Народна скупштина

ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

IХ. ПОСТУПЦИ ЗА ДОНОШЕЊЕ АКАТА И ДРУГИ ПОСТУПЦИ

Члан 141.

Предлози закона и других аката Народној скупштини подносе се у писаном или електронском облику.

1. Поступак за промену Устава

Члан 142.

Предлог за промену Устава подноси се у писаном облику, с образложењем.

Надлежни одбор утврђује да је предлог из става 1. овог члана поднет од стране Уставом овлашћеног предлагача и у прописаном облику.

Члан 143.

Народна скупштина разматра предлог из члана 142. овог пословника на првој наредној седници, а најраније 30 дана од дана подношења предлога.

Седници Народне скупштине, на којој се разматра предлог из става 1. овог члана, присуствује подносилац предлога за промену Устава.

Након окончања расправе, Народна скупштина одлучује о предлогу за промену Устава.

Предлог за промену Устава не може се мењати.

Члан 144.

Ако Народна скупштина усвоји предлог из члана 142. овог пословника, надлежни одбор утврђује предлог акта о промени Устава, с образложењем, и предлог уставног закона за спровођење промене Устава, већином гласова од укупног броја чланова одбора.

На седницу надлежног одбора позива се подносилац предлога за промену Устава.

Када су подносиоци предлога за промену Устава народни посланици или бирачи, на седницу надлежног одбора позива се њихов представник.

Ако представник из става 3. овог члана није одређен, на седницу надлежног одбора позива се први потписани народни посланик, односно бирач.

Члан 145.

Надлежни одбор подноси предлог акта о промени Устава и предлог уставног закона за спровођење промене Устава председнику Народне скупштине, који предлоге одмах доставља народним посланицима.

Уз предлоге аката из става 1. овог члана, надлежни одбор подноси предлог одлуке о расписивању референдума, у случају када је Народна скупштина према Уставу дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, односно ако надлежни одбор оцени да је потребно да грађани потврде акт о промени Устава на референдуму.

Члан 146.

На седници Народне скупштине разматрају се предлог акта о промени Устава и предлог уставног закона за спровођење промене Устава.

Након окончања расправе, Народна скупштина посебно одлучује о предлогу акта о промени Устава и о предлогу уставног закона за спровођење промене Устава.

Члан 147.

У случају да је Народна скупштина, према Уставу, дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, Народна скупштина доноси одлуку о расписивању референдума ради потврђивања тог акта.

У случају да Устав не предвиђа обавезу потврђивања акта о промени Устава на републичком референдуму, Народна скупштина може да донесе одлуку о расписивању референдума ради потврђивања тог акта, на предлог Уставом овлашћеног предлагача за промену Устава, двотрећинском већином гласова од укупног броја народних посланика.

Члан 148.

Након потврђивања акта о промени Устава на републичком референдуму, Народна скупштина доноси одлуку о проглашењу акта о промени Устава и одлуку о проглашењу уставног закона за спровођење промене Устава, наредног дана од дана подношења коначног извештаја надлежног органа о спроведеном референдуму.

Члан 149.

Ако овим пословником није друкчије одређено, у погледу поступка за промену Устава, сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

2. Поступак за доношење закона

Члан 150.

Право предлагања закона и других општих аката имају сваки народни посланик, Влада, скупштина аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача.

Заштитник грађана и Народна банка Србије имају право предлагања закона из своје надлежности.

Члан 151.

Овлашћени предлагач закона подноси предлог закона у облику у коме се закон доноси, с образложењем.

Образложење садржи:

1) уставни, односно правни основ за доношење прописа;
2) разлоге за доношење прописа, а у оквиру њих посебно: анализу садашњег стања, проблеме које пропис треба да реши, циљеве који се прописом постижу, разматране могућности да се проблем реши и без доношења прописа и одговор на питање зашто је доношење прописа најбољи начин за решавање проблема;
3) објашњење основних правних института и појединачних решења;
4) процену финансијских средстава потребних за спровођење прописа, која обухвата и изворе обезбеђења тих средстава;
5) општи интерес због којег се предлаже повратно дејство, ако предлог закона садржи одредбе с повратним дејством;
6) разлоге за доношење закона по хитном поступку, ако је за доношење закона предложен хитни поступак;
7) разлоге због којих се предлаже да пропис ступи на снагу пре осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”;
8) преглед одредаба важећег прописа које се мењају, односно допуњују (припрема се тако што се прецртава део текста који се мења, а нови текст уписује великим словима).

Образложење може да садржи и анализу ефеката прописа, која садржи следећа објашњења: на кога ће и како ће највероватније утицати решења у пропису, какве трошкове ће примена прописа створити грађанима и привреди (нарочито малим и средњим предузећима), да ли су позитивне последице доношења прописа такве да оправдавају трошкове које ће он створити, да ли се прописом подржава стварање нових привредних субјеката на тржишту и тржишна конкуренција, да ли су све заинтересоване стране имале прилику да се изјасне о пропису и које ће се мере током примене прописа предузети да би се остварило оно што се доношењем прописа намерава.

Уз предлог закона, предлагач доставља изјаву да је предлог закона усклађен с прописима Европске уније, или да не постоји обавеза усклађивања, или да закон није могуће ускладити с прописима Европске уније, и табелу о усклађености предлога закона с прописима Европске уније.

Ако је предлагач закона група народних посланика, уз предлог мора бити назначен представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

Члан 152.

Предлог закона који је упућен Народној скупштини председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима, надлежном одбору и Влади, ако она није предлагач.

Предлог закона се доставља и Заштитнику грађана, односно Народној банци Србије, ако уређује материју из њихове надлежности.

Члан 153.

Ако предлог закона није припремљен у складу с овим пословником, председник Народне скупштине затражиће од предлагача да га усклади с одредбама овог пословника, при чему ће прецизно навести у чему се састоји та неусклађеност.

Предлагач закона може, у року од 15 дана, да поднесе предлог закона усклађен с одредбама овог пословника или да, у случају неслагања с мишљењем председника Народне скупштине, затражи, писаним путем, да се Народна скупштина о том питању изјасни. Народна скупштина је дужна да се о том питању изјасни на првој наредној седници, пре преласка на дневни ред, без претреса. Пре одлучивања, предлагач закона има право да образложи свој став, у времену не дужем од пет минута.

