Посланичка питања у јануару

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

31/1ЈИ/МЈ16.10 – 16.20

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања: излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута; после датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
У складу са тим молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Желим да поздравим премијерку Ану Брнабић и чланове Владе, да им се захвалим на присуству.
Пријављено је 10 народних посланика за постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Самир Тандир.
Изволите.
САМИР ТАНДИР: Хвала.
Поштовани председниче Народне скупштине, поштовани потпредседници, колегинице и колеге народни посланици, поштована председнице Владе Републике Србије, поштовани министри, на почетку желим да се захвалим Влади Републике Србије, председници, ресорној министарки за екологију што се после 50 година решио проблем несанитарне депоније Стањевине у општини Пријепоље из које ја долазим.
Такође, желим да истакнем и да похвалим Владу за нови пакет економске помоћи грађанкама и грађанима, а посебно најрањивијим групама, а то су наши пензионери.
Такође, желим да похвалим Владу што се тиче борбе против Ковида-19, значи пандемије, где смо трећи у Европи колико сам прочитао када је у питању број вакцинисаних грађана.
Што се тиче конкретно мог питања оно је упућено председници Владе Републике Србије, а тиче се кад ће у Санџак почети да долазе велике стране инвестиције?
Санџачке општине спадају у ред девастираних, најнеразвијенијих општина у Републици Србији, просечна плата јесте испод републичког просека, а незапосленост је такође много већа изнад републичког просека.
Треба нам, председнице, по једна велика страна инвестиција, бар у два највећа санџачка града, у Нови Пазар и у Пријепоље.


31/2ЈИ/МЈ

Једну од функционалних решења која би могло трајно да реши овај проблем јесте успостављање слободних економских зона. Ми имамо 15 тих зона у Републици Србији, нећу говорити о великим градовима као што су Београд, као што су Крагујевац, Крушевац, итд, значи, говорићу о слободној зони коју имамо у општини Прибој, која се показала као ефикасно решење где смо од једне долине глади направили једну просперитетну општину, наравно колега који долази из те општине Крсто Јањушевић је свакако јако заслужан и ми сматрамо да би можда о овом решењу требали да размислимо и да видимо да ли оно може да се имплементира у неком краћем временском периоду да Нови Пазар и Пријепоље добију слободну економску зону.
Значи, подсетићу грађане да је промет у тих 15 слободних зона у Републици Србији 2019. години био пет милијарди евра, да функционише 200 компанија и да имамо 37.000 запослених.
Мислим да то отприлике и био један од модела где би могли да решимо проблем незапослености у санџачким општинама и да променимо негативни тренд.
Имамо проблем исељавања. Он је присутан у целој Србији, али ја представљам те општине и желим да укажем вама да вас упознам и да видимо како у једном партнерском односу кроз дијалог да решимо и да пошаљемо позитивну поруку људима који на том простору живе.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има премијерка, Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Пре свега, желим да вам се захвалим на лепим речима у вези са нашим напорима и резултатом у борби против Корона вируса. Ми заиста дајемо све од себе континуирано већ од када је откривен први случај у Србији 6. марта прошле године, али и пре тога, када смо кренули у тестирање како би што пре, односно, идентификовали први случај Ковида у Србији. Мислим да сви треба да будемо поносни на ту борбу.
Данас је Србија друга у Европи по броју вакцинисаних грађана. Ми смо иза Велике Британије, седми у свету, одмах иза САД, Сједињене Америчке Државе су шесте, тако да мислим да то заиста довољно говори и о борби и напорима државног врха, пре свега на челу са председником Александром Вучићем, читаве Владе Републике Србије и свих других ресорних и релевантних институција.
Наставићемо да се боримо овако, иако заиста у том смислу, чини ми се да не знам када је било теже време. Видите и ви сами колико је тешко борити се за вакцине, у каквим су ситуацијама друге земље широм Европе и широм света да друге државе тог такозваног региона, Западног Балкана још увек нису ни почели да вакцинишу. Од тих земаља Западног Балкана једино је Албанија почела са 975 вакцинисаних. Дакле, изузетно је тешко и треба да смо сви поносни на то како се ми боримо.
Ја ћу поновити, искористићу ово време да такође кажем и још једном пред грађанима Републике Србије који прате овај пренос да ми сутра добијамо још 40.000 вакцина „Спутњик В“, већ су у нашем магацину, у Русији вечерас касно полеће авион, сутра ће слетети око пет часова ујутру, то је 40.000 вакцина за 20.000 људи, у понедељак добијамо, ја сам данас рекла – 9.800, тачна цифра је 9.360 „Фајзер“ вакцина, па онда следећи понедељак још додатне „Фајзер“ вакцине.
За све остало се боримо. Данас смо имали састанак и са људима из Ковакс механизма, очекујемо ту нешто у фебруару. Али, верујте ми, ја сам управо завршила састанак са председником Вучићем пре него што сам дошла у Скупштину, боримо се даље за још неке вакцине, дајемо све од себе и надам се да ћемо наставити овако као што смо кренули.

