Народна скупштина Републике Србије била је од 24. до 27. јуна 2010. године домаћин Петог састанка Парламентарне скупштине Медитерана.

Учеснике скупа је на почетку првог радног дана поздравио Абделкадер Федала (Abdelkader Fedalа) потпредседник ПСМ који је у поздравном говору представио досадшње резултате рада ПСМ. Федала је изразио наду да ће по завршетку београдског састанка бити интегрисане и завршене дискусије које су започете последњих месеци, као и да ће бити припремљена добра платформа за развој региона, а све у циљу развоја побољшања квалитета живота људи у области Медитерана.

Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић Дејановић обратила се присутним делегатима, истакавши да настанак ПСМ на најбољи начин сведочи о суштини парламентарне демократије. Она је додала да ће током рада међу питањима за које наша земља и Парламнет гаји посебно интересовање бити питање избеглих и расељених лица, њихова права, статус и судбина.

На Петом састанку ПСМ дискутовано је о различитим заједничким проблемима у региону, а разматране су и теме борбе против тероризма, трговине људима, о одлагаљу токсичног отпада у региону Медитерана, свестској економској кризи и енергетици, проблемима заштите животне средине, о интерно расељеним лицима, о једнакости међу половима, а разматрана су и питања међукултурног и међуверског односа између народа у региону.

Током рада Првог сталног одбора који се бави политичком сарадњом и безбедношћу, учесници састанка су разматарли питања о међународном тероризму, о основним узроцима и његовом настанку, као и који су могући облици борбе и превенције од тероризма. У оквиру радног дела састанка покренута је дискусија о проблемима појачане активности трговине људима, као и о одлагању токсичних материја на Медитерану. Заједничка оцена делега након завршене расправе била је и да је неопходна јединствена међународна сарадња у борби против тероризма.

Рад Другог сталног одбора, који разматра питања из области економије, друштва и животне средине, започео је минутом ћутања у част свим цивилним жртвама које су страдале у природним катастрофама. У свом обраћању присутнима, Небојша Покимица помоћник министра животне средине и просторног планирања навео је позитивне примере ресорне сарадње, нагласивши да је будућност сардње у концепту зелене економије. Током састанка, дискутовало се о могућим решењима проблема са којима се медитеранска област суочава у заштити животне средине, о доступности залиха енергије, загађењу мора, очувању природних ресурса, а представљене су и могућности за одржив развој на Медитерану.

Другог дана рада, одржан је састанак Трећег одбора који се бави питањима дијалога међу цивилизацијама и људским правима, на којој су делегати расправљали о избеглим и интерно расељеним лицима, о женама избеглицама из Палестине, као и о постизању једнакости међу половима. Владимир Цуцућ комесар за избеглице Републике Србије, упознао је присутне са подацима, по којима тренутно у Србији живи око 86.000 избеглица и 210.000 интерно расељених лица, а да ће у наредном периоду од 100.000 до 150.000 особа бити враћено по основу реадмисије из 29 европских земаља. Цуцић је учесницима скупа предочио и податак УНЦХР-а, према којем је Република Србија једна од пет држава на свету са трајним избеглиштвом, а једина у Европи.

Шеф делегације Републике Србије при ПСМ, народна посланица Маја Лаушевић, покренула је иницијативу да се током наредне године ова организација бави и питањем избеглих лица у област Северног Медитерана, што је и прихваћено.

Током састанка, Посебна радна група за дијалог између култура и религија, дискутовала је на тему ''Дијалог између култура и религија на Западном Балкану као платформа за јачање и учвршћивање мирољубивих и добросуседских односа између народа у тој области''. У протеклих пар година, формирана је посебна група за Западни Балкан, чији је циљ да се пронађу начини и организују подстицаји за миран живот и развој добросуседских односа на Западном Балкану, као и да се унапреди промовисање поштовања народа у региону Медитерана. У дискусији су се чули ставови да је једини пут ка циљу мира и помирења дијалог, јер народи морају да живе у заједништву. Земље чланице ПСМ су се потписивањем Писма о преузимању обавеза определиле да ће спроводити идеје везане за унапређење дијалога.

На дневном реду Петог састанка ПСМ-а била су и нека питања из области економије и трговине. Током дводневног заседања делегати ПСМ-а усвојили су и низ нацрта извештаја и резолуција, јер београдски састанак три стална одбора ПСМ-а представља припрему за пленарно заседање ПСМ-а које ће се одржати у Рабату од 28. до 30. октобра 2010. године. Основана у Аману 2006. године, ПСМ данас окупља 25 земаља чланица региона (Албанија, Алжир, Босна и Херцеговина, Хрватска, Кипар, Египат, Француска, Грчка, Израел, Италија, Јордан, Либан, Либија, Малта, Монако, Црна Гора, Мароко, Палестина, Португал, Србија, Словенија, Сирија, Македонија, Тунис и Турска; придружени чланови и посматрачи: Магреб, Румунија, Парламентарна скупштина Западно-европске уније).