33/1БН/МЈ16.30 – 16.40

Зато из тог разлога молим да се има стрпљења. Кабинет наш, а већ сте чули и других министара и премијера је отворен за сарадњу, за договоре, за идеје, за заједничко конструктивно решавање проблема. Ја се надам да популизам ће да заобиђе бар нас мањине, мање бројне народе у овој држави и да нам се већинске странке не обраћају популистички у својим борбама за власт и за политичку надмоћ.

Радићемо на корисним, конструктивним, конкретним стварима, на зближавању народа. Моја улога је, пре свега, да политику помирења применимо у бошњачком народу и између бошњачког и српског народа. Не могу ја мирити друге народе док не решимо проблеме у нашој авлији и нашем дворишту. Ја у помирење чврсто верујем и не само у помирење између бошњачког и српског или српског и бошњачког народа. Ја дубоко верујем, нек ми се замери ко год, замерају ми из мог народа, ја дубоко верујем у блиско пријатељство између бошњачког и српског народа и жељно ишчекујем да то остваримо. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Маја Поповић.

МАЈА ПОПОВИЋ: Хвала, председнице.

Ја сам хтела само да допуним излагање председника Владе, у смислу избора судија и тужилаца. То је изузетно битна тема и хвала и вама на том питању.

Желим да кажем да је Влада Републике Србије дубоко посвећена тој теми, наравно, и Министарство правде након измена сета правосудних закона, приступило се изради подзаконских аката и у Правилнику о поступку за избор судија и председника судова, што се такође односи и на избор јавних тужилаца, већ у члану 2. постоје следеће одредбе, ради се о забрани дискриминације. Значи, при предлагању за избор судија и председника суда забрањена је дискриминација по било ком основу. При предлагању за избор судије, као и при избору судија, води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине који је у службеној употреби у том суду. Наравно, неопходни су и општи услови за избор на правосудне функције, као што су судска и јавнотужилачка, као што су стручност, оспособљеност и достојност.

Хоћу да кажем да у претходном периоду је велики број и тужилаца и судија бошњачке националности, наравно, и мађарске националне мањине је изабран и ми радимо на томе да тај број буде још већи. Позивамо припаднике и националних мањина и наравно и Србе зато што је све теже наћи кадрове, имајући у виду да млади људи све се теже опредељују за изузетно тешка занимања која су увек била јако цењена. Међутим, млади људи се више сада опредељују за приватни сектор и то је нешто на чему ћемо ми у будућности морати да радимо, да привучемо младе, да се поново у великом броју пријављују за ове правосудне функције.

Као што знате, свему томе претходи приправнички стаж, након тога стручно-сараднички стаж и дуг је пут до избора на ове правосудне функције, али Влада Републике Србије ће у наредном периоду радити на побољшању услова за запослене у правосуђу, као и за изборе за ове функције. Наравно, плате расту као и свима другима у јавном сектору и учинићемо све да поново ово занимање буде атрактивно. Хвала пуно.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Министар Томислав Жигманов има реч.

ТОМИСЛАВ ЖИГМАНОВ: Захваљујем.

Господине Шкријељ, хвала на теми о одговарајућој заступљености припадника националних мањина у јавној управи. Тема је препозната и у ресорном Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на чијем сам челу. Не

33/2БН/МЈ

бих понављао, држим сувишне, опште оцене које су изнели премијер и министри који су говорили пре мене о посвећеном раду на томе да се мањинска права припадника мањинских заједница доследно и у целости спроведу. Само ћу додати да је питање одговарајуће заступљености припадника националних заједница националних мањина у јавном сектору уставно начело, вредност, члан 77. недвосмислено говори о томе.

Ми смо Влада која је посвећена доследној примени нормативног оквира и у том смислу настојимо обезбедити све претпоставке када је у питању примена овог начела.

Велики изазов у овом подручју јесте што имамо слабости када су у питању етно-сензитивне статистике. Тога смо, такође, свесни. Не миримо се са истим, него смо покренули читав низ активности како би тај део праћења, те елементе у праћењу, те податке у праћењу стања међу запосленима у јавном сектору начинили како би имали рационалну и тачну слику о броју запослених по критеријуму припадности националним заједницама. Та статистика до сада не постоји када је у питању читава управа. Највише је одмака или остварено на том плану у покрајинској администрацији, у њиховом Сектору за људске ресурсе постоји механизам на који начин се прикупљају ови подаци. Ту је изазов на који начин помирити два начела. Једно је уставно начело да се ви о националној припадности не морате нигде јавно изјаснити, тј. да је то приватна ваша ствар и другог начела уставног, да се обезбеди одговарајућа заступљеност.

Имали смо неколико састанака са представницима Службе за управљање кадровима Владе Републике Србије са Републичким заводом за статистику, како би одредили мере, кораке на који начин приступити прикупљању података када је у питању национална структура.

Постоје с времена на време врло јасни и ми тим указима верујемо, када су у питању притужбе да у појединим конкурсима изостаје одговарајући број припадника појединих националних заједница, али оно што исто тако треба бити свестан, док не будемо имали целовиту, тачну слику о броју, да избегавамо манипулације, инструментално коришћење и да видимо на који начин да енергију коју имамо управо усмеримо ка томе да се не само кроз апеле, него кроз конкурсе који се расписују, питање сразмерне заступљености институционално кроз мере позитивне дискриминације, афирмативне мере поставља.

