Народна скупштина Републике Србије | Посланичка питања у новембру

Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Заседања / стенографске белешке / Посланичка питања у новембру

Активности

Посланичка питања у новембру

32/1БН/ЉЛ16.00 - 16.10

(После паузе)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Марина Рагуш): Поштоване даме и господо, да се не деси којим случајем да смо скратили за који минут прилику да постављате питања представницима Владе, пре него што пређемо на рад, да вас подсетимо правилима.

Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута, према члану 204.

После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање.

По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.

У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника, на основу члана 216. Пословника.

У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања, макар оне који то нису урадили.

Ми овде имамо 13 пријављених народних посланика, тако да молим све оне који то нису урадили до сада, да ураде.

Остајемо дужни, а то господину Павићу сада кажем, за све оно што нисмо стигли данас, настављамо сутра у преподневном делу.

Први на овом списку је господин Милија Милетић. Изволите.

МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Захваљујем се, председавајућа.

Уважени председниче Владе, уважени министри, поштоване колеге посланици, грађани Србије, ја сам увек говорио и постављао питања која се тичу нас који живимо на југоистоку Србије а тичу се свих оних проблема који дотичу сваког од нас.

Прво питање ћу поставити министарки за рад и социјалну политику, госпођи Милици, а тиче се конкретно оног што највише боли велики број наших људи који треба да оду у пензију, који су напунили 40 година радног стажа а имају 60 и неколико година живота. Сада постоје пенали за превремени одлазак у пензију.

Ми смо више пута говорили овде и моје је питање да ли ће се у наредном периоду наћи могућност да се укину ти пенали када човек или жена напуни 65 година старости? Баш због тога што доста тих наших људи оду мало раније у пензију, напунили су године живота, односно мање година живота а имају 40 и кусур година стажа и њима се одбија до краја живота, односно ти пенали.

Ја се надам да ће се изнаћи могућност да се то укине и да остане само до 65 година живота и да се после тога не укидају ти пенали.

Друго питање тиче се Министарства грађевине а везано је за путну и железничку инфраструктуру. Велики број путне и железничке структуре се налази на југоистоку Србије и ја ћу говорити баш о тим проблемима који се тичу свих нас, а о томе сам говорио и у претходном периоду.

Одржавање тих путева, то су махом државни путеви на којима пролази железничка пруга, има тих пружних прелаза, баш кроз моју општину одакле ја долазим, а то је Сврљиг, има пружни прелаз где пређу преко 4.000 возила у току дана. То је стварно велики број возила. Пружни пролаз је рађен прошлог или претпрошлог века, значи, у 20. веку, деветстотина и неке године и тај пружни прелаз је стварно у таквом стању да није нормално да тако остане.

32/2БН/ЉЛ

Ја сам разговарао са инфраструктуром железнице где су ми дата уверавања да ће тај пружни прелаз бити решен, прошле односно претпрошле године, а до дана данашњег није ништа одрађено.

Имамо доста проблема у том делу и баш због тога бих волео да се тај пружни прелаз одради, нормално, и остали пружни прелази, да не би дошло до неких нежељених ствари, а то су тешке саобраћајне незгоде.

Одржавање путева конкретно око тога желим да питам, и о томе сам говорио.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Завршите мисао, истиче вам време, па ћете имати прилику поново.

МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Завршавам.

Да ли ће бити могућности да се одради трећа трака у делу пута који иде од Ниша, од аутопута, преко Сврљига, Књажевца, Зајечара, према Прахову, а у делу где је Тресибаба и до Сврљига? У том делу пута би требало да се уради та трећа трака и на Грамади би требало да се уради трећа трака, због великог оптерећења саобраћаја.

За све нас то је веома битно и волео бих ако је могуће да се на то одговори.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Само да подсетим даме и господу министре, поготово оне који су по први пут ту, на усмено постављено посланичко питање, Влада, односно министар усмено одмах одговара. Ако је за давање одговора потреба одређена припрема, они то морају одмах образложити, одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено.

Ко жели да одговори на питање колеге Милије Милетића?

Изволите.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Поштовани народни посланици, уважени народни посланиче, хвала вам на питању које сте упутили.

Свакако ви знате да наше министарство у свом саставу има сектор који се односи на пензијско и инвалидско осигурање, али питање које сте адресирали тиче се конкретно ПИО фонда. Наша сарадња са њима је добра, конструктивна. Ја ћу искористити прилику да наведем да ћемо од децембра месеца имати повећање пензија од 12,2%. Мислим да је то наставак континуитета оснаживања, економског оснаживања наших најстаријих суграђана.

33/1ТЂ/ИР16.10 – 16.20

Конкретна идеја коју сте на овој седници изнели јесте у разматрању и нашег Министарства и ми смо као једну од тачака дијалога коју водимо са ПИО фондом управо навели ту иницијативу зато што верујемо да би то обрадовало сасвим сигурно велики број наших грађана, тако да се на томе свакако ради и разговара се и свака подршка вас као народних посланика у том правцу је драгоцена. Наравно, све додатне информације, уколико вам буду биле потребне, Министарство је отворено за сваки вид разговора, сугестија и можете доћи по још додатних информација, али укратко радимо на томе и верујемо да ћемо наићи на разумевање и од осталих надлежних институција.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала, госпођо министар.

Следеће питање, уколико сам ја разумела, господине Милетићу, је за госпођу Софронијевић, јел тако? Она тренутно није ту, али ћемо замолити господина премијера да ургира да вам госпођа Софронијевић на ваше питање одговор у року од осам дана. Јел то у реду?

Сада имате могућност да поставите још питања у року од три минута.

МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Неколико питања, а тиче се Старе планине. Да ли ће бити инвестиција у смештајне капацитете на Старој планини зато што је то бисер који је неискоришћен и тамо је потребна изградња и доградња тих објеката за смештајне капацитете за већи број туриста који би тамо отишли?

Још једно питање, али сада не знам коме то да упутим, а тиче се заузећа земљишта. Ми смо сведоци да у претходном периоду велики број адвоката иде по нашим општинама и пишу се тужбе за заузеће тих неких атарских путева, путева који су некатегорисани, који су урађени уназад можда 30, 40, 50 година, а где је долазило до тих тужби. Човек кога тај адвокат заступа, то је уназад, рецимо, 30 година одрађено. Тужба тог нашег човека, из тог неког села, он добије за ту тужбу 1.000 - 2.000 динара, а адвокат добије 100 динара. То су катастрофално велики трошкови за буџете тих наших малих општина, тако да је за нас то велики камен, што се каже, на врат. Било би потребно да се нађе неки начин, да се нађе закон, где бисмо то на неки начин могли да сузбијемо или да се обезбеде средства из неких текућих резерви за помоћ тим нашим малим општина.

Нишки аеродром, питање моје. Терминал проширења и улагање у Нишки аеродром, а зато што је Нишки аеродром за нас веома битан. Нишки аеродром је жила куцавица за развој туризма, развој југоисточне Србије. Интересује ме да ли ћемо имати ту могућност да тамо буду улагања?

Питање министарки за демографију Јелени Жарић - како иде подела кредита за мајке, односно за жене, за мајке које желе да узму стан, онај повраћај? То је за мене веома битно и знам да ви и ваше Министарство радите пуним капацитетом око тога и за све нас је битно да се што пре реализују ти захтеви, да те наше мајке имају свој смештај над главом за себе и за сву породицу.

Како иде подела кредита за станове, ових средстава, што се тиче младих брачних парова и за младе људе, а о којима смо у претходном периоду говорили? За мене је то веома битно да се то одради зато што велики број младих људи на тај начин добиће могућност да обезбеди себи смештај.

Министарство привреде, везано за Фонд за развој, да ли има могућности да се општинама које су неразвијене и демографски угрожене, четврта и пета група, да се тамо захтеви њима обрађују брже, да се ефикасније ради, нормално, да се помогне тим нашим привредним субјектима да не угасе своја предузећа, јер верујте ми када код нас једна фирма затвори од пет или 10 радника, то је за нас… (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала, разумели смо.

Реч има госпођа министар Јелена Жарић Ковачевић.

Изволите.

33/2ТЂ/ИР

ЈЕЛЕНА ЖАРИЋ КОВАЧЕВИЋ: Уважени народни посланици и уважени грађани Србије, драги колега Милетићу, драго ми је да сте поставили ово питање и хвала вам зато што је то једна од мера Министарства за бригу о породици и демографију за коју сматрамо да је јако важна и не само што је јако важна, већ је и јако успешна, ако узмемо у обзир број породица које су добиле кров над главом у неком претходном периоду.

Желим да се осврнем и на Закон о буџету о коме смо имали прилике да дискутујемо протеклих дана. Према Предлогу закона о буџету Републике Србије, ако посматрамо планирана средства на позицији, односно на разделу Министарства за бригу о породици и демографију, буџет за 2026. годину ће бити рекордан. Зашто то кажем у овом тренутку? Управо због тога што сте поставили питање које се односи на субвенције мајкама за куповину прве некретнине, за куповину стана или за изградњу куће и заиста ми јесмо задовољни чињеницом да је рад Министарства за бригу о породици и демографију негде препознат и да су те мере препознате као јако важне и да смо овим предлогом добили подршку и ставили у фокус заправо све породице у Србији.

Према Предлогу закона о буџету за 2026. годину, који је поднела Влада и који се налази пред вама, ми можемо да кажемо да буџет јесте развојни, да јесте одговоран и социјално одговоран. Буџет Министарства за бригу о породици и демографију већи је за чак 33,02%, односно за 512 милиона 677 хиљада динара тачније, а у односу на претходну годину. Управо сам то повезала са субвенцијама за куповину прве некретнине, јер се највеће повећање односи управо на субвенцију за мајке, а за куповину прве некретнине, са 750 милиона динара, колико је било предвиђено тренутним буџетом, односно буџетом за ову годину, а сада можемо да говоримо о 1,1 милијарди динара за наредну годину.

Дакле, морам да кажем да је ово једна од најзначајнијих мера нашег Министарства. Интересовање је заиста велико и ради се о субвенцијама које се дају као учешће за изградњу куће или за куповину куће или стана или за суфинансирање кредита за куповину куће или стана. Максимални износ средстава, односно неки лимит је 20 хиљада евра о којима можемо да говоримо. Оно што је информација коју бих ја желела да поделим са вама, а која заправо говори о значају примењивања ове мере, обзиром да је протекло довољно времена и да можемо да погледамо уназад и да негде сагледамо ситуацију на који начин смо помогли породицама, можемо да кажемо да је од доношења Уредбе о ближим условима и начину остваривања права на новчана средства за изградњу и учешће у куповини, односно куповину породично-стамбене зграде или стана по основу рођења детета у 2022. годину, до данас исплаћено близу 18,5 милиона евра, и то за 1.167 захтева, што значи да је исти толики број породица у Србији добио кров над главом.

Оно што ми у Министарству тренутно радимо јесте да се чујемо са свим мајкама које су конкурисале, односно које су поднеле захтев како би им се одобрила субвенција да би купиле прву некретнину. Услови постоје и на сајту Министарству за бригу о породици и демографију, али су услови ти о којима разговарамо ми са мајкама, како бисмо им негде помогли да превазиђу све потешкоће приликом прибављања документације.

Дакле, само услови који конкретно нису испуњени у неком предмету повлаче за собом одлуку комисије да, после тога што буде дискутовано о њему на комисији, да та мајка не добије средства и услови су конкретно предвиђени.

Оно што такође желим да кажем, а ви сте поменули младе људе, младе брачне парове, нашу омладину за коју желимо да остане у Србији и да са својим пријатељима и породицама овде живе, оно што смо ми урадили из неке сарадње са Министарством финансија, без којих ништа од овога не би било могуће, али оно што смо

33/3ТЂ/ИР

урадили са Министарством финансија јесте заправо комбиновање мера које су од изузетног значаја, како за мајке које се нама јављају за субвенцију за куповину прве некретнине, тако и за младе брачне парове којима много значи подршка државе да би се одлучили на стварање породице или на проширење породице.

34/1МЗ/МП16.20-16.30

Ми смо изменили Уредбу о ближим условима и начину остваривања права на новчана средства за изградњу, учешће у куповини породичне стамбене зграде или стана по основу рођења детета и радили смо усклађивање те уредбе са Законом о гарантним шемама и програмом повољних кредита за младе, мајкама старости од 25 до 35 година, којима је на тај начин омогућено, а што раније није био случај, морам да подвучем, да при куповини прве некретнине, осим државне субвенције, чији је максимални износ 20.000 евра, искористе и погодности повољних кредита за младе, са учешћем од 1%, који подразумевају и низ неких других олакшица.

Шта то практично значи? То значи да уколико је мајка поднела захтев код нашег министарства да добије субвенцију за куповину прве некретнине, она ту субвенцију, уколико испуњава услове, а први услов је да има од 20 до 35 година, може ту субвенцију искористити као учешће, да тако кажем, приликом добијања кредита и купити стан под повољнијим условима.

На тај начин ми смо заиста помогли многим младим брачним паровима да се одлуче на то да крену у своје предбрачне или брачне воде и да шире своје породице. Ово је заиста једна од мера за коју је негде интересовање и највеће код нас у Министарству. Тако да вам се захваљујем на постављеном питању.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама, госпођо министар.

Идемо сада редом.

Министар господин Новица Тончев.

Изволите.

НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштована председавајућа, поштоване колеге народни посланици, поштовани председниче Владе и чланови Владе, ево, ја хоћу колеги са којим сам био и председник општине да објасним и да је стварно велики проблем не само за његову општину, која спада у ред неразвијених општина, већ спада и за остале многобројне општине.

Мој кабинет је издвојио негде око три милијарде динара само у задњих четири, пет година, извршена је наплата за фактичко заузеће. Ту је највећи проблем и ту треба тражити решење. Поднео сам још 21. новембра 2024. године предлог како решити то, па ево рећи ћу сада свим посланицима и јавности Србије шта треба да се уради.

Потребно је изменити законска решења и вратити смисао из члана 193. Закона о парничном поступку из 2011. године, који је предвиђао да је лице дужно да пре подношења тужбе правобраниоцу достави предлог за мирно решавање спора, али је Законом о изменама и допунама Закона о парничном поступку од 2014. године реч „дужно“ замењена речју „може“. Значи, само ту реч треба да изменимо и да спасимо локалне буџете.

Ове године такође сам поднео предлог, ту је председник Владе који ће да потврди, и обећано је да на овој Скупштини није могло, да ће на следећој Скупштини Влада да предложи ово решење и да спасимо локалне буџете. Вама хвала што се интересујете за овакво питање.

Ако већ као Влада нисмо могли да повећамо трансфере, да помогнемо бар неразвијеним општинама, можемо бар оваквим законским решењем да им помогнемо и спасимо те буџете, колико год можемо. Хвала што сте ме саслушали.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Госпођа министар Снежана Пауновић има реч.

Изволите.

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: Хвала, потпредседнице.

Уважена господо народни посланици, грађани и грађанке Србије, стигао ме је умор.

34/2МЗ/МП

Господине Милетићу, јесте колега Новица Тончев рекао суштину. Ради се о једном лошем законском решењу и, нажалост, то највише осећате ви који заправо живите и радите у девастираним општинама, али је то један удар који се дешава на нивоу свих јединица локалне самоуправе и делује сада већ као једна организована криминална група, ја то морам да кажем, без обзира што је груба квалификација.

Тачно је да озбиљан проценат буџета одлази на нешто што се зове фактичка експропријација и тачно је да махом највише зараде од тога имају управо адвокати. Странке које у том смислу ангажују адвокате добијају далеко мањи новчани износ од онога што добијају адвокатске канцеларије или удружења, што се неретко дешава. То тражи измене одређених законских решења, укључујући и измене Закона о експропријацији.

Истина је, господин Новица Тончев је о томе говорио више пута на Влади и ми ћемо се потрудити, пре свега и као ресорно министарство, али и у сарадњи са свим колегама којих се тиче овај проблем, да дође до измена тих закона и да будемо потпуно спремни за пролећно заседање, најкасније са изменама закона који ће заштитити јединице локалне самоуправе, не само од овога.

Ви вероватно знате оно што сам и ја чула од ваших колега, а то је колики су минуси по основу надокнаде за уједе паса и мачака. То је такође једна потпуно организована група која се тиме бави.

Озбиљан изазов пред нама је да решимо проблем јединица локалне самоуправе, тим пре што нам се често дешава да имамо дефицит кадра правобранилачког на локалном нивоу и да чак и ова измена закона, ако не буде била мало шира, неће помоћи, јер ће се то правдати чињеницом да не постоји правобранилац.

Дакле, цео један сет закона спремамо се да променимо на пролеће, када крене пролећно заседање, и ја верујем да ће то анулирати ове проблеме о којима сада разговарамо, а јесу велики и драстично утичу на буџете.

