Народна скупштина Републике Србије

Овлашћења и дужности председника Народне скупштине утврђена су Уставом Републике Србије, Законом о Народној скупштини и Пословником Народне скупштине, као и појединим законима, као што су: Закон о председнику Републике, Закон о Уставном суду, Закон о радиодифузији, Закон о избору народних посланика, Закон о локалној самоуправи, Закон о локалним изборима, Закон о заштити конкуренције, Закон о судијама, Закон о јавном тужилаштву и др.

(1) представља Народну скупштину; сазива седнице Народне скупштине и утврђује предлог дневног реда; председава седницама Народне скупштине; сазива састанке колегијума Народне скупштине и председава састанцима; стара се о раду на седницама Народне скупштине и о примени Пословника; стара се о благовременом и усклађеном раду радних тела Народне скупштине; врши и друге послове утврђене законом и Пословником.

(члан 104. став 2. Устава Републике Србије,
Чл. 3. и 19. Закона о Народној скупштини и
члан 27. Пословника Народне скупштине)

(2) проглашава закон. Ако председник Републике не донесе указ о проглашењу закона у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине.

(члан 113. став 4. Устава Републике Србије)

(3)замењује председника Републике када је председник Републике спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран. Председник Народне скупштине може да замењује председника Републике најдуже три месеца.

Док замењује председника Републике, председник Народне скупштине овлашћен је да представља Републику Србију у земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломатских представника, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, да врши надлежности у области одбране Републике Србије и да командује Војском Србије. Председник Народне скупштине који замењује председника Републике дужан је да распусти Народну скупштину у свим случајевима у којима је то уставна дужност председника Републике и да сваки изгласани закон прогласи указом.

(члан 120. ст. 1. и 2. Устава Републике Србије и
члан 17. Закона опредседнику Републике)

(4) расписује изборе за председника Републике. Председник Народне скупштине је обавезан да распише изборе за председника Републике тако да се одрже најкасније три месеца од настанка спречености председника Републике односно престанка мандата на који је биран.

Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине одлуком, која се објављује у "Службеном гласнику Републике Србије". Избори за председника Републике расписују се 90 дана пре истека мандата председника Републике, тако да се окончају у наредних 60 дана од дана расписивања избора.

(члан 120. став 3. Устава Републике Србије и
члан 4. Закона о избору председника Републике)

(5) расписује изборе за одборнике. Председник Народне скупштине расписује изборе за одборнике у року од два месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе. Председник Народне скупштине је дужан да одлуку о расписивању нових избора за скупштину јединице локалне самоуправе донесе у року од месец дана, од дана кад је требало спровести изборе, односно конституисати скупштину јединице локалне самоуправе.

Од дана расписивања избора до дана одржавања избора не може протећи мање од 45, ни више од 90 дана. Одлуком о расписивању избора одређује се дан одржавања избора, као и дан од када почињу тећи рокови за вршење изборних радњи. Одлука о расписивању избора објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

(чл. 86. и 87. Закона о локалној самоуправи и
члан 8. Закона о локалним изборима)

(6) расписује изборе за одборнике скупштине нове општине. Председник Народне скупштине ће расписати изборе за одборнике скупштине нове општине у року од шест месеци од дана ступања на снагу закона којим је нова општина основана.

(члан 15.Закона о територијалној организацији
Републике Србије)

(7) доноси одлуку о проглашењу ванредног стања и одлуку о проглашењу ратног стања, кад Народна скупштина није у могућности да се састане. Кад Народна скупштина није у могућности да се састане:

• одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе под истим условима као и Народна скупштина;
• одлуку о проглашењу ратног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе;
• мере одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права заједно утврђују председник републике, председник Народне скупштине и председник Владе.

(члан 200. став 5. и члан 201. ст. 2. и 4. Устава Републике Србије
и члан 10. Закона о одбрани)

(8) предлаже именовање генералног секретара Народне скупштине; подноси предлог одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора на основу предлога посланичких група; подноси предлог одлуке о саставу сталних парламентарних делегација за учешће у раду Парламентарне скупштине Савета Европе, Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и других мултилатералних парламентарних институција и организација, у консултацији са председницима посланичких група, водећи рачуна о пропорционалној заступљености политичких странака и заступљености полова.

(чл. 21, 24. и 26. Пословника Народне скупштине)

(9) утврђује годишњи програм рада Народне скупштине, након консултација на састанку Колегијума, полазећи од обавеза Народне скупштине у складу са законом и годишњег програма Владе. Председник Народне скупштине годишњи програм рада Народне скупштине доставља свим народним посланицима; доноси правила о раду Колегијума Народне скупштине, након консултација са члановима Колегијума.