Колегиница Поповић је већ рекла како се то ради када је у питању Министарство правде у Сектору тужилаштва и судства. Колега Ђурић је говорио да постоји свест и потреба да ће се израдити акциони план кад су у питању спољни послови, а верујем да релативно брзо можемо имати и слику стања када су у питању прикупљања података о националној структури запослених у јавној управи. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Адријана Месаровић.

АДРИЈАНА МЕСАРОВИЋ: Поштовани посланици, поштовани председниче Владе, председнице Скупштине, колеге министри, имајући у виду да говоримо и о развоју Тутина, Сјенице и других општина и градова, јавила сам се за реч да поменем и пројекат који ће бити наредне године реализован када је у питању реализација инфраструктурних пројеката у погледу подизања капацитета индустријских зона и у погледу подизања капацитета туристичких потенцијала у функцији подизања привредне активности испред Министарства привреде. Ми смо у контакту са руководством Тутина и разматрамо реализацију пројекта под називом „Наставак изградње саобраћајнице дуж шеталишта Видрењак до излетишта Промуклица, у циљу развијања туристичког потенцијала општине Тутин“.

36/1MЗ/MT17.00 – 17.10

Што се тиче колега из опозиције који константно добацују и који ме константно подсећају да сам ја министар пољопривреде, желим да кажем и за вас, а и за њих који добацују и који тиме показују колико вас поштују и колико поштују све Бошњаке и у Србији и у Босни и Херцеговини, желим да вам кажем да захваљујући вредним и сложним и Србима и Бошњацима у Златиборском и у Рашком управном округу, дакле у оном делу Србије који ви Бошњаци називате Санџаком, а ми га називамо Златиборским и Рашким округом, ми бележимо један резултат који можда за ове који добацују и није толико битан, али ја мислим да јесте. Ради се о томе да Србија, нажалост, већ деценијама бележи пад броја грла и када су у питању говеда, и када су у питању свиње, и када је у питању живина, међутим, не бележимо пад када је у питању број грла оваца. 

Видите колико им је то смешно. Видите колико им је то смешно и колико они ништа не разумеју. Видите колико они ништа не разумеју. Њима је смешно када ја кажем, као министар пољопривреде, да захваљујући вредним и сложним Србима и Бошњацима у Санџаку, односно у Златиборском и Рашком округу бележимо раст броја грла оваца, бележимо већу производњу овчјег меса, овчјег сира, млека и производа од овчјег млека. 

Вама који се смејете…

(Александар Јовановић: Ово је лексилијум. Могу ли да вам дам лекић?)

Мени не треба лекић, врло сам смирен. 

Господине народни посланиче, ово што говорим и те како има смисла, пустите ове што добацују. 

Имао сам ту част и привилегију да будем у делегацији коју је предводио председник Републике, Александар Вучић. Вратили смо се пре неколико дана из посете Уједињеној Арапској Републици Египат. Потписали смо неколико веома важних билатералних међудржавних споразума између Републике Србије и Уједињене Арапске Републике Египат. Мислим да је један од најважнијих споразума Споразум о слободној трговини. То значи да ће Република Србија, да ће наши пољопривредни произвођачи, да ће наше компаније моћи да извозе на велико египатско тржиште, на тржиште од 110 милиона становника са царинском стопом од 0%, дакле без царине, апсолутно све пољопривредне производе које произведемо овде у Републици Србији, укључујући и производе, будући да је Египат муслиманска земља, зато то и наглашавам, они то не разумеју па се зато смеју, али они иначе ништа не разумеју, па им је све смешно…

Смеју се они који не разумеју, они који разумеју мислим да немају разлога да се смеју, мислим да имају разлога да буду радосни.

Дакле, моћи ћемо у Египат, као велику муслиманску земљу од 110 милиона становника, да извозимо без царине, између осталог, и говеђе и овчје месо, да извозимо сир, млеко и млечне производе, што мислим да је веома важно за односе између Републике Србије и Уједињене Арапске Републике Египат, али мислим да је веома важно и за ваш крај, дакле, и за људе који живе у Новом Пазару, у Сјеници, у Пријепољу, у Прибоју, у Рашкој. Да то буде један велики подстицај да производимо што више говеђег, овчјег меса, млека и млечних производа, јер то све ми, као Србија, као грађани Србије, након потписивања овог Споразума о слободној трговини можемо без царина, а до сад су царине биле 40% и практично је то тржиште било затворено за српску привреду, па и за српску пољопривреду. Од сада ћемо моћи да све наше пољопривредне производе, укључујући и оне који долазе из вашег краја, које заједнички праве и Срби и Бошњаци, моћи ћемо, дакле, без царина да извозимо у једну велику и пријатељску земљу као што је Уједињена Арапска Република Египат. 

36/2MЗ/MT

Желим да се захвалим овом приликом председнику Републике Александру Вучићу, који је практично отворио врата и српским привредницима за то велико тржиште, јер смо последњег дана боравка у Египту имали прилике да присуствујемо једној импозантној манифестацији, то је Српско-египатски пословни форум. Били су највећи египатски и највећи српски привредници, укључујући и оне који се баве агро бизнисом. Закључени су веома важни уговори, закључена су веома важна партнерства. Мислим да је то велика развојна шанса за српску привреду уопште, али и за српску пољопривреду. 

Слободно поручите, кад се вратите у ваш крај, да сложан и вредан рад Срба и Бошњака и те како може да донесе добре плодове и добре резултате, између осталог и захваљујући чињеници да након потписивања Споразума о слободној трговини између Србије и Египта све оно што вредне руке и српске и бошњачке произведу у вашем крају моћи ће без царина да се извози на то велико тржиште од 110 милиона становника. 