Хвала вам свакако што сте отворили ово важно питање. О њему сам са свим вашим колегама разговарала на терену и знам да то у зависности од тога која је величина јединице локалне самоуправе прави негде веће, негде мање проблеме, али суштински утиче на квалитет функционисања, и то негативно. Хвала најлепше, још једном.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Председник Владе проф. др Ђуро Мацут, изволите.

ЂУРО МАЦУТ: Поштовани народни посланици, ја бих се осврнуо на питање такође господина Милетића, а односи се на један део питања из инфраструктуре. С обзиром на то да министарка Софронијевић није присутна, ми ћемо јој пренети ваше питање, па ћете добити одговоре. Везано је за аеродром у Нишу и уопште тај део Србије.

Као што знате, били смо и код вас у посети, то је општина која јесте од изузетног значаја, с обзиром на то да је на великој територији, велика је површина општине и има више проблема, од којих смо један покушали, надам се и успешно решили, а то је водоснабдевање у самој општини.

С обзиром да је немогуће да се ово сада изврши на такав начин да буде системски решено, с обзиром да ћемо један шири план водоснабдевања у Србији покренути и то ће се решавати у наредном периоду, изашли смо у сусрет вама, на вашу молбу, и тај један у ствари артешки бунар који је био неопходан доделили, уз помоћ министарке Павков и Министарства за заштиту човекове средине, тако да мислим да је то једна добра акција која је била врло промптна и у тренутку одговора, што се каже, на ваше захтеве смо одговорили.

34/3МЗ/МП

То је заправо у једном ширем контексту нечега што је План развоја источне Србије, односно интегралног развоја источне Србије, на чему сам већ и у самом експозеу овде и навео и најавио, од аеродрома у Нишу, односно реконструкције и ревитализације тог аеродрома, па до заправо читавог низа пројеката који би требало да се унапреде у оквиру постојећих већ решења за градове који иду негде од Ђердапског коридора, односно Дунавског коридора, па све до Ниша и нишког аеродрома.

У том читавом низу пројеката је и недавно формирана радна група везана за почетак радова на осмишљавању и реконструкцији нишког аеродрома, који треба да постане други аеродром по значају и по величини у Србији, поред београдског, чиме ће да растерети значајно и путнички саобраћај, али ће добити и једну другу димензију карго аеродрома, с обзиром да ће постојати другачији начин организације аеродрома. Ово је један озбиљан пројекат који је покренут у сарадњи и са кинеском страном, тако да се надам да ћемо у наредној години већ кренути са првим активностима везаним за тај аеродром. Мислим, аеродром има свој јако велики потенцијал, не само у путничком смислу и том некаквом карго или транспортном, већ и као један велики пункт за развој туризма у читавој источној Србији, обзиром да је овај део Србије, у целини гледајући, доста неразвијен и захтева посебну пажњу.

Тако да, мислим да ћемо на овај начин помоћи да придобијемо туристе и да дођу заинтересоване стране са разних страна света, а што јесте један од захтева за План развоја Западног Балкана у односу на Европску унију. О томе смо разговарали на недавном самиту у Тирани, где је потпуно јасан био један захтев са стране Европске уније и комесара за проширење Европске уније да треба туристички аспект Србије да дефинишемо.

35/1ЈЈ/ЦГ16.30 – 16.40

Ми наравно нисмо таква велесила да бисмо сада говорили о приморском туризму и где земље које имају излаз на море у ствари највећи део свог прихода остварују кроз овај начин зараде. Ми нисмо таква земља, ми смо континентална, али друге земље у Европи имају тај некакав континентални карактер и имају јако велике приходе од туризма.

Ако погледамо Србију са својим могућностима, то су да кажем историјски аспекти Србије, али са друге стране имамо и тај некакав бањски туризам који би се могло рећи да је то медицински туризам који је искоришћен, ја не могу да кажем да није, али Сокобања је један од примера изузетних локалитета који имају огромну могућност да се и даље развијају и да се трансформишу из једног места које има пуно индивидуалних капацитета у једне структурисане хотелске капацитете. Тамо сам био у тој посети источној Србији када смо посетили и Сокобању и нишки крај.

Мислим да постојање аеродрома као што је аеродром „Константин Велики“ у Нишу представља један веома велики развојни потенцијал и на томе би се требало озбиљно радити. Надам се да ћемо покренути ту читаву машинерију ка креирању тог простора који ће се сигурно и неминовно развити, не само источне Србије већ и јужне Србије.

Мислим да тај читав концепт интегралног развоја који је по мом некаквом интимном убеђењу било вратити се у те неке заборављене чаршије и заборављене вароши Србије, као што су дивни градови, као што је Књажевац, као што је Неготин, Пирот па и ваше место које је једно занимљиво место на путу од Ниша ка Старој планини, треба укључити у тај шири концепт развоја, ја мислим туристичког пре свега потенцијала, поред тога што ће имати одређени и саобраћајни утицај на развој читавог тог краја. Мислим да аеродром јесте право решење.

Хвала вам на питању. На томе интензивно радимо. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Госпођа министар, Адријана Месаровић.

АДРИЈАНА МЕСАРОВИЋ: Захваљујем се господину Милетићу на питању.

Поштована председавајућа, поштовани председниче Владе, поштовани народни посланици и драги грађани, када је у питању рад Фонда за развој и рад Министарства привреде, ми смо посебно фокусирани и оријентисани, господин Милетић и ја имамо често директан контакт како би помогли привредницима из општине из које долазите.

Министарство привреде је посебно оријентисано и фокусирано на трећу и четврту групу локалних самоуправа, односно оне локалне самоуправе које спадају у групе, да кажем мање развијености или ка локалним самоуправама, градовима и општинама које имају изразито негативна демографска кретања. У односу на све конкурсе увек је већи проценат издвајања за бесповратна средства када су у питању локалне самоуправе које спадају у трећу и четврту групу развијености.

Користим и ову прилику да позовем све наше привреднике и предузетнике, посебно из руралних средина из руралних подручја, односно подручја мање развијености или како сам рекла са изразито негативном стопом демографског кретања, да се јаве на све актуелне конкурсе Министарства привреде.

Неколико их је тренутно у току. Један је баш изразито намењен и конципиран као програм подршке економског развоја општинама са изразито негативним демографским кретањима у 2025. години, са једним значајним износом бесповратних давања ка младима до 35 година, имајући у виду да смо желели да остану, да настављају са неким својим малим прерађивачким делатностима у тим општинама.

35/2ЈЈ/ЦГ

Када је у питању рад самог Фонда за развој и пласирање кредитних средстава ми смо концептуално то сада уредили, да кажем негде другачије, имајући у виду да смо суштински желели сваког привредника да помогнемо и да му дамо на адекватан начин сто посто средстава да може да развије своју пословну идеју.

На који начин? До пре неколико година је то било углавном 20 до 25% бесповратних давања када је у питању Министарство привреде. Од прошле године ми смо сва бесповратна давања повећали на стопу од 50 до чак 100%. Имајући у виду да је констатовано да одређени број привредника који желе да набаве одређену опрему, односно да реализују одређену инвестицију немају да улажу онај ресто средстава од 50, 30% преосталих средстава у односу на потребну укупну инвестицију. Констатовано је да постоје оправдане потребе тих привредника за кредитним средствима.

Онда смо преусмерили та кредитна средства Фонда за развој да буду у целокупној функцији привредницима, односно да буду у целокупној функцији ових програма које расписујемо. Уколико привредних поднесе захтев за 50% бесповратних средстава по актуелним програмима, он преосталих 50% средстава добија преко Фонда за развој.

Позивам и привреднике из ваше општине, али и са територије наше земље да се на све актуелне конкурсе и на програм женског предузетништва и на програм који је веома актуелан, то је програм субвенционисаних кредита у сарадњи са Банком поштанском штедионицом где смо обезбедили милијарду динара кредитних средстава за инвестиције и за инвестициона улагања и милијарду динара за трајна обртна средства по каматној стопи од свега 2%. То је повољније у односу на оно што је некада Фонд радио, имајући у виду да смо у сарадњи са Поштанском штедионицом успели да реализујемо такав програм. Ту је до сада већ велики број поднетих захтева. Колико сам упозната има број одређених из ваше општине, али свакако да се јаве на све актуелне програме и конкурсе.

Када је у питању издвајање за подршку малом сектору, микро малим, средњим предузећима и предузетницима свакако посебан осврт и фокус на трећу и четврту групу развијености. То исто радимо и када је у питању изградња инфраструктуре, односно недостајуће инфраструктуре у индустријским зонама, али и за развој свих туристичких потенцијала у функцији привредне активности. Тако да смо посебно фокусирани на развој руралних и мање развијених подручја.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала.

Господине Милетићу, имате још два минута на коментар.

Да ли желите?

МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Ево, ја ћу се као прво захвалити председнику Владе, господину Мацуту, доктору Мацуту који је када је изабран после неколико дана дошао до наше општине, до Сврљига, обишао, имали смо велики проблем са водоснабдевањем, где сте ви заједно са вашим ауторитетом, са министром Дачићем, где смо се са вама тада договорили, на састанку код нас, договорили смо да се обезбеде средства. То је одрађено, министарка за животну средину је заједно са нама, а то смо и реализовали. Сада то треба коначно да се заврши и ја очекујем да ћемо копањем тих бунара и тог бунара, имати решење за сам Сврљиг, решење водоснабдевања.

Могу још једном да вас позовем да обиђете те наше мале општине на југоистоку Србије, јер суштина свега јесте, тамо се много теже живи. Тамо велики број људи из тих наших општина иде у веће градове, али верујте природа нам је дала све. Ми ту природу морамо сачувати сви заједно, али подршка Владе Републике Србије, ресорног министарства, да неко не схвати нешто погрешно, морамо имати много више средстава, директна давања за те наше мале средине, да се тамо директно улаже, да ли је то

35/3ЈЈ/ЦГ

здравствена заштита, да ли је то социјална заштита, да ли је то просвета, да ли је то безбедност, привреда. Све су то ствари а сваки динар који тамо уложимо то људи осете. Ко је богат, ко има много, ја сад не кажем да је Београд много богат и те ствари, али верујте ми, када тамо код нас уложите 500 хиљада динара за неку активност, за нешто, то се тамо види и осети. Овде у Београду уложите пет милијарде, то ће мали број људи да види.

Зато вам кажем још једном, да ви као председник Владе, заједно са вашим министрима, да што више будете присутни у нашим општинама и да заједно са вама, јер има велики број општина које немају своје посланике, да могу да представе свој проблем. Ја ово што говорим, ја то осећам са мојим људима.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Молим вас завршавајте.

МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Завршавам.

Нисам споменуо пољопривреду…(Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Следећи на листи је господин Ђорђо Ђорђић.

ЂОРЂО ЂОРЂИЋ: Свака част министрима, свака вам част, ја сам слушао колегу Милетића, ништа га нисам разумео, ви сте одговарали, не знам да ли сте ви разумели шта је он вас питао, али добро.

Имам више питања за више министара, али на моју жалост није ми ту најбитнији министар Синиша Мали, пошто се он јуче крстио, ја сам исто хтео да се данас крстим, али ћу питање поставити премијеру Ђури Мацуту, пошто сам слушао његове експозее и он врло заступа ставове које овде износи и о чему прича Синиша Мали. Па, бих ја вас премијеру питао, најпростије ствари.

36/1ВС/МТ16.40 – 16.50

Значи, министар Мали причао као с плоче, као да му је неко то нарезао у главу и каже – 2012. године плата је била 313 евра. Добро. Ове године, 2025. године је плата 913 евра. Где? Да ми кажете где је просечна плата 913 евра?

Каже да данас људи раде, да нема незапослености, да цвеће цвета, само нема црвене боје. Значи, све је исто, тј. много је боље. Где је боље? Реците ми где се то толико живи боље у Србији да се ја из Сремске Митровици, који је лепши град од Милијиног места преселим да и ја тамо живим? Да не идемо баш сви у Београд.

Значи, људи, ја сам вадио мало ове податке. Ја сам са бројевима слаб, боље баратам лоптама, а зна министар Гајић ми који баратамо са лоптом баш са бројкама нисмо најбољи. Мене интересује да ми објасните – ако је 2012. године цена горива била 123 динара а данас је 210 динара јел то инфлација или није инфлација?

Имамо уље 120 динара је било 2012. године, сад је 199 динара. Цигаре су биле 160 динара, исте цигаре сад су 480 динара.

Видите како се смеје министар Тончев, он се разуме у бројеве 100%.

Имамо шећер који је био 95 динара, то је незнатно не мора народ да једе шећер, сад је 115 динара. Цена струје 2012. године као и данас је непозната, цена струје, комуналија, телекомуникационих услуга она је непозната. Значи, ми не знамо да израчунамо, то нико не зна жив, чак ни Синиша Мали. Он се прекрсти, изнесе ове његове флајере и каже – ево, оволико је овај украо, оволико је онај украо а ми не знамо шта је то толико боље у Србији у односу на 2012. годину.

Министар каже – ми то све меримо међународном методологијом. У Аустрији можда, можда у Немачкој, можда у Шведској, која методологија овде функционише?

Молим вас, премијеру, да ми кажете којом методологијом се овде рачуна?

Да ли ви знате уопште како људи у Србији живе? Не верујем. Из ваших столица 100% не знате и из ових столица, симптоматично је можда ко не живи у Београду… (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Истиче време.

Ђорђо, имаћете још три, па још два минута.

Хвала.

ЂОРЂО ЂОРЂИЋ: Још три, па још два, а Милији сте дали 47 секунди више, али добро ајде.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Ево, вама је 10 секунди.

ЂОРЂО ЂОРЂИЋ: Хвала вам.

Да ли неко од министара жели да одговори на питање господина Ђорђића?

Реч има господин председник Владе, проф. др Ђуро Мацут.

ЂУРО МАЦУТ: Захваљујем се господину Ђорђићу на овом питању које је доста комплексно, да кажем, и сигурно захтева експертиза и министра финансија.

Осврнућу се само на то да подаци који се тичу просечних личних зарада и потрошње али и минималних доходака су наравно доступни јавности и јавно се објављују континуирано.

Према томе, подаци које сте добили и које сад наводите су потпуно јавни и постоји потпуно јасан тренд да ми имамо и веће плате у односу на период од пре 10 или 15 година, обзиром да је и укупни, да кажем, укупни доходак државе, ако тако могу да кажем, вишеструко увећан у последњих 10 година. То је потпуно јасно.

О детаљима свакако можете више да разговарате и да вам да објашњење министар Мали, тако да су све тврдње и све што кажете засноване на јасним подацима.

Не можемо говорити паушално о неким стварима, кад је било нешто, кад је било, просто то је тачно и то је тако. То јесу показатељи.

36/2ВС/МТ

Не можемо стварно да говоримо да девизне резерве у земљи нису толике колике су или да су резерве злата мање него што јесу. То су факти који су врло проверљиви јер на међународној берзи ми тргујемо и налазимо се заправо на берзи као активна земља и можемо да купујемо и продајемо оно што имамо.

Према томе, подаци су врло егзактни и сигурно су најтачнији у последње време. Не треба да сумњамо у то.

Ја сам човек који је дошао из једне области која је врло социјално утемељена и осећао сам све ово о чему ви причате до шест или више месеци, али и данас обзиром да и даље обављам посао лекара. Јуче сам после подне после заседања био у болници и гледао сам пацијенте које гледам већ годинама.

Према томе, јако добро знам како изгледа просечна Србије обзиром да мени према систему здравствене заштите који функционише у хелијанту, то је један систем где могу лекари из примарне здравствене заштите да закажу нама прегледе у Београду, долазе пацијенти широм Србије.

Према томе, имам ситуацију да, рецимо, пацијент из источне или југоисточне Србије закаже преглед код професора, редовног професора у Београду за област којом се ја бавим.

Значи, не можемо говорити да не знамо шта се дешава, ми знамо и унутрашњу структуру која је у нашем систему, али знамо и како живе људи који се нама наравно и жале и пожале. Сигурно са њима причамо и разговарамо на ту тему.

Тако да, заиста не бих могао да се сложим са тим да не знамо како живе људи у Србији. Они су ипак сваки дан у болници и на наша болничка одељења долазе људи из читаве Србије.

Нисмо ексклузивно везано као приватни систем здравства, о томе можемо разговарати неком приликом и покренути таква питања, нисмо резервисани само за оне који су платежно моћни да могу да иду у рецимо приватне клинике или приватне здравствене системе, те морамо и примамо пацијенте свих социјалних група и свих категорија. Не бирамо пацијенте и код мене могу да дођу пацијенти, било који пацијенти из области ендокринологије јер сам тако усмерен и тако сам радио у последњих преко 30 сад већ и пет година.

