Библиотека Дома Народне скупштине припада групи специјалних, парламентарних библиотека затвореног типа.

Просторије ове парламентарне библиотеке су наменски пројектоване у време када је планирана изградња Народне скупштине 1901. године. Када је завршена градња, 1936. године, коначно је и озваничен распоред, намена и назив просторија у којима се и данас налази библиотека и читаоница (соба број 17).

Фонд библиотеке Народне скупштине је формиран од фонда библиотеке Народне скупштине Краљевине Југославије, која је 1918. године (приликом уједињења) наследила књижни фонд Библиотеке Народне скупштине Кнежевине и Краљевине Србије из 1889. године.Најстарији део фонда су књиге које су припадале Министарству унутрашњих дела Краљевине Србије, а затим Председништву Министарског савета, унутар кога се налазио и Централни прес биро са књижницом.

Буџет и правила рада скупштинске библиотеке први пут су званично прописани у Закону о пословном реду у Народној скупштини Краљевине Србије, од 1.новембра1889. године.

Према Прегледу рада Народне скупштине у II редовном сазиву за 1909. годину, од 1. октобра 1909. до 12. јуна 1910. године,у саставу Народног представништва налазиле су се, поред осталих просторија, и библиотека и читаоница. У овој библиотеци чували су се сви скупштински протоколи и стенографске белешке од почетка скупштинског рада па све до дана када је штампан Преглед. Такође, налазили су се и сви закони, уредбе и зборници, поред других књига, највише из области правних и финансијских наука.

Дужност библиотекара у то време вршио је г. Драгиша Стојадиновић, студент права.

Скупштинска зграда тога времена налазила се на углу улица Краљице Марије и Милоша Великог, а зграда у којој се налазила библиотека била је одвојена од скупштинске зграде, али у истом дворишту,и није била својина Скупштине, већ је „узета под кирију“.

Поред читаонице, библиотека је поседовала и такозвану приручну библиотеку која је формирана 1964.године од извесног броја наслова дневне штампе, савезних, републичких и покрајинских службених листова, као и мањег броја књига приручног карактера. Та библиотека се налазила у Палати Србија, на Новом Београду, на петом спрату – собе 531 и532. Крајем деведесетих година прошлог века,фонд приручне библиотеке пресељен је у библиотеку Дома Народне скупштине.

Фонд библиотеке садржи око 60.000 књига и периодичних публикација на српском и страним језицима из области законодавства, историје, политике, права, економије, статистике, социологије, филозофије... Фонд чини и богата збирка приручника, енциклопедија, речника, лексикона.

Историјски вредна је и збирка стенографских бележака од почетка развоја парламентаризма у нас. У збирци се налазе:

Библиотека поседује и веома вредну збирку оригиналних стенографских бележака са заседања Скупштине Краљевине Србије од 1914. до 1918. године у Нишу и на Крфу - писане руком; збирку најстаријих закона штампаних у нашој земљи; збирку од око стотинак раритета; комплете службених листова од 1921. године до данас; збирке републичких службених листова од 1945. године до данас; службене листове бивших република СФРЈ од 1945. до 1992. године и периодичне публикације (новине и часописи) на српском и страним језицима,који се чувају у библиотеци од 2000. године.

Нарочиту вредност има и збирка старе и ретке књиге, која броји око стотинак наслова, а чине је издања из XVIII и XIXвека. Збирку чине већим делом устави, закони и зборници закона и наредаба који сведоче о бурној српској историји:

Осим књига, збирка поседује и шест вредних наслова периодике, од којих је ''Славеносербски магазин'' из 1768. године најстарија и уједно највреднија публикација у збирци старе и ретке књиге.

Публикације из ове раритетне збирке углавном су штампане у Београду/Крагујевцу – Књигопечатије Књажества српског, Новом Саду – Књигопечатња Данила Медаковића, али има и оних штампаних у Карловцима - Типографија Митрополитско-гимназијална, Будиму у Писменима Краљевског Универзитета Унгарског, Бечу - код Шнирера, Лајпцигу - у Јерменском манастиру и код Георга Виланда, Епископској књигопечатњи...

Сва библиотечка грађа је евидентирана у инвентарним књигама. Свака публикација је пре уписивања у инвентарну књигу печатирана посебним печатом библиотеке (округли и правоугаони са инвентарним бројем).Прва уписана књига у Инвентарну књигу бр. 1. од 17. фебруара 1959. године је Веснић, Мил. Р: Наш политички буквар, из 1891. године.

Почетком 2002. године је усвојен Програм модернизације библиотеке, којим је предвиђена њена комплетна реорганизација, а пре свега осавремењавање и техничко опремање.

Библиотека припрема истраживања и прегледне информације у циљу пружања подршке остваривању функција Народне скупштине. Путем сарадње са истраживачким службама националних парламената и међународним организацијама, посебно Европским центром за парламентарна истраживања и документацију, прате се савремени трендови у размени знања у парламентарном раду. Захтев за израду истраживачког рада подноси се начелнику Библиотеке на посебном обрасцу који чини саставни део Правилника о поступку постављања захтева за истраживање и израду истраживачког рада Библиотеке Народне скупштине и који је доступан на интернет страници Народне скупштине.

Правилник о раду библиотеке Народне скупштине

контакт:

Читаоница Библиотеке Народне скупштине
адреса: Трг Николе Пашића 13
контакт телефон: 011-3026-315

Начелник Библиотеке Народне скупштине
Taња Остојић дипл. филозоф
адреса: Краља Милана 14
контакт телефон: 011-3026-532