42/1БД/МЈ18.15 – 18.25
Генерално, када размишљамо и то је, ја мислим, некако обрис наше политике коју водимо, односно коју председник Републике персонификује, хајде да кажем, који је на челу овог политичког система, који је наш заиста политички лидер.
Остао сам, чини ми се, дужан одговор и по претходном питању, да ли је у питању Хоргош, Суботица, да ли је у питању Нови Пазар, Тутин, ми инвестирамо свуда подједнако, желимо да све интегришемо. Желимо да цела Република има много квалитетније инфраструктуре. Ја сам прошле недеље или пре десетак дана можда обишао радове Нови Пазар-Тутин. Ми заиста имамо велики напредак у инфраструктури који није деценијама грађен.
Значи, заиста јако пажљиво размишљамо о инвестицијама на територији целе Републике Србије и у том духу ћемо направити изузетно квалитетну пругу која ће спојити Суботицу и Сегедин.
Што се тиче набавке возова, ми смо расписали један јавни тендер који је потпуно транспарентан, потпуно јасан и оно што је основна карактеристика, не само везано за возове, не само везано за пругу, не само везано за путеве, не само везано за било шта где Република Србија инвестира, то је да желимо последње европске стандарде. Желимо нашим грађанима да обезбедимо најквалитетнију инфраструктуру, последњу технологију по оптималном цени. Ако могу Кинези то да обезбеде, одлично, ако могу Аустријанци, Шпанци, Руси, Американци, ми желимо најбоље за наше грађане, ми желимо најјефтиније, најрационалније. Ми нисмо бахата администрација, ми смо администрација која пажљиво води, али не желимо да наши грађани више конзумирају, ни у овом сегменту, нешто што је превазиђено више деценија.
Зато смо се одлучили и јасно определили да пруга Београд-Будимпешта, односно сада Београд-Нови Сад, сутра Нови Сад-Суботица, буде најбоља у источној Европи. То је оно што грађани западне Европе тренутно имају, то је оно што ће врло брзо имати и грађани Србије.
Још једном, хвала вам на пажњи и брзо ће заиста сви пројекти бити завршени.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђивановић. Изволите.
ДАНИЕЛ ЂИВАНОВИЋ: Поштовани министре, хвала на јасним и конструктивним одговорима.
Упркос светској економској кризи, коју је изазвала ова пандемија, српска економија чврсто стоји на ногама и радује нас то што улагања у инфраструктуру нису прекинута, а посебно нас радује то што је пројекат те реконструкције пруге Суботица-Сегедин у јуну прошле године проглашен пројектом од посебног значаја и као што сте рекли, да је формирана радна група и сигуран сам да ће ова Влада обезбедити све услове за почетак рада. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Идемо даље.
Пре него што пређемо на следећег посланика, само да вас подсетим да смо се договорили да непосредно после завршетка ове седнице, односно дела седнице постављања питања, буде дан, односно време за гласање. Тако да, све подсећам да се случајно ко не би удаљио.
Посланик Хаџи Милорад Стошић има реч. Изволите.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Поштовани председавајући, уважена председнице Владе са сарадницима, даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, имам посланичко питање за министра Министарства за бригу о селу, господина Милана Кркобабића.
42/2БД/МЈ
Поштовани господине министре, након избора нове Владе Републике Србије и формирања Министарства за бригу о селу, тема села је значајно представљена у медијима Србије и свакако приближена нашим грађанима широм Србије.
Након ваших одговора и објашњења датих на моја питања постављена на прошлој седници Скупштине Републике Србије, питања Влади, добио сам велики број позива, мејлова, и имао пуно директних личних контаката са подршком да се наставе активности које је предузело Министарство за бригу о селу уз подршку Владе Републике Србије.
Нема посланика у овој Скупштини, ни појединца у Србији, који не жели или који дели мишљење ваше и академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, Владе Републике Србије, нормално, и председника Републике Србије, да је вероватно ово последњи моменат да се предузму озбиљне мере за побољшање позиције села у систему Републике Србије и побољшање положаја становника Србије.
У тим разговорима осетио сам и оптимизам код становника села да ће Република Србија кроз започете активности заиста доследно урадити све што је реално и могуће за побољшање позиције села и становника села. Али, уочио сам, с друге стране, и озбиљну бригу о досадашњем њиховом укључивању у одлучивању њихових локалних самоуправа у делу бриге о селу.
Због тога вас питам да ли је по питању Закона о територијалној организацији Републике Србије, Закона о локалној самоуправи, ваше Министарство предузело неке активности, односно дефинисало моделе који би омогућили бољи положај селима Србије?
Такође, каква искуства земаља ЕУ можемо искористити, те посебно каква су искуства бивших југословенских република у односу према руралном подручју, сеоским срединама и специфичним подручјима, као што су наша брдско-планинска и погранична подручја?
Примера ради, Србија има 170 градова и општина. Са друге стране, Хрватска има 128 градова и 428 општина, Словенија, такође много мања од Србије, има 211 градова и општина. Да ли би нова територијална организација, или да тако кажем, реорганизација, била у складу са овим неким стандардима европских земаља?
Такође, да ли постоје неке идеје да се донесу неки нови закони којима би се на бољи начин третирали поједини региони или делови Србије?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, пошто је истекло већ три и по минуте.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Извините, господине председниче, морате ипак бити реални. Ако неком дозволите да поставља питања од три минута, пет минута, да мени ускраћујете, мислим да није коректно.
ПРЕДСЕДНИК: Не, нисам ускратио. Ја само кажем да завршавате, пошто имате још два јављања.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Овде бих поново упоредио…
ПРЕДСЕДНИК: Мислим, морате да се сви навикавате на то колико то траје. У другим парламентима то функционише тако што се једноставно искључи микрофон, али ја то никоме нисам урадио. Зато поштујте Пословник, ништа друго.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Поново бих се осврнуо на неке законе које је донела Хрватска, пре свега закон о отоцима, закон о посебним подручјима, где ми такође имамо потребу да донесемо неке законе који би тај регионални ниво на неки бољи начин регулисали.
Питам вас да ли би евентуално територијална организација Србије ишла у том правцу? За сада толико. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Милан Кркобабић. Изволите.
42/3БД/МЈ
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине Дачићу, госпођо Брнабић, уважени народни посланици и грађани Републике Србије, господине Стошићу, то време које сте добили је знак да се глас села ипак чује. Немојте сад да очекујете да ћете имати не знам какво време. Време села тек долази, господине Стошићу. Ви сте млад човек. Пред вама је будућност.
Али, хајде да будемо мало озбиљнији. На почетку ове седнице чули смо уваженог народног посланика и дефинисао је једно, за мене, озбиљно питање малина и дуга који људи имају према малинарима. Нисам хтео да одговарам, сачекао сам, али мислим да је управо то питање кључно питање за тај рурални део Србије.
Људи су произвели малине, уступили су их, продали су их, али дошли су до онога што је најтеже – како то наплатити? Чули смо да траже да неко ургира. Хоће да ургира један министар, други министар. Али, мислим да сви скупа у овој сали и у овој земљи морамо да дефинишемо системска решења. Не вреди да ургира овај или онај. Морамо да знамо унапред правила игре. Ако ургирамо, од тог посла нема ништа. То је мој одговор за њега. То су тај комерцијални однос, облигациони однос, али оно што је интересантно, он каже – ти људи, господо народни посланици, ево, ово ми је остало у сећању, каже, немају новца за адвокате. Значи, треба неко тај спор да финансира, да плати.
То је уједно и одговор на ово ваше питање – шта чинити да помиримо, измиримо тај урбани део и рурални део?