32/1ГД/МП16.20 – 16.30

Хвала вам што сте похвалили најављени нови пакет помоћи и привреди и грађанима. Ми смо у 2020. години били међу првих пет земаља света по нивоу подршке грађанима и привреди. Ту је ниво помоћи дошао до скоро 12% нашег БДП-а, што је невероватно. Истовремено је, захваљујући тој правовременој помоћи прилично издашној и жилавости наше привреде, Република Србија завршила и то ће се показати и званично у наредних неколико месеци, када и европска статистика покаже све те бројеве. Видеће се да је Србија завршила на првом месту по економским показатељима у овако тешкој години, 2020. години, тако да се ја надам и очекујем да ће ове нове мере подршке и привреди и грађанима дати исте резултате.
Паралелно са тим чини ми се да треба да се поносимо тиме што Србија остаје један од светских лидера у привлачењу страних директних инвестиција и, упркос оваквим привредним изазовима у читавом свету, стране директне инвестиције у Републици Србији се нису смањивале, односно ниједан страни инвеститор који је планирао инвестирање у Републику Србију није одустао. Зато смо ми успели током ковид кризе прошле године да отварамо нове погоне, да почнемо градњу неколико фабрика међу којима је свакако једна од најважнијих јапанска инвестиција „Тојо тајерс“ у Инђији. Када јапански инвеститори инвестирају у једну земљу у доба тако велике светске кризе, као што је ова ковид криза, онда то говори много о тој земљи и онда заиста све земље и сви инвеститори обраћају пажњу на ту земљу и то ћемо наставити. Ја очекујем у наредних неколико недеља да имамо још неке добре вести за грађане Републике Србије.
У том смислу се заиста трудимо да стране директне инвестиције доводимо у све крајеве Републике Србије, укључујући ту и Нови Пазар, и Тутин, и Сјеницу, и Пријепоље, дакле, и све те општине. Први предуслов је, наравно, и инфраструктура. Због тога могу да кажем да ми је драго што смо ми кренули у изградњу пута Нови Пазар – Тутин. Уколико се не варам, тај пут треба да се заврши до краја ове године или средина 2022. године и то ће заиста променити у многоме перспективу овог краја.
Позивам вас да заједно седнемо и да видимо које су могућности за отварање слободне економске зоне. То је у Прибоју између осталог дало заиста јако добре резултате, али кажем између осталог са много неких других ствари које смо урадили заједно, па хајде да видимо, ако постоје могућности, можемо, али до тада паралелно са изградњом инфраструктуре која је у току, где смо ми имали почетно иницијално кашњење, пре свега због неких нејасноћа и кашњења у усвајању урбанистичког плана ако се не варам у општини Тутин. Сада то заиста иде добром динамиком. Задовољни смо. Наставља се без паузе, тако да очекујемо да и то завршимо.
Хајде заједно да обратимо пажњу на домаће инвестиције, на привредни савет општина, уколико их нема, да их оснујемо, да видимо шта додатно можемо да урадимо за постојеће инвеститоре и у оквиру ових мера подршке привреди које Влада Републике Србије заједно са председником Александром Вучићем сада припрема и које ћемо и званично представити ускоро, али моја врата су вам увек отворена да видимо шта можемо да урадимо заједно. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Самир Тандир.
Изволите.
САМИР ТАНДИР: Хвала председници Владе.
Следеће моје питање односи се, пошто је туризам велика развојна шанса и Србије и свих наших крајева и делова наше земље, колика су улагања у области туризма конкретно за пројекте Санџачке општине?


