутак непажње председавајући….
ПРЕДСЕДНИК: Па искористи други пут. Хвала.
Замало да прође, али идемо даље.
Следећи народни посланик Живота Старчевић.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Поштовани председниче Народне скупштине, уважени чланови Владе Републике Србије даме и господо народни посланици, прво питање сам желео да поставим министру Селаковићу. Обзиром да уважени министар није тренутно ту, поставићу питање председници Владе.
Наиме, јуче на Комитету за спољне послове Европског парламента усвојен је Извештај о Косову и известилац за Косово, госпођа Виола фон Крамон затражила је од Савета ЕУ и позвала да се да зелено светло за визну либерализацију грађана Косова и апел је упутила земљама ЕУ које нису признале независност наше јужне српске покрајине.

37/1БМ/ЦГ17.25 – 17.35

Обзиром на ставове поменуте госпође сигуран сам да тај предлог за визну либерализацију није произашао из поштовања Устава Републике Србије у коме стоји да су грађани КиМ у ствари грађани Републике Србије, па је желела да исправи неправду ЕУ, па да том другом делу наших грађана да исту визну либерализацију какву имамо ми у овим другим деловима наше земље.
Очигледно је да се врши, односно да се ствара атмосфера притиска не само на Републику Србију, већ и на европске институције и на чланице ЕУ које нису признале Косово. Моје питање иде у правцу – да ли ће наша дипломатија кренути у један офанзивни наступ у свим важним и релевантним европским институцијама и светским институцијама да објасни како су овакви неодговорни и лоши потези, изјаве и одлуке не само одступање од прокламоване статусне неутралности ЕУ преговарачком процесу већ директно нарушавају сам преговарачки процес и негде, како бих рекао, нарушавају и мир и стабилност региону. То је прво питање.
Друго питање бих поставио господину Лончару. Наиме, за неки дан навршиће се пуних годину дана од првог случаја заражавања ковидом 19 у Србији. За протеклих годину дана видели смо једну дивовску борбу лекара, медицинских сестара, немедицинског особља, против пошасти која је захватила читав свет, не само Србију. Држава, али и сви ми појединачно морамо и чинимо све да се некако захвалимо тим херојима данашњице за решеност, одлучност, постојаност у тој борби. 
Пре неки дан је у овом високом дому, рецимо Драган Марковић Палма председник Јединствене Србије рекао да ће организовати одлазак 1.100 радника у Грчку и да је за то прибавио средства од донатора. То је свакако један мали јест пажње о људима који несебично воде бригу о здрављу наших грађана.
Међутим, ових дана у медијима можемо видети најаву појединих чланова Кризног штаба који говоре о неопходности пооштравања мера за борбу против тренутне епидемиолошке ситуације, а услед повећања броја заражених од короне. У овим изјавама се помиње затварање кафића, ресторана и угоститељских објеката који у највећој мери поштују прописане епидемиолошке мере. Са друге стране можемо видети, рекао бих несхватљиве призоре на Копаонику, на Златибору, као и тајне корона журке у појединим ноћним клубовима.
Моје питање је – може ли Кризни штаб донети мере које ће мало прецизније гађати главне изворе заразе, мере које ће бити мало више конкретизоване, а мало мање генерализоване и опште? Наиме, угоститељски објекти који поштују све прописане епидемиолошке мере постају у неку руку жртве неодговорног понашања на оним местима које сви ми данас препознајемо као главне изворе заразе. Имам утисак да ако би кризни штаб доносио мало прецизније мере да би резултати у борби били још успешнији, а да би грађани били задовољнији.
ПРЕДСЕДНИК: Премијерка Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Одговорићу уместо министра Селаковића, али такође може и министарка Јоксимовић да појасни још неке ствари у вези функционисања Европског парламента, ко кога то тамо представља, како онда они бране своје ставове, колико ти ставови у ствари имају везе са самом статусном опредељеношћу ако причамо о АП КиМ са статусном неутралношћу ЕУ, са политиком Европске комисије. Заиста не мора да кореспондира једно са другим, па као, на крају крајева и у нашем парламенту свако од народних посланика може да прокламује неке ставове који нису ставови ове Владе, као што и у Европском парламенту неко од европских посланика може да прокламује неке ставове, заступа неке ставове, позива на неке ствари иза којих не стоји или не може да стоји Европска комисија.
37/2БМ/ЦГ

Дакле, Виола фон Крамон је свакако у сваком случају један, рекла бих, живописан лик, заиста њена објективност није неупитна рекла бих, она је стопостотно необјективна, жена која је чини ми се далеко одмакла од било каквих дипломатских протокола, дипломатског понашања и отворено жена непријатељски жена расположена према Републици Србији.
Могу само да кажем да је мени драго што она тако отворено непријатељски расположена, зато што да је било како другачије можда би неко могао да доведе у питање њену објективност. Али, за Виолу фон Крамон заиста то је неупитно.
Дакле, као таква, њени ставови на које она наравно жена има право, свакако нису ставови ЕУ и не могу бити ставови Европске комисије. Европска комисија је, опет да појаснимо и поједноставимо за грађане Републике Србије, и Јадранка ће ме исправити ако грешим, практично Влада ЕУ, као Влада ЕУ она мора да поштује ставове држава чланица ЕУ. У том смислу пошто постоји чак пет држава чланица ЕУ које не признају једногласно проглашену независност Косова или тзв. Косова Приштине или групе људи у Приштини која није проистекла чак ни из референдума, рекла бих као минимум минимума демократског понашања, демократске пристојности. Дакле, Европска комисија мора да поштује њихове ставове због тога је ЕУ, Европска комисија статусно апсолутно неутрална.
Сада, Виола фон Крамон која је представник, ако се не варам, зелених у Европском парламенту, заступа ставове, на крају крајева, себе, зелених, можда и земље из које долази, али свакако не ЕУ. Али, видите, у овоме што је она тражила визну либерализацију за грађане КиМ, рекла бих да смо се нашли можда на јединственом ставу. Ми такође подржавамо визну либерализацију. Када то чује можда ће одустати од те визне либерализације зато што она генерално не дели никакве ставове са нама, па чак ни када су они добри, поштени, исправни, у складу са међународним правом, нормама, актима, истином. Тако да, могуће да сада одустане од те визне либерализације.
Ми се здушно залажемо за визну либерализацију за све грађане КиМ. То је свакако у интересу Републике Србије, на крају крајева, они су и наши грађани. Позивамо на то и позивали смо на то. Верујем да то тога неће лако доћи, ако могу да кажем верујем и да зато што већина земаља западне Европе, односно оних држава чланица ЕУ западне Европе зна да би многи онда грађани са територије АП КиМ, пре свега албанске националности, вероватно напостили ту територију и преселили се у ове друге земље. Тако да, нажалост ја мислим да до тога неће брзо доћи, али наравно у томе здушно подржавамо госпођу фон Крамон.
Што се тиче тога да се тиме нарушава преговарачки процес. Па, све што она ради нарушава преговарачки процес и чини ми се да то довољно говори о томе колико она, на крају крајева, као известилац у Европском парламенту за тзв. Косово поштује тај преговарачки процес и самим тим поштује и Европску комисију и модерирање Европске комисије, односно уколико не поштује мислим да је баш брига за преговарачки процес. Жао ми је због тога. Мислим да то највише штети управо свим грађанима КиМ зато што они без договора са Београдом немају никакву, а по најмање европску перспективу. Тако да мислим да Виола фон Крамон не ради у њиховом интересу, али опет то је између њих и госпође фон Крамон.
Ми ћемо се борити за наше интересе, а наши интереси између осталог и регионална стабилност и радна места и запошљавање и структурна повезаност и шта све не само да регион буде безбеднији, стабилнији и да ми сви заједно боље живимо. Мислим да ту нисмо савезници са госпођом фон Крамон. Али, како је тако је, нама је, као што сам рекла у претходном, да гурамо даље и да се боримо. Хвала вам.

38/1МЗ/МТ17.35 – 17.45

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Даме и господо народни посланици, дозволите ми само, пре него што наставимо даље, да неколико минута пажње украдем од ове теме. 
Јуче смо, а и данас спомињали више пута и актуелну политичку ситуацију, али и реакције које су у јавности с једне стране изузетно емотивне, а са друге стране и изразито пропагандистичке против тог филма биле о филму „Дара из Јасеновца“.
Имајући у виду да смо сви ми говорили о томе да је за колективно сећање нашег народа, који је народ Јасеновца и осталих страдалишта, изузетно потресно, али и потребно било да се после више деценија о овоме сними барем један филм.
Имајући у виду да смо то спомињали, пошто је данас у посети Народној скупштини био Предраг Гага Антонијевић који је режисер и продуцент тог филма, ја сам га замолио да буде на галерији тренутно у овом моменту. Хтео бих да вас замолим да га поздравите. 
(Аплауз)
Хвала пуно.
Хвала господину Антонијевићу, али исто тако желим да се захвалим и председнику Републике Александру Вучићу и Влади Републике Србије који су учествовали у реализацији овог пројекта.
(Аплауз)
Однос према жртвама није политичко питање, то је морално питање, а изузетно је неморално што се српски народ односио игнорантски према сопственим жртвама свих ових деценија. 
Зато још једном понављам, хвала свима који су у овом пројекту учествовали у име не само Народне скупштине Републике Србије него и у име целог народа, односно грађана Србије и српског народа у целини. 
Хвала пуно.
Хвала господину Антонијевићу.
Извињавам се што смо узели неколико минута од ове теме, али сматрао сам да је то изузетно важно.
Реч има министарка Јадранка Јоксимовић.
Изволите. 
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем, председавајући.
Наравно, тема којом сте прекинули ово је врло важна. Само бих се надовезала, то је заиста најбоља опомена непажњи заборава и културе, нажалост заборава, која надам се да ће се овим заиста прекинути и у нашој земљи. То је велика ствар. Заиста, далеко од тога да треба да се извињавате што сте овом темом прекинули мој одговор.
Што се тиче самог питања, углавном је премијерка доста добро то заиста образложила и нема ни потребе ми толико да се бавимо анализом онога што је известилац за тзв. Косово из Европског парламента, али је важно политички, наравно, питање и разумем ваше питање.
Знате, Европски парламент је један форум за дебату најразличитијих политичких странака, од либерала, Зелених, Европске народне партије, чак и екстремне деснице, дакле, и ту се чује свашта. Може се заиста чути свашта, али принцип рада Европског парламента је на крају донекле сличан и националним парламентима, али у неким стварима и знатно различит и сваки амандман који се усваја на предлог резолуције, на пример о Србији или о било којој другој земљи у процесу, мора да буде резултат компромисних амандмана, значи, да се постигне отприлике неки договорни текст који ће сви прихватити. 