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Ахмедин Шкријељ.

Изволите.

АХМЕДИН ШКРИЈЕЉ: У најбољој жељи да поставим питање од круцијалног значаја за народ коме припадам о остваривању Уставом гарантованих права, почевши од председника Владе па до министра Зукорлића, ви се сви шегачите са тим, срам вас било. Срам вас било. Ви ни на једно питање које сам вам поставио нисте дали одговор. Јел то како видите Бошњаке? Срам вас било? Од Зукорлића до вас, срам вас било. 

ПРЕДСЕДНИК: Министар Усаме Зукорлић, изволите.

УСАМЕ ЗУКОРЛИЋ: Замолио бих господина Шкријеља да не користи ружне речи када нам се обраћа. Ми немамо чега да се срамимо, већ се поносимо на прилици да радимо на конкретним, корисним питањима за народ помоћу механизама власти ове државе. Не знам чиме би требало да се срамим од свега о чему сам причао?

37/1ЈЈ/ЛЖ17.10 – 17.20

Не знам чиме би требао да се срамим од свега о чему сам причао. Причао сам све важне, корисне и конкретне ствари, како за наш бошњачки народ, тако и за државу Србију. Зато вас молим, да се достојанствено, и онако како приличи бошњачкој култури, обичајима и васпитању нашег народа се понашате у овој Скупштини и да нам не брукате народ. 

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам. 

Министар Александар Вулин. 

АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Прво да подсетимо због јавности зашто постоје оваква правила када су у питању одговори народних посланика, односно питања народних посланика. Прво питају они који имају најмање посланика у парламенту, да би и они могли да говоре, да би и они били уважени, а не само они који имају највише посланика, који иначе, троше највише времена и који иначе, могу да изнесу сваку тему. Зато, по правилима која су донета давно пре него што је ова скупштинска већина могла да одлучује о Пословнику, је донето правило да питања постављају народни посланици редом, обрнутим редоследом у складу са својом величином, односно бројем посланика које имају у парламенту. 

Вама је читава Влада, господине Шкријељ, не дошла на ноге, са великим поштовањем, се односила према вашем питању. Ја вас разумем да се ви сада осећате притиснути и да се осећате под притиском од свих ових људи који око вас аплаудирају, добацују, галаме, који вам не дају да добијете одговоре. Немојте се љутити, немојте се љутити на одговор ако вам се не свиђа одговор. Ја бих вам одговорио можда и другачије. Ја бих вам одговорио можда и другачије, али немојте дозволити да овако важан институт по коме они који имају најмање посланика имају права да искористе време, као и они који имају највише посланика да буде део дневно политичке борбе или некакве нервозе у нашим редовима, редовима нашег парламента. 

Ови људи су желели да вам одговоре најбоље што су могли. Извините, ово је једна од наших првих прилика да разговарамо са вама. Неки од колега су по први пут министри. Желели су да вам покажу колико им је стало. Желели су да покажу шта су урадили. Свако од ових министара је желео да покаже шта су на простору који ви доживљавате као своје, као најважније, и што јесте у праву свакако, сваком је дом најважнији тамо где је рођен, тамо где живи, наравно да је најбитни. Сви ови људи су желели да вам покажу шта су они урадили да се на простору који ви доживљавате као себи најважнији живи боље, и остане и да се врати, а ви нам на то одговарате са речима које су више него непримерене. Немојте да допустите да се овако важан институт изгуби. Немојте. 

Поштовање које се  данас овде вама указује може бити поштовање и вама, или ви га доживите како хоћете, али на првом месту према Бошњацима, ми одговарамо вашим бирачима. О вама можемо да мислимо и овако и онако. Знате, шеф ваше странке, седео је са мном, мислим у две владе, био је у једној, јел, хвала на исправци, био је један од најбољих министара. Толика љубав према Србији је била ретко забележена. Његово поштовање према Србији, његов однос према грбу, према застави, његов однос према правилима која су важила у Влади, је био фантастичан. 

Просто не знам шта се десило када није више у Влади, одакле толика негативна енергија. Мени је искрено жао због тога. Говорим о свом колеги који је делио клупу са мном. 

Дакле, ја могу да поштујем или не поштујем вас, вашег председника, политичку партију, али људе који су гласали за вас, ја апсолутно поштујем, и сви ови људи који су овде говорили, говорили су јер вас поштују, јер поштују ваше бираче. Јесте питање равномерне заступљености. 

37/2ЈЈ/ЛЖ

Знате, позитивна дискриминација, па, и то је дискриминација, признаћете, али постоје, наравно то је и урађено, плански са намером, урађено је, да би се мањинске заједнице осећале изједначене са већинском, да би могле да добију све што је потребно, да би могли несметано да упражњавају све оно што им је Уставом и законом загарантовано. Постоји ту и други проблем, а то су одређене специфичне службе у којима позитивна дискриминација може да буде врло опасна, скоро немогућа. 

Знате, ви на првом месту у неким службама морате да водите рачуна о физичкој припремљености, о знањима специфичним итд. Ту не може да буде поделе на Србе и Бошњаке, ту не може. Знате, кад вам дође ватрогасац, он мора да задовољи стравично ригорозне критеријуме, на само ватрогасац, полицајац, и многи други. Какве то везе има да ли је Бошњак или је Србин. 