32/2ГД/МП

Питање за министра за рад, борачка и социјална питања - зашто ученици средње верске школе медресе и других верских школа немају право на дечији додатак и здравствену заштиту и да искористим ову прилику да тај важан сегмент живота, тај проблем кроз један дијалог решимо.
Што се тиче туризма, хоћу да вас подсетим да санџачке општине имају велики природни културни потенцијал који је потпуно неискоришћен. Када говоримо овом економском развоју, свакако је туризам једна од шанси коју можемо да искористимо уз све ово што смо говорили о слободним економским зонама. Значи, не можемо да држимо јаја све у једној кошари, већ да видимо да идемо на више неких циљева да би трајно решили проблем незапослености.
Хоћу да подсетим да је председник државе у оквиру образлагања плана развоја Србије 2020-25 споменуо Камену Гору код Пријепоља као једну од тих тачака развоја, па ме занима шта се планира, докле се стигло и какве су идеје итд?
Такође бих апеловао на председницу Владе да види мало са Јавним предузећем „Скијалишта Србије“ да воде нешто што би ми назвали друштвено одговорно пословање.
Свака част, имамо развој наших зимских туристичких центара. Међутим, морамо да посветимо пажњу тим мањим центрима као што су Јабука и Комаран код Пријепоља, Златар код Нове Вароши и Ски центар Жари код Сјенице.
Значи, осим тог профита који се оствари, свака част, ми смо поносни на наше зимске туристичке центре, међутим хајде да видимо у тим мањим општинама, као што је, на пример, и општина Сврљиг у источној Србији, да видимо да покренемо неке центре који су у бившој Југославији били познати као пионирски центри. Мислим да ту постоји велики потенцијал и хајде да видимо како да га искористимо. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Татјана Матић.
Изволите.
ТАТЈАНА МАТИЋ: Захваљујем се, председавајући.
Поштована председнице Владе, поштовани чланови Владе, поштовани посланици, поштовани посланиче, када је у питању улагање из сектора туризма у санџачку област, ја морам да кажем да је последњих шест година приметно значајно веће улагање у ову област пре свега кроз различите пројекте које смо финансирали, а где су углавном локалне самоуправе из тих крајева аплицирале за пројекте.
Морам да кажем да је управо сада у току конкурс и у буџету Републике Србије Министарство туризма је одвојило 600 милиона динара за различите пројекте у области инфраструктуре у туризму и надамо се и већ имамо прве пристигле пријаве из општине и Прибој и Пријепоље и Нови Пазар, наравно.
Напоменула бих да једна од важнијих ствари приликом ових великих инфраструктурних пројеката које сте ви спомињали јесте, пре свега, израда пројектно-техничке документације.
Оно са чим смо се често до сада суочавали то је био један велики посао који смо успели заједно са локалним самоуправама уз огромно залагање и едукацију негде и са Министарством за државну управу и локалну самоуправу, а негде са билатералним донаторима пре свега да извршимо једну врсту едукације у вези са начином и процедуром која је неопходна да се испоштује да би одређени пројекти могли да добију и конкуришу и да добију средства од ресорног министарства, али и средства од билатералних донатора, јер, између осталог, као што знате, развојне агенције Републике Турске и других међународних донатора су доста заинтересовани и већ су реализовали неке пројекте у том региону у претходном периоду.