Тако да, у ствари су процене какав је живот на основу некаквих података, ипак би се ту на неки начин оградио и замолио да будемо ипак на негде егзактнији, да паушалност у проценама која провејава кроз бројне дискусије, не кажем сад за вас конкретно, али генерално говорећи, и кад слушам дискусије просто постоји потреба да се дискутује ради дискусије а без јасних, да кажем, предлога, мера или некаквих јасних закључака. Опет, не осврћем се на вашу дискусију, говорим сад у глобалу.

Према томе, знамо ми добро, ја лично познајем каква је ситуација у Србији, имам и рођаке и пријатеље који живе и врло тешко и у врло су лошој ситуацији, људи који долазе код мене у болницу су пацијенти са најтежим и најкопликованијим обољењима у области интерне медицине, ендокринологије, њих збрињавамо на дневном нивоу код мене у болници. Према томе, одлично знамо са каквим се мукама, патњама и разним другим недаћама сусрећу.

Сад, на конто онога да ли смо бољи или нисмо у последњих неколико година, па обзиром да сам био и члан једне Комисије за ретке болести при Фонду здравства одлично знам са каквим су се проблемима сусретали пацијенти који нису могли да добију лекове а болују рецимо од малигних болести. Тако да је значајно промењена некаква слика социјална Србије, наравно великим ангажовањем и Министарства здравља и републичког Фонда здравства, и да су бројне ствари које се односе на здравство много унапређене.

36/3ВС/МТ

Постоји једно питање које је провејавало данас у медијима, а то је питање регулативе у области здравствене заштите или листа чекања, итд. Могу само да вам кажем да је у једној области која је најосетљивија, а то је област ортопедије драматично смањена бројност, број пацијената који чекају на операције. То је вишеструко смањено у односу на потребе и на оно што се дешава. Неке болнице су, неке наше врхунске болнице у том смислу јако повећале обим свог рада, четвороструко више раде него пре рецимо шест или осам година, што је стварно фасцинантно, док је у неким областима то готово анулирано. Значи, немамо листе чекања, вероватно министар здравља може прецизније да каже о томе.

Тако да, на конто како народ живи и како уопште живимо у Србији можда треба посветити једно заседање независно ове Скупштине, али замолио бих само да о овим детаљима, ако говоримо о бројевима, итд., се осврнемо на Завод за статистику, односно Републички завод који стварно издаје поуздане и компетентне податке на месечном нивоу па можемо врло јасно да пратимо трендове.

Да ствари нису, да кажем, креиране јасно говори и податак да смо ми под сталним мониторингом и ММФ-а и Светске банке, па су њихови сарадници у Београду, који такође то прате. Имамо двоструко праћење и поново се не може поткрасти нека кардинална грешка или кардинални пропуст у том смислу.

Тако да бих замолио стварно да се негде реферишемо на званичне податке који су јавно доступни.

Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Реч има господин Ђорђо Ђорђић, три минута.

Изволите.

37/1ЈД/ЛЖ16.50 – 17.00

ЂОРЂО ЂОРЂИЋ: Немој да схватите ово лично али ја и даље сматрам да већина нас који седимо у овом парламенту не схвата како обичан човек живи. Али добро, да се не враћамо на то.

Што се тиче статистике, ево, ја сам написао, статистика је чудо, Жељко Обрадовић је најтрофејнији, а „Партизан“ не побеђује, па је отишао. Шта статистика значи? Шта бројеви суштински значе?

Разумем да се ви сусрећете са свакаквим случајевима. Ви сте лекар и ви виђате више него што, што се каже, смртници, виде, али добро.

Имам питање за Златибора Лончара. Мене ће почети звати шетајућа магнетна резонанца, пошто кад год нешто причам ја причам о магнетној резонанци. Моја мисија је да хоћу по цену свега да се магнетна резонанца појави у Сремској Митровици, јер ми у Сремској Митровици у општој болници која лечи 330 хиљада људи немамо магнетну резонанцу.

Министре, зашто немамо магнетну резонанцу? Пре две године је помпезно најављивано, па прошле године најављивано да ће људи већ кренути на обуку. Магнетне резонанце још увек нема, али зато 50 метара од болнице имамо једну магнетну резонанцу, 500 метара од болнице имамо другу магнетну резонанцу, што је причао мој колега Веселиновић, зашто људи плаћају пензионо и социјално. Због чега плаћају? Они чак немају ни шансу да користе магнетну, јер нема је.

Оно што сам још хтео да прочитам, ја сам више … техничар, па сам се интересовао за још неке ствари. Да би системи великих болница као што су Клинички центар, Клинички центар Војводине, Ниш итд. али сада причамо о Сремској Митровици, да би се они ослободили, да би радили у свом пуном капацитету, људи који имају школу који су специјализанти, који су специјалисти, они су ми послали неке ствари које хоћу вас да питам и волео бих да ми дате искрен одговор, да ми кажете.

Значи њима требају елементарне ствари зове се семиригидни уретероскоп за урологију. Требају им две оптике камере „Karl Storz“, сет за постављање транс тутаролних трака.

Значи, ти сви апарати би омогућили да проблеми буду решавани у Сремској Митровици, а не да буду решавани у Новом Саду и у Београду.

Сада, док ми није време истекло, да кажем министру правде, господине министре добио сам управо поруку да вам кажем да у Сремској Митровици Виши суд од господина поротника, вишем суду је угашен телефон, због дуга. Врло брзо ће бити угашена и вода и струја и да су неисплаћене дневнице поротницима.

Молио бих да се огласите и да кажете о чему се ради. Ако једна држава то себи дозволи да Вишем суду буду угашени телефони, шта да очекујемо даље. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Молићу само да седите, немојте да гасите микрофон. Нисмо вас чули за урологију, јер је реч о апаратима. Само поновите о чему се ради.

ЂОРЂО ЂОРЂИЋ Семиригидни уретороскоп, друга је „Karl Storz. Две оптике камере исто „Karl Storz, сет за постављање транстуторалних трака. Каже колопласт, јел тако?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала најлепше.

Реч има господин министар др Златибор Лончар.

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштовани народни посланици, председниче Владе, председавајућа, изузетно ми је драго да сте питали за магнетну резонанцу. Рећи ћу вам и одговор, магнетна резонанца за Митровицу је потписана још петпрошле године и требали сте да је имате ове године. Имали би сте магнетну резонанцу да није било блокадера, тако да њима можете да захвалите што ви немате магнетну резонанцу, а уговор стоји и даље

37/2ЈД/ЛЖ

потописан са Светском банком, али због блокада, и недовољно уласка у буџет, нисмо могли да активирамо тај уговор. Значи, то је разлог зашто ви и зашто још девет болничких центара нема у овом моменту нема магнетну резонанцу која би радила.

И, не само магнетну резонанцу, из истог разлога блокада које су биле овде годину дана, немамо скренере, немамо кола хитне помоћи, немамо покретне амбуланте, покретне апотеке, који су сви у том пакету и у тим уговорима, што је лако проверљиво. То грађани Србије треба да знају, треба да знају грађани Сремске Митровице зашто немају магнетну резонанцу. То је једини разлог, не постоји ниједан други разлог. Договорено. Направљен пројекат за простор, кренуло се са обуком кадра, све припремљено. Недовољно новца ушло због блокадера у буџет, није могао да се активира уговор са Светском банком. Господо то вам је истина.

Што се тиче опреме коју сте рекли ја нисам задужен. Покрајинска влада, покрајински секретар даје новац. Ја немам право као републички министар да дам новац општинама у Војводини за опрему. Сигуран сам да та опрема треба. Ја ћу га позвати колико данас да учини све да набави, само не можете да кажете име фирме која хоће да иде, јер тако се не функционише.

То је све у реду. Због вас вам кажем јер ће бити да је то намештено. Да ви хоћете, конкретно што сте, дакле, ја нећу сада да понављам, па да рекламирам те произвођаче. То немојте никад, молим вас да радим. Ви се не разумете. То су вам дали, али то није коректно јер испада да ви хоћете конкретно од тог произвођача да узмете где ћете имати побуну свих других произвођача.

Не кажем да су то лоши произвођачи, не кажем било шта, али постоји једна процедура која мора да се испоштује и која ће се сигурно испоштовати. Тако да сам сигуран да после разговора са покрајинским секретаром да ће то бити одобрено болници да добије и да помаже.

То је оно за шта се залежем, да се што више ствари одради у болницама, као што је Митровица и друге болнице, да не морају да иду у Нови Сад, Београд или неке друге веће центре, да не праве овамо проблем.

Разумем ја вас. Ви имате свој угао гледања и то је сасвим у реду да кажете да се пре десет, петнаест година живело боље него данас. Можда, евентуално политичка агенда, али ја још нисам срео те људе који могу искрено да кажу да је тада било боље него сада.

Да кренемо од здравства. Тада су биле забрањене специјализације, а ми сада причамо о специјалистима и о томе шта треба да се уради. Причамо о скенерима. Тада нисте имали ни једна врата да су могла да се затворе на тоалетима. Нисте могли прозор да затворите, стављали су се ћебићи да се затвори прозор. Ето, то је само једна од разлика која постоји.

Нисте имали ни једну набавку санитета у то време. Не знам како ћемо да објаснимо да је то било боље без санитета, без прозора који могу да се затворе, без врата на тоалетима. Зар смо већ заборавили оно када је ишао председник Вучић и обилазио тоалете и рекли су – „ево га премијер за тоалете“ да би се обновили. Да ли је могуће да смо то већ заборавили? Океј, вероватно јесмо. Поправили се. Нису више као што су били. Да не причамо о лековима. Да не причамо о буџетском фонду, о лечењу у иностранству, о доласку страних стручњака овде да помажу нашој деци.

Да ли знате да је врхунац била комбинација да се оде на гама нож у Турску? Да ли знате да је то био врхунац свега? Ми данас не да имамо гама нож, него имамо икс нож, имамо много боље апарате, а тада сте на тај апарат морали да одете у Турску.

38/1ГД/ЉЛ17.00 - 17.10

Ако ме уверите да је то било боље него ово данас, немам никакав проблем. Ја вам износим неке чињенице. Ако ове чињенице нису тачне, ви реците да су тад биле боље болнице, да су тад биле боље опремљене, да су могли људи да специјализирају, да су могли лекари да се запосле, да је било конкурса да се запосли лекар, да је наш тад здравствени систем могао да дође на оцењивање. Значи, ми тад нисмо могли ни да дођемо на ту листу да нас оцене, јер нисмо имали оне факторе које морате да попуните, какви су, нису могли да их нађу овде. У међувремену смо претекли шест или седам земаља ЕУ.

Немојте да се правимо наивни. Ово што имамо у Србији везано за здравствени систем, ретко где постоји у свету. Знате и сами, кад одете било где у иностранство, прво вас питају које осигурање имате, да ли можете да покријете то, јел можете да уплатите 20-30 хиљада евра као неку гаранцију да би вас неко примио у болницу. Сви се брже-боље враћају у Србију и траже овде да се лече.

Како изгледају клинички центар Београд, Ниш, болнице у Лесковцу, Врању? Боље него хотел "Хајат". То су чињенице. Да ли се оне неком свиђају или се не свиђају, то је друга ствар.

Према томе, оно што је битно за грађане Србије, хтели да признате или не, ми нисмо имали тај буџетски фонд за лечење у иностранству, нисмо имали лекове за ретке болести. Данас дајемо милијарде за то. Колико се помаже деци и осталима? То су чињенице. Ако нису тачне, ви реците.

Магнетна резонанца, не само за Сремску Митровицу, за све остале, биће, прогнозирамо, ако буде мирна ситуација у Србији, ако будемо нормално радили, крајем јануара, у фебруару, да ћемо моћи да активирамо тај уговор са Светском банком и стижу магнетне резонанце не само за Митровицу него и за остале болнице, као и скенери и кола хитне помоћи и апарати за зрачење.

Да ли знате да у том контексту са Светском банком чекају апарати за зрачење, где радимо у две, три смене, да нема листе чекања. Људи, само схватите то. Ради се о људским животима.

Потребна нам је стабилност, потребна нам је привреда, потребно је да радимо, да би могли да активирамо те кредите, да добијемо нове апарате за зрачење. Наравно, треба нам нова болница, треба нам нова онкологија. Као што градимо Тиршову, градићемо и нову онкологију. Све смо старији и болеснији, све ће нам више требати.

Треба да едукујемо кадар, треба да оставимо нешто иза нас, да људи буду сигурни. То је оно за шта се ми залажемо, оно што ми радимо и оно што се види. То ћемо наставити. Немојте нам одмагати. Не морате да помажете, али немојте одмагати. Не одмажете само нама, одмажете свима, одмажете пацијентима, одмажете људима којима је потребна помоћ. Она зависи од тога, зависи од мира овде.

Пацијенти немају ништа од блокада, од насиља, од свега онога. Стаје све. Нема привреде, нема трговине, нема туризма, нема ничега. Е, онда нема пара ни за магнетну резонанцу, ни за акцелераторе, апарате за зрачење, ни за кола хитне помоћи, ни за остало. Све је то повезано и то морају сви да знају. То не може једно без другог. Не може ништа да се не ради, нико да нам не долази, да нема инвестиција, а ми ћемо да улажемо све више. Одакле? То није реално.

Да не причам о проблемима санкција, о нафти, о НИС-у, о хиљаду других ствари. Све је повезано. Само морамо да се определимо шта хоћемо. Да ли нам је стварно стало да помогнемо, да урадимо да остане нешто иза нас или није? Сви да ставимо прст на чело, па да донесемо одлуку.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Господин министар, Ненад Вујић. Изволите.

38/2ГД/ЉЛ

НЕНАД ВУЈИЋ: Захваљујем се, уважена председавајућа.

Што се тиче искључења телефона судији поротнику, врло је чудно, јер по правилнику о употреби мобилних телефона у судовима то право само имају судије, и то због одређеног посла који обављају, да би се плаћао. Можда су му искључили његов приватни мобилни телефон. Правилник је врло јасан и он је у сваком суду, када о томе говоримо.

Министарство правде строго води рачуна о трошковима и о утрошку средстава. Део средстава иде директно из Министарства правде, други део средстава плаћају судови.

Када говоримо о блокадама рачуна судова, они врло често долазе услед принудне наплате коју спроводе извршитељи, а то је због бесплатне одбране, односно одбране по службеној дужности и ту одбрану плаћа Република Србија. Наравно, председници судова морају да воде рачуна и о том делу трошкова и на време и благовремено да направе и калкулацију, јер знамо и колико коштају одбране по службеној дужности. Тако да Министарство правде увек реагује и на адекватан начин преноси средства судовима за потребе њиховог рада и никад се није десило да је струја искључена због дугова.

Кажем, блокаде се јављају највише због службених одбрана, јер то је право грађана да имају свог заступника пред судом, поготово кад говоримо о поступцима према малолетницима.

Министарство правде има у плану и то су договори о којима сам разговарао и са министром финансија, а то је да побољшамо и тај материјални положај, али и да уведемо и додатну и финансијску дисциплину како нам се те ствари не би дешавале, али и да на време знамо у будућности који су то трошкови, јер када говорим, рецимо, о службеним одбранама, врло добро знамо који су то предмети и који је то број људи и који је то број лица, али и активно радимо на побољшању и услова у судовима и уз одређене уштеде, јер оно што сам и пре неки дан рекао, а то је да је недопустиво да потрошимо 15 милиона евра на казне због суђења у разумном року, односно суђења у неразумном року, односно кршења права на суђење у разумном року и због неуједначене судске праксе. То је нешто што морамо и сами ми у систему да водимо рачуна.

Кажем, блокаде опет с друге стране показују и следеће, да извршитељи не раде само према грађанима, него да нема ни поштеђених институција. Ако ћемо тако, и ту ипак говоримо и о некаквом реду који се поштује и који мора да се поштује у једној озбиљној правној држави.

Понављам, Министарство правде и у сарадњи са Министарством финансија озбиљно планира и за следећу годину и побољшања и материјалног положаја и судија и тужилаца и побољшање и уопште услова рада, али исто тако и тражимо од председника судова и од главних тужилаца или председника судова, поготово, јер су они и менаџери, с једне стране, да буџетске пројекције, буџетски захтеви буду јасно и прецизно планирано да бисмо ми на одговарајући начин онда могли да знамо и која су то средства потребна за редован рад правосуђа.

Понављам, да поротник има мобилни телефон службени, не верујем зато што Правилник о употреби мобилних телефона у судовима је врло јасан по том питању.

Хвала.

39/1ДЈ/ИР17.10 – 17.20

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Господине Ђорђо Ђорђић, имате још два минута на то, министри немају права коментара. Изволите.

ЂОРЂО ЂОРЂИЋ: Бићу и краћи.

Министре, какав мобилни телефон поротнички? Искључен је фиксни телефон, фиксни телефони МТС Србије су искључени у Вишем суду, а поротници нису добили своје апанаже. Ја нисам рекао да је искључен мобилни телефон од поротника. То су различите ствари. Добро.