38/2МЗ/МТ

Ја сам више пута у разговору и са европским посланицима и са известиоцем за Србију Билчиком апеловала на то да се јако критични амандмани оставе у изворној форми, да бисмо видели које то тачно политичке групације у Европском парламенту имају тако изразито негативан наратив на пример о Србији и да се не подводе и неки други који наводно кажу да можда и не би гласали за такве амандмане, да просто видимо какав би њихов био став и какви би ти амандмани онда били. 
Међутим, пракса Европског парламента јесте усаглашавање, ја то разумем, и онда заиста врло често кроз те наводно компромисне амандмане пролазе формулације и пролазе текстови који заиста нису оно што званична Европска унија у смислу институције и Европске комисије може да стоји иза тога. Али Европски парламент је врло важан дебатни форум и он утиче знатно на креирање јавног мњења и то је оно што, као и наш парламент, као и сви овде посланици.
Међутим, оно што је важно то је да кажемо, јер се сваке године када дође тема предлога резолуција, а сад да дефинишемо, није усвојена резолуција у Србији, него су усвојени амандмани на спољнополитичком одбору, а сама резолуција би требало око 24. марта мислим на пленарном заседању Европског парламента да буде, па ће тада бити довољно времена да све изанализирамо и да све коментаришемо. 
Што се тиче известиоца за тзв. Косово госпође Фон Крамон, она јесте представник немачких Зелених, дакле, партије Зелених, и која заиста показује континуитет у једној врло критичној интонацији према свему у Србији, дакле, од онога што смо већ навикли од владавине права, већ и до заиста неких оштријих формулација које уопште нису примерене Европском парламенту, али на крају су можда и примерени. Јер знате, они изражавају своје политичке опције, али то није оно што је политика званична Европске комисије која мора да буде статусно неутрална. Она мора да буде статусно неутрална јер пет чланица Европске уније не признаје независно Косово. Зато тзв. независно Косово није могло да потпише уобичајени формат Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, који је иначе највиши домет њихових у овом тренутку евроинтеграционих процеса зато што тај споразум да би био потпун би морао да буде ратификован у свим парламентима држава чланица. Наравно да не би био ратификован у ових пет држава чланица. У том смислу важно је да грађани разумеју да некада ствари који долазе из Европског парламента јесу одраз различитих политичких виђења, различитих политичких групација широм Европе, широм европских држава, али нису оно што је заиста званичан став какав мора да буде у овом тренутку и Европске комисије.
Ево, мислим да је и портпарол Европске комисије Стано данас рекао, као званичник Европске комисије, демантовао да се спремају неки притисци око признања. Наравно, ми знамо шта су ставови појединих утицајних држава чланица и о томе нема двојбе, али они морају да задрже ту врсту статусне неутралности и у том смислу, кажем, понекада ми се чини да, иако је добро дати на значају пре свега Европском парламенту, као важном форуму, да бисмо видели какве све политике у Европи постоје и какве све перцепције у Србији постоје. Имајте увек на уму да су некада амандмани које предлажу одређене посланичке групе заиста врло политички интониране, јер су то политичке странке, као и овде парламенту, које заступају неке своје интересе. С друге стране, усаглашавање значи да некад прође нешто што мислим да је прекритично, некад опет прође нешто што је можда препозитивно за некога. 
У сваком случају, биће довољно времена да анализирамо резолуцију онда када буде усвојена у пленуму парламента, а то ће бити крајем марта. Хвала.


38/3МЗ/МТ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Златибор Лончар.
Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштовани председниче, уважени народни посланиче, тачно је да пролази годину дана од појаве корона вируса и борбе целог света са вирусом и наравно свих у Србији, посебно здравствених радника.

39/1ЈЈ/ЛЖ17.45 – 17.55

Ову прилику још једном користим да захвалим свим здравственим радницима, свима онима који раде у сектору здравства и који су немедицински радници и свима онима који су на друге начине помогли да се боримо са овом пандемијом и да дођемо довде докле смо дошли. Наравно, није крај, нисмо још на задовољавајућем нивоу на ком би желели, али то није нико на свету постигао. Тако да, не можемо ни да предвидимо колико ће то још да траје, можемо само да се надамо да ћемо се што пре вакцинисати, што више људи, и да ћемо тако успети да ставимо ову пандемију под контролу. 
Не желим да дужим, сутра ујутру је седница Кризног штаба. Апсолутно сте у праву, зато оволико и меримо већ два три дана, да они који крше и где је највећи проблем, да циљано идемо на њих, а да не кажњавамо оне људе који се придржавају мера. Апсолутно сте у праву, ови бројеви које сада имамо то је последица понашања и онога што се десило и на Копаонику и на Златибору, и у другим центрима, можда неким бањама, или где већ. Ти људи су се вратили, можда они који су млађи су боље прошле, али су били преносиоци, заразили су друге, ти други су завршили у болници, неки и од оних који су били горе. Плус, имали смо ту неке догађаје где је било више људи, где се нису поштовале мере, и сада је та цена која је дошла на наплату. Све ћемо урадити да те ствари регулишемо. 
Оно што имамо сазнања да су сви капацитети попуњени и даље на тим планинама. Очигледно је да људи не могу да оду у иностранство или негде другде, сконцентрисани су да оду овде, временске прилике им иду на руку. Сигуран сам да ће сутра Кризни штаб донети такве мере да спречимо даље ширење, односно да идемо тамо где је тачно епицентар и где је извор ширења вируса, а да не дирамо оне људе који спроводе све те мере. Сигурно су инспекције и Министарства туризма и Министарства здрава на терену, биће ригорозна контрола. 
Још једном апелујем на све људе ако желе, и ако се толико захваљујемо здравственим радницима, да имају само на уму када се повећава овај број, ми оне људе које смо послали на заслужени одмор, који су били у црвеној зони и радили у ковиду, ми сада морамо да враћамо са одмора, јер нам се проширују капацитети у црвеној зони. Отварамо нове интензивне неге, отварамо нова места, и све те људе које смо мислили да мало одморимо, па евентуално да раде вакцинацију, или нешто друго, или у ноковид систему, ми те људе морамо опет да вратимо или неке друге у ковид систем, да прекидају одморе да не буду са својим породицама. 
Највећа захвалност свим тим људима који учествују у тој борби била би да се поштују мере. То је једина истина. Оно што захтевам за све оне који не поштују мере, и који раде и организују те журке, и организују све то, морају да знај једну ствар да директно утичу на здравље грађана Србије, директно, најдиректније организују нешто што доводи до ширења вируса, ширења заразе и директно доводи људе у болнице и на респираторе и до смртних случајева. После су ти и најгласнији, питају зашто ово, зашто оно. Нека имају само то на уму. Сигурно ћемо их све санкционисати, то стварно нећемо допустити. 
Немамо никакав проблем да неко оде да се скија, и да борави у хотелу. Људи, имамо проблем да седите по кафићима један другом на глави, да дишете за врат једно другоме, да сте толико близу и да не поштујете никакве мере. Имамо проблем када организујете журке овде у Београду илегалне са 700, 800, 1000 људи, 150, 250 људи. Коме ви пркосите? Шта показујете? Да сте јачи од државе, шта? Да сте паметнији од државе? Да нико не жели да се проводи, да излази и слично, него сте само ви толико паметни. Са том вашом памећу ми имамо повећан број оболелих и повећан број људи који су у болници. 