Ако предлагач закона не поступи у складу с одредбама става 2. овог члана, предлог закона сматра се повученим.

Члан 154.

Предлог закона, припремљен у складу с одредбама овог пословника, може да се уврсти у дневни ред седнице Народне скупштине у року не краћем од 15 дана од дана његовог подношења.

Члан 155.

Предлог закона, пре разматрања на седници Народне скупштине, разматрају надлежни одбор и Влада, ако није предлагач закона.

Надлежни одбор и Влада, ако није предлагач закона, у свом извештају, односно мишљењу, могу да предложе Народној скупштини да прихвати или не прихвати предлог закона у начелу.

Ако надлежни одбор и Влада предложе прихватање предлога закона у начелу, дужни су да наведу да ли предлог закона прихватају у целини или са изменама, које предлажу у форми амандмана.

Народној скупштини надлежни одбор и Влада достављају извештај, односно мишљење, по правилу, у року не краћем од пет дана пре дана почетка седнице Народне скупштине на којој се предлог закона разматра.

Ако надлежни одбор не достави извештај, односно Влада мишљење о предлогу закона, предлог закона ће се разматрати и без тог извештаја, односно мишљења.

Члан 156.

О предлогу закона се на седници надлежног одбора најпре води начелни претрес, а затим претрес у појединостима.

Претрес у појединостима обавља се о члановима предлога закона на које су поднети амандмани и о амандманима којима се предлаже увођење нових одредаба, а у претресу могу да учествују: чланови одбора, предлагач закона или његов представник, представник Владе, ако она није предлагач, и подносилац амандмана или сваки народни посланик који присуствује седници надлежног одбора, као и друга позвана лица.

Након завршетка претреса, надлежни одбор подноси Народној скупштини извештај, који садржи мишљење и предлоге одбора, као и издвојено мишљење члана одбора. Одбор одређује известиоца, који има право да образлаже извештај одбора на седници Народне скупштине.

Члан 157.

На седници Народне скупштине најпре се води начелни претрес.

Народна скупштина може да одлучи да обави заједнички начелни претрес о више предлога закона који су на дневном реду исте седнице, а међусобно су условљени или су решења у њима међусобно повезана, с тим што се одлучивање о сваком предлогу обавља посебно.

По завршеном начелном претресу, Народна скупштина прелази на начелни претрес о предлогу закона, односно јединствени претрес о предлогу другог акта из осталих тачака дневног реда, а затим прелази на претрес у појединостима.

Изузетно од става 3. овог члана, претрес предлога закона о буџету Републике Србије води се тако што се по завршеном начелном претресу одмах прелази на претрес у појединостима.

Од завршеног начелног претреса, до отварања претреса предлога закона у појединостима, мора да прође најмање 24 часа.

У времену између завршеног начелног претреса и отварања претреса предлога закона у појединостима, надлежни одбор може да поднесе амандман на предлог закона.

Народна скупштина може да одлучи да се о појединим предлозима закона претрес у појединостима води одмах по завршетку начелног претреса.

Члан 158.

Претрес у појединостима обавља се о члановима на које су поднети амандмани и о амандманима којима се предлаже уношење нових одредаба, при чему укупно време за претрес у појединостима за посланичке групе износи исто колико је износило и укупно време за начелни претрес предлога закона, односно за заједнички начелни претрес више предлога закона за посланичке групе.

Укупно време претреса у појединостима за посланичке групе распоређује се на посланичке групе сразмерно броју народних посланика чланова те посланичке групе.

Председници, односно овлашћени представници посланичких група, за укупни претрес у појединостима имају додатно време од 15 минута за посланичку групу, које се не рачуна у укупно време за претрес у појединостима за посланичке групе.

Сваки подносилац амандмана има право да образложи свој амандман, у трајању до два минута, с тим да укупно трајање претреса у појединостима по овом основу не може бити дуже од десет часова.

Ако је један амандман, заједно, поднело више народних посланика, право да образложи овај амандман у име подносилаца има само један од потписаних народних посланика, и то у трајању до два минута.

Ако више народних посланика из исте посланичке групе поднесе амандмане који су по садржини истоветни, сматраће се да се ради о једном истом амандману који је поднело више народних посланика заједно и примениће се одредба из става 5. овог члана.

Предлагач закона, односно овлашћени представник предлагача закона има право да о сваком амандману говори до два минута, с тим да укупно трајање претреса у појединостима по овом основу не може бити дуже од три часа.

Народни посланици који нису чланови посланичких група, међусобним договором, одређују највише три учесника у претресу у појединостима, који имају право да говоре свако по једном, до пет минута. Ако се не постигне међусобни договор, право да говоре по једном, до пет минута, имају три народна посланика која се прва пријаве за реч.

Ако је на исти члан предлога закона поднето више амандмана у истоветном тексту, о тим амандманима ће се одлучивати као о једном амандману.

Када утврди да нема више пријављених за учешће у претресу, односно по истеку времена утврђеног за претрес, председник Народне скупштине закључује претрес.

Члан 159.

Предлагач закона има право да повуче предлог закона из процедуре све до завршетка претреса предлога закона на седници Народне скупштине.

Народна скупштина, на образложени предлог предлагача закона, може да одлучи да повуче одређену тачку из дневног реда седнице која је у току, све до почетка претреса те тачке на седници Народне скупштине, под условом да седници присуствује већина од укупног броја народних посланика.

Члан 160.

Народна скупштина одлучује о предлогу закона у начелу, о амандманима на предлог закона и о предлогу закона у целини у Дану за гласање.

Ако је предлог закона прихваћен у начелу, Народна скупштина одлучује о амандманима.

Ако на предлог закона нису поднети амандмани, Народна скупштина о том предлогу закона одлучује само у целини.

Када предлог закона садржи одредбе за које се предвиђа повратно дејство, Народна скупштина ће посебно одлучити да ли за то дејство постоји општи интерес.

Ако је предлогом закона предвиђено да закон ступи на снагу раније од осмог дана од дана објављивања, Народна скупштина ће посебно одлучити да ли за то постоје нарочито оправдани разлози.

Након одлучивања о амандманима, Народна скупштина приступа гласању о предлогу закона у целини.

а) Амандман

Члан 161.

Амандман је предлог за измену и допуну предлога закона. Амандман може да поднесе Уставом овлашћени предлагач закона, као и надлежни одбор Народне скупштине, у складу с овим пословником.