Подсетићу вас да је на челу полицијске управе за Нови Пазар Бошњак. Какве би то везе имало да је Србин или Бошњак. Не, он је добар полицајац, тамо је зато што се бори против криминала и верујемо да ће се на најбољи начин борити против криминала. Слично је и са представницима БИА, где такође постоји значајан број припадника бошњачке националности. Дакле, то су битне ствари, али морамо рећи овде, дакле, не можете априори применити позитивну дискриминацију на све. Једноставно, није могуће. 

Поносан сам што имамо генерала бошњачке нације, али он је изванредан војник, одличан војник који је испекао своју каријеру, читав живот је провео у војсци. Дакле, али не мислим да је он постао генерал зато што је Бошњак, нити треба да постане генерал зато што је Бошњак, или зато што је Србин. 

Дакле, постоје неке ствари где не можемо, не би требало, можемо све, али не би требало примењивати позитивну дискриминацију, јер и позитивна дискриминација је дискриминација. Знате, сутра да вам дође неко ко је нестручан, па, нећете се обрадовати што је ваше вере и нације, него ћете се бунити да човека, зато што није урадио свој посао за који је плаћен и који је требао да уради. 

Молим вас, немојте да дозволите да се ова нервоза преноси на вас. Ово је ознака великог поштовања према вам, па сви ови људи овде, читава Влада жели да вам искаже своје поштовање, немојте дозволити да вас неко наведе да помислите било шта другачије. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вама, не темељним одговорима.

Реч има народни посланик Живота Старчевић. 

ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Поштована председнице Народне скупштине Републике Србије, поштовани председниче Владе Републике Србије, поштовани министри у Влади Републике Србије, даме и господо народни посланици, ја ћу у овом првом делу поставити два питања, пре свега председнику Владе и појединим ресорним министрима, а у другом делу ћу и министарки просвете.

Наиме, министар Мартиновић ми је дао шлагворт за прво питање. Средином овог месеца као што знате, председник Србије, Александар Вучић био је у посети арапској Републици Египат и тамо је потписан, поменуо је министар Мартиновић, споразум о слободној трговини. Ми из ЈС сматрамо да је тај споразум, прво снажно подржавамо тај споразум, а и сматрамо да је тај споразум веома важан за обе државе. 

Уосталом, председник ЈС Драган Марковић Палма је и председник посланичке групе пријатељства Египат-Србија, а и пре осам година је успоставио јако добре пословне и политичке контакте у Египту, а пре шест година основан је и Привредни савет Србија-Египат, чији је он председник. Споразум је пре свега велика шанса и о томе је мало говорио министар Мартиновић, за нашу пољопривреду јер је Египат држава са 

37/3ЈЈ/ЛЖ

111 милиона становника и велики је увозник пољопривредних производа, али није само шанса за пољопривредне производе већ и за ИТ сектор, за фармацеутску индустрију, па веровали или не, чак и за високо образовање, а то ћу касније да образложим.

Моје питање за вас, председниче Владе, али и за министра пољопривреде, па и за министра саобраћаја, јер се говорило о отварању нових авио линија према Каиру и другим дестинацијама у Египту, Александрија, ако се не варам, јесте – да ли се кренуло са реализацијом акционих планова везаних за то да се искористи на најбољи начин овај споразум како би повећали билатералну сарадњу која тренутно износи 100 милиона долара, а ја сам сигуран да може бити вишеструко већа та робна размена. Које су процене бенефита од овог споразума и шта све споразум обухвата? И, да ли и када ће се кренути са новим авио линијама из Београда за Каиро, Александрију и тако даље? 

38/1ВС/СЧ17.20 – 17.30

Друго питање у овом делу је везано за опет постављам вама и министру пољопривреде – ви сте 15. јула одржали састанак са представницима седам пољопривредних удружења, према информацијама које сам нашао на сајту Владе, постигнут је договор о томе да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде а у циљу решавања захтева које су изнели представници удружења у најкраћем року предложи измене и допуне Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, тако да најкасније до средине октобра тај закон, те измене и допуне закона буду измењене.

Пољопривредни произвођачи из Јагодине.

ПРЕДСЕДНИК: Посланиче само, прошло је време.

ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Завршавам за, буквално реченица до краја. Пољопривредни произвођачи из Јагодине су ме питали, пошто нажалост то важно питање није добило адекватну пажњу наших медија – шта подразумева тај договор и шта подразумевају најављене измене и допуне Закона о подстицајима у пољопривреди и који су бенефити за пољопривредне произвођаче од измене и допуне тог закона? 

Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам. Реч има председник Владе Милош Вучевић.

МИЛОШ ВУЧЕВИЋ: Хвала лепо, господине Старчевићу на питањима. Што се тиче сарадње са Арапском републиком Египат, мислим да она може да буде у више сектора и веома корисна за нас, причам о највећој медитеранској држави, земљи која има снажан утицај и у Афричком континетну, или на афричком континенту, свакако арапском свету, тако да њен значај превазилази или јесте значај, не само значај једне регионалне силе него озбиљног и светског играча. Верујем да споразум који је потписан скоро у Каиру, приликом посете председника Вучића, председнику Сисију, и Египатској влади, је добра основа, подлога и подстрек за нашу привреду да искористи ову политичку платформу,односно политичко правни споразум и амбијент где постоје сагласје између наших држава, наших двеју држава да се успоставе још тесније, економски, али и политички однос. Нама то пред нас поставља читав низ изазова, говорим о нашим капацитетима и да наши људи буду спремни да могу да одговоре на захтеве једног великог тржишта, ми често подцењујемо па и јуче и прекјуче смо у расправама у овом дому чули да се некако подругљиво односимо према државама са Афричког, Азијског и Латиноамеричких континената, да те државе које су, рекао бих, део слободарског света, олако сврставамо у неки свет који је неразвијен или не заслужује и не завређује пажњу, али мислим да и те како завређују. Египат има огроман економски потенцијал.