39/2ЈЈ/ЛЖ

Онда, све што радимо, да набавимо вакцине, да вакцинишемо што више људи, ми то компромитујемо, јер имамо један део људи који се опусти после прве дозе вакцине. Још једном апелујем, после прве дозе нема тог имунитета који може 100% да вас заштити. Мора да дође до ревакцине и мора и од ревакцине да прође пар недеља, тек тада сте максимално заштићени. Хајде, једном да се придржавамо онога што се каже. Имамо шансу, штета да не искористимо ову шансу да ставимо ствар под контролу и да будемо међу првима који ће изаћи и ставити корону под контролу, колико је то могуће ал не можемо ми да је ставимо јер имамо ситуацију у окружењу и у околини да имамо много заражених и да тамо није ствар под контролом. То је суштина свега. 
Још једном, ако желите добро здравственим радницима, ако сте им захвални, испоштујте мере на којима они инсистирају и нећемо имати никакав проблем. Још мало нам треба, хајде да будемо јединствени, хајде ово да решимо да би могли да идемо летос и на море и да се организујемо и све оно што нисмо могли до сада. Хвала свима.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Посланик Старчевић. Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Поштовани министре Лончар, надам се да ће сутра Кризни штаб донети једну мудру одлуку која ће водити рачуна о свим аспектима како здравственим, тако и о животу људи, раду и тако даље.
Што се тиче ЈС борба за очување територијалног интегритета јесте један од најважнијих борби коју наша држава води данас, наравно, уз подизање економије и очувања здравља људи. Знамо да није усвојен извештај за Србију, али смо причали о извештају који је јуче усвојен за Косово где су провучене неке ствари које су неприхватљиве за Републику Србију.
Поставио бих овде питање министру Ружићу. Наш образовни систем је у претходних годину дана био пред великим изазовом, изазовом функционисања тог јако обимног система у условима пандемије. Сматрам да је тај систем показао да је жилав. Тај систем је показао да је адаптиван, прилагодљив и да уз све проблеме наше школе постижу оне прокламоване образовне исходе и циљеве, а да наше школе нису препознате као места великог ризика од заражавања. То је врло важно. 
Оно што је тренутно велики посао Министарства просвете, претпостављам сада је време за то, то је припрема образовног система за извођење завршног испита, наравно и пријемних испита на факултет, односно упис ученика у средње школе и на факултете. Моје питање према вама јесте – у којој фази је тај процес и шта Министарство ради по тим питањима?
Кратко бих само за министарку привреде, госпођу Атанасковић, као искусни привредник, дугогодишњи, јако успешан привредник, имам једно питање за вас. Холдинг фабрика каблова у Јагодини је већ три године у процесу тзв. УППР и фабрика каблова,  знате да је деценијама била замајац развоја не само Јагодине, Поморавља већ читаве Србије, баш као што је то и „Прва петолетка“. Моје питање према вама и вашем министарству јесте – да ли ваше министарство прати ситуацију везано за тренутно стање у фабрици каблова и да ли  постоји могућност помоћи за ревитализацију те фабрике? Фабрика каблова и данас има велики потенцијал, има и добар производни програм, има неколико стотина запослених људи. 
Јавност у Јагодини је јако заинтересована, јер нема становника Јагодине коме неко или не ради или није радио у фабрици каблова. У том смислу знамо да је фабрици ликвидност највећи проблем и да ли се ради на неком од модела. Да ли је то неки инвестициони фонд? Да ли је то нека друга врста инвестирања или партнерства како би се та фабрика поново вратила на онај пут на коме је некада била. Хвала вам. 
39/3ЈЈ/ЛЖ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Министар, односно први потпредседник министар Ружић. Изволите.
БРАНКО РУЖИЋ: Хвала председниче.
Даме и господо народни посланици, захваљујем на овом веома значајном питању од стране народног посланика Животе Старчевића. Мислим да је образовни систем и у овој години и у претходној години показао један висок степен, као што сте и ви рекли адаптабилности али и резистентности према трансмисији вируса Ковид-19. 

40/1ЈИ/МП17.55 – 18.05

Све бројке и сви бројеви говоре о томе да образовни систем није место где долази до трансмисије вируса. То је, пре свега, захваљујући одговорности и преданости, како наставног, тако и ваннаставног особља, али наравно, пре свега, оних крајњих корисника, а то су наша деца, дакле, ученици који похађају наставу, неки по традиционалном, неки по комбинованом моделу, али од самих предшколских установа, преко основног, дакле првог циклуса, другог и наравно средњих школа и свакако високошколских установа. 
Подсетићу, због јавности, да се ту ради о 1. 250.000 наших грађана, младих грађана, нечије деце и да је то најсензитивније питање о коме ми говоримо. 
Што се тиче овог питања које сте поставили наш циљ је да у свим сегментима завршимо ову школску годину и да је успешно окончамо уз реализацију свих планираних и предвиђених активности. Ту мислим на пробни и завршни испит и на пријемне испите за специјализована одељења уметничким школама и гимназијама, такође, и завршни испит на крају основне школе, односно ону тзв. колоквијално названу, малу матуру и наравно све остало што је везано за упис у средње школе.
Овај пробни завршни испит ће бити одржан 26. и 27. марта. Првог дана ће се полагати математика, другог дана српски језик или матерњи језик. Мислим да је тај пробни завршни испит и да је тај рок који смо поставили сасвим довољан да се деца припреме, да се упознају са процедурама и начином полагања, и да након овог пробног завршног испита ураде неко фино подешавање и припреме се за завршни испит, јер ће свакако тај пробни завршни испит бити по критеријуму као и увек до сада мало тежи, просто да мотивише и децу и родитеље, него што ће то бити сам завршни испит.
Оно што је, такође, важно то је да деца могу и имала су заиста довољно времена да приступе, како стицању знања, захваљујући управо наставном особљу, али и да приступе самоуверено полагању тог пробног завршног испита.
Оно што јесте најзначајније за њихов наставак школовања јесте тај завршни испит који ће бити одржан 23, 24. и 25. јуна. Првог дана ће полагати деца тест из српског језика или матерњег језика, другог дана тест из математике и последњег дана ће решавати питања из комбинованог теста. 
Ми смо данас били у Заводу за вредновање квалитета васпитања и образовања. Обишли Завод који је инфраструктурно, пре свега, као институција опремљен, да, ево, већ другу годину за редом припреми овај завршни тест и могу само да искажем висок степен задовољства тим поводом, јер је Влада Републике Србије и ресорно министарство помогло да се и Канцеларија за информационе технологије да се овај Завод оспособи да на један безбедан и квалитетан начин приступимо спровођењу свих процедура које се тичу овог завршног теста. Мислим да је то веома важно.
Дакле, оно што је било нејасно до данас или је некима било нејасно, овај завршни тест или завршни испит ће бити одржан на традиционалан начин, дакле српски или матерњи језик, математика и комбиновани тест. 
Оно што је, такође, веома значајно на трагу онога што смо чули овде и мислим да је велика част да смо имали овде и продуцента Гагу Антонијевића. Сматрам да је обавеза и нас у Влади и мислим да ће се и председница Владе сложити да изнађемо модел и начин да од септембра, дакле, од нове школске године 2021/2022 уведемо, не као императив или обавезу, али наравно, уз сву сагласност родитеља, ако ништа друго барем за средњошколце емитовање филма „Дара из Јасеновца“, јер мислим да би то било значајно да управо због оних који ових дана говоре о томе да наш курикулум тако нешто не познаје, не предвиђа, а при том ни на који начин није тачно, чак, неки говоре да се то помиње у једној реченици, а и то није тачно, јер имамо осам или девет страна које третирају, управо питање онога што се дешавало у Јасеновцу.
40/2ЈИ/МП

Мислим да би било добро да изнађемо један модел који је утемељен у нормама, како би управо на тај начин едуковали нашу, хајде да кажемо, средњошколску омладину, како то не би отишло у запећак и како би једно, рекао бих, уметничко дело искористили управо у функцији даље едукације.
Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Хвала на исцрпљеним и темељним одговорима. Четири питања која сам поставио, отприлике, показују и четири највећа изазова у којима се у овом тренутку налази држава Србија, а то је очување територијалног интегритета и суверенитета, и та наша праведна борба коју водимо и која је, наравно, под великим искушењима, али је то борба коју морамо да наставимо да водимо и за шта се ми из Јединствене Србије јако пуно залажемо.
Друга ствар је, наравно, очување здравља нације и налажење тог оптималног баланса између мера које су неопходне да се спроводе како би очували здравље становништва и оне друге ствари која се зове нормални живот, економија, привреда и тако даље.
Трећа ствар која је јако важна јесте, наравно, образовање, које је такође било под великим изазовима у време ковида и мислим да смо успешно прошли ову годину и да образовање, једноставно, није смело, хајде да кажем лаички, пасти, из простог разлога што би тада оштетили читаве генерације и мислим да смо и тај посао добро обавили.
Наравно, четврта важна ствар је и привреда и развој привреде и економије. Мислим да су то приоритети за које ће, наравно, држава и од Јединствене Србије добити максималну подршку. 
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Даниел Ђивановић.
Изволите.
ДАНИЕЛ ЂИВАНОВИЋ: Поштовани председниче Народне скупштине, председнице Владе, уважени министри, даме и господо народни посланици.
У име посланичке групе Савеза војвођанских Мађара, припремио сам за данас две групе питања за председницу Владе, односно за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Желео бих у првом обраћању да покренем ова питања како бисмо имали времена и могућности адекватно расправити обе теме. 
Питања су повезана и веома су важна, посебно за грађане које ми заступамо из СВМ, овде у Народној скупштини.
Прво питање се односи на брзу пругу Београд - Будимпешта, а друго се односи на реконструкцију, односно, модернизацију пруге Суботица - Сегедин. 
Радује нас то што данас овде можемо да говоримо о тако великим и важним пројектима и мислим да не морам посебно наглашавати колико је ово значајно у свеобухватној сарадњи две земље, Мађарске и Србије, али и шире.
Брза пруга Београд - Будимпешта, која ће на одређеним деоницама омогућити брзино до чак 200 километара на час, од стратешког је значаја у повезивању ове две земље, како у економском, тако и у сваком другом погледу. 
Ова пруга се састоји из три деонице на територији Републике Србије. Прва деоница је Београд центар - Стара Пазова, друга је Стара Пазова - Нови Сад, а трећа је Нови Сад - Суботица, односно државна граница са Републиком Мађарском.