33/1ТЂ/ИР16.30 – 16.40

Осврнула бих се, такође, конкретне износе за ове области и за ове општине могу вам накнадно дати за период од претходних шест година.
Када говоримо о Јавном предузећу „Скијалишта Србије“ и о потенцијалима у туризму у области Нове Вароши, рекли сте Јабука, и другим местима, ми смо потпуно сагласни са тим да и мање локалне туристичке дестинације имају своју развојну шансу и ми их нисмо заборавили и заједно и са Јавним предузећем „Скијалишта Србије“ радимо на томе, али и постоје одређени стандарди и хоћу да кажем да не треба мешати „Скијалишта Србије“ са овом врстом туристичке делатности. Да бисте могли уопште да добијете статус скијашког центра, постоје одређени стандарди и предуслови који се морају испунити. Ова мања места, наравно, такву врсту капацитета немају, али могу бити оно о чему сте ви причали, некакви пионирски центри, односно где се може развијати једна специфична врста туризма, можда усмере на више, на развојног омладинског туризма и где се могу ти потенцијали максимално искористити и за развој локалне заједнице и за додатни економски напредак у том крају.
Напомињем још једном да заједно са локалним самоуправама такве пројекте ћемо финансирати и улога и значај локалних самоуправа је кључна у реализацији оваквих пројеката. Захваљујем се.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Да ли неко од чланова Владе још жели?
Реч има народни посланик Самир Тандир.
САМИР ТАНДИР: Наша политика јесте политика помирења. Креатор те политике и лидер наше странке је академик Муамер Зукорлић. Да би успоставили трајну стабилност на Балкану неопходан је добар, суштински добар однос између два народа, између бошњачког и српског, српског и бошњачког и читава ова идеја и овај разговор је усмерен према томе, да све грађанке и грађани који у Србији живе осете да водимо рачуна о њима, да заиста бринемо о њима и да су Влада, парламент и све друге институције њихов сервис и да треба да их доживе као своје и зато нам је јако важна та економска агенда и да ти људи у Прибоју, у Пријепољу, у Вароши, у Тутину, у Сјеници осете економски бољитак, да могу да нађу посао, да не иду, јер из сваког града и у Србији, али и у Санџаку, то знам поуздано, имамо аутобуске и комби линије према највећим центрима западне Европе. То нам не треба и морамо да преокренемо тај тренд и зато су нам неопходна улагања и инвестиције. Хвала, председници Владе и министрима на одговору.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Пошто се министарка Дарија сада јавила, само да још једном процедуру појасним.
Чланови Владе могу да се јављају када неко постави питање први и други пут, после трећег више нема одговора.
Идемо даље, а ви одговорите на то што су вас питали када се јавите следећи пут, поводом неког другог питања.
Реч има народна посланица Надије Бећири.
НАДИЈЕ БЕЋИРИ: Хвала.
Господине председниче, чланови Владе, даме и господо народни посланици, као што смо више истакли, један од најтежих проблема са којим се суочавају млади Албанци Прешевске долине јесте питање непризнавања диплома које они стичу током академских студија на универзитету на Косову.
Од 2008. године тринаест је генерација младих чије се дипломе не признају, те се овим младим људима одузима свака могућност за запошљавање и допринос у средини у којој живе, а наша општина полако остаје без потребних кадрова. Ово је питање којим је током свих ових година много шта речено, али нажалост ништа није урађено.
33/2ТЂ/ИР

Прво је Уставни суд Републике Србије прогласио неуставном једну уредбу Владе о признавању диплома са Косова, а нова Уредба о посебном начину признавања диплома са Косова из 2014. године никада није ступила на снагу и није произвела никакав позитиван исход. Дакле, ово је питање које је обухваћено током техничког дијалога између Приштине и Београда и које се годинама одвија без резултата.
Колико је ово питање важно и да захтева адекватан третман може се показати и примером његовог обухватања у Вашингтонском споразуму из септембра 2020. године. У члану 6. тог споразума се каже да ће обе стране признати школске дипломе и друга уверења. Међународни споразуми на основу Устава Републике Србије производи обавезе као и домаћи закони. Зато мислим да је неопходно и да је крајње време да се нешто предузме по овом питању од кога зависи судбина великог броја младих људи, али и потребе за младим кадровима за којим имају потребе наше неразвијене општине.
Поштовани чланови Владе, моје питање је за председницу Владе Републике Србије – да ли ће и када бити решено питање признавања школских диплома и других сертификата које млади људи из Прешевске долине стичу на Косову током академских студија? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председница Владе, Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Даћу вам краћи и дужи одговор. Краћи одговор – биће решено чим ми будемо имали адекватног саговорника у привременим институцијама у Приштини, а који је спреман да о томе разговара озбиљно, да прави компромисе и да дођемо до решења које би било у интересу младих људи.
Даћу вам сада и дужи одговор. Дакле, Република Србија као земља загледана у будућност, као земља која тежи регионалној стабилности, повезивању, поверењу и, као што је и сам председник Република Александар Вучић храбро рекао, историјском помирењу између Срба и Албанаца, такође инсистира на решавању овог питања већ дуги низ година.
Без обзира на све споразуме, без обзира на медијацију ЕУ, без обзира на подршку САД, ми мислим да је ово у интересу свих младих људи у овом региону и да је добар корак у правом смеру. Због тога, кажем поново, без обзира на све потписане споразуме за које се слажем да треба да се имплементирају, испуне, стално апелујемо на то, ми смо ово укључили у оквиру Мини Шенген иницијативе коју је покренуо председник Републике Александар Вучић, коју је подржао и премијер Републике Албаније Еди Рама, коју је подржао премијер Северне Македоније Зоран Заев. Дакле, ово питање је једно од основних питања у оквиру Мини Шенген иницијативе.
Позвали смо све остале, укључујући и привремене институције самоуправе у Приштини да се прикључе Мини Шенген иницијативи да би заједно градили бољу будућност за младе људе у овом региону.