Када на то додамо, на жалост братоубилачки рат у Украјини и чињеницу да је угрожено снабдевање кукурузом, пшеницом и другим пољопирвредним семенским робама и са тог подручја, говорим о државама које имају огромне засаде ратарске културе, онда схватамо, а понављам, говорим о највећој медитеранској држави, што јесте Египат, и ту видимо шансу и то јесте шанса за нашу пољопривреду, не само за пољопривреду, већ се прича о сарадњи о свим секторима, од пољопривреде па до ИТ.

Министарство одбране и те како има врло интензивну сарадњу са Министарством одбране Египат, и мислим да можемо да размењујемо искуства, и да разговарамо у контексту и заједничке производње и преноса технологија, тражења заједничких интереса, ако се Србија одлучи да купи рафале од Француске, мислим да је ту тек значајна сарадња са ратним ваздухопловством Египта, који већ има рафале у своје флоте, има велико искуство, не само у смислу пилотирања, управљања тим летелицама, него говорим и о нечему што толико за јавност није толико интересантно, али је за државу велики изазов и јесте у питању одржавање истих и инструктажу пилота. 

38/2ВС/СЧ

Египћани су више пута и скоро нам је био у посети маршал, командант ратног ваздухопловства код министра Гашића, али и ја сам имао задовољство да га примим, причао је управо о том сегменту, искуству њиховог ратног ваздухопловства са рафалима и интерантно је, имају мигове 29, тако да нешто што може да буде комплементарно са нашом војском, односно са потенцијалима које Војска Србије има.

Састанак са пољопривредницима са седам удружења, један тежак састанак, али отворен, очекивања са једне стране, али реалност са друге. Задовољан сам да је пет удружења прихватио један предлог који је договорен и са Министарством финансија, пољопривреде и сви смо заједно ту наступали и наравно и у контакту са председником Републике. Председница Скупштине је на моју молбу присуствовала састанку, али као председница Владе и имала врло интензивну сарадњу и тим, не само тим удружењима пољопривредника и могла је да са примерима добре праксе и неким стварима о којима је раније разговарано помогне и да дођу до постизања договора. Мислим да смо направили значајан искорак за пољопривреднике, што се тиче ратара, понуђено је нових до 17 хиљада динара регреса за сертификовано семе по хектару, зашто то кажем до 17 хиљада динара, не значи да је неко платио 17 хиљада динара, они морају наравно да у регресном захтеву докажу, приложе фактуре, односно рачуне колико су платили сертификовано семе по хектару које обрађују.

Да вас подсетим, то сам добио од министра Мартиновића и од Ане, када смо се припремали за тај разговор 2021. године, субвенција по хектару за семе је било четири хиљаде динара. Ово што ћемо ми да припремамо и министар Мартиновић, ја се надам у договору са вама у парламенту, са председником парламента, негде у септембру да изађемо са предлогом измена закона који сте ви споменули и ми ћемо практично доћи до могуности да ратари добију субвенцију по хектару и до 35 хиљада динара. Говорим о свега три године. 

Не мислим да је министру Синиши лако, министру финансија, лако , да нађе сва та средства, јер имамо очекивања и од просвете, и животне средине и одбране и привреде и да некога не прескочим, велика улагања у поље демографске политике, популационе политике, али ово је нешто што смо договорили да можемо да подржимо.

Што се тиче сточарства, ми смо изашли са предлогом да постојећих 40 хиљада по грлу, омгућимо кроз измене додатну субвенцију од 60 хиљада динара, за јунице од 12 до 24 месеца, са обавезом да буду газдинство, односно код тог домаћина, најмање три лактације, три сезоне, да не би подстицали и субвенционисали просту трговину, него развој сточарства и већи број грла, који нам је преко потребан, а одмах бих се надовезао и на прво питање, а то је сарадња са Арапском републиком Египтом, или Народном Републиком Кином, а верујем сутра са Емиратима, са Јужном Корејом и многим другим земљама, да би били конкурентнији и да би искористили тај политчки моменат и потребно нам је далеко бројнији или јачи и снажнији сточни фонд.

Оно што је било једно од најтежих питања јесте како да се субвенционише коришћење земље, која није катастарски проведена, односно која не може да се катастарски докаже. Као правник сам разумео да је то најзахтевније, не само политички или економски, него правнички, како доказати ко је заиста у поседу одређене парцеле земљишта. Чуо сам небројено примера различитих, тако да није унисион проблем па да нађете један модалитет који може да се примени свуда. 

Имате проблем у неким општинама, комасације нису завршене, 30, 40 година и имате проблем да неке оставинске расправе не могу да се заврше, јер један од наследника неће да дође, није заинтересован, јер живи не знамо где и онда људи не могу да се укњиже и не могу да се на е-аграру пријаве и не могу да буду они који могу да аплицирају за добијање субвенција, до тога да и закуподавци, власници пољопривредног

38/3ВС/СЧ

земљишта неће да дају уговор о закупу онима који узимају аренду пољопривредног земљишта, они узимају субвенцију на своја пољопривредна газдинства, а они суштински се не баве пољопривредом. Врло захтевно питање и правно и политички, како то дефинисати а да не будемо на пољу да смо неког другог оштетили, дозволили легализацију незаконитих ствари или ишли на конвалидацију узурпације што није и не сме бити циљ и задатак. Наравно квоте око увоза млека, да се смање и контролишемо и подржавамо.