41/1ГД/ИР18.05 – 18.15

Што се тиче модернизације пруге Суботица – Сегедни, желео бих посебно да истакнем важност ове деонице за војвођанске Мађаре. Након 20 година рада, у прошлом мандату смо успели да дефинишемо овај пројекат, да га ставимо у своје оквире, као и у Коалициони споразум између Српске напредне странке и Савеза војвођанских Мађара, као и да обезбедимо део средстава у буџету Републике Србије за 2021. годину. 
Ова деоница је од изузетног значаја за грађане са севера наше земље, нарочито за оне који, рецимо, раде у Сегедину и околини, а живе у Републици Србији. Питање за ову деоницу бих поставио у следећем обраћању, а питање везано за брзу пругу Београд – Будимпешта гласе: да ли се радови одвијају у складу са динамичким планом; који су рокови за завршетак прве, односно друге деонице и за када је планиран почетак радова на трећој деоници између Новог Сада и Суботице? Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има министар Момировић. 
Изволите.
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Поштовани господине Ђивановићу, хвала вам заиста на питању и што сте га поставили из једног другог угла, о којем се не прича много. Ми смо навикли да у последње време заиста пуно причамо о деоници од Београда до Новог Сада. 
Та деоница није нешто што се дуго чека, јер до пре 10 година ја потписујем да нико у овој земљи није могао ни да замисли да ћемо ми у Србији имати најмодернију пругу и најмодерније возове у источној Европи. Данас то више није пројекат који се припрема за реализацију, то је пројекат који се завршава. То је пројекат који је у завршној фази. Прошле недеље је расписан тендер за набавку композиција возних које могу да иду 200 километара на сат. 
Само бих вас мало исправио, он ће на целој нашој деоници од Београда до Суботице, када се заврше обе те деонице или хајде да кажем три деонице, како сте ви рекли исправније, и моћи ће да иде 200 километара на сат. Ми тако пројектујемо, ми тако радимо и изводимо.
Када имате тако сложене радове, технолошки захтевне, нешто што у овој земљи није никада пре изведено, будимо свесни, инвестиције у железници су много комплексније од инвестиција у путевима. Но, то су потпуно другачије инвестиције и наравно да је било пуно проблема. У једном тренутку је чак било неопходно, заиста, и да се председник Републике укључи својим ауторитетом, јер ми ту радимо и са нашим кинеским партнерима и руским партнерима, одличним компанијама, који држе одличну динамику, али оно што ми постављамо не само на том пројекту, него било где другде, то су рокови који иду испред уговорних рокова. 
Ми једноставно као, хајде да кажем, политички систем, као Влада Републике Србије смо свесни да ми више немамо времена за губљење. Деценијама смо губили време. Прво, наравно, у објективним околностима услед ратова и санкција, а онда касније, када смо сви очекивали промене, дошли смо до тога да је у много аспеката време можда било и теже него у најтеже време, деведесетих. 
Будите уверени, поновићу ово по ко зна који пут, председник је јасно то рекао, дао нам је прецизне задатке да деоница, односно две деонице од Београда до Новог Сада ће бити завршено до краја ове године. То ће сигурно бити испуњено. 
Паралелно са тим ми смо почели да радимо припремне радове на деоници од Новог Сада до Суботице, јер, као што сте ви рекли, то је у суштини један коридор који повезује Београд и Будимпешту. То су за нас стратешки правци, као што је на југу доле стратешки правац да ми изађемо на јадранско море или да изградимо комплет железничку инфраструктуру доле до Прешева, да једноставно ви од кад уђете железницом горе на 
41/2ГД/ИР

Хоргошу, доле до Прешева имате потпуно модернизовану пругу у којој ће се 80% деонице возити или моћи да се вози 200 километара на сат, јер не можете да возите 200 километара на сат ако имате близу станице. Покушавам пластично да објасним да би људи разумели, не желим да оптерећујем са превише информација. 
Београд – Нови Сад биће завршено од следеће године, Нови Сад – Суботица крећемо на лето и врло брзо ћемо и ту имати пуну динамику и ићи ћемо, будите уверени, и испред рока. 
Трећу деоницу коју сте ви, такође… У ствари, не бих назвао деоницу, него је то паралелан крак, јер, надовезаћу се, причамо о Београду – Будимпешти као целом Коридору, да бисмо ми могли да отворимо радове код наших мађарских партнера, јер није никаква тајна да је Мађарска наш главни партнер у ЕУ, стабилан ослонац и ми њој наравно на Балкану, заједнички улазимо у овако велику, комплексну инвестицију, да би ми њима могли да отворимо њихове радове који иду од Будимпеште до Сегедина, ми морамо њима да отворимо алтернативу која иде од Сегедина према Суботици, да би могли они да блокирају те радове. Наравно, ви сте углавном свесни, али и грађани треба да буду да је железница један велики превозник у смислу карго саобраћаја и, једноставно, нико не може да дозволи себи да тако дуго држи блокирану пругу, односно затворену. 
Наш правац, ми смо већ далеко одмакли у том смислу. На лето, у августу је проглашен пројектом од посебног значаја. Формирана је радна група. Ми врло брзо улазимо у преговоре о избору за стратешког партнера. У буџету Републике Србије издвојено је 60 милиона евра за инвестиције у овој години, што је и више него довољно. 
Оно што је важно да и ви и сви грађани знају јесте да је нама последњи рок за завршетак ове деоници, значи, причам о Суботици ка Сегедину, која пролази кроз нашу земљу, чија је вредност укупна 110 милиона евра, лето 2022. године, да бисмо могли нашим партнерима да отворимо, да радове раде у пуном капацитету. То је то што бих могао да вам кажем везано за ово. Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има посланик Ђивановић. 
Изволите. 
ДАНИЕЛ ЂИВАНОВИЋ: Уважени министре, захваљујем се на одговорима. 
Јасно је да је ово огроман и свеобухватан пројекат и сигуран сам да се сваког дана појављују нови изазови, али сам такође сигуран да ћемо заједничким снагама моћи да их превазиђемо и да завршимо овај пројекат. 
Да се вратим мало на ову деоницу Суботица – Сегедин. Овде сам припремио већ неколико питања на које сам већ и добио одговор, тако да бих та питања прескочио. Само бих хтео да поновим како нам је важно, односно за наше грађане на северу земље због путовања на посао и назад да се та пруга што пре заврши и да ће та пруга у великој мери допринети и смањењу исељавања грађана Републике Србије, јер ће сада многи од њих моћи да раде у Мађарској, али да се свакодневно враћају својим кућама и својој породици у Србији, а при томе да  не чекају и не губе драгоцено време у километарским редовима у колонама на граници. 
Корист ће, наравно, имати цео регион. Пројекат реконструкције и модернизације пруге носи са собом и реконструкцију и модернизацију комплетне инфраструктуре, ако добро знам, око пруге, укључујући и железничке станице, што ће у сваком случају допринети економском напретку региона дуж деонице целе. 
Дозволите ми да се осврнем још кратко на јавну набавку која је објављена 8. фебруара. Тиче се набавке три нове четвороделне возне гарнитуре за брзине 200 километара на час. Да ли ће кинеска компанија моћи да произведе возове у складу са стандардима ЕУ или ћемо бити приморани да тражимо друге, можда скупље добављаче, односно да ли ћемо морати расписати нову јавну набавку или одложити уопште набавку? 
41/3ГД/ИР

Захваљујем се, добио сам одговоре на ову трасу Суботицу – Сегедин, само бих додао питање на крају: када можемо очекивати реализацију другог дела овог пројекта, модернизацију пруге Суботица – Баја, која ће повезати Сегедин са Бајом, али преко Суботице и донети многобројне предности Суботици, али и Србији. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има министар Момировић. 
Изволите. 
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Хвала вам на још једном питању. 
Волео бих и ја, ето, да се надовежем, ако би то био одговор. Нисам сигуран. У потпуности владате материјом и знате о чему причате. Као што знате, у Министарству имамо колегиницу државну секретарку Емеше Лалић, која је заиста стабилан партнер, одличан инжењер са великим искуством и она је директно укључена у све те пројекте и мени је као министру много лакше када имам такве партнере у свом ресору да спроводим овако захтевне пројекте. 
Причали смо о овој деоници као алтернативи пута Београд – Будимпешта, али ми смо апсолутно свесни да се не ради само о алтернативи. Суботица и Сегедин су врло важна два града, тако да та пруга у коју ми сада инвестирамо њен задатак није само да буде алтернатива. Њен задатак је и да јаче и ближе повезује Суботицу и Сегедин и ми смо тога апсолутно свесни и о томе јако пажљиво размишљамо. 


42/1БД/МЈ18.15 – 18.25

Генерално, када размишљамо и то је, ја мислим, некако обрис наше политике коју водимо, односно коју председник Републике персонификује, хајде да кажем, који је на челу овог политичког система, који је наш заиста политички лидер. 
Остао сам, чини ми се, дужан одговор и по претходном питању, да ли је у питању Хоргош, Суботица, да ли је у питању Нови Пазар, Тутин, ми инвестирамо свуда подједнако, желимо да све интегришемо. Желимо да цела Република има много квалитетније инфраструктуре. Ја сам прошле недеље или пре десетак дана можда обишао радове Нови Пазар-Тутин. Ми заиста имамо велики напредак у инфраструктури који није деценијама грађен. 
Значи, заиста јако пажљиво размишљамо о инвестицијама на територији целе Републике Србије и у том духу ћемо направити изузетно квалитетну пругу која ће спојити Суботицу и Сегедин. 
Што се тиче набавке возова, ми смо расписали један јавни тендер који је потпуно транспарентан, потпуно јасан и оно што је основна карактеристика, не само везано за возове, не само везано за пругу, не само везано за путеве, не само везано за било шта где Република Србија инвестира, то је да желимо последње европске стандарде. Желимо нашим грађанима да обезбедимо најквалитетнију инфраструктуру, последњу технологију по оптималном цени. Ако могу Кинези то да обезбеде, одлично, ако могу Аустријанци, Шпанци, Руси, Американци, ми желимо најбоље за наше грађане, ми желимо најјефтиније, најрационалније. Ми нисмо бахата администрација, ми смо администрација која пажљиво води, али не желимо да наши грађани више конзумирају, ни у овом сегменту, нешто што је превазиђено више деценија.
Зато смо се одлучили и јасно определили да пруга Београд-Будимпешта, односно сада Београд-Нови Сад, сутра Нови Сад-Суботица, буде најбоља у источној Европи. То је оно што грађани западне Европе тренутно имају, то је оно што ће врло брзо имати и грађани Србије.
Још једном, хвала вам на пажњи и брзо ће заиста сви пројекти бити завршени.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђивановић. Изволите.
ДАНИЕЛ ЂИВАНОВИЋ: Поштовани министре, хвала на јасним и конструктивним одговорима. 
Упркос светској економској кризи, коју је изазвала ова пандемија, српска економија чврсто стоји на ногама и радује нас то што улагања у инфраструктуру нису прекинута, а посебно нас радује то што је пројекат те реконструкције пруге Суботица-Сегедин у јуну прошле године проглашен пројектом од посебног значаја и као што сте рекли, да је формирана радна група и сигуран сам да ће ова Влада обезбедити све услове за почетак рада. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Идемо даље.
Пре него што пређемо на следећег посланика, само да вас подсетим да смо се договорили да непосредно после завршетка ове седнице, односно дела седнице постављања питања, буде дан, односно време за гласање. Тако да, све подсећам да се случајно ко не би удаљио.
Посланик Хаџи Милорад Стошић има реч. Изволите.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Поштовани председавајући, уважена председнице Владе са сарадницима, даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, имам посланичко питање за министра Министарства за бригу о селу, господина Милана Кркобабића.
42/2БД/МЈ