Боже, Боже, мислим невероватно како ви то изокренете ситуацију да сам ја рекао нешто што нема везе са животом. Зашто би говорио да је поротнички телефон искључен, то је потпуно сулудо? Значи, телефони фиксни су искључени у Вишем суду у Сремској Митровици. Поротници нису добили своје апанаже шест месеци. Биће угашена струја и вода, ако се не буду платили дугови.

Министре Лончар, хвала на одговору. Били сте прецизни, мислим да вас је разумела цела Србија. Мени је битан, као и за грађане Сремске Митровице. Ви сте долазили више пута у Сремску Митровицу. Сремска Митровица се у смислу медијског центра подигла на виши ниво. Тамо… директор и за њега има само све похвале, човек који је приступачан апсолутно свакоме и ја желим, и имам жељу за време мог мандата да најмање што могу да учиним да причам о томе да у мом граду дође бар та магнетна резонанца.

Што се тиче осталих ствари које су стручне и које сте ви овде наводили и које сам вам ја читао, ја сам покушао данас све од себе, ја заиста нисам стручан у овим стварима и желим да људи се адекватно лече у мом граду.

Хвала вам на свему и смирите Милимира.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала вама.

Разумите и ви нас. Ја сам вас зато молила да поново поновите зато што ми овде сви смо разумели да је поротнику искључен мобилни телефон, тако да не замерите, није била лоша намера.

Замолићу господина министра да у следећој тури одговора само се реферише на ово, пошто на коментар посланика од два минута министри немају право по Пословнику да одговарају, али добићете свој одговор.

Следећи је господин Ђорђе Комленски. Изволите.

ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем, председавајућа.

Питања бих поставио следећим министрима, па ћемо почети од министра одбране, господина Братислава Гашића. Дакле, питање је када ће напокон момци обавезно у војнике и зашто говоримо само о томе да ће војску обавезно служити особе мушког пола кад, нажалост, имамо на снази Закон о родној равноправности, против којег смо ми из Покрета социјалиста апсолутно одувек били, јер смо за Закон о полној равноправности? Зашто се не уводи и не размишља о обавезном служењу војног рока и за особе женског пола? То би било у складу са овим законом.

Што се тиче министра правде, господина Вујића, питање је – када ће се напокон поново на дневни ред нама овде предложити и ставити, додуше, обећање претходног министра које је давно дато да се изједначи статус судија за прекршаје са судијама основних судова, првостепенаца, а судија Апелационог, Прекршајног суда са судијама Апелационог, Прекршајног суда?

Што се тиче министра за бригу о породици и демографију Србије, госпође Јелене Жарић Ковачевић, за њу имам питање – да ли се ради и докле се стигло на припреми заиста озбиљног решења и употребљивог законског текста који ће бити применљив у пракси за разлику од овог који ми овде стално слушамо како се предлаже, а

39/2ДЈ/ИР

који ће на прави и на одговарајући и применљив начин регулисати питање родитеља, неговатеља? Када очекујемо да ћемо имати предлог Владе Републике Србије, који ће регулисати ту област овде у скупштинској расправи?

Што се тиче министра информисања, господина Бориса Вратине, када ће то министарство и Влада Републике Србије напокон почети да примењује све оне алате које позитивни законски прописи стављају у руке и да спречи више злоупотребу тзв. прекограничног или прекограничног квази-емитовања програма од ових који сад већ не само што су коришћени за пореску утају, извлачење новца из земље Србије, овде се појављују и као руководиоци обојене револуције?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Морам да кажем, даме и господо министри, да је систем пун. Молим господина Ђорђића да се одјави, заузимате ми место. Хвала.

Реч има господин министар Братислав Гашић. Изволите.

БРАТИСЛАВ ГАШИЋ: Госпођо председавајућа, господо народни посланици, ја ћу само да вас подсетим да 2012. године, у периоду од 2000. до 2012. године учињено је све од стране тадашњих властодржаца да све што иоле вреди у Војсци Србије буде уништено по диктату неких спољних сила и утицаја.

Тако да, имали смо оно принудно пензионисање свих официра који су на било који начин од 1990. до 1999. године бранили своју отаџбину, своју државу Србију и онда су морали по диктату тих истих да буду принудно пензионисани, не сви, на срећу нашу, али велики број. Тако је исто било и са техником, тако је било и са огромним бројем касарни, објеката, да све то буде распродато да никада више Војска Србије не може да се опорави. На срећу, нису успели у својим намерама, нису успели јер нису имали довољно времена да спроведу све задатке које су добијали од тих њихових ментора.

Зашто ово кажем и зашто се враћам овако далеко у прошлост? Прво, зато што смо јуче имали коментар овде да смо неспособни да стигнемо, па ево и у буџету за 2026. годину, имамо предвиђена, одређена средства да би инфраструктуру Војске Србије вратили у неко стање које је задовољавајуће за пријем регрута.

Није се пуно водило рачуна ни о здравственим станицама, ни о војним болницама, ни Ниш, ни Нови Сад, па чак и овде Београд, Карабурма. Није се пуно водило рачуна ни о канцеларијама по локалним самоуправама за војне обвезнике , тако да је све то један огроман посао.

Подсетићу вас само да преко 2.88 објеката је било у мастер плану. Значи предвиђено пре 20 година да буде отуђено и да буде продато. При томе, од свих тих продаја које су се дешавале у том периоду, Војска Србије није имала ништа, све је ишло у буџет Републике Србије и ништа се није враћало војсци. Није то лак посао.

Друга ствар, имали смо НАТО агресију, НАТО бомбардовање када је огроман број објеката Војске Србије био уништен, срављен са земљом. Неке смо морали тотално да срушимо и да градимо поново, неке да реконструишемо, тако да је то огроман посао.

Ми смо сагледавајући све трендове позитивне и у нашој лепој Србији, а и у целом свету дали могућност да особе женског пола имају могућност добровољног служења војног рока.

Моја колегиница Милица ће да вам објасни даље о родној равноправности и у ком контексту је то размишљано тада, тако да очекујем да наравно у неком тренутку када, дакле не ради се о неспособности да ми стигнемо да средимо ово све.

40/1БН/МП17.20 – 17.30

Купљена је огромна количина опреме за војнике. Године 2012. нећете веровати, када је председник Вучић био министар одбране, возили су у једном комбију чизме за један број војника који треба да га сачека у некој касарни да га поздраве. Истог момента када он оде или ја, 2014. године, тако је исто било, јер нисмо могли да стигнемо да се купи у довољној мери. И видите и по буџету.

Искрен да будем, са оваквим рекордним буџетом, који се није десио од 2000. године, па чак и 90-их година није био оволики, са оваквим набавкама које Војска Србије има, идемо ка путу опоравка Војске Србије и враћања Војске Србије тамо где јој и јесте место, а то је као најцењенија и најпоштованија институција у Републици Србији. И хвала грађанима Србије на поверењу које нам пружају. Вама хвала на питању.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама, министре.

Господин министар Ненад Вујић.

Молим вас само да реферишете и на малопређашње питање господина Ђорђића.

Изволите.

НЕНАД ВУЈИЋ: Као што сам и најавио, следећег месеца имаћемо велики број и закона који улазе у процедуру, где ћемо регулисати додатно и даље планове и у реформи правосуђа.

Све ово о чему говоримо јесу кораци ка реформи правосуђа, не због одређених обавеза у Поглављу 23, него зато што ми у том нашем реформском процесу радимо и на побољшању правног оквира који ће грађанима додатно осигурати безбедност и сигурност, као и на јачање самих институција, људи који раде у тим институцијама, али и стварање адекватног правног оквира како не би правосуђе, да кажем, правни оквир, ометао економски развој Србије.

Што се тиче самих позиција поротника и онога што је нешто овде изнето, а то је да нису примали накнаде. Накнаде поротницима исплаћује ВСС и то је у оквиру њихове надлежности. Високи савет судства је надлежан за судије поротнике. Они брину о тим исплатама, тако да је то адреса на којој можемо говорити.

Наравно, када су у питању исплате поротницима, обратићу се ВСС како би прибавио ту информацију, да ли су им исплаћена средства или нису, јер ВСС је надлежан за то. Сам ВСС одређује услове и висину накнаде и награде судијама поротницима. То је члан 93. Закона о судијама. Тако да, јасно је чија је то надлежност.

Што се тиче самог телефона, ја сам разумео, као и већина нас, да је у питању мобилни телефон, па сам зато тако и одговорио, а што се тиче искључења телефона, тај податак немам, али ћу се обратити колико сутра, ја и моји сарадници, да проверимо ту информацију, јер ми строго водимо рачуна о редовном и регуларном функционисању целог правосудног система.

Понављам, то јесте неки наш приоритет и у наредном периоду видећете и многе реформске кораке који ће уследити у оквиру самог правосуђа. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала вама.

Видим по господину Ђорђићу да је задовољан одговором.

Госпођа министар Милица Ђурђевић Стаменковски има реч.

Изволите.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Захваљујем, председавајућа.

У консултацији са вама, преузела сам одговорност да упутим одговор на питање народног посланика Ђорђа Комленског, које је било упућено, адресирано ка министарки Јелени Жарић Ковачевић, али с обзиром на то да министарка нема одговорност конкретно за ово питање, иако је њено министарство укључено у процес

40/2БН/МП

разговора и свакако ће бити неодвојиви део радне групе, не бих желела да се оградим од ове важне теме и да као ресорни министар не упутим одговор на ово врло важно питање.

Наиме, статус родитеља-неговатеља је нешто на шта родитељи заиста дуго чекају. Прве иницијативе упућене су још 2013. године, али не можемо рећи да као држава у међувремену нисмо урадили значајне кораке који су имали за циљ да оснаже положај породица у којима се налази дете или одрасла особа која је корисник основне или увећане туђе неге и помоћи. У питању су деца која не могу сама да воде бригу о себи и којима је потребна константна нега. Ми смо заиста из разговора са родитељима и директном комуникацијом са њима много тога од њих научили.

Мислим да би јако важно било да сви ми који смо политички актери, који заступамо одређене институције, чешће разговарамо управо са тим породицама, јер рад и разговор са њима заиста оплемењује и отвара бројне видике, а и заправо, распоређује наше приоритете као министара.

Имали смо врло важне и конструктивне састанке у Палати Србија. Састанак је трајао четири и по сата, након тога разговарали смо са њима и у Крагујевцу и морам да истакнем да ту није било никакве с наше стране селекције и избора, већ смо позвали све оне који су се икада обратили Министарству на ову тему, с обзиром на то да су постојале различите иницијативе. Али бих желела да ставимо тачку на то, јер било је разговора и током претходних дана овде зашто нисмо прихватили верзију која је стављана на дневни ред, односно за коју нисмо гласали да буде на дневном реду, односно народни посланици то нису учинили.

Наиме, поштовани грађани Србије, драги очеви и мајке и породице, желим да знате да није у питању био предлог новог закона, закона родитељ-неговатељ, него је у питању био предлог измена Закона о социјалној заштити.

Ми сматрамо и дубоко смо уверени да је неопходно усвојити посебан закон који би својим одредбама интервенисао у многе друге законе, односно чије би одредбе задирале и у сам Закон о социјалној заштити.

Оно што је мање познато у Републици Србији јесте да Закон о социјалној заштити, постојећи закон, предвиђа право незапосленом родитељу који 15 година у континуитету брине о детету које је корисник туђе неге и помоћи, да након испуњења услова, старосног услова, може остварити право на минималну пензију. То је оно што ми данас имамо и оно што је била једна од верзија која се појавила овде на дневном реду је буквално преписано право које ми већ имамо, а није се поставило питање а шта ако та нега престане неким случајем након 14 година, рецимо, ако се не наврши 15 година те неге? Да ли то значи да они неће имати никакав радни стаж? И шта онда ми то мењамо ако смо само преписали нешто што већ постоји Законом о социјалној заштити, са неким мањим корекцијама и проширењем права?

Суштински, желим да на овој данашњој седници кажем оно што се заправо тиче самих родитеља. Ми нисмо желели да састављамо закон о родитељима без родитеља. Не можемо писати нешто што се тиче њих без њиховог учешћа.

Дубоко верујем да смо квалитетним дискусијама дошли до прелиминарне верзије која ће бити предочена на радној групи и која ће настојати да омогући што шири обухват корисника права, а у складу са државним могућностима. Јер, оно што је и колега малочас говорио, мислим да је поштено да то народу кажемо, држава није ћуп без дна, нити било ко од нас не жели да неко право успостави због тога што нам је тако ћеф или због тога што немамо осећај. И ми смо овде и очеви и мајке и знамо како то изгледа. И у нашем непосредном окружењу свако има некога ко има сличну муку или сличан проблем,

40/3БН/МП

али морамо разумети да је држава економски исцрпљена оним што нас је задесило током годину дана претходних, с тим да као одговорни и поштени људи желимо да кажемо да то није последица искључиво унутрашњих удара, већ и геополитичке ситуације на коју ми заиста нисмо могли да утичемо и која се прелама преко наших леђа.

41/1ТЂ/ЦГ17.30 – 17.40

Уколико погледате само структуру буџета министарства које ја представљам, ми 130 милијарди динара сваке године исплаћујемо, само наше министарство, за права која се тичу породице, а где су други ресори - субвенције за станове о којима смо говорили, где је здравство, привреда која је такође има важне подстицаје породичним газдинствима, породичном предузетништву, такође и пољопривреда. Све су то бочни канали подршке породици који једну породицу економски оснажују, чине је јачом и здравијом.

Радна група је прилика да на један стручан, одговоран и темељан начин дођемо до Нацрта закона о родитељ-неговатељ, а онда ћемо као Влада усагласити све даље кораке и изаћи пред вас, као народне посланике, и затражити да око тога будемо јединствени и да договоримо један закон који ће сасвим сигурно исписати историју наше одговорности према породици и социјалној стабилности државе.

Оно што могу да известим јавност, а уверена сам да се тиче многих, прва седница радне групе биће одржана до половине децембра. Немамо намеру да радну групу развлачимо у недоглед. Трудићемо се да она буде ефикасна и брза, али не на уштрб квалитета. Није циљ да створимо мањкаву верзију која ће да произведе још већу дискриминацију. На тај начин суочили бисмо се са тим да имамо један део мајки и очева који би неоправдано био дискриминисан.

Мислим да много нијанси постоји. Не желим да данашњу седницу оптерећујем са свим тим детаљима, јер ваша дужност није да познајете ову материју, али заиста је сложена и посланици који су се тиме бавили знају о чему говорим и знају колико ту постоји различитих нијанси где можемо да се огрешимо и да направимо неки пропуст који би водио ка дискриминацији одређених мајки и очева.

Постоји популација деце после 18 година где је продужено родитељско право. Ми овде не говоримо само о дечици до 18 година, говоримо и о онима који након 18 године не могу да се старају о себи, па су родитељи продужили родитељско право.

Говоримо и о запосленим и о не запосленим мајкама. Запослене мајке траже, рецимо, флексибилније радно време. Ви знате и сами да је то врло осетљиво, с обзиром на то да ми морамо да разговарамо и са послодавцима на ту тему. У компаративној анализи, како је то уређено у другим земљама, мислим да ће наша држава у региону дати најбоље решење, најправедније, најхуманије које ће бити у интересу родитеља и пре свега њихове деце којима је потребна подршка и родитељска љубав.

Такође, врло је важно да дефинишемо када неко добије статус родитеља-неговатеља. Шта то значи? Шта се од њега очекује? Да ли он пролази одређене обуке? Ко су људи који раде на томе да он пружи што квалитетнију негу? Да ли је он довољно обучен из области здравства, педагогије? Мора ипак познавати неке основе. Сваки родитељ увек зна најбоље шта је за његово дете. Да бисмо пружили што бољи квалитет те услуге ми ћемо настојати да тај процес паралелно прате и те обуке како би и они сами стицали још додатна знања и како би олакшали животе своје деце.

Изашли смо пред људе отворено и одговорно и уопште не желим да владајућа коалиција на било који начин ставља монопол на тему било ког закона и да испадне да нешто зато што долази из редова опозиције за нас није прихватљиво. Не, уопште није ствар у томе и желим то да знате и да вам се обратим и у том смислу. Напросто оно што сте понудили није било ваљано срочено, чак су постојали коментари да је то намерно урађено да би Скупштина одбила како би се од тога правила политичка тема. Не желим да правимо од тога политичку тему и зато ту стављам тачку.

До средине децембра имаћемо прву верзију и, Боже здравља, уверена сам да ћемо након тога моћи да до 1. фебруара имамо и коначну верзију радне групе у коју позивам све, дакле све и удружења и заинтересована лица. Немамо уопште амбицију да

41/2ТЂ/ЦГ

та радна група буде иза затворених врата. Њен рад ће бити транспарентан. Јавна расправа такође може омогућити ангажман и других заинтересованих страна и уопште јавности у целини, свако је добродошао и верујем, ако ништа друго, оно што треба да нас уједини јесте однос према породицама, према мајкама, према очевима, према деци и према онима којима је потребна наша подршка и загрљај свих институција. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама. Јако важна тема.