34/1ДЈ/ИЋ16.40 – 16.50

Нажалост, привремене институције самоуправе у Приштини се нису одазвале још увек на овај позив ни нас, па, на крају крајева, ни Републике Албаније, што довољно, ја мислим, нажалост говори о томе колико су спремни да размишљају о будућности за младе људе. Врло лако би ово решили у оквиру Мини Шенген иницијативе.
Поред овога, као што сте и сами приметили, то је истина, ово је питање покренуто и у оквиру Берлинског процеса. Са наше стране, са стране наше Радне групе која учествује у овоме имали сте не само пуну сарадњу, већ смо ми били ти који су предводили овај процес и дали стандарде, предлоге како ово може да се превазиђе и били ту да стално тражимо нове и нове начине да решимо ово питање.
Нисмо наишли ни ми, ни људи у Бриселу и они који учествују у Берлинском процесу, на адекватне ни одговоре, ни спремност од стране привремених институција у Приштини.
Ово је такође и део Вашингтонског споразума и једна од ствари коју не само да ми нисмо имали против, него је реално део наше иницијативе, тако да ми од тога не само не бежимо, него ми на томе инсистирамо. Али, опет, за сваки танго је потребно двоје. Дакле, чим буде постојала спремност, довољна храброст и нека визија од стране привремених институција у Приштини, ово може да се реши у року од 24 часа, чини ми се.
Хвала вама што сте рекли да споразуми, па сте споменули Вашингтонски споразум, морају да се спроводе.
Молим вас, имате добру сарадњу, добру комуникацију са политичким лидерима у Приштини. Апелујте на њих да се имплементирају споразуми. Пре свега, први Споразум о нормализацији између Београда и Приштине, тзв. „Бриселски споразум“. Апелујте на људе у Приштини, на политичке елите да имплементирају своје обавезе из Бриселског споразума. Тиме ћемо помоћи свима нама, а највише младим људима на овим просторима.
Дакле, Заједница српских општина је предуслов даљих разговора ако желите да имате озбиљне стране.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народна посланица Надије Бећири. 
НАДИЈЕ БЕЋИРИ : Поштована, само сам поставила питање зашто би Косово било криво за непостојање права албанских који живе у Србији? Ја сам посланица у Републици Србији, нисам у Косову и хоћу да браним свако своје право за моје грађане, а нарочито за младе људе којих сваки дан имамо одлив из те општине. Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијерка. Изволите. 
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Потпуно се слажем са вама, још једном. Дакле, АП Косово и Метохија није крива. Косово није криво за ово. Криве су привремене институције самоуправе у Приштини, политичка елита у Приштини, која мора да седне и да се договори са нама како се третирају дипломе и са Универзитета у Приштини, измештеног у Косовску Митровицу док се не реши ситуација у нашој АП, па онда принципом реципроцитета да се решавају и све остале дипломе. 
Дакле, јако једноставно, чини ми се, потпуно логично у складу са свим, чини ми се, нормалним светским принципима. Косово није криво. Аутономна покрајина Косово и Метохија у том смислу апсолутно није крива. Криве су привремене институције самоуправе у Приштини, које немају довољно храбрости, немају довољно визије и немају довољно озбиљности да решавају питања која се тичу свакодневног живота грађана на овим пределима. Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Да ли посланица Бећири жели још реч?
(Надије Бећири: Не, хвала.)
34/2ДЈ/ИЋ