Амандман се подноси председнику Народне скупштине, у писаном или електронском облику, почев од дана пријема предлога закона у Народној скупштини, а најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање седнице за коју је предложено разматрање тог предлога закона, осим ако се седница Народне скупштине сазове у року краћем од рока предвиђеног овим пословником, када је рок за подношење амандмана до почетка прве начелне расправе на седници Народне скупштине.

Амандман на предлог закона, који се разматра по хитном поступку, може да се поднесе до почетка начелног претреса тог предлога закона.

Подносилац амандмана не може сам, или заједно са другим народним посланицима, да поднесе више амандмана на исти члан предлога закона.

Члан 162.

Амандман садржи:

- одговарајући члан овог пословника као правни основ за подношење амандмана;

- називи члан предлога закона на који се амандман подноси;

- решење које се предлаже;

- образложење које садржи објашњење предложеног решења и циљ који се жели постићи усвајањем амандмана и, по потреби, процену утицаја предложеног решења на буџетска средства.

На писање амандмана примењују се Јединствена методолошка правила за израду прописа.

Члан 163.

Амандмане, који су благовремено поднети, председник Народне скупштине упућује предлагачу закона, народним посланицима, надлежном одбору и Влади.

Надлежни одбор ће непотпуне и амандмане с увредљивом садржином одбацити, о чему ће Народној скупштини поднети извештај.

Генерални секретар Народне скупштине ће обавестити подносиоце неблаговремених амандмана о томе да нису поднети у року предвиђеном овим пословником.

Одбачени и неблаговремени амандмани не могу бити предмет расправе и о њима се не гласа.

Члан 164.

Предлагач закона, односно овлашћени представник предлагача закона и надлежни одбор разматрају амандмане који су поднети на предлог закона и предлажу Народној скупштини које амандмане да прихвати, а које да одбије.

Ако није предлагач закона, Влада може да достави Народној скупштини мишљење о поднетим амандманима.

Амандман који је у складу с Уставом и правним системом, а прихвате га предлагач закона и надлежни одбор, постаје саставни део предлога закона и о њему Народна скупштина посебно не одлучује.

Члан 165.

У току гласања у појединостима, амандмане у писаном облику могу да подносе предлагач закона, надлежни одбор, односно Влада, само ако је потреба за амандманом настала услед претходног прихватања неког другог амандмана.

Ако, због усвајања једног или више амандмана, настане потреба да се изврши правно-техничка редакција текста предлога закона, или да се усвојени амандмани ускладе међусобно и са текстом предлога закона, Народна скупштина ће застати с одлучивањем и затражити од Одбора за уставна питања и законодавство да изврши правно-техничку редакцију текста предлога закона, а од надлежног одбора да усагласи усвојене амандмане међусобно и са текстом предлога закона.

У случају из става 2. овог члана, надлежни одбор, односно Одбор за уставна питања и законодавство подноси Народној скупштини извештај о насталој несагласности с амандманом, којим се та несагласност отклања.

Члан 166.

Народна скупштина у Дану за гласање, након усвајања предлога закона у начелу, одлучује о поднетим амандманима по редоследу чланова предлога закона.

Ако је поднето више амандмана на исти члан предлога закона, прво се одлучује о амандману којим се предлаже брисање одредбе тога члана, а затим о амандману којим се предлаже измена целог члана.

Народна скупштина посебно одлучује о сваком амандману, осим о амандману који је постао саставни део предлога закона.

б) Хитни поступак

Члан 167.

Закон се може донети по хитном поступку.

По хитном поступку може да се донесе закон којим се уређују питања и односи настали услед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона по хитном поступку могло би да проузрокује штетне последице по живот и здравље људи, безбедност земље и рад органа и организација, као и ради испуњења међународних обавеза и усклађивања прописа с прописима Европске уније.

Предлагач закона је дужан да наведе разлоге за доношење закона по хитном поступку.

Члан 168.

Предлог закона за чије се доношење предлаже хитни поступак може да се уврсти у дневни ред седнице Народне скупштине ако је поднет најкасније 24 часа пре одређеног почетка те седнице.

Предлог закона којим се уређују питања из области одбране и безбедности, за чије се доношење предлаже хитни поступак, може се ставити на дневни ред седнице Народне скупштине и ако је поднет на дан одржавања седнице, два часа пре одређеног почетка те седнице, а ако је предлагач Влада, предлог закона може се ставити на дневни ред и ако је поднет у току седнице Народне скупштине, под условом да седници присуствује већина од укупног броја народних посланика.

У току седнице Народне скупштине, изузетно се може, по хитном поступку, на дневни ред седнице ставити и предлог за избор, именовање и разрешење и престанак функције, предлог за изгласавање неповерења Влади или поједином њеном члану, на образложени предлог овлашћеног предлагача, под условом да седници присуствује већина од укупног броја народних посланика. Председник Народне скупштине заказује Дан за гласање о предлогу за изгласавање неповерења Влади или поједином њеном члану, одмах по завршетку претреса те тачке, не чекајући да се заврши претрес осталих тачака дневног реда.

О сваком предлогу за стављање на дневни ред аката по хитном поступку, Народна скупштина претходно одлучује, без претреса, приликом утврђивања дневног реда, односно у току седнице, одмах по пријему предлога, под условом да седници присуствује већина од укупног броја народних посланика.

Председник Народне скупштине дужан је да предлог закона за чије се разматрање предлаже хитни поступак достави народним посланицима и Влади, ако она није предлагач закона, одмах по пријему.

3. Поступак за потврђивање међународних уговора

Члан 169.

Предлог закона о потврђивању међународног уговора садржи и текст међународног уговора чије се потврђивање предлаже, са преводом на српски језик.

Предлог закона о потврђивању међународног уговора мора бити образложен. Образложење садржи разлоге због којих се предлаже потврђивање међународног уговора, да ли се међународним уговором стварају финансијске обавезе у његовом извршавању, као и процену потребних финансијских средстава за његово извршавање.

На текст међународног уговора не може се поднети амандман.

Члан 170.

На поступак за доношење закона о потврђивању међународног уговора сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, с тим што се о предлогу тог закона води јединствен претрес.

Под јединственим претресом подразумева се истовремено вођење начелног претреса и претреса у појединостима предлога закона.

4. Поступак за доношење буџета Републике Србије и завршног рачуна

Члан 171.

