Библиотека Дома Народне скупштине припада групи специјалних, парламентарних библиотека затвореног типа.

Просторије ове парламентарне библиотеке су наменски пројектоване у време када је планирана изградња Народне скупштине 1901. године. Када је завршена градња, 1936. године, коначно је и озваничен распоред, намена и назив просторија у којима се и данас налази библиотека и читаоница (соба број 17).

Фонд библиотеке Народне скупштине је формиран од фонда библиотеке Народне скупштине Краљевине Југославије, која је 1918. године (приликом уједињења) наследила књижни фонд Библиотеке Народне скупштине Кнежевине и Краљевине Србије из 1889. године.Најстарији део фонда су књиге које су припадале Министарству унутрашњих дела Краљевине Србије, а затим Председништву Министарског савета, унутар кога се налазио и Централни прес биро са књижницом.

Буџет и правила рада скупштинске библиотеке први пут су званично прописани у Закону о пословном реду у Народној скупштини Краљевине Србије, од 1.новембра1889. године.

Према Прегледу рада Народне скупштине у II редовном сазиву за 1909. годину, од 1. октобра 1909. до 12. јуна 1910. године,у саставу Народног представништва налазиле су се, поред осталих просторија, и библиотека и читаоница. У овој библиотеци чували су се сви скупштински протоколи и стенографске белешке од почетка скупштинског рада па све до дана када је штампан Преглед. Такође, налазили су се и сви закони, уредбе и зборници, поред других књига, највише из области правних и финансијских наука.

Дужност библиотекара у то време вршио је тада студент права Драгиша Стојадиновић (1886-1968), касније учесник Балканских ратова 1912-1913 и Првог светског рата, витез Карађорђеве звезде са мачевима, најбољи стрелац Европе 1908-1914, правник, политичар, народни посланик, фотограф и филмски сниматељ, шеф Кинематографске секције Врховне команде српске војске на Солунском фронту.

Скупштинска зграда тога времена налазила се на углу улица Краљице Марије и Милоша Великог, а зграда у којој се налазила библиотека била је одвојена од скупштинске зграде, али у истом дворишту,и није била својина Скупштине, већ је „узета под кирију“.

Током дуге историје постојања библиотеке завређује да поменемо још неке од знаменитих личности, које су својим делима овековечили српско друштво крајем XIX и почетком XX века, а који су били и библиотекари у библиотеци Народне скупштине. Старији брат песника Војислава Илића – Драгутин Ј. Илић (1858-1926) био је књижевник, драматург, новинар, правник и политичар, за библиотекара Народне скупштине постављен је 1905. године и са тог места је отишао у пензију. Бранислав Нушић (1864-1938) српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији, радио је и као новинар и дипломата, на дужност библиотекара је постављен 1929. године, а историја је забележила да је „одатле дефинитивно стављен у пензију”, четири године касније примљен у Српску академију наука. Српски политичар, новинар, историчар и народни посланик Краљевине Србије Драгиша Лапчевић (1867-1939) по завршетку посланичког рада, Народна скупштина поставила га је за свог библиотекара. Са тог радног места је и пензионисан.

Поред читаонице, библиотека је поседовала и такозвану приручну библиотеку која је формирана 1964.године од извесног броја наслова дневне штампе, савезних, републичких и покрајинских службених листова, као и мањег броја књига приручног карактера. Та библиотека се налазила у Палати Србија, на Новом Београду, на петом спрату – собе 531 и532. Крајем деведесетих година прошлог века,фонд приручне библиотеке пресељен је у библиотеку Дома Народне скупштине.

Фонд библиотеке садржи око 60.000 књига и периодичних публикација на српском и страним језицима из области законодавства, историје, политике, права, економије, статистике, социологије, филозофије... Фонд чини и богата збирка приручника, енциклопедија, речника, лексикона.

Историјски вредна је и збирка стенографских бележака од почетка развоја парламентаризма у нас. У збирци се налазе:

Библиотека поседује и веома вредну збирку оригиналних стенографских бележака са заседања Скупштине Краљевине Србије од 1914. до 1918. године у Нишу и на Крфу - писане руком; збирку најстаријих закона штампаних у нашој земљи; збирку од око стотинак раритета; комплете службених листова од 1921. године до данас; збирке републичких службених листова од 1945. године до данас; службене листове бивших република СФРЈ од 1945. до 1992. године и периодичне публикације (новине и часописи) на српском и страним језицима,који се чувају у библиотеци од 2000. године.

Нарочиту вредност има и збирка старе и ретке књиге, која броји око стотинак наслова, а чине је издања из XVIII и XIXвека. Збирку чине већим делом устави, закони и зборници закона и наредаба који сведоче о бурној српској историји:

Осим књига, збирка поседује и шест вредних наслова периодике, од којих је ''Славеносербски магазин'' из 1768. године најстарија и уједно највреднија публикација у збирци старе и ретке књиге.

Публикације из ове раритетне збирке углавном су штампане у Београду/Крагујевцу – Књигопечатије Књажества српског, Новом Саду – Књигопечатња Данила Медаковића, али има и оних штампаних у Карловцима - Типографија Митрополитско-гимназијална, Будиму у Писменима Краљевског Универзитета Унгарског, Бечу - код Шнирера, Лајпцигу - у Јерменском манастиру и код Георга Виланда, Епископској књигопечатњи...

Сва библиотечка грађа је евидентирана у инвентарним књигама. Свака публикација је пре уписивања у инвентарну књигу печатирана посебним печатом библиотеке (округли и правоугаони са инвентарним бројем).Прва уписана књига у Инвентарну књигу бр. 1. од 17. фебруара 1959. године је Веснић, Мил. Р: Наш политички буквар, из 1891. године.

Почетком 2002. године је усвојен Програм модернизације библиотеке, којим је предвиђена њена комплетна реорганизација, а пре свега осавремењавање и техничко опремање.

Библиотека припрема истраживања и прегледне информације у циљу пружања подршке остваривању функција Народне скупштине. Путем сарадње са истраживачким службама националних парламената и међународним организацијама, посебно Европским центром за парламентарна истраживања и документацију, прате се савремени трендови у размени знања у парламентарном раду. Захтев за израду истраживачког рада подноси се начелнику Библиотеке на посебном обрасцу који чини саставни део Правилника о поступку постављања захтева за истраживање и израду истраживачког рада Библиотеке Народне скупштине и који је доступан на интернет страници Народне скупштине.

Правилник о раду библиотеке Народне скупштине

контакт:

Читаоница Библиотеке Народне скупштине
адреса: Трг Николе Пашића 13
контакт телефон: 011-3026-315

Начелник Библиотеке Народне скупштине
Јелена Марковић
адреса: Краља Милана 14
контакт телефон: 011-3026-100