39/1ГД/ЈГ17.30 – 17.40

Наравно очекујемо да и домаћи произвођачи млека буду у стању да квантитативно и квалитативно, пре свега, одговоре на захтеве тржишта, поштујући наравно и европску регулативу која обавезују и Србију у овом процесу на оном делу који смо ми прихватили, коју је Европска Унија са нама дефинисала и наставак извоза уља у регион, и не само регион, уз нашу строгу контролу да не долази до злоупотребе куповине уља у Србији, препродаји од оних који купују на трећа тржишта и, наравно, правећи нама и политичку компликацију.

Сутра имамо састанак са другом групом пољопривредних организација, удружења и заједно са уљарима да видимо шта је проблем око тог сегмента.

Ето, мислим да сам вам релативно кратко реферисао како је текао ток разговора. Верујем да су многи очекивали да виде лоше резултате кроз тај дијалог, али показали смо сви зрелост и, наравно, доказали да то није поље за неку политизацију, него заиста један разговор са нашим пољопривредници, паорима, фармерима, како год, са онима који су врло тврд темељ наше државе и област која није лака за регулисати, јер увек имате више очекивања и питања ако је цена малине ниска зашто није откупна цена већа, ако је висока цена малине, онда зашто људи на пијацама или продавницама купују скупу малину. Увек клизаво поље и поље које отвара бар један угао негативног гледања. 

Ја ћу замолити министра Мартиновића да само око сарадње са Египтом, јер је био директно укључен у тој делегацији, да појасни које су предности.

Хвала на питању.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Реч има министар Мартиновић.

Изволите.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Захваљујем се на питању, господине Старчевићу. Једно веома важно питање. 

То питање смо отворили када је посланичко питање поставио колега пре вас, али, нажалост, људи из опозиције нису имали довољно стрпљења да саслушају све оно што смо на ову тему, која је веома важна за нашу привреду и за нашу пољопривреду ,имали да кажемо.

Дакле, делегација Републике Србије на челу са председником Републике, боравила је у Египту од 12. до 14 јула. Дакле, 13. јул је био практично најважнији дан наше посете. Имали смо састанак са председником Уједињене Арапске Републике Египат, господином Сисијем и тог дана је потписан велики број билатералних међудржавних споразума из различитих области, као што је рекао и председник Владе господин Вучевић. Између осталог, потписан је и… Сви су важни, али по мом мишљењу најважнији је Споразум о слободној трговини са Египтом.

Зашто је тај споразум толико важан? Када сам се припремао за ову посету људи из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде су ми припремили једну заиста детаљну информацију о нашој робној размени са Египтом, односно о односу увоза и извоза између Србије и Египта и онда сам, читајући ту информацију, дошао до једног невероватног податка. 

Наравно, један од разлога за то је и чињеница да до потписивања овог споразума са Египтом о слободној трговини, Египат је имао, у односу на Републику Србију, веома високе царинске стопе. Конкретно, када су у питању пољопривредни производи, царинске стопе су износиле 40%. То практично значи да су наши пољопривредни производи на египатском тржишту били апсолутно неконкурентни. При томе, ЕУ је још пре неколико година закључила Споразум о слободној трговини са Египтом и практично све државе чланице ЕУ, дакле, не само практично, него и формално-правно и практично, на египатско тржиште могу да извозе своје пољопривредне производе по царинској стопи од 0%. То практично значи без царине.

39/2ГД/ЈГ

Зашто је ово важно да се нагласи? Ово је сад малочас напоменуо и председник Владе господин Вучевић, а о томе смо говорили мало и јуче. Један део људи који седи у овој сали годинама се подсмешљиво, неозбиљно, неодговорно односи према државама из Африке, Азије и Латинске Америке и ми смо годинама као држава, практично све до тренутка када је председник Владе постао Александар Вучић, некако потпуно занемарили тај део света. Међутим, своју развојну шансу су видели неки други. Виделе су, између осталог, и земље ЕУ. Оне су пре нас потписале Споразум о слободној трговини са Египтом. 

Ми то нисмо урадили захваљујући онима који су водили Србију до 2012. године и који су сматрали да су земље  попут Египта земље тзв. трећег света, да су то неразвијене земље, да су то земље на које апсолутно не треба обраћати пажњу и онда је председник Владе, а сада председник Републике Александар Вучић потпуно преокренуо нашу политику према тим земљама и рекао – људи, то су нама пре свега у политичком смислу пријатељске земље, то су земље које су нам помагале и онда када су други од нас окретали главу, које нам нису уводиле санкције, које су и те како имале разумевања за све оно што се дешавало на просторима бивше Југославије током деведесетих година. 

На крају крајева, показали су, иако су многе од тих земаља муслиманске, разумевање за позицију Републике Србије и сада, када је недавно на силу и, практично, супротно Повељи УН донета ова Резолуција која се односи на Сребреницу. Дакле, ми смо управо у тим земљама, земљама тзв. трећег света, земљама на које до пре неколико година апсолутно нисмо обраћали пажњу, земљама на које и данас неки који седе овде са наше леве стране гледају подсмешљиво, подругљиво, изругују им се, кажу да су мали, да су неразвијени. 