Реч има госпођа министар Јелена Жарић Ковачевић. Изволите.

ЈЕЛЕНА ЖАРИЋ КОВАЧЕВИЋ: Поштовани посланици, грађани Србије, хвала вам у сваком случају на постављеном питању. Заиста од како је овај закон родитељ-неговатељ почео да буде у жижи јавности често се и у медијима и у јавности, па могу да кажем и на друштвеним мрежама Министарство за бригу о породицу и демографију доводило у директну везу са израдом закона родитељ-неговатељ, иако је тај закон заиста у надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Оно што могу да кажем, нећу се понављати, јер је колегиница Ђурђевић Стаменковски већ објаснила све и она је та која заиста може да да неки ходограм и неко размишљање о томе када би тај закон могао да буде пред народним посланицима, али заиста јесте током претходног периода Министарство за бригу о породици и демографију активно учествовало у свим процесима сагледавања проблема, у свим процесима сагледавања потреба породица. Породице су различите, потребе сваке породице су различите и ми морамо да то прихватимо и морамо као држава, као људи који седе у Влади Србије, као представници институција одговоримо на њихове потребе. Тако су различите и потребе породица које брину о тешко оболелој деци и наше министарство ће се заиста укључити кроз рад на иницијативи за измене закона родитељ-неговатељ.

Као што сам рекла, министарство је укључено од самог почетка, пружа пуну институционалну подршку, јер сматрам да је институционална подршка од изузетног значаја у овом тренутку. Присутни смо на свим састанцима, консултацијама, бићемо присутни на предстојећим радним групама.

Први састанак у оквиру ове иницијативе, чини ми се, био је одржан у Палати Србија, први састанак је био у Београду. Други састанак је био у Крагујевцу, али зашто то наглашавам? Зато што постоје породице и постоје удружења која се баве овом темом и која сваког пута добију прилику да разговарају са представницима различитих министарстава који су се ту окупили и да изнесу нека своја размишљања, говоре о својим потребама, изнесу своје ставове, на крају крајева, да изнесу своје предлоге које ћемо можда сви и усвојити.

Дакле, ако на састанку имате представника РФЗО, представника ПИО фонда, представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија, Министарства здравља, Министарства за бригу о породици и демографију, знате да ћете се обратити правим људима, да тако кажем, који ће радити на изради тог закона и који ће гледати да уподобе те одредбе које ће касније бити примењиване управо потребама породица.

Оно што је јако важно јесте да је Министарство за бригу о породици и демографију, а верујем да су и многи повезивали доношење овог закона управо због тога што ми у оквиру Сектора за породично-правну заштиту имамо канцеларију која се бави ретким болестима. Међутим, овај закон се неће односити само на лица која су оболела од ретких болести или на породице које имају једно дете или више деце која болују од ретких болести, већ ће се примењивати много шире.

Оно што желим да кажем јесте да током ових консултација, а и од почетка мандата наше министарство је отворено за пријем грађана. Сви грађани који се јаве, који желе да дођу код нас, а много је оних који имају у породици дете или особу која се лечи

41/3ТЂ/ЦГ

од ретких болести или која пати од ретких болести… Они дођу код нас и пренесу нам оно како заправо они живе и које су њихове потребе.

Такође, наше министарство је често на терену. Кад кажем често, мислим у просеку, од пет радних дана, сигурно смо три до четири радна дана на терену и то подразумева и обилазак породица које имају неког члана који болује од ретких болести.

42/1МЗ/МТ17.40 – 17.50

У том смислу ћемо ми и дати допринос Радној групи за израду закона, зато што можемо и са терена да договоримо о неким стварима које су нам представљене и које су нам свакако познате, да тако кажем, из прве руке.

Јако је важно да будуће законско решење пружи сигурност пре свега, али пружи и флексибилност свим породицама, јер као што рекох, потребе породица нису исте. То смо могли да видимо из разговора са људима. Дакле, један део родитеља жели да буде у потпуности посвећен детету. Тај део родитеља жели да не ради. Други део родитеља жели могућност радног ангажовања до четири сата дневно, јер желе да имају и обезбеђену асистенцију детету током тог времена док су они на послу.

Јако је важно да сагледамо потребе деце у том тренутку, али је такође важно да сагледамо и потребе родитеља и њихово ментално здравље, њихове неке личне потребе и нека лична схватања, да ли је њима можда одговарајуће да буду на послу, да за то време неко буде поред детета итд. У сваком случају, породице са двоје тешко оболеле деце морале би да имају могућност да оба родитеља стекну овај статус. То су нам рекли родитељи. Можда и о томе треба размишљати.

У сваком случају, ту су самохране мајке које свакако могу да кажем да можда представљају и најрањивију групу. Често немају алтернативу у бризи о детету, често немају могућност запослења. Дакле, ми смо ти који заједничким радом као Влада Србије морамо да им омогућимо и да могу да се запосле, али и да могу да пруже адекватну бригу свом детету које болује од неке болести.

Дакле, као што видите из ове кратке анализе коју сам изнела само за ово кратко време, могли сте да приметите да се ради о једној теми која је дуготрајна, која је комплексна, која захтева озбиљан приступ ове радне групе коју ће водити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Наравно, фокус ће вероватно бити и на мрежи подршке. Дакле, говорим о персоналним асистентима, о дневном боравку, о становању уз подршку и услугу предаха, како би родитељи могли да раде, али и да очувају своје контакте са својом децом. На крају крајева, да негде можемо да кажемо да су родитељи ослонац својој деци, а да је систем био ослонац родитељима и њиховој деци, на крају крајева, свакој породици у земљи. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има господин министар Борис Братина.

БОРИС БРАТИНА: Најпре да захвалим господину Ђорђу Комленском на конкретном и директном питању, а и покушаћу да одговорим, уколико је то у мојој моћи.

Лично сам против забране рада било каквих медија. Иначе, могло би се говорити о томе на какав начин се злоупотребљавају медијске слободе итд. Оно што је невоља у овом нашем министарству јесте што Министарство нема никакве регуле којима би могло да регулише рад медија. Ми смо ту да пишемо законе, измене и допуне закона, итд, нажалост, иначе би се вероватно сложили о томе шта мислимо о томе.

Није моје да гасим медије, иако су то медији који су углавном у техничком смислу медији, дакле у оном телекомуникационом. Мање су новости, вести, већ је то углавном изручивање једног садржаја који је исти од 1991. године до дана данашњег, само се користе одређене прилике за то.

Морам да кажем да ту проблематику за коју сте ми поставили питање заправо то спада у делокруг РЕМ-а, јер једино РЕМ може да има такве односе са медијима, има право да их кажњава, да одређене садржаје регулише итд. Још преко свега тога, ови медији о којима говоримо заправо не припадају оној области где су тзв. прекограничне телевизије, јер прекограничне телевизије су и „Хистори“ и „Еуроспорт“ или ма шта ту. Они су, међутим, код нас заштићени још неким допунским уредбама, тако да у овом тренутку се не налазе уопште у српском законодавству. Они ваљда производе програм у Луксембургу и емитују га у Луксембургу, па би то било на неки начин тада у реду.

42/2МЗ/МТ

Овако, међутим, они се налазе тренутно под заштитом, иако се надам и верујем и око тога настојим из све снаге да ставимо те медије под државне законе и да на њих примењујемо законе, јер тада би било сасвим јасно и нико не би могао да ћути било на производњу фејк њуза, који су заправо ти медији сами, било на политичку педофилију коју они емитују врло често. Када то буде било, онда ћу бити веома за то да се са тим медијима на известан начин односи, али то је наравно у делокругу РЕМ-а, а не Министарства. Тако да, Министарство може да има само овако неко мишљење око тога, а само не може да утиче на рад медија о којима сте говорили. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала, господине министре.

Молим господина Комленског да се поново пријави.

Изволите.

ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем.

Некад је три минута кратко да спакујете све у пакет, тако да ћу ја само још проширити оно што сам планирао као питање за госпођу Милицу Ђурђевић Стаменковски, а то јесте – какве измене и допуне се очекују у новом Закону о раду, када је у питању подршка породицама? Мислим да би тај сегмент био такође занимљив, поред овога што смо говорили.

Чини ми се да господин Вујић, заузет мобилним телефоном, који је објашњавао колеги Ђорђу Ђорђићу, не одговори на питање када су у питању судије за прекршаје. Али добро, ваљда ћемо сада то чути.

Што се тиче министра здравља Златибора Лончара, питање је – планира ли се наставак, и у ком правцу и у којој динамици, стављања у функцију некадашњих ковид центара, јер мислим да је један део који смо урадили те приче са делом тога у Батајници сасвим добар? Уколико икакву анализу за овај кратак период од увођења ноћног рада или треће смене или назовите како год хоћете у домовима здравља има, било би интересантно чути какви су утисци и резултати и каква је сврха тога.

Што се тиче министра иностраних послова и председника Владе, имао сам питање – шта је и шта ће бити предузето поводом усташких дивљања и иживљавања у Сплиту и у другим местима, какве мере су предузете или ће бити предузете због геноцидних закона који су донети у Хрватској, који су омогућили уклањање споменика са ћириличним писмом?

Питање је такође – када ћемо увести реципрочне мере на уласку у Европску унију на улазима, тако што ћемо отворити више улаза за грађане са пасошем Републике Србије и Републике Српске и стриктно кажњавати све оне који имају пасоше Европске уније или њихова документа, уколико покушају да уђу на ове улазе, као што они то раде нама?

Хоћемо ли и ми увести скенирање њихових биометријских података, не мора баш лице, али неких да, јер очигледно да постоји потреба због тога шта нам неки суседи који припадају Европској унији у последње време, када је безбедност Србије у питању, чине?

Још једно питање – хоћемо ли и када суспендовати неправедно уведене санкције нама изузетно пријатељској Белорусији?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала на паметном коришћењу времена.

Реч има господин министар др Златибор Лончар.

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Још једном, поштовање свим народним посланицима.

Најкраће могуће, што се тиче ковид болница, Ковид болница Нови Сад већ ради увелико, то је Дијализни центар, у коме се обављају дијализе. Што се тиче Ковид болнице Батајница, она такође ради, имамо палијативну негу која функционише увелико, такође ради као дијализни центар за све пацијенте који живе у окружењу, не морају да

42/3МЗ/МТ

путују, не морају да иду на неко друго место. Ту се ради на документацији да се отвори дом здравља за све људе који се налазе у близини болнице у Батајници, којима ће то бити најближе да добију помоћ.

43/1ЈЈ/ЛЖ17.50 – 18.00

Наравно, биће ту и других ствари, али да не причам унапред, ово причам оно што је извесно, оно што се ради. Што се тиче болнице у Крушевцу, биће ту Хитна помоћ, биће физикална медицина, биће палијатива. Ево га, министар Гашић, ја бих га замолио да помогне око документације, око тих дозвола које требају да се реше и то ће профункционисати у најкраћем могућем року.

Везано за домове здравља, преко 200 грађана је у току ноћи добило помоћ у тим ноћним сменама у домовима здравља. Оно што је битно, разговарамо са људима, разговарамо са свима, грађани осећају већ сигурност. Грађани осећају да близу њиховог места становања, куће, стана, могу да се обрате можда баш ради њихов изабрани лекар и могу да добију ону помоћ да не морају да иду у ургентне центре, у неке друге установе, да чекају тамо где сигурно има хитних пацијената. Наравно, ово нису ствари, где ће се решавају неке компликоване ситуације, али за оно када имате повишену температуру, имате повишен притисак, када вам је пао или скочио шећер, када имате неку вртоглавицу или нешто друго што може да се реши ту на лицу места. Одговор тих грађана који су дошли у ту ноћну смену и оно што им је пружено је стварно испунило наша очекивања, односно више од тога. Наравно, радимо анализе, радимо све што је неопходно, али нам је најбитнији тај одговор грађана и њихова сигурност коју имају.

Желим да кажем свима да те приче, да нема довољно људи, да људи не желе то да раде, да апсолутно нису тачне, нису на месту, али стварно, не могу да се бавим тиме. Не знам из ког разлога то раде, јер једноставно и грађани када их чују и када виде за шта се они залажу, да нешто не ради, да се не пружа помоћ. Па, погледајте, само израчунајте то, преко 200 људи који би да нема тих амбуланти завршили у тим ургентним центрима, колико би они изгубили времена, колико би изгубило особље, здравствени радници, који би њих збрињавали, а поред њих има хитнијих и оних којима је живот угроженији.

Према томе, то је свима онима који желе да разумеју, апсолутно јасно. Наставићемо са тим стварима. Наставићемо са свим оним што ће помоћи нашим грађанима да добију што бољу, што ефикаснију помоћ.

Тако да, то је наш циљ, то желимо да урадимо и да то грађани виде и осете. То што се неко раније није сетио и што му сад то не одговара, што није било пре или што није остало за време када се они надају да ће они доћи, па да они то уведу, мени је много жао, али ми смо ту да због грађана и због њих ћемо радити све те ствари. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала вама.

Госпођа министар Милица Ђурђевић Стаменковски.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Захваљујем, председавајућа.

Уважени народни посланиче, хвала вам што показујете интересовање за нови Закон о раду, и ако је то нешто што нас тек чека, јер знате и сами, Скупштина то добро зна, то је један од најсложенијих закона који нам ваља усвојити. Зато смо кренули на време.

У току је твининг пројекат, отворен је пре више месеци, заједно са нашим партнерима из европских држава, које учествују у твининг пројекту са циљем да тежимо ка усклађивању радног законодавства са најбољим праксама у ЕУ, односно у европском радном законодавству.

Садашња фаза пројекта јесте да се препознају директиве које постоје у ЕУ, а које ми у Србији треба да применимо. Наравно, ми као министарство и уопште делегација Србије увек настоји да преузме најбоље праксе, да не будемо нека Ресавска школа која ће по сваку цену да преписује европска искуства, без анализе да ли то погодује нашим интересима и да ли ми можемо као држава то уопште да испратимо.

43/2ЈЈ/ЛЖ

Државе које учествују у томе су Шведска, Словенија, Француска, Грчка, које нам помажу и преносе своја искуства. Ја желим да вам пренесем шта је то што њихови експерти за сада дају као предлог, а тиче се заштите родитељства и материнства, с обзиром на то да Закон о раду третира и положај мајки, нарочито када је у питању породиљско одсуство, односно одсуство ради неге детета .

Дакле, грчки експерти предлажу да породиљско одсуство, односно одсуство ради неге детета добију и оне мајке које нису запослене на неодређено време. Дакле, које су ангажоване рецимо, по уговору о привременим и повременим пословима или неким уговором од делу, о допунском раду, да се напросто прошири тај број мајки које би остварио, без обзира на начин, односно статус радног ангажмана.

Такође, један од предлога јесте продужење породиљског одсуства, односно одсуства ради неге детета, намерно правим ту разлику, објаснићу и због чега, за рођење другог детета. Ми на данашњи дан имамо за рођење првог и другог детета 12 месеци одсуство, а тек дупло веће за рођење трећег и четвртог детета.

С обзиром на то да наша земља води заиста велику и грчевиту борбу да нам се деца рађају и да охрабрим родитеље да напросто прошире своје породице, ми наравно да смо се трудили да цео амбијент прилагодимо породици, али мајке и очеви који су добили једно дете, већ код другог детета значила би им подршку. То су демографи препознали јер у свим њиховим анализама истичу да је рођење другог детета заправо најважније када је у питању демографска битка, да се ту води борба. Ми смо, сећате се пре 20 година говорили о трећем детету као кључу, али демографи сада барем тако кажу, да је друго дете заправо негде где треба да охрабримо родитеље. Експерти њихови предлажу подстицаје, односно продужење породиљског за рођење другог детета или за вишеплодне трудноће када родитељи добију близанце или тројке, имали смо и четворке, Богу хвала.

Хоћу да истакнем само да ми на данашњи дан, као земља имамо три месеца породиљско одсуство и онда након тога до 12 месеци имамо одсуство ради неге детета, односно наредних девет месеци и након тога постоји могућност продужења под одређеним условима.

Све више када министар Гашић мало пре каже, да објаснимо шта је родна равноправност. Све више очева узима одсуство ради неге детета, дакле, да не буде да мушкарци узимају породиљско зато истичем ово одсуство ради неге детета, које ступа трећег месеца по рођењу детета. Прошле године смо имали 20% очева који су од укупног броја одсустава ради неге детета ово право користили.