Предлог закона о буџету Републике Србије (у даљем тексту: предлог буџета), с образложењем, Народној скупштини подноси Влада, у законом прописаном року.

Образложење предлога буџета садржи:

- уставни основ за доношење буџета;

- образложење предлога потребних средстава по корисницима буџета (расходи);

- образложење структуре прихода републичког буџета.

Буџет Републике Србије за наредну годину Народна скупштина доноси у року предвиђеном законом којим се уређује буџетски систем.

Члан 172.

Претрес предлога буџета на седници Народне скупштине може да почне најраније 15 дана од дана пријема предлога буџета у Народној скупштини.

Члан 173.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог буџета могу да разматрају одбори Народне скупштине, у складу са својим делокругом, који своје извештаје достављају надлежном одбору.

Извештај одбора из става 1. овог члана садржи мишљење и предлоге, односно иницијативу за подношење амандмана и име известиоца одбора.

Известилац одбора има право да образлаже извештај на почетку претреса предлога буџета на седници надлежног одбора.

Седници одбора на којој се разматра предлог буџета присуствује надлежни министар.

Члан 174.

Надлежни одбор разматра предлог буџета и извештаје одбора из члана 173. овог пословника и о томе доставља извештај Народној скупштини.

На предлог буџета, поред овлашћених предлагача, амандман може да поднесе надлежни одбор.

Извештај надлежног одбора садржи мишљење и предлоге тог одбора, кратак преглед мишљења и предлога из извештаја других одбора и име известиоца надлежног одбора.

Члан 175.

О предлогу буџета води се претрес на седници Народне скупштине, у начелу и у појединостима.

Гласање о предлогу буџета у начелу, појединостима и у целини обавља се у Дану за гласање.

Председник Народне скупштине може да одреди Дан за гласање о предлогу буџета у току седнице Народне скупштине, не чекајући да се заврши расправа у начелу и појединостима о осталим тачкама дневног реда.

Члан 176.

Измене и допуне буџета Републике Србије у току године врше се према одредбама овог пословника којима је уређен поступак за доношење буџета.

Члан 177.

Надлежни одбор разматра предлог завршног рачуна буџета и извештај Државне ревизорске институције о обављеној ревизији завршног рачуна буџета Републике, завршних рачуна финансијских планова организација обавезног социјалног осигурања и консолидованих финансијских извештаја Републике, о чему подноси извештај Народној скупштини, у складу са законом којим се уређује Државна ревизорска институција.

Члан 178.

На поступак за доношење буџета сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, ако овим пословником није друкчије одређено.

5. Поступак за утврђивање скупштинског буџета

Члан 179.

Генерални секретар припрема предлог скупштинског буџета који подноси надлежном одбору.

Предлог скупштинског буџета подноси се с образложењем.

Образложење садржи:

- правни основ за доношење скупштинског буџета;

- образложење предлога потребних средстава за рад Народне скупштине.

Предлог скупштинског буџета припрема се на основу упутства за припрему буџета, у складу са Меморандумом о буџету и економској и фискалној политици, који Народној скупштини доставља министарство надлежно за послове финансија.

Предлог скупштинског буџета укључује расходе и издатке Народне скупштине у складу са буџетском класификацијом утврђеном законом којим се уређује буџетски систем.

Генерални секретар доноси акт којим се уређује поступак припреме предлога скупштинског буџета.

Члан 180.

Надлежни одбор разматра предлог скупштинског буџета у роковима који обезбеђују утврђивање скупштинског буџета у складу са роковима утврђеним законом којим се уређује буџетски систем.

Када утврди предлог скупштинског буџета, Одбор доставља предлог министарству надлежном за финансије, ради давања мишљења.

Члан 181.

Надлежни одбор разматра образложено мишљење министарства надлежног за финансије на седници којој присуствује министар.

На седници надлежног одбора усаглашавају се ставови министра надлежног за финансије и чланова тог одбора о предлогу скупштинског буџета.

Скупштински буџет је утврђен када се о њему на седници надлежног одбора постигне сагласност.

Ако се на седници надлежног одбора не постигне сагласност, министарство надлежно за финансије укључује, без измена, предлог скупштинског буџета из члана 180. овог пословника у нацрт буџета Републике Србије, а Влада, без измена, у предлог закона о буџету Републике Србије.

Скупштински буџет, односно предлог скупштинског буџета из ст. 3. и 4. овог члана, доставља се министарству надлежном за финансије у року предвиђеном законом којим се уређује буџетски систем, ради укључивања у нацрт, односно предлог буџета Републике Србије.

6. Поступак за доношење плана развоја Републике Србије и просторног плана Републике Србије

а) Поступак за доношење плана развоја Републике Србије

Члан 182.

Предлог плана развоја подноси Влада, с образложењем и потребном документацијом.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог плана развоја разматрају одбори Народне скупштине и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за привреду, регионални развој, приватизацију и економске односе са иностранством.

Надлежни одбор разматра предлог плана развоја и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Народној скупштини.

б) Поступак за доношење просторног плана
Републике Србије

Члан 183.

Предлог просторног плана подноси Влада, са образложењем и потребном документацијом.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог просторног плана разматрају одбори Народне скупштине и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације.

Надлежни одбор разматра предлог просторног плана и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Народној скупштини.

Члан 184.

Предлог плана развоја Републике Србије и предлог просторног плана Републике Србије не могу се доносити по хитном поступку.

Члан 185.

На поступак за доношење плана развоја Републике Србије и просторног плана Републике Србије сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, ако овим пословником није друкчије одређено.

7. Поступак за давање претходне сагласности на статут аутономне покрајине

Члан 186.

Предлог статута аутономне покрајине Народној скупштини подноси скупштина аутономне покрајине.

Скупштина аутономне покрајине, уз предлог статута, подноси Народној скупштини предлог одлуке о давању претходне сагласности на предлог статута аутономне покрајине.

Предлог статута аутономне покрајине и предлог одлуке из става 2. овог члана председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима и надлежном одбору.

Члан 187.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлоге аката из члана 186. овог пословника разматра надлежни одбор и о томе Народној скупштини подноси извештај.

Члан 188.

О предлозима аката из члана 186. овог пословника на седници Народне скупштине води се јединствен претрес.

Члан 189.

На поступак за давање претходне сагласности на статут аутономне покрајине сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, ако овим пословником није друкчије одређено.