Поштовани господине министре, након избора нове Владе Републике Србије  и формирања Министарства за бригу о селу, тема села је значајно представљена у медијима Србије и свакако приближена нашим грађанима широм Србије.
Након ваших одговора и објашњења датих на моја питања постављена на прошлој седници Скупштине Републике Србије, питања Влади, добио сам велики број позива, мејлова, и имао пуно директних личних контаката са подршком да се наставе активности које је предузело Министарство за бригу о селу уз подршку Владе Републике Србије.
Нема посланика у овој Скупштини, ни појединца у Србији, који не жели или који дели мишљење ваше и академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, Владе Републике Србије, нормално, и председника Републике Србије, да је вероватно ово последњи моменат да се предузму озбиљне мере за побољшање позиције села у систему Републике Србије и побољшање положаја становника Србије. 
У тим разговорима осетио сам и оптимизам код становника села да ће Република Србија кроз започете активности заиста доследно урадити све што је реално и могуће за побољшање позиције села и становника села. Али, уочио сам, с друге стране, и озбиљну бригу о досадашњем њиховом укључивању у одлучивању њихових локалних самоуправа у делу бриге о селу. 
Због тога вас питам да ли је по питању Закона о територијалној организацији Републике Србије, Закона о локалној самоуправи, ваше Министарство предузело неке активности, односно дефинисало моделе који би омогућили бољи положај селима Србије?
Такође, каква искуства земаља ЕУ можемо искористити, те посебно каква су искуства бивших југословенских република у односу према руралном подручју, сеоским срединама и специфичним подручјима, као што су наша брдско-планинска и погранична подручја?
Примера ради, Србија има 170 градова и општина. Са друге стране, Хрватска има 128 градова и 428 општина, Словенија, такође много мања од Србије, има 211 градова и општина. Да ли би нова територијална организација, или да тако кажем, реорганизација, била у складу са овим неким стандардима европских земаља? 
Такође, да ли постоје неке идеје да се донесу неки нови закони којима би се на бољи начин третирали поједини региони или делови Србије?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, пошто је истекло већ три и по минуте. 
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Извините, господине председниче, морате ипак бити реални. Ако неком дозволите да поставља питања од три минута, пет минута, да мени ускраћујете, мислим да није коректно. 
ПРЕДСЕДНИК: Не, нисам ускратио. Ја само кажем да завршавате, пошто имате још два јављања.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Овде бих поново упоредио…
ПРЕДСЕДНИК: Мислим, морате да се сви навикавате на то колико то траје. У другим парламентима то функционише тако што се једноставно искључи микрофон, али ја то никоме нисам урадио. Зато поштујте Пословник, ништа друго.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Поново бих се осврнуо на неке законе које је донела Хрватска, пре свега закон о отоцима, закон о посебним подручјима, где ми такође имамо потребу да донесемо неке законе који би тај регионални ниво на неки бољи начин регулисали.
Питам вас да ли би евентуално територијална организација Србије ишла у том правцу? За сада толико. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Милан Кркобабић. Изволите. 
42/3БД/МЈ

МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине Дачићу, госпођо Брнабић, уважени народни посланици и грађани Републике Србије, господине Стошићу, то време које сте добили је знак да се глас села ипак чује. Немојте сад да очекујете да ћете имати не знам какво време. Време села тек долази, господине Стошићу. Ви сте млад човек. Пред вама је будућност. 
Али, хајде да будемо мало озбиљнији. На почетку ове седнице чули смо уваженог народног посланика и дефинисао је једно, за мене, озбиљно питање малина и дуга који људи имају према малинарима. Нисам хтео да одговарам, сачекао сам, али мислим да је управо то питање кључно питање за тај рурални део Србије.
Људи су произвели малине, уступили су их, продали су их, али дошли су до онога што је најтеже – како то наплатити? Чули смо да траже да неко ургира. Хоће да ургира један министар, други министар. Али, мислим да сви скупа у овој сали и у овој земљи морамо да дефинишемо системска решења. Не вреди да ургира овај или онај. Морамо да знамо унапред правила игре. Ако ургирамо, од тог посла нема ништа. То је мој одговор за њега. То су тај комерцијални однос, облигациони однос, али оно што је интересантно, он каже – ти људи, господо народни посланици, ево, ово ми је остало у сећању, каже, немају новца за адвокате. Значи, треба неко тај спор да финансира, да плати.
То је уједно и одговор на ово ваше питање – шта чинити да помиримо, измиримо тај урбани део и рурални део?

43/1ТЂ/ИЋ18.25 – 18.35

Где је ту то европско партнерство та два дела? И где је то партнерство које је дефинисано у одређене законске оквире? Где је ту Лајпцишка повеља децембра месеца из прошле године? То су ствари које су пред нама. Госпођа председница Владе је рекла и упутила му једну добру поруку, рекла је – удружите се.
Шта су основни ту проблеми? Мали посед, слаб принос и немогућност да се постане озбиљни робни произвођач. Одговор је удружите се и наш је одговор у томе. Порука је за те људе да формирају задруге специјализоване, да их повежу међусобно у више облике, сложене задруге и да покушају да тај свој производ пласирају на тржишту.
Ја сам убеђен да ми можемо то да урадимо, не да сам убеђен, него пред нама не постоји други пут. Петстоседамдесет хиљада домаћинстава у Србији са шест хектара земљишта, понављам шест, доле на југу то је чак и мање, негде око три хектара, не омогућава тим људима да пристојно живе.
То је проблем пред којим се налазимо. Узроци су јасни и на нама је да их отклањамо. Ако кренемо редом, то је прво едукација тих људи, друго, то је удруживање и треће, ја бих рекао кључно, то је адекватна финансијска подршка.
Држава мора, понављам, држава Србија мора да се „меша“ у тај део, ако желимо, то су и субвенције, а то је оно што сам ја прошли пут рекао овде и наговестио у разговору са министром Недимовићем и од тога нећу одустати. То је нешто што се зове гаранцијски фонд за један низ битних, стратешких производа. Међу њима је и малина.
Шта то значи? Хоћемо да унапред знамо цене за те кључне производе и уколико тржиште каже – да, цена је нижа, ми кажемо – држава Србија ће надокнадити тај износ. Значи, то је нешто што је кључно за опстанак индивидуалних пољопривредних произвођача.
Рекли смо – финансије. Имамо ли ми данас, поштовани пријатељи, „Агробанку“, пољопривредну банку или било коју другу банку која је спремна да пружи услугу пољопривредном произвођачу? Бојим се да немамо.
Ево један податак, интересантан ће бити за госпођу председницу и за министра финансија, имамо податке за девет месеци. Ја очекујем да ће за прошлу годину нето добит пословних банака у Србији бити близу пола милијарде евра. У најтежој кризи коју имамо, пословне банке које су углавном стране банке, инкасираће пола милијарде евра.
Хајде, господо из Централне банке, хајде господо ми из Владе, хајде ми из парламента да дефинишемо да део те енормне зараде буде усмерен на адекватан начин и у аграр. То су неке кључне ствари које ће утицати да ми овде отклонимо те кључне узроке о којима је било речи.
Истовремено, кратак одговор на ваше питање, да, нова територијална организација. Не да бисмо имали више општина, не да би госпођа министарка Обрадовић имала више контаката, то није циљ. Не да имамо више чиновника, имамо електронску управу, већ да људи непосредно могу у својим срединама да договарају, да планирају, да одлучују, да имају своје буџете. Наравно, неко ће рећи, да углавном у тим општинама ти буџети су веома мали. Онда ће управо држава Србија адекватним трансферима да помогне те општине.
Истовремено, поменули сте и сет неких регионалних закона за које се ја залажем, ићи ћемо са неким предлозима. Морамо да издвојимо нека посебна подручја у Републици Србији и да их третирамо на особен начин, по принципу нечег што се и у економији зове позитивна дискриминација.
Хајде да видимо да тај ПДВ у тим подручјима буде нижи. Хајде да ослободимо људе неких пореза и доприноса. Хајде да их ослободимо такси и намета, да створимо повољну климу да људи који желе да инвестирају имају могућности, начин да инвестирају. 
43/2ТЂ/ИЋ