(чл. 28. и 34. Пословника Народне скупштине)

(10) на предлог радног тела, може да ангажује научне или стручне институције, као и научнике и стручњаке, ради проучавања појединих питања из надлежности Народне скупштине.

(члан 43. Пословника Народне скупштине)

(11) доноси одлуку о спорним питањима у вези са делокругом одбора; може да захтева сазивање седнице одбора (ако председник одбора не сазове седницу у захтеваном року, седницу одбора може да сазове председник Народне скупштине).

(члан 44. став 2. и члан 71. Пословника
Народне скупштине)

(12) Председник Народне скупштине је председник Одбора за уставна питања и Радне групе за права детета (од следећег сазива Народне скупштине председник Народне скупштине је председник Одбора за права детета).

(члан 44. старог Пословника и
члан 47. актуелног Пословника Народне скупштине)

(13) Ако Одбор за спољне послове није у могућности да одреди састав делегације или да да сагласност на одлуку о размени посета са посланичким групама пријатељства представничких тела других држава, одлуку о томе доноси председник Народне скупштине, односно потпредседник Народне скупштине и председник Одбора.

(члан 50. став 5. и чл. 289-291. Пословника
Народне скупштине)

(14) стара се да је предлог закона и другог акта припремљен у складу са Пословником и има овлашћења: у припремању и сазивању седнице Народне скупштине; председавању седницом (отвара седницу; може да одложи час односно дан почетка седнице; даје обавештења о одсутним народним посланицима и позваним лицима, као и потребна обавештења у вези са радом; констатује постојање кворума за рад, а у Дану за гласање постојање кворума за одлучивање; даје реч говорницима; може да прекине седницу и одреди наставак седнице; одлучује о коришћењу права на реплику; даје објашњења у вези са указивањем на повреду Пословника; у одржавању реда на седници изриче мере: опомене, одузимања речи или удаљења са седнице и одређује паузу док се ред не успостави; закључује претрес; одређује Дан за гласање; закључује гласање и саопштава резултат гласања; руководи тајним гласањем; закључује седницу).

(чл. 85-160. Пословника Народне скупштине)

(15) потписује усвојени записник седнице Народне скупштине; сазива и утврђује дневни ред посебне и свечане седнице Народне скупштине; обавештава државни орган надлежан за спровођење избора народних посланика о престанку мандата народног посланика; одређује дан када ће поједини министри у Влади одговарати на посланичка питања у вези с неком актуелном темом; може да предложи да се одговор на интерпелацију стави на дневни ред седнице Народне скупштине која је у току, као последња тачка, о чему Народна скупштина одлучује без претреса; одређује време за одржавање седнице Народне скупштине у ванредном заседању; даје саопштење за јавност са седнице Народне скупштине затворене за јавност; доставља усвојени закон председнику Републике на проглашење; стара се о спровођењу одлуке о унутрашњем реду у згради Народне скупштине.

(чл. 118-121, 198, 209, 224, 248, 255, 264.
и 293. Пословника Народне скупштине)

(16) упућује јавни позив за подношење предлога листе кандидата за члана Савета Републичке радиодифузне агенције најкасније шест месеци пре истека мандата члана Савета. Позив се упућује оним овлашћеним предлагачима који су предложили кандидате чији мандат истиче.Овлашћени предлагачи дужни су да најкасније у року од два месеца од дана упућивања јавног позива доставе Народној скупштини предлог листе кандидата за упражњена места. Председник Народне скупштине, најмање 10 дана пре одлучивања о избору чланова Савета, на погодан начин, јавно објављује све важеће листе кандидата које су поднели овлашћени предлагачи са основним биографским подацима о кандидатима.

(чл. 24. и31. Закона о радиодифузији)

(17) оглашава јавни конкурс за избор органа Комисије за заштиту конкуренције. Избор органа Комисије врши се по јавном конкурсу који оглашава председник Народне скупштине, најкасније три месеца пре истека мандата председника Комисије и чланова Савета, односно непосредно по престанку или разрешењу у смислу члана 24. Закона.

(члан 23. Закона о заштити конкуренције)

(18) дужан је да прими Заштитника грађана. Председник Републике, председник и чланови Владе, председник Народне скупштине, председник Уставног суда и функционери у органима управе дужни су да приме Заштитника грађана на његов захтев најкасније у року од 15 дана.

(члан 23. Закона о Заштитнику грађана)

(19) поједини функционери полажу заклетву пред председником Народне скупштине, и то:

• судије Уставног суда (чл. 11. Закона о Уставном суду);
• судије које се на ту функцију први пут бирају (члан 53. Закона о судијама);
• јавни тужилац и заменик јавног тужиоца који се први пут бира (члан 83. Закона о јавном тужилаштву),
• заменици Заштитника грађана (члан 7. Закона о Заштитнику грађана).