8. Поступак за доношење декларације, резолуције, препоруке и стратегије

Члан 190.

Предлог декларације, резолуције, препоруке и стратегије може поднети Уставом овлашћени предлагач закона.

Предлог акта из става 1. овог члана председник Народне скупштине доставља народним посланицима и о њему се води јединствен претрес.

Члан 191.

На поступак за доношење декларације, резолуције, препоруке и стратегије сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, ако овим пословником није друкчије одређено.

9. Поступак за доношење пословника и других општих аката

Члан 192.

Предлог пословника Народне скупштине, односно предлог за измену и допуну Пословника, може да поднесе народни посланик или надлежни одбор.

Предлог одлуке или закључка може поднети овлашћени предлагач, у складу с Уставом, законом и овим пословником.

О предлогу аката из ст. 1. и 2. овог члана води се јединствен претрес.

Члан 193.

На поступак за доношење пословника и других општих аката сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, ако овим пословником није друкчије одређено.

10. Поступак за аутентично тумачење закона

Члан 194.

Предлог за доношење аутентичног тумачења закона може да поднесе Уставом овлашћени предлагач закона.

Ако надлежни одбор оцени да је предлог из става 1. овог члана оправдан, припрема предлог аутентичног тумачења и доставља га подносиоцу предлога и Народној скупштини, која о њему одлучује.

Ако надлежни одбор оцени да предлог из става 1. овог члана није оправдан, о томе обавештава подносиоца предлога и подноси извештај Народној скупштини. У том случају, Народна скупштина одлучује о предлогу из става 1. овог члана.

Ако Народна скупштина прихвати предлог из става 1. овог члана, задужиће надлежни одбор да сачини предлог аутентичног тумачења.

Члан 195.

На поступак за аутентично тумачење сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, ако овим пословником није друкчије одређено.

11. Поступак за доношење јединствених методолошких правила за израду прописа

Члан 196.

Предлог за доношење јединствених методолошких правила за израду прописа, односно предлог за њихову измену и допуну, може да поднесе члан надлежног одбора.

Ако надлежни одбор оцени да је предлог из става 1. овог члана оправдан, приступa његовој изради и о томе обавештава подносиоца предлога.

Ако надлежни одбор оцени да предлог из става 1. овог члана није оправдан, о томе обавештава подносиоца предлога.

12. Поступак за потврђивање и престанак мандата народног посланика

Члан 197.

Поступак за потврђивање мандата народног посланика врши се на првој седници Народне скупштине и у току сазива Народне скупштине, ради попуне упражњеног посланичког места.

а) Поступак за престанак мандата народног посланика

Члан 198.

О разлозима за престанак мандата народном посланику пре истека времена на које је изабран обавештава се председник Народне скупштине.

Народни посланик подноси оставку у писаном облику председнику Народне скупштине, преко писарнице Народне скупштине, који је одмах доставља народним посланицима и надлежном одбору. Народни посланик се позива на седницу надлежног одбора на којој се разматра његова оставка.

Надлежни одбор разматра разлоге за престанак мандата народном посланику пре истека времена на које је изабрани о томе подноси извештај Народној скупштини, с предлогом да Народна скупштина констатује престанак мандата народном посланику.

Председник Народне скупштине обавештава државни орган надлежан за спровођење избора народних посланика о престанку мандата народног посланика.

б) Поступак за потврђивање мандата народног посланика у току сазива Народне скупштине

Члан 199.

У поступку попуне упражњеног посланичког места, надлежни одбор разматра извештај државног органа надлежног за спровођење избора народних посланика о додели мандата новоизабраном народном посланику и уверење о избору за народног посланика, ради утврђивања истоветности података.

Ако надлежни одбор утврди да су подаци из извештаја државног органа надлежног за спровођење избора народних посланика истоветни с подацима из уверења о избору за народног посланика подноси Народној скупштини извештај о томе, са предлогом да се потврди мандат новоизабраном народном посланику.

Народна скупштина констатује потврђивање мандата новоизабраном народном посланику, одмах по пријему извештаја из става 2 овог члана.

13. Поступак за избор и престанак функције

Члан 200.

Предлог за избор судије Уставног суда, предлог кандидата за именовање судије Уставног суда и захтев за престанак дужности судије Уставног суда, председник Народне скупштине доставља народним посланицима.

О предлозима, односно захтеву из става 1. овог члана отвара се претрес на седници Народне скупштине.

Народна скупштина одлучује о избору судије Уставног суда и о избору кандидата за именовање судије Уставног суда, односно о престанку дужности судије Уставног суда, тајним гласањем, ако не одлучи да гласање буде јавно, и о својим одлукама обавештава председника Републике, Врховни касациони суд и Уставни суд.

Члан 201.

Предлог за избор председника Врховног касационог суда, председника судова, чланова Високог савета судства, Републичког јавног тужиоца, јавних тужилаца, чланова Државног већа тужилаца, као и судија и заменика јавних тужилаца који се бирају први пут, који са образложењем подноси овлашћени предлагач, председник Народне скупштине доставља народним посланицима.

О предлозима из става 1. овог члана отвара се претрес на седници надлежног одбора и на седници Народне скупштине.

У току претреса на седници надлежног одбора и на седници Народне скупштине, народни посланик може оспорити предлог за избор појединих функционера из става 1. овог члана, при чему ово оспоравање мора бити изричито образложено.

О предлогу за избор сваког од оспорених кандидата, Народна скупштина одлучује појединачно, а о предлогу за избор кандидата који нису оспорени, одлучује у целини, јавним гласањем.

Члан 202.

О предлогу овлашћеног предлагача за престанак дужности, односно функције из чл. 200. и 201. овог пословника, одлучује Народна скупштина, у складу са законом.

На поступак за престанак дужности, односно функције, сходно се примењују одредбе овог пословника о њиховом избору.

Члан 203.

Предлог за избор и разрешење гувернера Народне банке Србије, Савета гувернера Народне банке Србије, Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и председника, потпредседника и чланова Савета Државне ревизорске институције и других функционера одређених законом, с образложењем, Народној скупштини подносе овлашћени предлагачи.

Ако законом није одређен овлашћени предлагач за избор функционера из става 1. овог члана, кога бира Народна скупштина, предлог ће поднети надлежни одбор Народне скупштине.