Захваљујем.
Народни посланик др Муамер Бачевац. Изволите.
МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Од фамозне реформе правосуђа која се десила 2010. године у нашој држави, почињу проблеми правосудних органа у Санџаку.
Наиме, тада су укинути судови у општини Тутин и општини Сјеница и то је искоришћено да се смањује константно и драстично број судија и тужилаца, али су бројеви предмета из године у годину драстично расли од 10 до 20%.
Овај проблем је делимично решен 2014. године када се поново оснива и формира Основни суд у Сјеници који данас бивствује и у којем данас ради пет судија.
Сви критеријуми за постојање основног суда у општини Тутин данас постоје. Мислим на оне критеријуме које је одредило правосуђе и морам рећи да није праведно да једна од највећих општина у нашој Републици, са 31.155 становника из пописа из 2011. године, значи 31.155 и која је истовремено и погранична општина, нема свој основни суд, док неке општине, узећу на пример Петровац на Млави, који је, рећи ћу, мањи од једне месне заједнице у Тутину, такав суд има.
Тренутно, судије из Новог Пазара путују за Тутин и могу да кажем да је то у овим зимским данима јако ризично и проблематично. Судска јединица у Тутину има своју судску зграду у којој је до 2010. године био смештен суд и општинско тужилаштво, тако да не би било никаквих финансијских издатака, већ би се, напротив, они смањили обзиром да судије из Новог Пазара не би примали надокнаду за путовања.
Са друге стране, заиста би се јако изашло у сусрет грађанима који живе у овој општини, која је јако разуђена, јер данас грађани који живе на Пештери морају због најједноставније ситуације да путују у Нови Пазар и то изискује и финансијске трошкове и све друге трошкове. 
Тако да желим због свега наведеног, једне реалне потребе, да замолим министарку правде, Мају Поповић, да иницира враћање, тј. поновно успостављање основног суда у Тутину.
Ето, да нам дате коментар на то.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите, министарка Маја Поповић.
МАЈА ПОПОВИЋ: Поштовани председниче, поштовани народни посланици, ја морам да одговорим на ова питања тако да кажем да правосуђе не прави критеријуме, праве их закони, предвиђени су тим законима. 
Управо првог јануара 2014. године донет је Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва који је почео тог дана да се и примењује и критеријуме за одређење и прављење мреже судова и јавних тужилаштва су следећи: Покривеност територије на којој се простире надлежност суда, ниво организовања локалне самоуправе у којој се налази седиште суда, број становника и географски положај, трошкови доласка и одласка са рада носиоца функције, пратеће судско и тужилачко особље, број предмета, завођење писмена у судској јединици и развођење главног уписника.
То су егзактни подаци који се утврђују бројевима. То су променљиве категорије које се с временом мењају и свакако ВСС за судове као и ДВТ за тужилаштва, то из месеца у месец прати. Постоји радна група у оквиру тих органа и свакако ћемо имати у виду овај ваш предлог.
Сматрам сваки ваш предлог конструктивним и заједно ћемо се забавити тим цифрама у наредном периоду. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има посланик Бачевац.


35/1АЛ/ЦГ16.50-17.00

МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Хвала вам.
Управо сте ви дали најбоље аргументе. Све ово што сте побројали, што су критеријуми, општина Тутин задовољава, верујте ми.
Мени је драго што имамо квалитетног саговорника, мислим конкретно на вас. Знам да желите да решавате проблеме у правосуђу који су нагомилани. Наставићу и даље. 
Рећи ћу нешто и о тужилаштвима. Основно тужилаштво у Новом Пазару тренутно од предвиђених осам заменика има пет, обзиром да је шести, који је донедавно радио, отишао у пензију, а један је преузео место председника тог Основног суда. Морам да вам кажем да данас постоје озбиљни проблеми због тога што ово наше тужилаштво покрива и Тужилаштво у Тутину и Тужилаштво у Сјеници. Имамо велике проблеме јер имамо велики број предмета. Могу да вам кажем да годишње имамо око 5.000 предмета у Новом Пазару. То је једнако са бројем предмета које има нпр. Краљево. Оно има 11 заменика тужилаца.
Друго, јако је добра ствар што је у  Сјеници отворен Основни суд. Морам да вам кажем да у Тутину постоји дупло већи број предмета, што је основа за формирање новог суда. Свакако морам да вас подсетим да је 2016. године Државно веће тужилаштава формирало је једну радно тело чији је задатак био да утврди реалне потребе јавних тужилаца у Републици Србији и да је чланица тог тела била и тадашња министарка. Према тадашњој анализи, имајући у виду све критеријуме, Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, понављам Основно јавно тужилаштво у Новом пазару, које има највише посла, би требало, да уместо досадашњих осам, а оно има пет, има 14 заменика, што би била месечна норма изједначена са некаквим стандардима који постоје код вас.
У Вишем јавном тужилаштву могу да кажем да је ситуација нешто боља, значајно боља иако нису попуњени сви капацитети. Требало би да има пет заменика, а има их три, али они добром организацијом и једном ангажованошћу задовољавају потребе. 
Ту опет морам да вас позовем, замолим, сугеришем да поразмислите о оправданости враћања јавних тужилаштава у општине Тутин и Сјеница. Ви знате колико ја имам жељу да ојачамо институције државе. Ја мислим да је то најбољи вид и најбоља брана одбране наше државе у свим њеним деловима. То враћа поверење грађана у ову државу. Грађани имају утисак и стичу утисак да држава брине о њима. Она заиста брине. Морамо на сваки начин да искористимо ово и да покушамо да ојачамо ове институције, поготово уколико су оне рубне, раштркане, када би именовање два тужилаца могло да реши велики проблем, а нема министарство неке економске губитке, већ може да оствари чак и приход на том пољу.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Да ли министарка жели нешто да каже?
Изволите.
Пошто имате право на још један круг, па зато.
МАЈА ПОПОВИЋ: Захваљујем вам се и на том том предлогу, али ви сте направили паралелу са Краљевом. Међутим, у Краљеву има посебно коруптивно одељење, зато има већи број тужилаца. Чак сматрам да у Краљеву мали број тужилаца имајући у виду специфичност територије, специфичност тих поступака који се у Краљеву спроводе.
Свакако, нама је премијерка дала, што би рекли, зелено светло да размислимо о мрежи и тужилаштва и судова, а све у циљу што бржег и квалитетнијег 



