Потпредседница НС РС Елвира Ковач је у оквиру прегледа напретка у остваривању претходних парламентарних обавеза Берлинског процеса истакла да кроз отворени дијалог и усвајањем закона у јавном интересу гради се поверење које представља темељ сваке стабилне државе. Нагласила је да НС РС остаје посвећена промоцији дијалога, јачању регионалне сарадње, демократији и стабилности, као и главном циљу-европским интеграцијама, јер само јак парламент, заснован на транспарентности, одговорности и дијалогу, може гарантовати стабилност државе и заштиту воље грађана. Као пример је навела добар однос са независном Агенцијом за борбу против корупције, рад Одбора за европске интеграције НС РС итд.

Председник Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Верољуб Арсић је на главној сесији истакао да Србија наставља да трасира пут динамичног, прогресивног економског развоја, чврсто позиционирана као стуб стабилности и прилика у свету који је све више обликован неизвесношћу. У 2024. години, реални БДП је порастао за око 3,9%, што је једна од виших стопа раста у Европи те године, упркос слабијем спољашњем окружењу. Оценио је да је овај раст подстакнут снажном домаћом тражњом и инвестицијама—посебно пројектима повезаним са EXPO 2027—који су надокнадили слабију инострану тражњу.

Нагласио је да су се услови на тржишту рада додатно се побољшали: незапосленост је смањена на 8,6% у 2024. години, запосленост је достигла рекордне нивое, а реалне плате су порасле, што је допринело широко распрострањеном унапређењу животног стандарда. Инфлација се приближила циљаној стопи Народне банке Србије, стабилизујући очекивања и враћајући предвидивост цена.

Истакао је да је Влада Републике Србије 3. октобра 2024. године усвојила документ „Реформска агенда Републике Србије 2024-2027 у складу са Планом раста за Западни Балкан“, а у Народној скупштини су ратификовани Споразум о инструменту и Споразум о зајму. Ови споразуми представљају финансијски инструмент којим ће Републици Србији бити расположива средства у укупном износу од око 1,59 милијарди евра за период 2024-2027 (две трећине зајма и једна трећина грант). Део средстава ће бити обезбеђен као буџетска подршка у кредитима, а део ће бити опредељен за пројекте финансиране у склопу WBIF (Western Balkans Investment Framework).

Планом раста за Западни Балкан предвиђено је претфинансирање у износу од седам одсто укупних средстава за сваког корисника. Републици Србији је исплаћен део аванса од 51,66 милиона евра у јуну 2025. године, који представља директну буџетску подршку.