Дакле, председник Александар Вучић је схватио да је то велика шанса не само за нашу спољну политику, него и за нашу економију, па између осталог и за нашу пољопривреду. Сада да се вратим на тему пољопривреде. Дакле, док су неки у ЕУ били много паметнији од нас и схватили да је египатско тржиште огромно тржиште и да то представља велику развојну шансу за њихове компаније, укључујући и оне који се баве производњом и извозом пољопривредних производа, Република Србија је закључила 13. јула. Тај уговор је потписао наш колега Томислав Момировић, Споразум о слободној трговини са Уједињеном Арапском Републиком Египат и након потписивања тог споразума Србија ће моћи на египатско тржиште, које је огромно, дакле, тржиште од 110 милиона људи, да без царине извози практично све пољопривредне производе. 

40/1БН/ИР17.40 – 17.50

Египатски министар пољопривреде ми је рекао да њима апсолутно треба све из Србије. Као што је рекао и председник Владе, због рата у Украјини, Египат има озбиљне проблеме у снабдевању житарицама, у снабдевању брашном. То је велика развојна шанса, то је велика шанса уопште за нашу привреду и за нашу пољопривреду, између осталог.

Рекао сам да сам био изненађен када сам читао ову информацију која се односи на спољнотрговинску размену са Египтом. До потписивања споразума са Египтом, ми смо када су у питању наши пољопривредни производи извозили само дуван и нешто цигарета и апсолутно ништа друго, између осталог, и због тога што су царине на наше производе биле 40%. Е, сад када имате царине од 40% на српске производе, а имате 0% царине на производе који долазе из ЕУ, јасно је и лаику да је наша пољопривреда била апсолутно неконкурентна на египатском тржишту.

Сада се те ствари мењају, односно сада наши пољопривредни произвођачи и наше компаније које су извозно орјентисане имају огромну шансу да пласирају наше пољопривредне производе на то велико тржиште. 

Дакле, ми смо у Египат извозили дуван и извозили смо нешто цигарета, а увозили смо производе за које ја нисам могао да верујем да их увозимо, дакле, производе које апсолутно географски, геолошки, како год хоћете, можемо и морамо да производимо овде у Републици Србији. Дакле, ми смо из Египта, пазите, увозили црни лук, увозили смо из Египта црни лук, увозили смо боранију, увозили смо кромпир, увозили смо грашак,  увозили смо пасуљ, да не говорим о јужном воћу. Дакле, јасно ми је да банане, манго, киви, тешко могу да успевају у Србији, али не могу да разумем да ми не можемо да извозимо у Египат оно што смо из Египта увозили. Зар је могуће да ми не можемо да производимо зелену салату, црни лук, парадајз, кромпир, грашак, боранију, пасуљ итд? Можемо, али тиме се нико није озбиљно бавио, односно тиме су се бавили они који вам се данас ево овде смеју. Ми говоримо о важности слободне трговине са Египтом, они људи умиру од смеха и мисле да је то све без везе, а то је огромна шанса и за нашу привреду и за нашу пољопривреду. 

Поставили сте питање и мислим да ће колега Весић о томе нешто више да каже, везано за нашу сарадњу у области саобраћаја. Председник Вучић је још док смо боравили у Египту у више својих интервјуа нагласио да ће Република Србија са своје стране да учини све да у најскорије могуће време, Горане, молим те, исправи ме ако грешим, а то значи за месец до месец и по дана, да имамо најмање два лета недељно за Каиро. Дакле, да „Ер Србија“ има најмање лета за Каиро и оно што представља, такође, велику шансу за ову нашу авио компанију, за нашу привреду, јесте орјентација Египта, када је у питању њихов туризам, да покрену један снажни инвестициони циклус на медитеранској обали, дакле, не само на обали Црвеног мора, него управо на Медитерану. 

То практично значи да ће српски туристи који буду желели да летују у Египту, када се остваре ове договорене линије, авио линије између Београда и Египта, моћи да буду на најексклузивнијим Средоземним египатским дестинацијама за отприлике два сата од Београда. Јасно вам је од каквог је то значаја и колико то може да повеже наше две земље, али истовремено, ови који се смеју то не разумеју, али пошто сте ви озбиљан човек, ви то разумете, то је важно и за наш туризам, јер као што Срби иду да летују у Египат, тако ће и држављани Египта, односно Египћани моћи врло брзо да долазе и до Златибора и до Таре и да упознају природне лепоте Србије и да виде како изгледа наша Врњачка Бања, Пролом Бања, како нам изгледа Фрушка гора, које су лепоте Шумадије, Поморавља, западне Србије. 

Дакле, то је један велики потенцијал. Ако будемо паметни, сви заједно, ми ћемо тај потенцијал моћи да искористимо.

40/2БН/ИР

Све у свему, та посета Египту је, и тиме ћу да завршим овај део излагања око Египта, на мене оставила један импресиван утисак, између осталог, и због тога што смо последњи дан посете, то је било 14. јула, имали прилике да видимо једну нову престоницу која се гради на 70 километра од Каира. Египћани то зову нови административни центар. Тренутно га зову нови Каиро, вероватно ће му дати неко ново име. Просто невероватно, када погледате да у пустињи ниче један нови град, не град, велеград, Каиро тренутно има, овај, да кажем, стари Каиро има 22 милиона становника. То вам је као цела бивша Југославија. И сад на 70 километра, виделе су то колеге, видео је то Дејан, видео је то Томислав Момировић, сви ми који смо били са председником Вучићем, на 70 километра од Каира ниче потпуно нови Каиро, један нови град, град у коме ће моћи да буду смештене не само све државне институције, државни органи, не само велике компаније, него у коме ће моћи да живи још 20, па можда и 30 милиона становника.

