Председница Одбора др Весна Ракоњац истакла је да је циљ седнице да се чланови Одбора упознају са тренутном ситуацијом на терену како би Одбор, у оквиру својих надлежности, могао да реагује. Такође, Одбор је спреман и да се на терену упозна са кризним жариштима, као и да се обрати Министарству државне управе и локалне самоуправе, како би се се при локалним самоуправама формирали тимови за деловање на терену, посебно имајући у виду предстојећу зиму и очекиван пораст броја миграната, истакла је Ракоњац.

Представник Комесаријата за избеглице и миграције Иван Гергинов представио је Одбору историјат, рад Комесаријата, смештајне капацитете центара за прихват, али и тренутну ситуацију на терену. Он је истакао да се институт азила најчешће злоупотребљава, јер Србија није коначно одредиште највећег броја миграната. До 30. јуна ове године бележи се повећање броја миграната и тражилаца азила, те је Влада оформила Радну групу која прати токове миграција и ради на одговору на овај изазов, истакао је Гергинов. Дневно око 1.000 људи пређе границу са Македонијом, а у центру у Прешеву се прихвати 700-800 људи, који, у највећем броју случајева иду ка граници са Мађарском, а не ка прихватним центрима. До сада је 37.931 особа изразила намеру за азилом, од чега је 3.121 лице малолетник, углавном без пратње.

Љубинка Митровић из УНХЦР-а истакла је да је, по подацима добијеним од Министарства унутрашњих послова, од почетка 2015.године 54.000 људи изразило намеру да затражи азил у Србији. Она је оценила да су 95 одсто њих избеглице, имајући у виду да долазе углавном из Сирије, Авганистана и Сомалије, земаља које генеришу највећи број избеглих. Она је поновила спремност УНХЦР-а да пружи помоћ Србији да обезбеди систем профилисања ових особа, како би се установило да ли су мигранти или азиланти, као и помоћ при успостављању функционалног система азила у складу са међународним стандардима. Ова организација пружа помоћ домаћим институцијама у одговору на хуманитарне потребе избеглица, додала је Митровић.

О ситуацији на терену и проблемима са којима се суочавају мигранти, али и одговору државних органа на њихов повећан број, говорили су Ненад Иванишевић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права.

У расправи која је уследила размењена су мишљења о ситуацији која ће настати у наредним месецима, када се временске прилике буду погоршале, ситуацији која ће настати одлуком Мађарске да подигне зид на граници са Србијом, о угрожености малолетника без пратње који су тражиоци азила, о ситуацији у Београду, Суботици и Кањижи и евентуалном отварању тријажних центара за прихват миграната, потреби доношења миграционе политике, изради новог закона о азилу, као и о будућим активностима надлежних органа, имајући у виду да је процењено да се талас миграната неће смањивати до краја године.

Чланови Одбора су на крају седнице одлучили да 24.јула посете Суботицу, као и да одржавају седнице Одбора посвећене овој теми на свака два месеца.

Седници је председавала председница Одбора др Весна Ракоњац.