35/2АЛ/ЦГ

решавања спорова. Тако да, свакако се размишља о новој мрежи и тужилаштва, односно појачавању квалитета и капацитета тужилаштва, посебно коруптивних одељења, као и мреже и повећање број судова. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Посланик Бачевац. 
МУАМЕР БАЧЕВАЦ: На крају желим да кажем да је један од великих проблема у нашем друштву насиље у породици, пре свега насиље над женама и закони које смо креирали и донели. На првом месту мислим на Закон о спречавању насиља у породици даје резултате. Посебно место има тај мултисекторски приступ и сарадња свих надлежних органа.
Према подацима које сам успео на састанку са министарком правде 26. јануара да добијем очигледно да постоји огромно ангажовање Министарства правде, тужилаштва и судова у примени овог закона. Свакако да је наш заједнички циљ и циљ Народне скупштине Србије, Одбора за људска и мањинска права, нулта толеранција и насиље.
Ја бих волео када би ви имали прилику да нам прикажете статистику и колико је заиста много урадило ваше министарство и правосудни органи на спречавању насиља и превентивном деловању на том пољу у нашој земљи, обзиром да, чини ми се, јавност мало зна о томе, али видели смо на овом скорашњем примеру угрожавања, случај Алексић, да је држава брзо реаговала. Започет је судски процес и мислим да ваше министарство добро ради на том пољу.
За нас је јако важно да оснажимо и заштитимо жртве насиља. Апсолутни приоритет је да се жртвама пружи сигурност и подршка. Наравно, са друге стране потребно је да се рачуна и о презумцији невиности и да се не врши притисак на правосудне органе у процесу доласка до правде и истине, што је наш врхунски циљ.
Ако би могли да нам дате коментаре или неке податке било би ми јако драго, обзиром да сам од стране вашег министарства као председник Одбора за људска и мањинска права заиста наишао на добар одговор и на отвореност за квалитетну сарадњу, да решавамо овај круцијални проблем који је актуелан у држави.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Народни посланик Драган Марковић Палма.
ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Поштовани чланови Владе, даме и господо, министри, народни посланици, моје прво питање је везано за вакцину. Сигуран сам да сте и ви чули да су приче да млади људи не треба да приме вакцину, они који желе да праве породицу из разлога што не знам нека од вакцина није добра па да информишемо грађане да ли је то истина. Сигуран сам да није. Много је другачије кад неко стручнији од мене то каже.
Друго питање је за министра пољопривреде. Имајући у виду да цена живе стоке, то сам пре неки дан говорио, али нисам добио конкретан одговор, за прасад је опала скоро 60%, за товљенике 70%, да ли ви можете да дате препоруку пољопривредним произвођачима шта да производе они ове 2021. године? Да ли може да добије пољопривредни произвођач субвенцију на оно што му припада, што је добијао као помоћ за производњу по хектару и на основу живе стоке коју чувају и чиме се баве пољопривредни произвођачи?
Имајући у виду да су пензије пољопривредним произвођачима мале, па да се људи и даље баве пољопривредом, наравно није ова власт крива зато што су мале пензије, била је стартна основа много мала последњих шест, седам година, имам питање за 

35/3АЛ/ЦГ

министра војног – шта је мотив и шта је претходило да постоји предлог да се поново уведе обавезујући војни рок имајући у виду да смо ми држава која има професионалну војску? Нећу рећи шта ја мислим о томе, али желим да ми министар одговори – да ли ће то бити реализовано онако  како смо чули у медијима или су то само празне приче?
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Министар Лончар има реч.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштовани председниче, уважени народни посланици, мислим да је ово прилика да замолим све одговорне људе у Србији, а мислим да их има доста, сувише дуго траје и ова корона и сва прича о корони и стање у коме се налазимо и борба коју водимо да стварно нема потребе да говоримо о стварима које нису поткрепљене чињеницама и за које можемо да кажемо најблаже речено да су рекла казала.
Држава, ресор министарства, Влада, председник, први би ми изашли и рекли да постоји неки проблем, да вакцина може да изазове неке последице или да није добро да је прими неко. Да не улазимо у те теорије. 