Ово су кључне ствари које би произашле из тог новог модела територијалне организације Србије. Ја се за њега залажем. Наговестили смо председници Владе ту идеју. Очекујем да ће Министарство за локалну самоуправу узети активно учешће. У крајњој линији, то је њихов део, али ове идеје које ми износимо оне иду у правцу да помиримо рурални и урбани део. То је једини начин да нам села, мања места данас, а сутра чак и већа, варошице не остану празне. Не заборавите, сад статистика је мање-више, 40,5% становника Србије живи у руралном делу. Они то чекају и ово је први корак, тај законодавни, а онда следе ове економске мере. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има народни посланик Хаџи Милорад Стошић. 
Изволите. 
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Хвала, господине министре, на овим одговорима и ви сте у делу одговора већ начели друго питање које желим да поставим, а искористио бих прилику да вас питам за оперативне, практичне кораке за директну помоћ појединцима који управо сада живе и раде на селу. 
Причали сте о потреби удруживања. Када говоримо о том питању, онда морамо да напоменемо да је у претходном периоду, по пројекту „500 задруга у 500 села“, формиран велики број нових задруга и то је, колико имам неких података, 804 задруге. Све оне имале су могућности да пројектно конкуришу и добију одређена средства за своја рад. По информацијама које имам, 152 задруге су добиле средства, и то 80 нових задруга, 68 старих и четири сложене задруге, а средства које је Влада, преко тада кабинета министра Кркобабића, издвојила и поделила тим задругама нису ни мало мала. То је негде око једне милијарде и 700 милиона динара. 
Према мојим сазнањима, ове године се оснивају нове задруге за разлику од претходног периода где је било тежиште на пољопривредним задругама, а сада већ имамо идеје за оснивање нових социјалних задруга, занатских задруга. Имамо у најави формирање туристичких задруга, што би посебно у овим временима пандемије и ове болести могле да дођу до пуног изражаја. 
Због тога бих вас питао – да ли је и ове године у припреми конкурс за подстицајна средства за подршку задругарству, као једном веома битном елементу у Србији?
Такође, навели сте да ће Министарство за бригу о селу оперативно помоћи локалним самоуправама при адаптацији и реконструкцији одређених сеоских домова, а знамо чињеницу да је у претходном периоду свако село или засеок имало такав простор. Кроз то реновирање ти би објекти постали мултифункционални, могли би да буду неки елементи и за здравство, и за дружење, и за поштанске услуге итд. 
Поштовани министре, можете ли нам рећи – какве моделе подршке сте у Министарству још планирали као директну оперативну помоћ становницима села? 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има министар Кркобабић. 
Изволите. 

44/1ДЈ/ЦГ18.35-18.45

МИЛАН КРКОБАБИЋ: Ово је савршено када добијете шансу од председника Скупштине да не радите ништа. Хвала вам, председниче.
Одговор, господине Стошићу, иде у правцу да у претходне три године помогли смо развој 800 нових задруга. То је импресивна цифра. Истовремено, помогли смо и 152 задруге средствима од 1,7 милијарди. То је нешто што представља, ја бих рекао, почетак озбиљне привредне активности за десетак хиљада задругара и коопераната.
Истакао бих пример задруге у Сланкамену воћарске која има ни мање ни више него 500 хектара под мрежом, са наводњавањем кап по кап, са свим оним што је неопходно, са хладњачом од 3.000 тона са сортирком. Има таквих 152 примера, али они служе као илустрација.
Ишли смо са програмом и усвојен је програм од стране Владе Србије. Ми ћемо ускоро у наредном периоду расписати јавни позив и очекујемо да ћемо у наредној години између 50 и 60 задруга финансијски помоћи на адекватан начин. Које су то задруге? То су повртарске, то су воћарске, то су пчеларске, то су сточарске, са износима од 15 милиона динара за старе задруге и 7,5 милиона динара за нове задруге.
Једно упозорење које је нужно, ви сте га и наговестили. Хоћемо да у овом циклусу помогнемо и неке пољопривредне задруге које се баве сеоским туризмом. Истовремено, хоћемо да помогнемо и оне које се баве неким социјалним активностима. Пре свега оне које формирају жене, које су решене да се баве задругарством. Имамо их на десетине у овој земљи. Значи, оне су веома успешне, веома добре, али то не значи да и остале, ајде да тако кажем, условно рањиве групе које се тешко проналазе на тржишту рада неће бити обухваћене.
Конкурс ускоро иде и биће вредан 500 милиона динара. Истовремено, наговештавам могућност о којој сте говорили. Ићи ћемо са програмом откупа сада напуштених сеоских кућа, али наравно кућа које имају свог власника и да можемо да их откупимо. Таквих кућа по неким подацима има 150.000 у Србији. Покушаћемо да одређеним прецизно утврђеним реонима их откупимо у заједничкој сарадњи са локалним самоуправама и да их уступимо младим пољопривредницима. Рецимо, да ту не буде забуне да знамо о чему се ради.
Често данас три генерације живе под једним кровом у селима. То људи добро знају. Хоћемо да ти најмлађи имају могућност да се осамостале, а да истовремено користе механизацију и све оно што имају у родној кући. 
Друга групација људи којој је ово намењено су, ајде да кажемо, млади стручњаци, људи који се налазе на адреси Националне службе за запошљавање. То су агрономи, ветеринари, једноставно људи чије је знање неопходно да би цео овај посао могли да покренемо. Значи, без савременог знања, без савремених технологија и без тих људи то нам не вреди. Значи, наменићемо и њима.
Планирамо да те куће групишемо на један паметан начин, не да оне буду разбацане широм Србије, већ да на такав начин са тим груписањем постигнемо ове одређене циљеве које смо зацртали, да негде поправимо старосну структуру, популациону, негде да поспешимо тај економски развитак, али и негде да омогућимо тај трансфер нових технологија и нових знања.
То су те две ствари, али да би људи на селу могли да дођу до пуног изражаја. Рећи ће вам они, то је уобичајена ствар. Да, имамо сигуран и редован приход, ако га имамо, понављам, рекли смо на који начин. Имамо инфраструктуру, о чему смо мало пре слушали, имамо путеве регионалне. На нама је сада да радимо локалне путеве, а поготово атарске путеве.



44/2ДЈ/ЦГ

Па ће вам рећи ако имамо и пијаћу воду, а многим селима је немамо, ако имамо напон, ако имамо све оно што савремени човек жели да има, онда жели да има и одговарајуће садржаје друштвеног стандарда и здравствену заштиту и образовање и одређене културне садржаје.
Могу да најавим, ово ће бити интересантно за грађане Србије да ћемо у одређеном броју села обновити, адаптирати одређен број домова културе, као мултифункционалне објекте где ћемо им омогућити управо ове садржаје. Истовремено ћемо покушати да у наредном периоду и поспешимо оно што се зове културна, историјска баштина, да је заштитимо, да је презентујемо на адекватан начин.
Још једна ствар, уважени народни посланици, када смо усвајали буџет за ову годину, знамо тачно колико и где смо одредили средстава. Средства која смо наменили за развој села су и мала и велика. Мала, када наведете све потребе које имамо, али с друге стране и велика ако се зна да годинама, деценијама никада ништа није улагано. 
Ово је почетак рада, ово је мукотрпан посао и очекујемо, корисно је да чујемо све ове ствари и корисно је да сваки народни посланик има свест о томе, поготову ако долази из руралних подручја, у наредној дебати о ребалансу или о новом буџету буду издашнији, буду спремнији да износе ове захтеве. Не вреди накнадно паметовати, не вреди се ни кајати. Напросто имамо средстава колико их имамо, трудимо се да их максимално корисно утрошимо. 
Оно што је главно, то је да ви као народни посланици имате пун увид у све то, да пратите шта радимо, како радимо и како трошимо тај новац. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Посланик Стошић. Изволите.
МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем се, господине министре, што сте нам дали ове веома прецизне одговоре и тиме омогућили нашим суграђанима који живе на селу да имају правовремене и праве информације, а тичу се управо неких програма које Влада усваја ових дана на предлог Министарства за бригу о селу.
Сама чињеница да тим пројектима побољшавамо статусни и материјални положај људи на селу, свакако нам даје нову снагу да, оно што ви рекосте, да помиримо село и град, да на неки начин, мада нису сигурно посвађани, али да приближимо ако ништа друго бар услове на селу да можемо да омогућимо младим људима да остану на својим имањима и да евентуално, када говорите о откупу ових домаћинстава, односно кућа, да евентуално неке који желе да се врате на село, да једноставно имају ону почетну неку праву ситуацију да бар могу да се сместе.
Ја позивам наше домаћине да искористе све погодности које пружа држава, а мислим да не само Министарство за бригу о селу него и друга министарства у одређеним пројектима могу да допринесу бољи тај статусни материјални положај, да се наши домаћини, а пре свега млади људи, уз помоћ своје локалне самоуправе и министарстава себи створе неке боље услове.
Ја бих само напоменуо и позивам све који су заинтересовани да у просторијама и испред Канцеларије за КиМ постоји једна макета коју треба да видите. Ја сам на срећу имао прилику да се у пракси уверим да та макета није само производ нечије маште, него нешто се тако дешава сада и на КиМ.
Пре десетак дана обилазио сам општине Митровицу Северну, обилазио сам Грачаницу и општину Звечан. У Звечану се управо по том моделу те макете ради једно модерно село које се зове „Сунчана долина“ и оно је скоро 90% већ завршено и колико сам добио информације, да ће то село кроз конкурс доделити те куће и станове расељеним лицима и да ће имати прилику да 28. јуна на Видовдан бити уручени званично кључеви.

44/3ДЈ/ЦГ

То је сада нека информација коју ја имам, али једноставно можда би био један од модела да се и у Србији размишља о таквим неким планираним селима који могу да прихвате људе. Хвала.