Пре избора функционера из става 1. овог члана, које предлаже надлежни одбор Народне скупштине, организује се разговор са кандидатима пред надлежним одбором Народне скупштине.

14. Поступак контроле над радом Владе

а) Посланичко питање

Члан 204.

Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади, из њихове надлежности.

Посланичко питање мора бити јасно формулисано.

Посланичко питање упућује се надлежном министру или Влади.

Посланичко питање поставља се у писаном облику или усмено, с тим да излагање посланика који поставља питања не може да траје дуже од три минута.

Посланичко питање може се поставити и између две седнице Народне скупштине, у писаном облику, преко председника Народне скупштине, који га доставља надлежном министру или Влади.

Председник Народне скупштине упозориће народног посланика ако питање није постављено у складу с одредбама овог пословника, односно ако није упућено надлежном органу.

Члан 205.

Посланичка питања постављају се Влади, у присуству чланова Владе, сваког последњег четвртка у месецу, на седници која је у току, од 16,00 до 19,00 часова, када се прекида рад по дневном реду.

Влада писаним путем обавештава Народну скупштину о томе који чланови Владе не могу да присуствују седници Народне скупштине на којој се Влади постављају посланичка питања, најкасније три дана пре дана одређеног у ставу 1. овог члана.

За време ванредног заседања, на седници Народне скупштине могу се постављати посланичка питања и другог дана у месецу, ако подносилац захтева за ванредно заседање то предвиди у свом захтеву.

Члан 206.

На усмено постављено посланичко питање, Влада, односно министар, усмено одмах одговара. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику, у року од осам дана од дана када је питање постављено.

Писани одговор Владе, односно надлежног министра, доставља се народним посланицима.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али највише до 30 дана.

Члан 207.

После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању од највише три минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору, у трајању од највише два минута.

Члан 208.

Ако одговор на посланичко питање садржи податке који представљају тајну, министар, односно Влада, могу предложити да се одговор саслуша без присуства јавности.

б) Посланичка питања у вези с актуелном темом

Члан 209.

Председник Народне скупштине, на предлог посланичке групе, најмање једанпут у току месеца одређује дан када ће поједини министри у Влади одговарати на посланичка питања у вези с неком актуелном темом.

Члан 210.

Предлог посланичке групе упућује се председнику Народне скупштине у писаном облику и мора да садржи прецизно навођење актуелне теме о којој ће се постављати питања, име и презиме надлежног министра, односно функцију другог одговорног лица које треба да одговара на питања.

Ако предлог не садржи све елементе из става 1. овог члана, председник Народне скупштине затражиће од предлагача да уреди предлог, при чему ће навести у чему се састоји неуредност.

Ако предлагач не уреди предлог у року од три дана, неуредан предлог се неће разматрати. У том случају, председник Народне скупштине нема обавезу да позове министра.

Уредан предлог посланичке групе председник Народне скупштине одмах доставља народним посланицима и надлежном министру.

Члан 211.

Посланичка група доставља предлог из члана 210. овог пословника најкасније три дана пре дана одређеног за одговарање министра на посланичка питања.

Ако је поднето више предлога посланичких група, председник Народне скупштине одређује редослед тема, према времену пристизања уредних предлога.

Члан 212.

Одговарање на посланичка питања може трајати најдуже 180 минута, а обавља се без обзира на број присутних народних посланика у сали за седнице. Ако у предвиђеном времену није одговорено на сва посланичка питања, председник Народне скупштине може одредити и други дан када ће министар одговарати на та питања.

Члан 213.

Право да постављају питања надлежном министру имају сви народни посланици, и то: право да први постави питање има представник предлагача, затим пријављени председници, односно овлашћени представници посланичких група, почевши од представника бројчано најмање посланичке групе, па до бројчано највеће посланичке групе и народни посланици према пријавама, а до истека укупног времена за постављање питања и давање одговора. Народни посланици подносе председнику Народне скупштине пријаве за постављање питања у писаном облику, до почетка одговарања министра на постављена питања, а усмено, у току трајања одговарања. Један посланик може да постави највише три питања.

Члан 214.

Време у оквиру кога народни посланик усмено поставља питање износи најдуже три минута.

Надлежни министар се обраћа Народној скупштини најдуже пет минута како би одговорио на питање.

После одговора надлежног министра, народни посланик који је поставио питање може да постави још највише два потпитања, у укупном трајању до два минута.

Надлежни министар даје одговор у укупном трајању до пет минута.

Након тога, право на постављање питања имају и други народни посланици, према редоследу пријава, на начин одређен у ст. 1. и 3. овог члана.

Члан 215.

У данима када министри одговарају на посланичка питања обезбеђује се директан телевизијски пренос.

Члан 216.

У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе овог пословника, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду овог пословника (чл. 103. и 104. Пословника).

в) Неповерење Влади или члану Владе

Члан 217.

Најмање 60 народних посланика може поднети предлог да се гласа о неповерењу Влади или поједином њеном члану.

Предлог се подноси председнику Народне скупштине у писаном облику.

У предлогу мора бити наведен разлог због кога се предлаже гласање о неповерењу.

У предлогу мора бити назначен представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

Председник Народне скупштине овај предлог одмах доставља председнику Владе, односно њеном члану и народним посланицима.

Члан 218.

Народна скупштина разматра предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе на првој наредној седници, а најраније пет дана од дана подношења предлога.

На почетку седнице, представник предлагача има право да образложи предлог из става 1. овог члана, а председник Владе, односно њен члан, има право да да одговор.

На расправу о питању неповерења Влади или поједином њеном члану примењују се одредбе овог пословника које се односе на трајање начелне расправе приликом разматрања предлога закона.

Одмах по завршетку расправе о неповерењу Влади, или поједином њеном члану, приступа се гласању о предлогу.

Ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана од дана гласања о неповерењу.

Члан 219.

Кад Народна скупштина изгласа неповерење Влади, председник Народне скупштине о томе одмах обавештава председника Републике.

Кад Народна скупштина изгласа неповерење члану Владе, председник Народне скупштине о томе одмах обавештава председника Владе.

г) Интерпелација у вези с радом Владе

Члан 220.

Најмање 50 народних посланика може да поднесе интерпелацију у вези с радом Владе или појединог члана Владе.

Члан 221.

Интерпелација се подноси председнику Народне скупштине у писаном облику.