Зато говорим јер желим да истакнем да овај закон погодује и очевима и мајкама, али да ми као земља са 12 месеци одсуства након рођења детета одсуства са посла, не да нисмо заостали за европским државама, него предњачимо. Ми стално мислимо да је нешто боље у туђем дворишту и све погледујемо у туђу авлију, а не видимо заправо да смо ми као држава заправо много учинили када је у питању пронаталитетна политика, само Бугарска има веће одсуство од Србије. Једна Мађарска има краће од нас, а говоримо о Мађарској као шампиону популационих мера. Француска 16 недеља укупно. Исто толико има и Немачка. Истини за вољу они касније пружају неке додатне могућности, али опет ограничавају примања за родитеље који одсуствују са посла.

Лепа је вест и хоћу то да знате, да смо ове године, исплатили у октобру 497 милиона динара више него у септембру за родитељски додатак, што показује да има неког напретка и то су они статистички подаци који нас највише радују и све ћемо учинити у

43/3ЈЈ/ЛЖ

том правцу. Након што твининг група буде завршила прву прелиминарну верзију очекујемо је такође ускоро, за неколико месеци, отворићемо шири социјални дијалог, где ће бити укључени пре свега синдикати који су нам много важни, без њих нема Закона о раду, посебно репрезентативни синдикати, али и они који су уопште укључени у друштвени дијалог, сви су добродошли. Закон о раду је темељни закон који одређује однос послодаваца и радника, а самим тим и привредне активности у широј слици.

44/1ВС/ЉЛ18.00 - 18.10

Тако да, обавештаваћемо вас о свему и вама хвала на интересовању. Уколико буде било нешто нејасно, радо ћу одговорити писменим путем. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала.

Верујем да вам је за сада све јасно? Да ли одустајете од два минута или желите и оних два минута коментара? Ако желите, пријавите се.

Изволите.

ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем.

Само ћу потврдити речи госпође министра да ништа на западу није много боље. Напротив, многе ствари су много лошије него у земљи Србији. У томе ћу пружити подршку и министру здравља, Златибору Лончару, и рећи само један мали детаљ који стварно треба да разбије илузије код наших грађана, а то је следеће.

За разлику од земље Србије где се малој деци, осим у ситуацијама где мора, вади крв из прста, у Белгији се то ради искључиво из вена, од беба па до пензије. Зашто? Зато што њихова осигурања, зато што је скупља опрема за вађење крви из прста него из вене, не признају и не дозвољавају да се то ради на такав начин. Толико о западу, хуманизму, било чему. Тамо је искључиво новац у питању.

Обзиром да очекујем накнадно одговоре господе министра иностраних послова и председника Владе, обзиром да нису били ту и не замерам, ја само хоћу да кажем следећу ствар.

Ја лично предлажем да ми уведемо реципрочне мере житељима ЕУ и да почнемо да им узимамо биометријске податке на граничним прелазима. Није нужно да им фотографишемо лица, нису ништа лепши од нас и то нам не треба за архиву, али због безбедносне контроле им треба узимати отиске прстију. Можемо да будемо прагматичнији и једноставнији него наши суседи из Хрватске и осталих граничних прелаза ка ЕУ који узимају отиске четири прста, ја предлажем да ми узмемо отиске кажипрста, палца и средњег прста. Нама су довољна три прста њихових отисака да оставе да бисмо вршили контролу у земљи Србији. Живела Србија!

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Дакле, остали сте за три прста. То је то. Хвала.

После ових два минута нема коментара.

Реч има господин Живота Старчевић.

Молим све колеге, замолиле су ме друге колеге, да будемо што концизнији, да би што већи број колега поставио питања.

Господин Живота Старчевић има реч. Изволите.

ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Пословник је Пословник.

Видим да је премијер Мацут отишао, а с обзиром да ту нису ни министар финансија, ни министар енергетике, моје прво питање о НИС-у одлази ад акта, мада сам сигуран да вредно раде на томе и с обзиром на информације из Хрватске, где је ЈАНАФ рекао да очекује позитивну одлуку за продужење лиценце на 50 дана, ја сам сигуран да је то резултат њиховог преданог рада, заједно са председником Србије. Зато прелазим на питање министарки Снежани Пауновић.

Поштована министарка, предстоје нам локални избори у Мионици, Неготину и Сечњу у недељу, 30. новембра. Видео сам да сте у поноћ, између 14. и 15. новембра закључили бирачки списак. Данас смо могли чути од опозиционих посланика да већ почињу да траже оправдања за дебакл који ће доживети на тим локалним изборима, помињући свакојаке изговоре. Помињали су свашта, али пчеле и бирачки списак нису узимали у уста. Пчеле, јер су схватили колико им је то било глупо, а бирачки списак јер им је тај аргумент избијен из руку изменама Закона о централном бирачком списку.

44/2ВС/ЉЛ

Моје питање вама, као ресорној министарки - докле се стигло са израдом пратећих аката које треба да донесете након измене Закона о јединственом бирачком списку, али и како теку припреме за организацију тих избора у недељу, да ли има било каквих административних проблема и да ли можда грађанима Неготина, Мионице и Сечња желите да дате неке смернице, односно упутства или појашњења око самог тока гласања?

Такође, моје питање вама је и о мрежи јединствених управних места. Јединствена управна места представљају наиме кључни искорак ка управи усмереној ка грађанину, омогућавајући да се више административних услуга заврши на једном месту, брзо, ефикасно и уз значајну уштеду времена. Тиме се не унапређује само функционалност јавне управе, већ и поверење грађана у институције.

Да ли је план вашег министарства да даље ширите мрежу јединствених управних места у локалним самоуправама широм Србије, с обзиром да знам да сте већ са неким локалним самоуправама, између осталих и са оном из које долазим, већ нешто и радили?

Министру Тончеву, ви, поштовани министре, већ више година као министар радите на решавању проблема неразвијених општина и просто откако вас знам, а знам вас јако дуго и бавећи се политиком увек сте се залагали за равномерни регионални развој, питао бих вас да ми просто упоредите стање у неразвијеним општинама пре 10-15 година и данас. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама, тачно у секунд.

Да ли нема ко да вам одговори? Министри не желе да вам одговоре, нема никог пријављеног у систему. Мало да релаксирам атмосферу.

Госпођа министар Снежана Пауновић. Изволите.

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: Само сам можда покушала да пустим колегу Вујића, ако је нешто остало недоречено да добије приоритет, без обзира што се тицало прошлог питања.

Хвала, господине Старчевићу.

Поштовани народни посланици, два важна питања, најатрактивнија, бирачки списак као такав, чини ми се, тема која је најактуелнија била сигурно последњих шест месеци, али, богами, и годинама уназад.

Тачно је да имамо нови закон, односно измене Закона о јединственом бирачком списку. Тачно је, ресорном министарству предстоји да донесе подзаконске акте и рок за то је 30 дана. Ми смо написали прву верзију подзаконских аката која, пре свега, подразумевају изјаву о чувању пре свега важности и тајности података који ће бити дати на увид комисији коју смо формирали или ћемо је формирати на основу закона који је донет.

То се свакако мора ускладити са правобранилаштвом, али и са Повереником за заштиту података о личности. Међутим, све ће бити завршено у законском року и комисија ће оног трена када је парламент Србије буде формирао моћи несметано да функционише и обавља све оне своје дужности које јој закон гарантује.

Ако говоримо о ове три општине у којима ће се десити, заправо две општине и град Неготин, локални избори у недељу, 30. новембра, истина је, 14. на 15. увече је закључен бирачки списак и сада већ постоји само могућност да се на интервенцију појединаца министарство укључи евентуално и изврши одређене измене.

Оно што се сигурно десило у складу са законом и што стално говорим и говорила сам то и у оном периоду када је бирачки списак нападан као нешто што је основни разлог на основу ког владајућа већина побеђује, тада сам тврдила а и данас

44/3ВС/ЉЛ

тврдим да није бирачки списак, он је у ствари збир података свих грађанки и грађана Србије, а њихово опредељење и њихово поверење у владајућу већину је оно што је обезбедило гласове владајућој већини.

Дакле, као и у свим случајевима пре ових локалних избора, и сада је извршен инспекцијски надзор над свим локалним бирачким списковима и упућене су сугестије да се искључиво и строго води рачуна о томе да ли је било преминулих у периоду који је иза нас и да се строго води рачуна о свим оним људима који правом стицања пунолетства стичу и право гласа. То су једине осцилације које могу да се десе у бирачком списку, али чак и ако постоје те неке грешке за које не можемо рећи да их није било, стално се вртела та прича о томе како гласају неки мртви, поредили су се овде и бројеви који нису за поређење ни у ком смислу.

Оно што може да се догоди је грешка референта који не заведе и не уклони благовремено, нажалост, оне који су нас напустили из бирачког списка. Али, то је толико мали број људи да ни у ком случају, никада није могло да утиче нити на изборни процес, нити на изборни резултат. Пре свега, зато што деценијама траје ова прича о бирачком списку и некако кад год немамо други изговор, ми говоримо о томе да не постоји адекватан, тачан, ажуран или бар контролисан бирачки списак.

Ја сам готово сигурна да комисија коју ће Народна скупштина формирати на предлог свих оних који су законом добили право да предложе, неће имати много посла када говоримо о јединственом бирачком списку.

Оно што нама предстоји јесте да уредимо једном дигитализацијом која стоји и у експозеу премијера, професора Мацута, цео систем државне управе или још боље јавне управе у Републици Србији.

45/1ЈД/ИР18.10 – 18.20

То је још један од разлога због којих смо на овом пленарном заседању поднели Предлог закона о матичним регистрима, односно једном матичном регистру који ће ујединити сва три матична регистра, која данас постоје. То ће дефинитивно значити да више никаквих пропуста не може бити у односу на податке о рођењу, венчању или смрти.

Дакле, из дана у дан се чине не тако мали кораци него крупни и на унапређење целе јавне управе у интересу грађанки и грађана Србије.

Јединствено управно место је, господине Старчевићу, управо то, 69 јединица локалне самоуправе до сада има јединствено управно место. Наравно да су министри који су обављали ову функцију пре мене урадили велики посао, преко 540 милиона је држава уложила у формирање јединствених управних места.

Шта то тачно значи? То се у доброј мери наслањају на ону причу о којој ће вам, сигурна сам говорити колега Тончев после мене. Није то питање само наше добре воље него и могућности тих локалних јединица да упркос својој жељи одговоре на овакав изазов како јединствено управно месту јесте.

Оно је олакшање за сваког становника Републике Србије. Бескрајно је значајно да се као такво успостави, јер то ускраћује онај процес шетања од шалтера до шалтера, од институције до институције. У овој фази разговарамо само о јединственим управним местима која се своде на оно што су локална овлашћења.

Међутим, амбиције свих нас заједно је да то ипак буде проширено и да се на том једном месту и зарад инвеститора потенцијалних које очекујемо у сваком делу Србије, сва могућа документа могу добити управо на таквом управном месту.

До краја 2026. године ми ћемо имати 80 јединствених управних места, што дефинитивно није довољно, али су буџетом за 2026. годину, предвиђена средства која ће, ја се надам, обезбедити бар још 15 јединствених управних места у јединицама локалне самоуправе.

Оно што смо успели да урадимо је да у разговорима са, пре свега, партнерима из УНДП, а онда и са представницима амбасада одређених држава ЕУ затражимо и надам се добијемо помоћ, јер смо пре три дана одржали донаторску конференцију која би управо требала да обезбеди додатна средства, која ће Министарство и држава Србија уложити управо у овај пројекат.

Оног тренутка када будемо имали све јединице локалне самоуправе покривене на начин да ће оне имати своје јединствено управно место онда нам следи један други корак који ће бити такође велики изазов, а то је да и таква јединствена управна места вежемо за све оне државне институције које ће тако бити доступније грађанима.

Још једну обавезу имамо и она се тиче, пре свега, оних, хајде да кажем, јединице локалне самоуправе које су разуђене, које имају удаљена села у којима на нашу велику жалост, али је то чињенично стање живи углавном у старо становништво. То су махом људи који такође имају своје одређене потребе, али не увек и капацитет и могућност да дођу чак и до уређеног јединственог управног места.

Зато је наш став да направимо нешто што ће се звати мобилно јединствено управно место и оно ће бити онда доступно и на тај начин свим оним људима који физички у коначној вези не могу да стигну и остваре нека своја права.

До свега овога смо, као идеје дошли, пре свега, када смо били у посети општини Рековац, јер нам је председник општине рекао да је он има селу у коме живи само један становник. То је нешто над чим сви заједно ако смо озбиљни људи морамо да се замислимо. Ако нам изумру села онда нам неће ко зна тако сјајно цветати градови.

Ми морамо да урадимо све да нашим становницима обезбедимо, пре свега, услуге на један клик, рекла би то ове млађе генерације. Да ли је то увек лако и за запослене у сектору јавне управе? Не. Није зато што су сви модерни системи озбиљан изазов и све

45/2ЈД/ИР

нас помало плаше укључујући и нас који можда нисмо толики таленти колико неко други јесте, али ми морамо пратити корак овог времена, заправо морамо ићи, можда чак и један корак испре.

Због наших грађанки и грађана, и због свих оних који од нас очекују да ми будемо једна модерна јавна управа. Зато нам треба и још један важан детаљ, више младих људи у јавној управи, и у државној управи и у јединицама локалне самоуправе.

Нисам случајно говорила о недостатку правобраниоца у одређеним јединицама локалне самоуправе и када сам одговарала на питање господина Милије Милетића и то је чињенично стање. Морамо да унапредимо њихов положај не само онај материјални, јер није никаква тајна да јавна управа није претерано конкурентна на тржишту рада данас у Србију. Околности су такве. Ја се томе радујем.

Приватни сектор је далеко примамљивији од онога што државна управа, односно јавна управа јесте, али ми морамо да створимо, пре свега, услове, смањимо неке ригорозне конкурсне услове који су постојали и смањимо услове у оном стажу који се углавном тражио за те младе људе тек завршене дипломце, обучимо их, примакнемо јавну управу и ја се надам за кратак рок зановимо генерацијски све оне који су запослени у државној управи, у јединицама локалне самоуправе, јер са тим долази једна нова енергија, један нови вид знања и коначно, једна модернија визија Србије, коју сигурна сам сви желимо да видимо.

Хвала вам најлепше. Оставили сте простора да кажем више него што бих можда могла оно што јесте порука за становнике три општине које ће имати избори у недељу, јесте да мудро бирају, да бирају људе којима верују. То су локални избори. Тамо се људи махом знају. Када изаберете људе само зато што имате неки хир у односу на било које обећање можете доћи до фазе да онда ваш град неће моћи да функционише, јер бирање људи који брину само о себи уме да блокира функционисање целе једне локалне самоуправе.

Зато опрезно. Дајте поверење људима који ће бринути о свим вашим потребама. Изађите на бирачка места. У бирачком списку се налазе сви који тамо треба да буду, и у бирачком списку нема оних који то право не заслужују рођењем, пребивалиштем или евентуалном својим брачним статусом.

Хвала још једном.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Реч има господин министар Новица Тончев.

НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштована председавајућа, ја ћу да вас послушам и да што краће одговорим мом другу Жики Старчевићу на ово питање.

Тачно је. Дуго сам министар и дуго сам у политици. У политици сам од 1991. године као председник месне заједнице, па сам био председник Скупштине општине, председник општине, био сам седам година народни посланик и пет година министар.

Што се тиче овог Министарства, сами знате да од самог формирања овог Министарства Влада води рачуна о овим општинама, односно о мање развијеним општинама у Србији.

Овакво једно министарство је постојало давно када сам ја био председник општине водио га је господин Сулејман Угљанин и он је имао неки буџет који је делио равномерно. Међутим, то је укинуто. Када сам ја постао министар ја сам тражио намерно баш овај ресор јер долазим из једне такве општине и хоћу и увек тражим, што би рекли, више да је оваквих општина.

Имају све што имају становници великих градова и богатих општина, да имамо и ми бесплатне уџбенике, а не само у Београду, да се граде станови и у мањим општинама, не само у великим. Да радимо кадровске станове.

45/3ЈД/ИР

Хоћу да чују сви посланици владајуће коалиције, посебно, наша мала коалиција која се састоји од Социјалистичке партије Јединствене Србије, а после тога и већа коалиција са Српском напредном странком мора да зна да највећи проценат гласова добијамо баш из овакве средине и овакве општине.

Могу да вам кажем да у оваквим срединама и општинама нема блокада, и што кажу људи да су становници и житељи ових општина, воле своју државу. Кад су мобилизације одазивају се, кад треба да раде за државу увек раде, али када је у мирнодопско време и када се деле буџети најмање добијају, то се и сада види по овом буџету.

Зато молим све народне посланике који долазе, а овде има председник општине као што је Ненад Крстић из Трговишта, као што је Милија из Сврљига, ево ја долазим из Сурдулице. Ваша партија има доста представника оваквих општина, па да се мало сви заложимо да се развијају ове општине.

