37/1БМ/МТ17.10 – 17.20
Некад је Русија била тржиште за српску робу, у погледу свиња. Данас су они овладали овом технологијом и данас имају они сасвим довољно фарми.
Морам да кажем да ће један од првих задатака након, ја се надам, успостављања каквог таквог режима комуникација између људи наш посао бити да освојимо тржиште Далеког истока, пре свега мислим на Вијетнам, мислим на Индонезију где је огромна потрошња свињског меса у овом тренутку. Ми пуцамо, наравно причам под наводницима, на просто и Кине, али ту, пре свега, зависи од њихових административних разлога, да ли ће нам они то пустити.
Једну ствар коју смо урадили претходних дана то је да, сећате се гомиле прича о вакцинацији од класичне свињске куге. То је прича која је морила Србију, није дала простор за развој ове врсте пољопривредне производње, а са друге стране, вероватно ће и колегиница Јоксимовић да се сложи са тим, у делу који се односи на приступне преговоре према ЕУ, то нам је била једна од кочница у погледима који се односе на пољопривреду.
Зашто је то тако било свих тих година раније ја стварно немам појма, не бих се ни упуштао у то, али смо ми задњих годину, годину и по дана то разрешили. Прво смо укинули вакцинацију да бисмо отворили тржиште ЕУ, затим смо урадили једну другу стар, а то је да урадимо мониторинг и ми смо аплицирали у овом тренутку тзв. „ДГ Санте“ који се баве безбедношћу хране да нам у наредних неколико месеци отворе то тржиште.
Зашто то све причам? Што имате веће тржиште имате већу потражњу. Што је већа потражња имате већу цену, можете да развијате своју производњу. Мислим да су то јако важне ствари.
Искористио бих прилику да кажем да смо управо данас од Народне Републике Кине добили информацију да ћемо ових дана потписати протокол о извозу кукуруза на простор Народне Републике Кине. То је једно од највећих светских тржишта за простор кукуруза.
Знам да вероватно гомили људи који слушају ово, прате ово, и у овој сали, ово нису ствари које су толико интересантне, али можда ће се колега поред мене који седи сложити са једном ствари да је утицај пољопривреде на БДП у 2020. години био такав да је гомилу проблема које смо имали који су проузроковани короном успео да неутралише.
Ми имамо већ три године, и 2018, 2019. и 2020. невероватан раст у пољопривредној производњи. Наравно, у 2017. години смо имали сушу и то су ствари које можете да очекујете. Година 2021, још је рано да причамо о томе, али ја се надам да ћемо успети да очувамо ове показатеље.
Што се тиче перспектива, чувамо наш простор од болести у овом сектору сточарске производње. Јако је важно да нађемо канале којима ћемо да пласирамо ту робу, пре свега мислим у погледу отварања тржишта.
Још ћу једну ствар да кажем, немојте ми узети за зло, можда сам узео превише времена. Неки људи 2009. године, неки жути људи, не мислим у контексту онога у ком је неко други то можда помислио, су потписали Споразум о стабилизацији и придруживању. Мислим пре свега на жуту странку, не мислим на људе, немој да ми неко узме за зло иначе ћу сутра, вероватно да висим по свим таблоидима.
ПРЕДСЕДНИК: Немојте да се правдате, молим вас.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Не правдам се, господине Дачићу, и немојте ми узети за зло 12 минута и 40 секунди.
Да наставим, ако ми дате још минут, ја ћу завршити.
Потпишу они Споразум о стабилизацији и придруживању. Има оно чувено пенкало…
37/2БМ/МТ
Слажем се, са аспекта једног дела привредних активности, фантастична стар, добра ствар, али у пољопривреди нама није требао већи канал. Ми смо у том тренутку себе тако укопали, да користим тај, немојте ми замерити, можда неки јефтин речник, да смо царинске стопе спустили на нула или нешто близу нула и отворили свој простор, а при томе нисмо имали лабораторију за безбедност хране коју смо отворили пре годину и по дана, премијерка је отворила да би контролисали квалитет хране, све пустили код нас и шта онда? Имате притисак, сужава се простор на којем можете да продате и ви немате куд. Ви једноставно дођете у ситуацију да не знате шта да радите.
