Краљево

Представник Министарства пољопривреде и заштите животне средине Милан Ћупић упознао је чланове Одбора са основним карактеристикама руралних подручја у Србији. Он је оценио да је развој села и примарне пољопривредне производње широка тема, којом треба да се бави читаво друштво, не само ресорно министарство и локална самоуправа. Подаци пописа становништва из 2011. године показују да су демографски трендови, како у земљи, тако и у руралним подручјима, неповољни. Од 2002. до 2011. године имамо смањење укупног становништва за преко 4 одсто, а на селу чак 11 одсто, тако да је број становника на селу опао испод 3 милиона грађана. Подаци показују и да је 40 одсто укупног становништва Србије сеоско становништво, а карактерише га повећан број старих и одлив младих, тако да је сваки пети становник села старији од 65 година. Све наведено, уз смањење удела најобразованијих у сеоској популацији, представља отежавајуће факторе економског развоја руралних подручја и смањено интересовање инвеститора за улагање, закључио је Ћупић. Такође, ситуација у региону је веома слична, а у Србији забрињава пројекција да ће се до 2050. године број становништва смањити за 1,5 милиона људи.

Ћупић је додао да локалне самоуправе имају веома важну улогу у развоју руралних средина, посебно за развој инфраструктуре, чиме би се подигао квалитет живота сеоског становништва, али и привукли потенцијални инвеститори. Поред овога, улога локалне самоуправе је да идентификује и попише имовину на својој територији, али и да повеже мала пољопривредна газдинства са локалним трговцима и прерађивачима, који су најстабилнији откупљивачи. Представник Министарства упознао је Одбор и са активностима и мерама које су намењене малим газдинствима и прерађивачима. За мала пољопривредна газдинства Министарство покрива део трошкова производње кроз субвенције и регресирање трошкова, али и давањем различитих врста подстицаја и премија. Када су у питању прерађивачи, и њима је намењен велики број подстицаја, пре свега за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета производа. Ћупић је навео да се 40 до 55 одсто од вредности инвестиције финансира појединачни подносилац захтева, а појединачно мало газдинство може највише добити до 2,5 милиона динара.

У расправи која је уследила чланови Одбора разменили су мишљења о појединим проблемима са којима се мала газдинства суочавају, о могућностима коришћења средстава из ИПА фондова, стављању у функцију земљишта које није искоришћено, потреби промене Закона о враћању пашњака и утрина, појединим правилницима који регулишу право газдинстава из маргинализованих подручја да користе средстава уз буџета, о питању комасације и друго. Такође, чланови Одбора заложили су се да се нека од наредних седница одржи у Прешеву, као и да се у расправу о оваквим темама укључе представници Министарства привреде. На седници је било речи и о противградној заштити, изменама система ПДВ-а како би се сви произвођачи довели у исти положај, о потреби разматрања редовног кварталног извештаја Министарства у области пољопривреде и Зелене књиге за 2015.годину, и о потреби да се измени класификација административних јединица у Србији и да се уведе појам села. Посебна пажња посвећена је питању задругарства и власништва над пољопривредним земљиштем.

У расправи су учествовали и представници удружења и организација пољопривредника из више градова у Србији, који су изнели проблеме пољопривредника, који се пре свега односе на производњу и сарадњу са откупљивачима, а дали су и конкретне предлоге за њихово решавање.

Седници су присуствовали градоначелник Краљева др Предраг Терзић и предсеник Скупштине града Краљева Ненад Марковић.

На крају рада, Одбор је већином гласова донео следеће закључке: Одбор препоручује Влади и Министарству пољопривреде и заштите животне средине, као и другим надлежним органима, да у циљу развоја пољопривредне производње, прерађивачке индустрије и демографије посебна пажња посвети пољопривредној производњи на селу; Одбор препоручује да се у том циљу посвети пажња развоју задругарства, Одбор препоручује да се пажња посвети да власници и сувласници прехрамбено-прерађивачке индустрије буду пољопривредни произвођачи; Одбор препоручује да се размотри могућност да се инвестиције у пољопривреди, складиштењу и преради исплаћују као подстицаји; Одбор препоручује да се у Министарству пољопривреде и заштите животне средине уведе функција помоћник или државни секретар за село и рурални развој; Одбор препоручује да се размотри могућност репрограмирања дугова за ПИО и здравствено осигурање пољопривредника и да се систем модификује и унапреди; Одбор препоручује да се прегледају уредбе и правилници и да се са струковним удружењима усагласе; Одбор препоручује да се због штета у пољопривреди унапреди противградна заштита, да се обезбеди посебна буџетска ставка за заштиту од града и да проценитељи штете буду независни; Одбор ће наставити са праксом заседања ван седишта Народне скупштине, а једна од наредних седница одржаће се у Прешеву; Одбор препоручује да се размотри могућност, у разговору са Министарством за државну управу и локалну самоуправу, да се у називе насељених места и територијалних јединица, уведе категорија село.

Одбор је ову седницу одржао ван седишта Народне скупштине, у Краљеву, уз подршку УНДП-a и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), кроз пројекат „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине Републике Србије.

Седници су присуствовали следећи чланови и заменици чланова Одбора: Радован Јанчић, проф.др Миладин Шеварлић, Верољуб Матић, др Љубинко Ракоњац, Милија Милетић, Ненад Божић, Тијана Давидовац, Жарко Богатиновић, Марко Гавриловић, Звонимир Ђокић, Драган Јовановић и Марко Миленковић.

Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.