45/1МЈ/МТ18.45 – 18.55

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.
Изволите. 
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, господине председниче.
Уважена премијерко, даме и господо министри, покушаћу да будем релативно кратак и да омогућим и највећој посланичкој групи да постави питање и зато вас само молим да продужите овај први део, јер нећу се други и трећи пут јављати, да би и колеге имале прилику …
ПРЕДСЕДНИК: Пређи на ствар.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Прелазим одмах на ствар.
Најпре као Ваљевац желим да захвалим на једном одговорном и озбиљном односу председнику Републике Србије, Влади Републике Србије, када је реч о инвестиционим улагањима у Ваљево. 
Ја јесам председник политичке опције која је у Ваљеву опозиција, али ја никада не могу бити опозиција граду и грађанима и заиста хвала вам на томе. 
Желим да захвалим господину Момировићу, министру Момировићу што је обишао једну веома важну деоницу у Лајковцу, јер та деоница није важна само за Ваљево, важна је за читаву западну Србију, за довођење инвестиција и надам се да ћете ефикасно овај пројекат довести до краја и спровести у реализацију.
Прво питање зато и постављам вама - када је о реч становима за припаднике снага безбедности колико је држава издвојила средстава, колико се станова гради и који је рок за завршетак радова, као и како тече динамика радова?
Друго питање – Закон о накнадама за коришћење јавних добара уредио је које накнаде су приход републичког, а које локалног буџета, као и расподелу прихода од накнада између републике и локала у случају да је приход заједнички. Исти закон дефинише накнаде за воду у члану 74. Чланом 98. закона дефинисано је да приходи остварени од накнаде за воде припадају буџету Републике Србије, а приходи остварени на територији АП припадају буџету АП. Међутим, приликом саме експлоатације и дистрибуције воде јавља се огромна амортизација инфраструктуре која се често мора санирати из буџета управо јединица локалних самоуправа. Као пример наводим општину Мионица. 
Питање гласи – да ли у циљу решавања овог проблема који није само проблем општине Мионица се размишља о измени члана 98. закона? Пре измене закона потребно је урадити додатне анализе како би се проценили трошкове које јединице локалне самоуправе имају у вези са експлоатацијом вода.
Следеће питање је за министра просвете. Наши ученици и студенти постижу изванредне резултате на националним и међународним такмичењима, па у том смислу бих питао – на који начин Стратегија предвиђа да се постигне општи ниво квалитета свих образовних институција и повећа брига о талентима? 
С обзиром на брз развој технологија сведоци смо да поједина занимања нестају, а нова настају. На који начин Стратегија образовања прати брз процес промена, а да се при томе не изгуби идентитет, јер постоје и научно-образовне области трајног карактера?
Последње питање – који су приоритети развоја неразвијених општина као приступ у решавању истих?
Молим министре за кратак одговор. 
Само једна дигресија. Ево, нисам ни три минута искористио. Само једна дигресија, пошто је малочас министар Кркобабић направио једну констатацију. 
45/2МЈ/МТ

Господине Кркобабићу, не даје вама председник Народне скупштине Републике Србије могућност да радите или не радите, те налоге вам даје председница Владе Републике Србије, а председник Народне скупштине Републике Србије руководи и даје нама налоге, као посланицима Народне скупштине Републике Србије. 
Захваљујем. Нећу се јављати други и трећи пут.
Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Томислав Момировић.
Изволите. 
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Поштовани господине Милићевићу, заиста хвала на овом питању. 
Моје министарство заиста покрива јако велики број пројеката, али ако бих могао да изаберем који пројекат, односно у који пројекат највише уносим себе и у којем дајем не максимум, него више од максимума, то би сигурно био пројекат који је започео председник Републике, а односи се на станове за припаднике службе безбедности.
Не верујем да је ико могао да верује да ће овај пројекат, када је почео пре неколико година, достићи ове размере и да ће бити овако успешан. Укупно је одвојено, што сте ме директно питали, за њега око 210 милиона, то је тачно 210 милиона евра. Предвиђена је изградња станова у великом броју градова. Неки имају више успеха у реализацији, неки мање. 
Напоменуо бих само да се у Београду тренутно гради 1.000 станова, разрађују се још две парцеле за 2.200 станова. У Новом Саду у априлу 500 станова додељујемо својим власницима, у Краљеву такође у априлу још 200 станова, у Крагујевцу још 200 станова. Имамо неке проблеме у Нишу, у Сремској Митровици такође. Трудимо се да све пројекте изведемо максимално. Имајте на уму да ми градимо око 7.000 станова. То је само један део мог министарства. 
Верујте ми да заиста покушавамо проблеме који су објективни, када имате тако велики проблем, да решимо. Заиста будите уверени да као неко ко је цео свој живот провео у овој земљи, ко је у најтеже време у овој земљи био овде, ко је дубоко свестан, ко је ову земљу бранио деведесетих година и био јако слабо плаћен, неко ко је срцем својим био ту за ову земљу, осећам дубоку обавезу, личну, и као члан странке, и као члан Владе, и као члан овог система, и не само ви, господине Милићевићу, него сви ви народни представници, да ћу се заиста трудити да овај пројекат који је покренуо председник, а чија је амбиција да у наредним годинама ни један припадник служби безбедности нема нерешено стамбено питање. 
Ми смо свесни да ми не живимо у држави као што је Луксембург која може да рачуна, или као Португал који је последњи сукоб имала пре много векова. 
Ми знамо да смо ми стално политички угрожени, ми заиста желимо да исправимо неку, условно речено неправду и да за све припаднике службе безбедности, да не постоји ниједан припадник који нема нерешено стамбено питање.
То нас води и уверен сам да ћемо успети у томе.
Заиста још једном вам хвала на овом одговору. Хоћу да будем концизан, могао бих дуго да причам, сваку инвестицију која прати овај пројекат ћемо завршити. Наравно и уз велику подршку људи из Кабинета председнице Владе, који такође предано ради на томе, пројекат који има велику сада ефективност и који ће у перспективи бити још офанзивнији. Хвала вам пуно.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала министре.
Пошто се по договору Ђорђе не јавља за други, трећи пут, прелазимо на …
45/3МЈ/МТ

(Ђорђе Милићевић: Остали су други министри којима сам поставио питање.)
Само мало, јел се ви министри јављате да одговорите?
Изволите Ружићу, нисам видео да сте се јавили.
Упозоравам вас да водите рачуна да морамо да завршавамо, а има још једна народна посланица. Будите џентлмени.
БРАНКО РУЖИЋ: Хвала председниче, разумем ваш шарм и жељу да изађемо у сусрет народној посланици, али мислим да је ово што је народни посланик Милићевић поставио, наравно нећу ићи у неку ширу елаборацију, али је веома значајно и за Владу Републике Србије.
Ради се о стратегији образовања и васпитања до 2030. године. Дакле, један десетогодишњи период у коме обрађујемо све веома важне секторске теме, од предшколског, основног, средњег, високог образовања, дуалног образовања, дигитализације. Такође, онога што раде референтни заводи за унапређење васпитања и образовања и вредновања квалитета васпитања и образовања.
Мислим да је ако ништа друго, нећу заиста трошити време, јер немамо времена за тако нешто, али имамо времена од сутра обзиром да је сутра први округли сто који ће бити у функцији јавне расправе о овој стратегији. Следећи је 2. марта и последњи је 8. марта, тако да сва академска и друга јавност која је практично заинтересована за ову стратегију је добродошла да изнесе своје конструктивне критике и да сагледамо шта је то што може да унапреди један овако важан стратешки документ који ће нам бити оријентир и за многе акционе планове и за све оно остало што ћемо у следећих десет година радити.
Хвала вам и извињавам вам се ако сам одузео време народној посланици.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Новица Тончев.
Апелујем на ваше џентлменство из Сурдулице.
НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштовани председниче, поштована председнице Владе, колеге министри, народни посланици, приоритет свих нас овде у Влади, почев и од председника државе и нас министара, као и вас народних посланика који доносите законе је квалитетнији и бољи живот свих наших грађана, а посебно грађана који живе у недовољно развијеним општинама.

46/1БМ/ЛЖ18.55 – 19.05

Наш циљ као целе Владе и мог министарства је да млади који живе и раде у својим срединама остану ту да живе и да раде. Успех Владе ће бити ако спречимо исељавање младих из мање развијених општина у богатије крајеве. Да бисмо то урадили морамо да им обезбедимо бар приближно исте услове као што имају млади који живе и раде у богатијим срединама наше земље. Да не бих дужио, то је наш посао, то ћемо ми да радимо. Мој кабинет је од 44 неразвијених општине обишао 38, ми нећемо да седимо у Београду да будемо у канцеларији, већ ћемо да обиђемо сваку општину и да разговарамо, не само са председницима општина, већ и са грађанима који су њихови проблеми, а онда смо ми ту као Влада Србије да их решавамо. Био сам кратак. Председниче, хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Народна посланица Невена Ђурићи. Молим вас слободно, без обзира што је остало још шест, седам минута, пошто смо ми мало касније почели, слободно можете да говорите у складу са Пословником. 
НЕВЕНА ЂУРИЋ: Уважени председавајући, поштована премијерко, поштовани чланови Владе, искористила бих ову прилику да поставим питање потпредседници владе, министарки културе и информисања госпођи Маји Гојковић, поводом, слободно могу рећи лажне афере која је одјекнула претходних дана у медијима и која је пласирана од стране оних медија којима није за циљ да се зна истина, већ да се на све начине потисну и ваши резултати, резултати вашег рада, резултати председника Републике Србије Александра Вучића. 
Наиме, овог пута је на мети био Природњачки музеј у Београду. Када је реч о тој теми имамо просто две контрадикторне ствари, с једне стране имамо те помпезне наслове без икакве суштине, практично, а са друге стране имамо нацрт закона о музејској делатности и јавна расправа која је одржана претходних дана када је реч о том настанку закона, јасно нам каже да је Природњачки музеј у Београду републичка установа културе, тај статус има у овом тренутку и да је то статус који ће сутрадан када нацрт закона прође сву законску процедуру и дође у Скупштину, да је предвиђено и тим нацртом закона да Природњачки музеј у Београду буде републичка установа културе. 
У појединим насловима се практично појавило да Природњачком музеју у Београду следи гашење у години јубилеја, да губи свој статус републичке установе културе и то су брже боље дочекали поједини опозициони медији па су се брже боље огласили по тој теми. Ишли су толико далеко у свом незнању и информисаности да су једну установу културе изједначили са појединим грађевинским објектима, или којекаквим зградама. Ви сте се јуче званично после састанка обратили саопштењем, али мислим да је јако битно да због грађана Републике Србије још једном из прве руке чујемо шта је практично истина, када је реч о овој теми, јер смо и јутрос били сведоци да се није престало са писањем и спиновањем, када је реч о овој теми. 
Друго питање се односи на премијерно емитовање филма „Дара из Јасеновца“, који је, то још једном морам да напоменем, снимљен уз велику подршку и иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића који је имао и воље и жеље и храбрости да се одлучи на један такав потез, јер имајте на уму да до доласка Александра Вучића на власт ми нисмо говорили о свим људима који су своје животе дали за нашу отаџбину, и практично, после свих догађаја у којима су страдали Србији сећали у тишини. Ми до Александра Вучића нисмо говорили ни о Јасеновцу, ни Олуји, ни о Бљеску, ни о Паштрику, ни о Кошарама, ни о НАТО бомбардовању. То су теме о којима се до доласка Александра Вучића није говорило. 