Зато су нама важна нова тржишта, зато нам је важно, сад ћу рећи једну ствар која се тиче онога што се сваки дан налази најчешће у исхрани младих људи, деце, то су саламе, паштете, виршле. Ми ту имамо царинску стопу нула за увоз из ЕУ. Да ли то неко зна? Да бисмо изменили ССП треба једно 27 земаља да преговарамо сваки тренутак. То врши…
Ево неко, чујем иза мене, каже ми, треба једно 27 година. Дај Боже 27 година, брзо бисмо то завршили.
Али, ССП је двострани правни посао. У члану 26. ССП-а пише једна одредба која иде нама у прилог и коју ћемо ми искористити у наредним месецима на корист наше државе и на корист нашег сточарског фонда. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има потпредседник Владе и министар Небојша Стефановић.
Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Хвала вам.
Поштовани господине Марковићу, оно што је за нас важно је да се о овој теми, дакле враћања војног рока и како се он уклапа у наш досадашњи актуелни професионални систем, поведе темељна и озбиљна расправа.
Мени је драго, пошто знам да ви озбиљно пратите све теме и наравно Народна скупштина јесте место да се и део те расправе води, поред наравно стручних кругова којима ћемо и наравно у каснијој фази препустити нашем Генералштабу, нашим људима који се у то разумеју, модалитете, начине, све оно што се везује за стручни, професионални део извођења. Али, ми овде говоримо о идеји да се, оно што је одлуком из 2011. године замрзнуто, да тако кажемо, да се одмрзне, да се поново реактивира редовно служење војног рока.
Ово је тема о којој дуго и водимо расправу да не бисмо били неозбиљни људи, да одлуке доносимо преко ноћи или да кажу људи да нисмо размотрили све аспекте. Ово је аспект који из много углова мора да се сагледа, пре свега потреба наше војске, потреба одбране земље. Из финансијског аспекта зато што он има и своју цену и поред наравно оног новца који би се трошио за служење тих младих људи, то би биле четири генерација са око 2.500 по генерацији војника, дакле око десетак хиљада годишње, поред тог новца који би био потребан за њихове униформе, опрему, храну смештај, грејање, воду, превоз, гориво, возила, све оно што је потребно за служење војног рока, ми смо размишљали наравно и колико би то било новца.
Данас смо разговарали са председником о томе, пошто је он имао неке корисне предлоге, ако бисмо тим људима дали одређени део новца као плату, колико би то било и то је један од аспеката. Иако одлука није донета, ја ћу вам рећи зашто сам ја за то, зашто заиста искрено подржавам враћање редовног војног рока који не значи укидање професионалног система. Чуо сам и те неке приче.
Да би људима био врло јасан, дакле, то не значи да ћемо имати мање професионалних војника или да одустајемо од професионалног система. То јесте разлог због чега се тако опширно и озбиљно разматра ова тема. Дакле, професионални систем
37/3БМ/МТ
остаје, али ми имамо данас ситуацију да нам је важно да појачавамо снагу наше војске, да младе војнике учимо војничким вештинама које нису важне само за оно што њима треба у војсци већ и касније у животу, што они могу да постигну кроз разне видове у војсци. Веома нам је важно због патриотског духа наше земље, хоћемо да учимо наше младе људе и како изгледа понос и дика наше земље, што јесте наша војска, да науче нешто о историји наше војске, о нашој патриотској традицији, да слушају химну своје земље свакога дана, да се врати одређена врста дисциплине и да науче нешто што је врло важно и за будућност, а то је наравно и како се користи оружје, како се користе сложени борбени системи.