Мало пре је моја колегиница Снежана рекла да нам села остају празна, градови празни. То никоме није у интересу, посебно за пограничне општине које су уједно и наши граничари.

46/1ГД/МП18.20 – 18.30

Зато вас стварно молим, колеге све из владајуће коалиције, да што више улажемо у ове мале средине и није нам потребно никаква политика да све преселимо у велике градове. Дајмо да задржимо мало људе у овим општинама.

Знате шта, у овим општинама немамо кадрове, немамо станове, немамо ко да ради. За ове мале плате ретко ко хоће да се врати. Студенти који оду да студирају више се не враћају у те општине.

Ајмо људи да радимо на томе и, друже Старчевићу, хвала вам на овом питању, али се надам да ће наша партија и ваша партија, као и највећи коалициони партнер СНС да ради на овоме, да задржимо људе у те мале општине и да ако треба и веће плате да имају и увек сам био да је већи трошак за живот у мањим општинама, него у Београду.

Житељ Београда на 100 метара има амбуланту и болницу. Има на 100-200 метара игралиште. Има позориште на 100-200 метара. Има факултете и више школе на 100-200 метара. Колико треба једном родитељу да ишколује дете у Београду? Колико треба родитељу да доведе дете да погледа спортску приредбу у Београду, да погледа неки културни догађај у Београду? Увек заступам то да је скупљи живот у мањим срединама него у Београду. Зато вас још једном молим, помозите ове мале општине.

Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама.

Господин министар Ненад Вујић.

Изволите.

НЕНАД ВУЈИЋ: Захваљујем се, председавајућа.

Захваљујем се народним посланицима на питањима.

Остао сам дужан у овом делу што се тиче суда за прекршаје и судије за прекршаје, где је неопходно њихово даље јачање и развој мреже и оно што сам рекао пре неки дан, а то је у разговорима са министром финансија, указали смо и на потребу кадровског јачања, али и измена везаних за коефицијент који је одређен за судије за прекршаје на тај начин да бисмо тај број судија мотивисали и уважили њихов велики рад и допринос раду читавог правосуђа. Они примењују један велики број закона. Ту су рокови кратки и ми морамо као држава повести рачуна о судијама за прекршаје.

Такође, оно што сте говорили, а то је о одређеним структурним променама које је неопходно извршити. Већ смо их најавили и најављујемо рад на једној анализи ефеката правосудних закона. То су ови закони које смо усвојили пре три године и сада је негде време и по ставовима и Венецијанске комисије и свих релевантних тела Савета Европе да у једном периоду извршите одређену анализу ефеката.

Већ смо разговарали и са Европском комисијом начелно, да се и они укључе и добили смо и њихову сагласност да ће се укључити у анализу која би обухватала анализу постојеће мреже.

Ово што су уважене колеге министри говорили, негде о губитку становништва у малим градовима, па смо онда укидали мреже судова, на који начин да ту мрежу оживимо, али исто тако потребне кадровске промене, јасан план и кадровских измена које су неопходне у правосуђу, као и један систематичан приступ када говоримо о одговорности у правосуђу, јер доста смо урадили на независности и самосталности, да видимо и који су ти механизми и одговорности, што је негде и стављено као примедба у извештајима које добијамо од тела Европске уније, Савета Европе и других тела, тако да у наредном периоду очекујемо и презентацију тих анализа, али и да уђемо у један процес, да кажем, побољшања правосудних закона и читаве ситуације у правосуђу, зато што стално понављамо, а то је неопходно је учинити правосуђе доступно грађанима на један ефикасан начин, али у једном стабилном систему и са једном јасном и предвидивом судском праксом.

46/2ГД/МП

Захваљујем се народним посланицима на интересовању за читав овај сегмент везан за правосуђе и за надлежности Министарства правде, када говоримо и о другим сегментима на рад Министарства правде.

Очекујемо да ћемо заједничким снагама доћи и у овој анализи до потребе следећих корака како би наше правосуђе постало ефикасније, како би оно допринело развоју читавог друштва, привреде, али и допринело слободи и безбедности сваког грађанина у овој нашој Србији, јер ипак сви овде и све оно што радимо, радимо као и министри и ви као народни посланици на добробит и напредак Републике Србије.

Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама, господине министре.

Госпођа министара Адријана Месаровић.

Изволите.

АДРИЈАНА МЕСАРОВИЋ: Захваљујем се, председавајућа.

Поштовани народни посланици, посланик који је поставио питање није упутио директно питање Министарству привреде, али ћу бити слободна да се надовежем на оно што је говорио и министар Тончев.

Свакако, слика Србије од 2012. године је промењена од како је на чело наше земље господин Александар Вучић - модернизована земља са изграђеним брзим саобраћајницама, брзим пругама, ауто-путевима који управо повезују те мале средине и повезују нашу Србију, а која је Србији дала једно посебно место на инвестиционој мапи света.

Хоћу да истакнем да смо ми посебно фокусирани последњих година на изградњу индустријских зона у руралним подручјима. Министарство привреде тренутно реализује 45 инфраструктурних пројеката, од којих је у структури преко 90%, се односи на изградњу индустријских зона, а у односу на укупну структуру пројеката који се реализују, преко 95% пројеката се односе на подручја, односно градове и општине које се налазе у трећој и четвртој групи развијености, односно рурална подручја.

Тиме хоћемо да стимулишемо привредну активност, имајући у виду да је неопходно инфраструктурно да опремимо индустријске зоне да би били уопште конкурентни да привлачимо нове инвестиције и да управо у тим градовима, општинама отварамо нове производне погоне и отварамо нова радна места.

Усмерени смо и ка потпуној подршци, а то је и равномерни привредни развој. Подразумева свакако и равномерни инфраструктурни развој. То је један од основних постулата које заступамо као Влада Републике Србије, свакако вођени нашим председником државе господином Вучићем јесте да подржавамо и мали сектор, микро-мала предузећа управо у руралним подручјима и то сам у једном од својих претходних излагања посебно апострофирала, да сви конкурси које расписује Министарство привреде су посебно подржани са висином бесповратних средстава ка оним привредницима, предузетницима који су са адресом пребивалишта, односно адресом тог привредног субјекта регистровани у градовима, општинама које спадају у трећу, четврту групу развијености, односно у мање развијеним општинама или општинама које имају негде изразитије негативна демографска кретања.

Отуд и програм који наилази на велико интересовање ево другу годину за редом, који је инициран од стране нашег председника, а то је Програм жена на селу, желећи управо жене и финансијски да оснажимо, али да наставе са неком малом прерађивачком делатности на селу у неким мање развијеним подручјима.

У две године ми смо подржали преко 300 жена са по 500.000 динара бесповратних средстава. То је свакој појединачно омогућило да купи неку додатну опрему, да увећа своју производњу.

46/3ГД/МП

Оно што је важно да додам да ту наша помоћ није стала. Напротив, ми смо се све ово време бавили пласманом њихових производа, што је такође важно, али сертификацијом и стандардизацијом, односно прибављањем одређених атеста како би били конкурентни и како би ту њихову робу произведену на селу могли да пласирају у неке локалне трговинске ланце, али чак и у неке хипер-маркете, имајући у виду да су могли да повећају и своју конкурентност и видљивост, али уопште и обим производње захваљујући бесповратним средствима која су добили од државе набављајући одређену опрему.

Програм стари занати и сви они који се баве пословима домаће радиности, такође је усмерен негде на мање развијене средине.

Програм за младе до 35 година, који подразумева по 500 хиљада динара бесповратних средстава такође је усмерен за младе који се налазе у општинама са изразито негативним демографским кретањем.

Програм за стартапове са процентом до 60% бесповратних средстава за све они који су са пребивалиштем привредног субјекта, односно предузетника на адреси општина које помињемо, тако да пуно, пуно активности.

47/1ДЈ/ЦГ18.30-18.40

Примера ради, само Министарство привреде када се спомиње, али и сви заједно, читава Влада је оријентисана ка равномерном и привредном, инфраструктурном развоју наше земље.

Уверена сам да ћемо у неким од општина које су и данас поменуте у наредном периоду успети да доведемо и неке велике инвеститоре, где ћемо додатно смањити стопу незапослености, а онда у односу на историјски минимум који је тренутно учинити још нижом и свакако оборити рекорд и у том смислу и бити нижи у односу на далеко развијеније земље света. Захваљујем се.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала.

Колега Живота Старчевић. Изволите.

ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Хвала.

Слажем се са вама министарка. Хтео сам и вама да поставим питање, с обзиром да сте били недавно у Кини, мислим да сте се пре десетак дана вратили. У исто време је једна делегација из Јагодине била у посети Кини. Мислим да је то земља која има, да кажем, неслућене могућности за инвестирање. Она инвестира широм света. Програм „Појас и пут“ је једноставно нешто што је светски пројекат. Мислим да за појмове наше мале српске економије Кина може бити битан ресурс за нас. Питање је да ли можемо да очекујемо неке нове инвестиције из Кине?

Слажем се и са вама министарка. Били сте у Рековцу. Рекли сте да тамо постоји село са једним становником. Постоји и издвојено одељење основне школе са два ученика, односно са једним учеником из села и једним учеником који је дете учитељице која предаје у том селу, значи буквално два.

Када смо већ код тих школа и образовања, ја бих поставио питање министру просвете Дејану Вуку Станковићу, министре када смо вас бирали за министра просвету у априлу ја сам рекао да вам честитам на храбрости, јер у том тренутку већина би одустала од тога. Ви сте се прихватили тог посла и од вашег избора до данас ситуација у образовном систему се доста изменила, сем усамљених случајева. Универзитетско образовање функционише нормално. Мислим да ту нема неких већих проблема. Факултети, универзитети како-тако, враћају се у неки редовни ходограм.

Ових дана усвојићемо измене и допуне Закона о уџбеницима. У децембру школске управе крећу са планирањем уписа за средње школе. То је неки процес који тече.

Међутим, у време ове кризе, друштвене, која је генерисана добрим делом и у образовном систему показале су се и неке, како бих рекао, слабости, али и предности нашег образовног система.

Моје питање је у том смислу, планира ли Министарство просвете неке опсежније законске захвате у циљу отклањања уочених недостатака током кризног периода, нарочито када је у питању високо образовање? Тај део образовног система који је у једном тренутку отет од државе и пре свега од највећег дела студената којима је онемогућено да се школују у једном периоду захваљујући незаконитом поступању руководства, нарочито Београдског универзитета и нарочито ректора Ђокића.

Питање за министра, али је отишао Министар Вујић. Одустајем од тог питања.

Хтео бих само још да појасним, министарка Месаревић је била у Кини и просто да нам образложи, односно грађанима Србије, ми знамо овде, већина нас, које су то могућности и шта све пружа…

Ево га и министар Вујић. Да завршим са тим. Дакле, министре Вујићу, за вас имам једну молбу и једно питање. Молба је да на Високом савету тужилаштва чији сте члан по положају, врховној јавној тужитељки Загорки Доловац проследите или пренесете мој захтев и највећег броја народних посланика да поднесе оставку и скрати нам муке око обуздавања њених незајажљивих амбиција да себи омогући још један мандат.

47/2ДЈ/ЦГ

Није проблем што ће себи омогућити један мандат, већ том оставком би пре свега одблокирала функционисање тог важног дела државе.

Моје питање је да ли можете да предузмете одређене законске мере да се не дешава, као да се десило опет пре неколико дана, да је по ко зна који пут судија Мајић изашао у медије…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Значи, од оног вашег коментара одбијам минут. Имате још минут у коментару. Сада сте прешли пуно.

Господин министар просвете, Дејан Вук Станковић. Изволите.

ДЕЈАН ВУК СТАНКОВИЋ: Поштовани господине Старчевићу, најпре бих вам се захвалио на томе што цените мој избор да прихватим изазов да водим просвету у оваквим временима.

Рећи ћу вам следеће. Стање у просвети у Србији је нормално. Све функционише, на свим нивоима, укључујући и Пету београдску гимназију. Свима онима који су се бавили Петом београдском гимназијом са жељом да је униште блокадама, ево сада могу да кажем да 89,4% ђака Пете београдске гимназије је данас у клупама. Дакле, од 1.138 ђака, 1.038 је данас на настави укључујући и све професоре осим оних који су на боловању.

У Републици Србији још једна школа само од 1.680 основних и средњих школа не ради у пуном режиму од 45 минута, а то је панчевачка гимназија „Урош Предић“, која има иначе традицију да ради по скраћеном времену која је деценијска. Чак сам се бавио и тим питањем шта је потребно уради да и њих вратимо у режим од 45 минута.

Дакле, сума сумарум што би рекли Латини, систем функционише, ствар је само у томе да га учинимо стабилним. Више пута смо овде чули да је Влада Републике Србије урадила све да побољша материјални положај запослених у просвети на свим нивоима просвете, од предшколског до високог образовања. Парадоксално је наравно да високо образовање је у једном тренутку било у дубокој кризи, да је систем био дисфункционалан у тренутку када је стигло највише новца за високо образовање. Чак 12 милијарди динара је стигло више ове године за високо образовање него што је то био случај у претходној години.

Што тиче вашег предлога, да се позабавимо више високим образовањем, ја се са њим слажем, али сада бих нешто хтео да кажем, не као министар просвете, већ као грађанин и као неко ко је провео више од две деценије у високом образовању, Да, господо, Србији треба нови Закон о универзитету. Нови Закон о универзитету који ће поставити врло јасно управљачка права када је реч о државном универзитету, који ће дати већи утицај државе као оснивача и главног финансијера на управљање универзитета.

Садашњи закон је рецидив социјалистичког самоуправљања и не применљив је условима поларизованог политичког система и капиталистичког начина привређивања. Дакле, нама треба нови Закон о универзитету, који ће истаћи и одговорност и ефикасност високошколске установе.

Такође, потребно нам је да у високо школство подстакнемо приватно предузетништво и на чело конкуренције. Дакле, на чело конкуренције може да динамизује просветне односе, натера на усавршавање свакога ко ради на универзитету, а истовремено и произведе нову вредност.

Најзад, у свету који се повезује и отвара потребно је омогућити транснационално образовање. Дакле, отворити врата и страним универзитетима, а једнако тако и домаће високошколске установе оспособити да послују можда и у неким другим срединама.

47/3ДЈ/ЦГ

Дакле, ја сам за то као, понављам још једном, грађанин и као неко ко је провео 20 година на универзитету да будемо отворени и за начело конкуренције и улазак страних универзитета. Нема разлога да будемо затворени и нема разлога да дајемо универзитетској елити неку врсту повлашћеног положаја и да их изузимамо из тржишне утакмице.

48/1БН/МТ18.40 – 18.50

Једнако тако, имајући у виду различите облике институционалне конфузије и многобројна спорења, клановске борбе и правно сумњиве одлуке, сматрам да у новом закону о високом школству треба учинити процедуру које тичу самог универзитета ближе управном поступку који влада у Републици Србији. Дакле, Закону о управном поступку треба примерити све процедуре које се тичу и управљања, а пре свега избору у звања и заснивању радног односа на универзитету, као и другим врло деликатним и осетљивим питањима која често праве потресе како на појединачним факултетима, тако и на универзитету у целини.

Треба такође истаћи да начело аутономије универзитета које се овде вулгарно злоупотребљава у политичке сврхе пре свега се односи на начело аутономије наставе и начело аутономије научно-истраживачког рада.

Влада Републике Србије без обзира на разне критике улаже у то и може се рећи да та улагања иду из године у годину. Мора се признати да су наставници и сарадници свих универзитета у Србији, посебно београдског и у времену када су неки од њих активно учествовали у политичким дешавањима показали да имају научни таленат и научну продукцију. Београдски универзитет је задржао своје високо место на Шангајској листи, а новосадски је остао до 1.000 места.

Желим да се захвалим и честитам свим професорима и сарадницима, без обзира на њихова политичка опредељења, на њиховом изузетном постигнућу. Влада Републике Србије и ја као министар просвете наставићемо да подржавамо њихов рад.

Дакле, ништа политички острашћено, ништа идеолошки искључиво, али морамо, то вам кажем као грађанин и некадашњи, у овом тренутку замрзнути заправо, универзитетски радник. Мислим да морамо да мењамо правила. Да ли ће то учинити ова Влада или нека друга остаје да се види.

Такође, додао бих и још једну ствар, да свака будућа промена Закона о универзитету треба да подразумева дијалог, и то рационалан, трпељив, али држава мора да има јасну визију када је реч о универзитету и ту визију треба да спроведе без обзира на евентуалне политичке ризике и конфронтације. Ми морамо да имамо јасне и чисте рачуне и када је реч о управљању и када је реч о трошењу новцу и када је реч, пре свега, о школовању нових генерација.

За разлику од неких других држава које можда имају обиље природних ресурса Србија их има довољно, али не толико да од њих може да живи. Због тога за нас је главна инвестиција инвестиција у људе, а инвестиција у људе на најбољи начин се дешава тако што се инвестира у образовање.