46/2БМ/ЛЖ

Данас са поносом и уздигнуте главе говоримо о свим оним датумима и догађајима који су везани за патњу и страдање српског народа. Из тог разлога овој је само један и те како тежак филм, али, колико год да је тежак он има једну снажну поруку, то је да ми наше жртве ни у једном тренутку не смемо заборавити, ми о нашим жртвама не смемо ћутати, ми туђе жртве поштујемо, са пијететом се према њима односимо, али о нашим жртвама ни у једном тренутку не ћутимо. 
Ово је један важан напредак када је реч о нашој филмској индустрији, а подсетимо се још 2015. године, сада председника, а тадашњи премијер је увео велике подстицаје када је реч о филмској индустрији, па је моје друго питање везано за то шта ми можемо у наредном периоду очекивати по том питању. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министарка Гојковић.
Изволите.
МАЈА ГОЈКОВИЋ: Хвала вам пуно што сте поставили питање из домена културе, јер често се код нас дешава да се о култури прича само када неко измисли некакав скандал, а не прича се суштински о томе. 
Не знам заиста коме је ишло на руку да измисли читаву причу о укидању Природњачког музеја. Претпостављам да је то оно што су желели они који су јуче коментарисали неку лажну најаву о укидању Природњачког музеја као републичке установе културе. Њихова тенденција да наставе оно што су они радили, да затворе на 15 година Народни музеј и да затворе и никад да га поново не отворе док није на власт дошла СНС и Александар Вучић, Музеј савремене уметности. Па су ваљда хтели преко друштвених мрежа да нам препоруче да ми не остављамо оно што су они радили, да затварамо упорно музеје.
Наравно да то није истина и то је лако било проверити само да је то неко хтео да уради, јер се управо завршила јавна расправа о Закону о музејској делатности. Сада се читају примедбе које ће бити сигурно оне које су добре, уврштене у тај текст. И, да је неко хтео уопште да се суштински позабави статусом Природњачког музеја који има трајност од 125 година, али нема зграду и о томе нису размишљали очигледно до јуче они који су владали овом земљом од 2000. до 2012. године, могли би да виде да је статус непромењен. Могли су и да анализирају буџет Републике Србије и да виде средства која су опредељена и за рад Природњачког музеја, али и за расписивање конкурса ради проналажења идејног решења за зграду Природњачког музеја која је одлуком града Београда 2019. или 2020. године лоциран на део на Новом Београду где је предвиђено да просто имамо њену четврт културе у граду Београду где би се налазио у кругу и Београдска филхармонија и зграда Природњачког музеја која је несумњиво потребна, увек интересантна деци због образовања, али и многобројним туристима, јер се то дешава свуда у свету.
Шта је мој проблем? Мој је проблем ако хоћете нешто да мењате, ако хоћете нешто да радите наравно да увек имате непријатеље. Непријатеље који су нерадници, који се лако окупе само када треба да вичу – уа и да протествују и да не пруже подршку оном који хоће нешто да мења и нешто да уради. Наравно, у култури има много тога да се ради, то је заиста један захтеван посао и ја се захваљујем председнику државе, председници Владе и свим својим колегама који су у овом мандати показали колико имају разумевања за ту потребу да култура поново добије свој важан статус у нашој држави.
Кажем да је заиста музеј вредан због људи који раде тамо. Постоји 125 година, али добиће зграду, разговараћу наравно и са председницом Владе која увек има разумевања за такве пројекте. Они који пишу и вређају министре културе и читаву нашу Владу, јуче су у великој бризи за будућношћу Природњачког музеја се сетили да треба

46/3БМ/ЛЖ

све да нас вређају да смо, не знам, свињци, да градимо свињце по Београду и такве неке речи. Нисам хтела да им одговорим само из разлога пристојности. Овде у сали седе пристојни људи, пристојни посланици који представљају грађане Србије и ми не треба да одговарамо на такав простаклук који смо јуче као забринутост за статус Природњачког музеја морали да гледамо.

47/1МЗ/МП19.05 – 19.15

Драго ми је да је директор овог музеја јуче је дао саопштење којим је демантовао све, извинио се и Влади Републике Србије и министру, али се извинио и свим оним људима, културним установама и у држави и у свету и природњачким музејима који су због лажне вести коју су сами пласирали слали наједном телеграме и мејлове подршке, не знајући у ствари да је то једна лажна вест и да ће се сигурно показати коме и зашто је требало да Природњачки музеј искористи у некакве политичке сврхе. Само да  им кажем, у тим статусима на друштвеним мрежама су показали да уопште не знају да Природњачки музеј нема своју зграду, а да на Калемегдану постоји мала једна галерија у којој се некако сналазе да прикажу неку своју поставку, јер су јуче писали како ми идемо на Калемегдан да рушимо Природњачки музеј. Толико о њима, али хвала заиста онима који су кренули у кампању, а раде у музеју, што су смогли снаге и дали једно саопштење у коме се говори да ни у Закону о музејској делатности, у чијој су изради и они учествовали, нема такве намене, а да су и они подлегли нечијим добро и вешто режираним лажним вестима.
Што се тиче филма „Дара из Јасеновца“, захваљујем се режисеру Гаги Антонијевићу што је данас био овде са нама. Жао ми је што није била и жена која је писала сценарио Наташа Дракулић која је, морам то овде да кажем, то није позната чињеница, дете које је морало да напусти Републику Хрватску у оним ратним дешавањима, која је дошла овде, која је захвална што јој је Србија пружила све. Недавно је добила орден заслуге за писање сценарија за овај филм од председника Републике Србије Александра Вучића и није заслужила да и она буде нападана ових дана на који начин и када је она написала сценарио и како. Они што су њу јуче нападали показали су опет елементарно незнање, наводили су реченице које су општепознате, које свако од нас може да понови, речи човека који је рекао када су га усташе клале, ударале маљем и убијале: „Нека, дете, само ти ради свој посао“. То није написао ни Лордан Зафрановић, ни Наташа Дракулић, то је нешто што знамо сви ми. 
Овај филм је значајан зато што говори о Дари из Јасеновца. Сви смо ми овде припадници једног народа помало Дара из Јасеновца, јер смо десетинама година били принуђени да ћутимо, да сами од себе сакривамо истину, да неко од нас има ту привилегију да у кући нешто чује, али никада у школама нисмо учили о томе шта се дешавало српском народу у прошлости па скоро до јуче, а и данас на Косову и Метохији. 
Заиста смо захвални што имамо председника државе који је одлучио, донео одлуку да му је приоритет да развијамо културу сећања, јер онај народ који се труди да заборави оно што му се дешавало у прошлости – неће имати будућност. И то је величина. И они када нападају режисере, када нападају сценарио, када нападају глумце који су били бриљантни, они у ствари нападају жртве Јасеновца. 
И ја ћу рећи, све то што је приказано – мало је, зато што када гледам, просто вапим да се говори  о свим жртвама у Јасеновцу и жао ми је због онога што је читава екипа филма пролазила и што су били жртве једне политичке кампање против филма који је само говорио о истини и голготи кроз коју смо ми пролазили. И мени је деда убијен у Јасеновцу. 
Према томе, наставићемо тако, наставићемо, наравно, и трудићу се да направимо споразум са Министарством образовања, јер образовање и култура не могу да иду одвојено и тако ћемо се ми као два министра и као читава Влада трудити да одржимо ту културу сећања коју смо почели, да грађењем споменика, снимањем филмова о деловима наше историје, писањем уџбеника о историји у којима ништа неће бити сакривено, јер нигде ни у једној држави у свету не постоје сакривени делови историје, а поготово не страдање једног народа, да учинимо да поново будемо поносни као народ и да слика о нама не буде лажна слика коју су покушавали годинама да протуре по свету, а то да смо ми народ злочинаца. Не. Ми смо народ жртава. Хвала.
47/2МЗ/МП

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Пошто су посланик Милићевић и посланица Ђурић одустали од другог и трећег јављања, ја им се захваљујем. Тиме смо исцрпели листу пријављених, тако да, пошто је већ и прошло 19.00 сати, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања.
Захваљујем Влади Републике Србије, на челу са премијерком Аном Брнабићем, и свим члановима Владе на учешћу.
Пошто ми кажу да сам направио лапсус, желим да се извиним, нисам то приметио, желим да се извиним и још једном да се захвалим Влади Републике Србије, на челу са Аном Брнабић, и свим члановима Владе на томе што су били овде и што смо увек имали пуно присуство готово свих чланова Владе на овако важном заседању, односно да ова тема добија на значају самим тим што су сви они присутни овде.
Сагласно члану 87. став 5. Пословника Народне скупштине, одређујем четвртак, 25. фебруар 2021. године, са почетком у 19.13 часова, као Дан за гласање о тачкама дневног реда седнице Трећег ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву.
Као што знате, пре него што пређемо на одлучивање, потребно је да утврдимо кворум.
Као што знате, кворум постоји у Дану за гласање ако је присутна већина од укупног броја народних посланика.
Молим посланике да убаце идентификационе картице у јединице електронског система за гласање.
Молим ове што пишу ове припреме да мало прилагоде језику, да сви могу да вас разумеју.
Констатујем да је применом електронског система за гласање утврђено да је у сали присутно 184 народних посланика, односно да је присутна већина од укупног броја посланика и да према томе постоје услови за одлучивање.
Прелазимо на одлучивање.

Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја

Будите у току