Интерпелација мора да садржи јасно и сажето формулисано питање које треба да се размотри, образложење на највише две стране, име овлашћеног представника подносиоца интерпелације, као и потписе свих народних посланика који су је поднели.

Члан 222.

Текст интерпелације мора да буде усклађен с одредбама овог пословника.

Председник Народне скупштине интерпелацију одмах доставља надлежном одбору ради утврђивања усклађености интерпелације са одредбама овог пословника.

Ако текст интерпелације није поднет у складу с одредбама овог пословника, или садржи увредљиве или друге изразе недостојне Народне скупштине и народних посланика, надлежни одбор затражиће од подносиоца интерпелације да је усклади са одредбама овог пословника, у року од 15 дана.

Ако подносилац интерпелације у року из става 3. овог члана не усклади текст интерпелације с датим примедбама, сматраће се да је интерпелација повучена.

По добијеном извештају надлежног одбора, председник Народне скупштине интерпелацију доставља народним посланицима и председнику Владе.

Члан 223.

Влада или члан Владе доставља председнику Народне скупштине свој одговор на интерпелацију најкасније у року од 30 дана од дана пријема интерпелације.

Председник Народне скупштине одговор Владе или члана Владе на интерпелацију одмах доставља народним посланицима.

Члан 224.

Одговор на интерпелацију Владе или члана Владе ставља се на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине, која се мора одржати најкасније 15 дана од дана достављања одговора Владе или члана Владе поводом интерпелације.

Председник Народне скупштине може да предложи да се одговор на интерпелацију стави на дневни ред седнице Народне скупштине која јеу току, као последња тачка, о чему Народна скупштина одлучује без претреса.

Народна скупштина може да одлучи да се одговор на интерпелацију разматра на посебној седници Народне скупштине.

Члан 225.

Представник подносиоца интерпелације има право да на седници Народне скупштине образложи интерпелацију.

Председник Владе, односно члан Владе на кога се интерпелација односи, може на седници Народне скупштине да образложи одговор на интерпелацију.

На рад седнице Народне скупштине, на којој се разматра одговор на интерпелацију, сходно се примењују одредбе овог пословника које се односе на претрес предлога закона.

Члан 226.

Ако Народна скупштина гласањем прихвати одговор на интерпелацију, наставља да ради по усвојеном дневном реду.

Ако Народна скупштина гласањем не прихвати одговор на интерпелацију, поступиће се гласању о неповерењу Влади или члану Владе, ако предходно, по неприхватању одговора на интерпелацију, председник Владе, односно члан Владе не поднесе оставку.

Члан 227.

Претрес поводом одговора на интерпелацију мора да се заврши на седници на којој је започет.

Поднета интерпелација може да се повуче до гласања о одговору на интерпелацију.

О питању које је било предмет интерпелације не може се поново расправљати пре истека рока од 90 дана од дана гласања.

д) Извештавање Народне скупштине о раду Владе

Члан 228.

Влада извештава Народну скупштину о свом раду, а нарочито о вођењу политике, о извршавању закона и других општих аката, о остваривању плана развоја и просторног плана и о извршавању буџета Републике.

Влада подноси извештај Народној скупштини кад то Народна скупштина затражи, или по сопственој иницијативи, а најмање једанпут годишње.

Народна скупштина може, на предлог појединог одбора, без претреса, закључити да од Владе затражи извештај о раду Владе, односно извештај којим ће Влада обавестити Народну скупштину о питањима вођења политике, извршавања закона и других општих аката у одређеној области.

Извештај Владе председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима, ради упознавања.

Народна скупштина може да одлучи, на предлог одбора који је размотрио извештај Владе, да се разматрање извештаја обави и на седници Народне скупштине.

ђ) Информисање одбора о раду министарства

Члан 229.

Министар информише надлежни одбор Народне скупштине о раду министарства једном у три месеца.

На седници одбора, питања министру о поднетој информацији могу да постављају чланови надлежног одбора и овлашћени представник посланичке групе која нема члана у том одбору.

Овлашћени представник посланичке групе из става 2. овог члана може да постави питање министру тек пошто буду исцрпена питања чланова надлежног одбора.

О закључцима одбора поводом поднете информације, одбор подноси извештај Народној скупштини.

15. Поступак контроле над радом служби безбедности

Члан 230.

Народна скупштина обавља надзор над радом служби безбедности непосредно и преко надлежног одбора.

Народна скупштина врши надзор из става 1. овог члана разматрањем годишњег извештаја надлежног одбора о извршеном надзору над радом служби безбедности.

Члан 231.

Извештај о извршеном надзору над радом служби безбедности за претходну годину, са закључцима и евентуалним предлогом мера, надлежни одбор подноси Народној скупштини до краја марта текуће године.

Члан 232.

Седнице надлежног одбора могу бити затворене за јавност.

Одлуку о обавештавању јавности с ове седнице доноси надлежни одбор.

Члан 233.

Седници надлежног одбора која је затворена за јавност, могу присуствовати чланови одбора, односно њихови заменици, који су потписали изјаву о обавези чувања тајне после избора за члана Одбора, односно заменика члана Одбора.

Седници надлежног одбора могу присуствовати секретар одбора и запослени у Служби Народне скупштине које одреди генерални секретар Народне скупштине, који су потписали изјаву о обавези чувања тајне.

Образац изјаве о обавези чувања тајне прописује генерални секретар Народне скупштине.

16. Поступак за разрешење председника Републике

Члан 234.

Најмање трећина народних посланика може председнику Народне скупштине поднети предлог да се на дневни ред седнице Народне скупштине стави питање покретања поступка за разрешење председника Републике, уз писано образложење због чега сматрају да је председник Републике повредио Устав.

Председник Народне скупштине овај предлог доставља народним посланицима и председнику Републике.

О предлогу из става 1. овог члана одлучује се на седници Народне скупштине, најраније 15, а најкасније 60 дана од дана његовог подношења.

На седницу Народне скупштине на којој се разматра предлог из става 1. овог члана позива се и председник Републике, који има право учешћа у претресу.

Надлежни одбор разматра разлоге за покретање поступка за разрешење председника Републике, наведене у образложењу предлога из става 1. овог члана и о томе подноси извештај Народној скупштини.

Народна скупштина, после претреса, одлучује о предлогу из става 1. овог члана, већином гласова свих народних посланика.