Сходно томе, верујем да ће образовање бити и буџетски приоритет, али и вредносни приоритет у будућем напретку наше земље.

Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала вама, господине министре.

Реч има господин министар Ненад Вујић.

Изволите.

НЕНАД ВУЈИЋ: Захваљујем се народном посланику на питању.

Апсолутно као члан ВСТ по функцији, као министар правде пренећу ваше питање врховном јавном тужиоцу, госпођи Загорки Доловац.

Исто тако, подсећам да је Скупштина та, и ви имате потпуно право да поставите питање и поверења републичком врховном јавном тужиоцу зато што Скупштина је та која бира и разрешава врховног јавног тужиоца. Тако да, и ваше питање је исто тако у том смислу легитимно и може се поставити и у Народној скупштини. Кажем, пренећу и ваше питање госпођи Доловац.

48/2БН/МТ

Што се тиче судија, ту је ситуација другачија. Дакле, ВСС је надлежан да води рачуна и о дисциплинској одговорности и о понашању судија, тако да је то у њиховој надлежности. Као што знате, ВСС у оквиру своје надлежности има и могућности отварања поступака дисциплинске одговорности судија.

Једна од примедби које имамо од стране неких међународних тела, као што је Венецијанска комисија, онда ЕУ у својим извештајима, то је и коришћење и начин рада везано за дисциплинску одговорност и уопште за питање одговорности носилаца правосудних функција. То је оно што сам раније у одговору на питања говорио, а то је да ћемо и кроз ову анализу заједно са Венецијанском комисијом, са Саветом Европе, са ЕУ видети на који начин тај сегмент можемо додатно ојачати зато што Србија има три гране власти, али то су три гране власти Србије и све оне морају бити у једном међусобном односу. То је тако и по Уставу и у свим демократским земљама.

Тако да, кажем, и кроз ту анализу ћемо видети и те додатне механизме. Садашње стање јесте такво да је то надлежност ВСС. Очекујемо и од њих одређене реакције.

Хвала на питању.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала, господине министре.

Реч има госпођа министар Адријана Месаровић.

Изволите.

АДРИЈАНА МЕСАРОВИЋ: Захваљујем се, председавајућа.

Поштовани народни посланици, драги грађани, захваљујем се народном посланику што негде прати мој рад али и свакако рад Владе Републике Србије имајући у виду да смо ми веома активна када је у питању Народна Република Кина, пре свега зато што су то наши челични пријатељи, а друго зато што је то тржиште од 1,4 милијарди људи које нама омогућава свакако много.

Ни челично пријатељство, ни Споразум о слободној трговини, ни Изјава о заједници са заједничком будућности у новој ери није ствар дневне политике него искључиво заслуга председника Вучића, односног његовог личног односа са председником, односно лидером Народне Републике Кине, господином Сијем.

Чињеница да је прошле године 1. јула ступио на снагу Споразум о слободној трговини је дало за Србију, односно српској привреди негде легитимитет, односно простор да се на једном тако великом тржишту пронађе као један, пре свега, поуздан, али и конкурентан партнер.

Оно што ми интензивно радимо, наша посета је била, пре свега, усмерена на представљање Републике Србије на највећем сајму извоза, то је највећи међународни сајам извоза на свету, свакако и највећи у Народној Републици Кини, где је прилика да се представите кинеским пријатељима, кинеским партнерима, али и свим другим земљама излагачима на том сајму. Наша посета је била нешто месец дана, месец и по дана након посете нашег председника који се поново срео са господином Сијем, причао о стратешким стварима и о стратешкој сарадњи две земље.

Оно што бих истакла када је у питању наступ Владе Републике Србије, Министарства привреде, јесте чињеница да ми радимо негде на два фронта, један је да користимо у пуном волумену Споразум о слободној трговини, да све српске производе, све који су конкурентни, пре свега они који су сада са царинском стопом нула, а имајући у виду да ће током периода, односно током још наредних укупно десет година падати та царинска стопа за све дефинисане артикле са стране Србије преко 10 хиљада производа, тарифних артикала са стране Кине ка Србији преко девет хиљада артикала.

48/3БН/МТ

Тако да, оно на чему ми интензивно радимо јесте промоција српских, пре свега, прехрамбених производа, имајући у виду да постоји апсолутна конкурентност кад је у питању и ценовна политика и квалитет. Оно на чему морамо као земља радити јесте обим укупне производње, имајући у виду да велики купци и велики потрошачи, велика тржишта и захтевају велике обиме, тако да ћемо свакако на томе интензивно радити.

Као Министарство привреде се трудимо да подстичемо у што већој мери прехрамбену, односно прерађивачку делатност и индустрију, како би задовољили потребе тих тржишта, а имајући у виду да председник Вучић, захваљујући својој мудрој политици коју води од 2012. године је омогућио да се Србија отвори ка највећим светским тржиштима.

Поред Споразума о слободној трговини, ја ћу подсетити да имамо и споразум са Египтом и споразум са Емиратима, али и низ других споразума који се тренутно преговара и који ће свакако бити актуелан у наредном периоду, што ће српској привреди омогућити излазак на додатна тржишта.

Када је у питању Народна Република Кина, ми увелико извозимо тамо српске производе. На полицама трговинских ланаца, али уопште до крајњих потрошача и по основу коришћења тих производа и у неким хотелима, у неким угоститељским објектима смо успели да изађемо и са српским вином и са српском ракијом, српским соковима, џемовима, српским медом, сувом шљивом, свежом шљивом, јабуком, свежим воћем и поврћем, замрзнутим воћем и поврћем, заиста би требало време. Набројала сам неке од тренутно најзаступљенијих, најдоминантнијих кад су у питању пре свега њихови трговински ланци. И оно за шта се лично залажемо и лично ја као министар негде предводећи те привредне делегације јесте да у што већи број трговинских ланаца уђемо, имајући у виду да су то велики градови са великим тржиштем.

49/1ТЂ/ЛЖ18.50 – 19.00

Примера ради, 25 милиона становника само град Шангај, са 15 милиона дневно туриста, 70 хиљада тона хране и пића дневно исконзумирају. Само да, као тржиште, негде освојимо тај град у неком већем обиму, свакако ће нашу прехрамбену индустрију подићи на један виши и бољи ниво.

Град Шаосинг, који смо посетили, са 5,2 милиона становника, у провинцији Џеђанг, свакако у перспективи обећава једну дубоку сарадњу, када је у питању сарадња са трговинским ланцима. Оно што је добро и што нама негде додатно отвара врата јесте чињеница да су трговински ланци махом у власништву државе, имајући у виду да негде наши кинески пријатељи и партнери виде то као вид прехрамбене безбедности или су доминантно са већинским пакетом власништва или су у целости власници трговинских ланаца.

Стога негде и лакше преко наших пријатеља из Владе Народне Републике Кине, поготово наших контаката са партијским секретарима, са гувернерима, са градоначелницима тих градова, улазимо просто у те провинције, градове и полако отварамо једна по једна врата.

Ми смо сада са српским производима заступљени у више провинција. Мислим да негде бројке указују да смо највише заступљени у провинцији Фуђијен, и то у граду Фуџо, који смо посетили, који има 8,2 милиона становника, град Сјамен са преко пет милиона становника, да директно комуницирамо са гувернерима тих провинција, са партијским секретарима, са градоначелницима који нам омогућавају и помажу да отворимо врата, не само трговинских ланаца, него ја очекујем ускоро и успостављање и са авио компанијом „Сјамен ер“. У питању је једна од највећих кинеских авио компанија, где очекујемо да ће се српска вина, српске ракије наћи на тим авио летовима, али и са неким другим великим њиховим компанијама које у свом ланцу држе и туристичке организације које ће нам помоћи у развоју туризма, али који поседују велики број хотелских смештајних капацитета где покушавамо да уђемо са српским производима и на тај начин да дижемо извозне потенцијале наше земље.

Када сам рекла два фронта, ово је био један фронт где покушавамо да српску привреду, набројала сам доминантно, прехрамбене производе, учествујемо на њиховом тржишту и да свакако тим овде ширимо производне погоне већ постојећих компанија, да афирмишемо отварање неких нови, отварање нових радних места и да на тај начин директно са повећањем тог извозног капацитета, односно тог извозног потенцијала повећавамо и раст наше економије односно БДП.

Са друге стране, управо нам је то такође дао Споразум о слободној трговини, као могућност да развијемо привредну активност на начин да кинески пријатељи и партнери отварају своје производне погоне, имајући у виду да по споразуму, уколико произведу нешто преко 51% у нашој земљи, то добије ознаку „маде ин Србија“ и по основу тога кинески партнер са седиштем производног погона у Србији има могућност да ту робу пласира, да фактички Србија буде капија и ка Европи и ка земљама ЦЕФТА, ЕФТА, Евроазијске уније, Велике Британије, Русије, са свим оним земљама које броје 2,4 милијарде људи са којима Србија већ има, Египат, Емирати, закључене споразуме о слободној трговини и преференцијалном тржишту. Народна Република Кина је велики потенцијал за нашу земљу, пријатељски свакако дочекани искључиво захваљујући заиста односу председника Вучића и председника Сија. У многоме смо изашли тамо са нашим производима. Чињеница је да је у Србији добар привредни амбијент, да смо препознати на инвестиционој мапи света, да смо земља која је по први пут у својој историји добила инвестициони рејтинг. Прошла година јесте потврда броја кинеских компанија које послују у нашој земљи и у многоме сам у разговорима са кинеским компанијама и приликом овог сусрета, а ви знате да ја често боравим у Народној Републици Кини, добила

49/2ТЂ/ЛЖ

управо потврду да они од својих партнера, других фабрика, компанија добијају континуирану позитивну препоруку да је Србија право место улагања и да у Србију треба улагати.

Стога бих напоменула да смо ми овог пута се срели са 71 компанијом. Оно што чини разлику у односу на наше претходне сусрете са компанијама јесте чињеница да смо се срели са компанијама које су иницирале састанак са Владом Републике Србије, односно са мном, имајући у виду да сам у том периоду свакако боравила и да сам задужена за тај ресор. Са озбиљним намерама ка нашој земљи, са озбиљним намерама за улагање и нека само 10% од сусрета остварених са кинеским компанијама успемо да остваримо, а уверена сам да је извесно да ће доћи бар три до четири у скором временском оквиру у нашу земљу коју представљају озбиљни, озбиљни гиганти који ће запошљавати сигурно више хиљада људи.

Једног од њих смо медијски и најавили, управо зато што је он сам желео да да ту изјаву за медије и да подели зашто жели да инвестира у Србију. У питању је текстилни гигант који је сам и најавио своје улагање. Том приликом сам и потписала споразум, односно Меморандум о разумевању и најавили његово инвестирање у Србији и чињеница је да ће то бити његов седми индустријски парк у оквиру текстилне индустрије где планира да запосли преко три хиљаде људи.

Ту је свакако интенција да тај индустријски парк, текстилни парк, где тај текстилни гигант послује са својим кооперантима, управо послује на југу наше земље, имајући у виду да је негде и квалификациона радна снага наше земље, када су у питању кројачи, шивачи, негде доминантно заступљена у Врању, у Параћину, у тим неким градовима, тако да очекујемо да ће та инвестиција тамо бити и реализована.

Велики резултати када је у питању наша сарадња. Народна Република Кина пружа много, али треба бити и посвећен даљој сарадњи свакако са кинеским пријатељима, имајући у виду да само постоји 23 провинције, плус градови који су под централним управљањем Владе Народне Републике Кине, тако да ћемо у наредном периоду стратешки приступити на који начин и којом динамиком ћемо успети да посетимо све те провинције, поготово провинције које су индустријски центри, где послују индустријски гиганти, да су највећи потенцијали да управо тамо посетимо фабрике које планирају да инвестирају на европском тлу.

Оно што је важно, постоји пуно кинеских фабрика са којима смо се срели, које већ послују у Европи и које траже земљу за реалокацију, свакако је Србија ту без конкуренције, имајући у виду Споразум о слободној трговини. Уверена сам да ће баш те компаније одабрати Србију за реалокацију, имајући у виду да земље у којима тренутно послују, које су недалеко од нас, нису више конкурентне када је у питању ни цена радне снаге, нити имају радну снагу, него увозе радну снагу, нису конкурентне када је у питању цена електричне енергије и свих оних других сегмената који директно утичу на оперативне трошкове одређеног послодавца и како тамо више нису конкурентни ни они сами са својом производњом, траже земљу за реалокацију.

Са друге стране, срели смо се са компанијама попут компаније „Ранинг“, која има кооперанте у Србији, који су и сами позвали да отворе овде производни погон, свакако је наша посета сада допринела негде озбиљности тог позива, али и њихове намере да дођу у нашу земљу. Они нису тренутно на европском тлу, али производе, рецимо, доминантно за европске произвођаче и то је нешто на чему ћемо интензивно радити. Могуће је да ће та велика компанија доћи и интересовање су исказали управо за два града где њихови кооперанти директно и послују, а то су компаније „Хансгрое“ и компанија „Аристон“ у Ваљеву, односно Нишу.

49/3ТЂ/ЛЖ

Тако да очекујем у наредном периоду велике резултате када је у питању повећање привредне активности од стране кинеских производних погона. Компанија која послује већ у Крагујевцу, која запошљава преко 300 лица, ускоро гради нову фабрику, нови производни погон, где ће запослити још 212 лица на 30 хиљада метара квадратних. Компанија "Јанг Фенг" је најавила ново улагање.

Боримо се, сад смо доминантно причали о посети Кини, имајући у виду да сте ви у вашем питању то и навели, али свакако се трудимо и боримо за све стране директне инвестиције, пре свега из наших пријатељских земаља, боримо се и за повећање страних директних инвестиција, али боримо се и да ојачамо домаћу индустрију, домаћу привреду, да јачамо мали сектор, микро, мала и средња предузећа, да јачамо предузетништво, 370 хиљада регистрованих предузетника, трећина предузетника жене предузетнице, зато је доминантно и толико популаризујемо све конкурсе који подразумевају подршку женском предузетништву.

Рецимо, преко 80 хиљада регистрованих предузетника до 35 година старости, отуда и сви наши конкурси и програми који подразумевају директну подршку младима, имајући у виду да управо ту видимо један велики резервоар, велики потенцијал, желећи да то развијамо.

Свакако, на иницијативу нашег председника, посебно смо се фокусирали ка тим групама које су уједно везане и за нашу претходну тему о којој смо причали, а то су неразвијена и мање развијена подручја, која спадају у трећу и четврту групу развијености.

Посебна подршка и женама на селу и старим занатима и свим оним компанијама које ће учинити равномерни привредни развој у нашој земљи.

У наредном периоду, следеће недеље ћу боравити и одржати велики бизнис форум у Скопљу, имајући у виду да желимо и ту регионалну сарадњу умногоме да ширимо, одржавање "Wine vision" је негде апсолутно потврдило колико је Србија препозната и по винској индустрији, али и колико је "Wine vision" једна озбиљна платформа, један највећи економски догађај када је у питању винска индустрија и гастрономија и колико се Република Србија ту позиционирала, након тога посета у јануару Узбекистану, поново посета Народној Републици Кини.

Боримо се за стране директне инвестиције, да останемо апсолутно лидери, за јачање наше економије, боримо се за домаћу привреду и за развој малог сектора, отварање нових радних места.

Уверена сам да све ово што су тзв. опозициони, мада не могу да назовем то ни опозицијом јер опозиција треба да се бори за просперитет своје земље, боримо се да надокнадимо све што су урушили, боримо се да надокнадимо све што су успорили у нашој земљи и уверена сам да ћемо већ наредне године поново бити једна од најбрже растућих економија у Европи и да ћемо оборити све рекорде када је у питању привлачење страних директних инвестиција, јер Србија то јесте. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Најлепше хвала вама.

Тачно је 19.00 сати.

Драге колеге, настављамо сутра у 10.00 часова.

(Седница је прекинута у 19.00 часова.)

Претходни месец Следећи месец

П	У	С	Ч	П	С	Н
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

четвртак, 27. новембар

Цео календар догађаја

Будите у току

Активности

Четвртак, 27. новембар 2025.

Посланичка питања у новембру

Четвртак, 27. новембар 2025.

Одржан састанак председнице Народне скупштине са председником Одбора за политику Европске уније италијанског Парламента

Четвртак, 27. новембар 2025.

П	У	С	Ч	П	С	Н
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

П	У	С	Ч	П	С	Н
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Претрага сајта

Активности

Посланичка питања у новембру

Будите у току

Активности

Посланичка питања у новембру

Одржан састанак председнице Народне скупштине са председником Одбора за политику Европске уније италијанског Парламента

Делегација Одбора за европске интеграције разговарала са делегацијом Одбора за политику Европске уније италијанског парламента

П	У	С	Ч	П	С	Н
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30