Онда када то видите, схватите колике смо шансе ми пропустили док су ови који се сада смеју били на власти. Замислите да смо у то време, да су били само мало политички проницљиви, само мало политички паметни, да су само мало хтели да виде да постоје и неке друге земље и неки други делови света, да смо у њихово време закључили тај споразум, замислите колико би то значило за српску економију, за српску пољопривреду, за српски туризам, али и за српску науку.

Председник Владе је нешто о томе говорио. Ми смо тамо договорили не само сарадњу на нивоу извоза наших пољопривредних производа, него и сарадњу наших научних института из области пољопривреде. Египат има веома позитивна искуства када је у питању сарадња са нашим пољопривредним, односно нашим научним институтима из области пољопривреде још из време социјалистичке Југославије. Они и данас у суперлативу говоре о сарадњи са Институтом за кукуруз Земун Поље, о сарадњи са Институтом за ратарством у Новом Саду, о сарадњи са институтом за сточарство у Великој Плани. Они се сећају тог времена кад смо имали веома интензивну сарадњу на свим пољима, па и када је у питању наука. 

47/1БН/ЈГ18.50 – 19.00

Такође ћу искористити ових неколико минута да вам поменем и да наше министарство креће са оснивањем канцеларија за породице у локалним самоуправама, зато што је циљ да као тим, као Влада Републике Србије, идемо ка грађанима, да будемо доступни њима, да они могу да нас контактирају, уложе примедбе, поставе питања, да им се нађемо и помогнемо да остваре своја права која су предвиђена различитим пројектима и програмима, да привреду вратимо породици и да породицу вратимо привреди, да породицу економски оснажимо и да је препознамо као национални интерес.

Наравно, поштовани народни посланици, било би несавесно са моје стране, можда неодговорно, али у сваком случају, некоректно да се не огласим на медијску хајку која траје данима и која се претворила у јавни линч и лични обрачун и са мном као женом и као министарком у Влади Републике Србије.

Али, сву своју пажњу, труд, љубав и енергију нећу улагати у то да демантујем погрешно интерпретиране цитате, злонамерно тумачене изјаве, нити подругљиве коментаре који имају за циљ да баце сенку на све оно што Влада Републике Србије чини изменама овог закона и подизањем родитељског додатка. Искључиво ћу се посветити оном послу који ми је поверен, а поверено ми је да бринем о најлепшој могућој теми, о нечему од чега зависи будућност нашег народа, и не само нашег народа, о нечему што је темељ нашег друштва, о нечему што суштински нема алтернативу, што је живот, што је рађање, што је будућност.

Верујем да заједничким снагама Влада Републике Србије може пред питањем хоће ли нас бити у времену које долази да одговори потврдно и да каже – да, борићемо се да нас има, да се рађамо и да нас буде овде у нашој земљи, свој на своме. 

Зато ће Министарство за бригу о породици бринути о свим породицама и сву своју енергију и пажњу усмеравам искључиво ка томе, наравно, позивајући све медијске адресе да покажу минимум коректности у извештавању о овако значајној теми, јер сматрам да сви треба да се потрудимо да до грађана дође информација да ће Србија бити земља, након измена овог закона, са највећим родитељским додатком. То је једна лепа вест и ја вам се захваљујем што сте дали прилику да то још једном поделимо са грађанима Србије, са свим мајкама и очевима.

Хвала вам. Живела Србија и живеле све наше породице!

ПРЕДСЕДНИК: Министре Вулин, немамо времена, осим ако нећете минут, зато што желим да народни посланик закључи са својих два минута.

Изволите, посланиче.

ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Захваљујем.

Чувени композитор и пијаниста Франц Лист, који је пореклом Мађар, рођен у Аустрији, у младости живео у Француској, завршио каријеру на немачком двору, је својевремено рекао – важно је да један народ, кроз све векове бројних искушења, задржи свој урођени темперамент и своју традиционалну симболику. Срби су, као мало ко у овом делу Европе, у томе успели. 

Ако смо успели да задржимо свој идентитет под отоманском империјом, ако смо успели да сачувамо свој идентитет под Аустроугарским царством, ако смо успели у току два светска рата, у комунизму, мислим да ми данас имамо обавезу, данас када глобализам уништава све што има префикс традиционално и национално свуда у свету, да останемо доследни себи и да водимо рачуна о идентитетским питањима и да о томе водимо рачуна не само у Србији, не само у Републици Српској, већ свуда у свету где живе Срби, како нам се не би десило да нека друга или трећа генерација наших сународника у дијаспори заборави да говори српски језик, да не зна да чита ћирилицу или да не зна ништа о нашој историји, култури или традицији.

47/2БН/ЈГ

Када нам је један великан попут Франц Листа, а намерно сам рекао да је пореклом Мађар, да је живео у Француској, Немачкој, Аустрији, кад нам он ода такво признање, онда то мора бити наш завет за будућност и то је обавеза свих нас. 

Јединствена Србија зато подржава Свесрпску декларацију, подржава актуелну политику државе Србије и ваш рад у Министарству просвете, госпођо Славице Ђукић Дејановић. 

Оно што је поента је да Србин буде Србин где год се налазио, јер је то наш завет. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Наставак седнице је у понедељак у 10.00 часова.

Хвала вам. 

(Седница је прекинута у 19.00 часова.)