Одлуку Народне скупштине којом се усваја предлог из става 1. овог члана, председник Народне скупштине, заједно са предлогом за покретање поступка за разрешење председника Републике, одмах доставља Уставном суду.

Члан 235.

Када председник Народне скупштине прими одлуку Уставног суда да је председник Републике повредио Устав, одмах је доставља народним посланицима и сазива седницу Народне скупштине, ради одлучивања о разрешењу председника Републике, најкасније у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Пре приступања гласању о разрешењу председника Републике, Народна скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно. Ако Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивком.

О разрешењу председника Републике, Народна скупштина одлучује без претреса.

Председник Републике је разрешен ако је за разрешење гласало најмање две трећине народних посланика.

Члан 236.

Када председник Народне скупштине прими одлуку Уставног суда да председник Републике није повредио Устав, одмах је доставља народним посланицима и председнику Републике.

17. Поступак за вршење надзора над радом државних органа, организација и тела

Члан 237.

Председник Народне скупштине доставља извештаје које су државни органи, организације и тела, у складу са законом, поднели Народној скупштини, народним посланицима и надлежном одбору.

Надлежни одбор разматра извештај из става 1. овог члана у року од 30 дана од дана подношења Народној скупштини.

На седницу надлежног одбора позива се представник државног органа, организације, односно тела чији се извештај разматра.

Након разматрања извештаја из става 1, надлежни одбор подноси извештај Народној скупштини, с предлогом закључка, односно препоруке.

У предлогу акта из става 4. овог члана, ако законом није друкчије уређено, надлежни одбор може да предложи Народној скупштини да:

- прихвати извештај државног органа, организације, односно тела, када сматра да је извештај у формалном и суштинском смислу целовит и да је државни орган, организација, односно тело поступао у складу са законом,

- обавеже Владу и друге државне органе на предузимање одговарајућих мера и активности из њихове надлежности,

- затражи допуну извештаја државног органа, организације, односно тела,

- предузме одговарајуће друге мере у складу са законом.

Члан 238.

Извештај који, у складу са законом, Народној скупштини подноси независни државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења; обезбеђује право на доступност информација од јавног значаја и заштиту података о личности; штити равноправност грађана; обавља ревизију јавних средстава, као и државни орган за борбу против корупције, разматра надлежни одбор.

Након разматрања извештаја из става 1. овог члана, надлежни одбор подноси извештај Народној скупштини, с предлогом закључка, односно препоруке са мерама за унапређење стања у тим областима.

У раду на седници надлежног одбора и седници Народне скупштине, учествује представник независног државног органа чији се извештај разматра.

Народна скупштина разматра извештај независног државног органа и извештај надлежног одбора, с предлогом закључка, односно препоруке.

Народна скупштина, по закључењу расправе, одлучује о предлогу закључка, односно препоруке са мерама за унапређење стања у тим областима, већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина народних посланика.

Члан 239.

Народна скупштина разматра извештаје из члана 237. ст. 1. и 4. овог пословника и предлог закључка, односно препоруке надлежног одбора, на првој наредној седници.

На седницу Народне скупштине позива се представник државног органа, организације, односно тела чији се извештај разматра.

Народна скупштина, по закључењу расправе, доноси закључак, односно препоруку, већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина народних посланика.

Члан 240.

Када државни орган, организација, односно тело не поднесе извештај Народној скупштини у року предвиђеном законом, односно на захтев надлежног одбора, надлежни одбор о томе обавештава Народну скупштину, ради предузимања мера из њене надлежности, у циљу утврђивања одговорности функционера тог државног органа, организације или тела.

Надлежни одбор може да утврди да функционер државног органа, организације, односно тела кога бира Народна скупштина не врши функцију у складу са законом и о томе обавештава Народну скупштину, у циљу предузимања мера утврђених законом.

Члан 241.

За извршавање послова из свог делокруга, надлежни одбор може од државног органа, организације, односно тела чији рад надзире Народна скупштина, тражити информације и податке из њихове надлежности.

18. Поступак давања одговора по захтеву Уставног суда

Члан 242.

Предлог овлашћеног предлагача и решење о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности и законитости другог општег акта који је донела Народна скупштина, председник Народне скупштине доставља надлежном одбору.

Предлог овлашћеног предлагача и решење о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности и законитости другог општег акта који је донела Народна скупштина, председник Народне скупштине може да достави Влади ради давања мишљења.

Надлежни одбор разматра предлог овлашћеног предлагача и решење о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности и законитости другог општег акта.

Ако надлежни одбор сматра да предлог овлашћеног предлагача не треба прихватити, због тога што је, по мишљењу одбора, акт чија се уставност, односно законитост оспорава, у складу с Уставом, односно законом, обавестиће Уставни суд о свом ставу и о разлозима за неприхватање предлога.

Ако надлежни одбор утврди да има основа за преиспитивање решења у закону чија се уставност оспорава, предложиће Народној скупштини да размотри предлог за оцену уставности тог закона, са предлогом закључка да Влада или надлежно министарство припреми предлог за измену или допуну тог закона.

Народна скупштина може да затражи од Уставног суда да застане са поступком, до одређеног рока, ради измене или допуне оспореног закона.

19. Поступак одлучивања о рату и миру и о проглашењу ратног и ванредног стања

Члан 243.

Одредбе овог пословника примењују се у раду Народне скупштине у случају ратног или ванредног стања, ако овим пословником и другим општим актима Народне скупштине није друкчије одређено.

Члан 244.

Председник Народне скупштине, у случају ратног или ванредног стања:

- одређује време и место одржавања седнице Народне скупштине,

- одлучује о начину и роковима достављања материјала за ту седницу,

- може, по потреби, да одреди посебан начин вођења, издавања и чувања стенографских бележака и записника са седнице Народне скупштине и њених одбора,

- може да одреди да се предлози закона и други општи акти и други материјали не стављају на располагање средствима јавног информисања, док Народна скупштина друкчије не одлучи,

- обавештава председника Републике и председника Владе да Народна скупштина није у могућности да се састане,

- одлучује о начину рада и извршавања задатака Службе Народне скупштине.

Члан 245.

Народни посланик је дужан да, у случајевима ратног или ванредног стања, извештава генералног секретара Народне скупштине о свакој промени пребивалишта или боравишта.

П У С Ч П С Н
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
Четвртак, 27. април
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја

Будите у току