36/1МЈ/МЋ17.00 - 17.10

Кад вам неко нешто каже да нешто утиче на, рецимо на трудноћу, на било шта друго или не може да се прими из неког разлога, крајње је једноставно, само тражите да вам покаже где је и када је то доказано, ко је то објавио, ко стоји иза тога. Ево, ја вас ето само толико молим. Ко год шта да вам каже за вакцину или за неки лек или за било шта друго, само тражите да вам поткрепи чињеницама оним да је урађена студија на томе, да је то објавио, не знам, озбиљан медицински часопис или да је то прихваћено у некој другој држави или да се тако гледа. 
Једино тако можемо да изађемо из овога и да не правимо себи још веће проблеме од оних које имамо и да доводимо грађане у заблуду и оно што јесте. Ја мислим да је то једини начин. Ако се будемо понашали најбрже ћемо изаћи из свега овога и остати буквално здравији и способнији да наставимо даље. Још једном вас молим за то. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Потпредседник Владе, министар Недимовић.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштовани народни посланици, поштовани господине Марковићу, неки дан смо, тачније прекјуче на једну сличну тему водили дискусију, а јако је важно због јавности, то сте потпуно у праву, да укажемо на чињенице које се данас налазе на тржишту у области сточарства. Конкретно у областима које сте ви питали, а ја ћу проширити, ако ми не замерите и на остале делове сточарства. Јако је важно због људи који ово гледају и који се баве овим послом, јер сточарство је најтежи део пољопривреде, то су људи који најчешће морају да раде буквално сваки дан и ујутру и увече и понекад их често занемарујемо и не стављамо их у први план у области пољопривреде иако би они ту стварно требали да буду. 
Ја само морам да кажем због јавности да Влада Републике Србије у буџету који се тиче подстицаја, 70% средстава сигурно издваја за Сектор сточарства. Наравно новца никад није довољно. Тог новца је три пута више него што је било пре осам или девет година и то је јако важно рећи. Али, у овом тренутку то је 53 милијарде динара укупно на разделу Министарства пољопривреде, али како БДП буде растао, а расте изузев ове 2020. године због свих проблема који су везани са короном, када смо имали минималан пад у односу на све друге европске земље, тако и буџет Министарства пољопривреде а самим тим и Сектор за звање сточарства ће расти. Али, да се вратимо на конкретне ствари. 
Потпуно сте у праву, прошле године у ово време можда мало пре тога, прасад су била негде око 400 динара, 380 до 400 динара. Таква су била кретања на светском тржишту, а онда се деси један невероватан поремећај, то је са појавом опет гле, једног вируса, афричка куга свиња на простору Немачке и дошло је до невероватног лома на тржишту у сектору свињарства.
Зашто лома? Пре свега због Кине, јер Кина је највећи потрошач ове врсте меса на читавој планети. Ми исто из разлога као и многе европске земље не може да извозимо на простор Кине због ове афричке куге свиња, али морам само због јавности да кажем да смо ми ову афричку кугу свиња успели да сузбијемо и сведемо је на граничне области у пиратском, зајечарском и борком округу. Јавности ради, то је простор где ми немамо толику популацију ове врсте сточног фонда.
Не дај Боже, сада ја овде као црни гавран, да нам се то деси на простору Мачве и простору Срема, јер нам је ту главни капацитет. Не изузимајући остале крајеве Србије, али причам вам по цифрама. Важно је оно што кажу бројеви.
Чињеница је да су прасад у то време била 380 до 400 динара, да су у једном тренутку пали на 230 динара и да је то био потпуно неисплатив бизнис, али у овом тренутку трендови су такви да је цена ка горе и очекујем да врло брзо дођемо до цифре 
36/2МЈ/МЋ

од 270, 280 динара, да се вратимо на товљенике. Не раде сви на фармама узгој крмача, самим тим и производњу прасади, него је гомила људи која се бави искључиво товом.
У задњих неколико година имали смо сасвим пристојну просечну цифру ако гледамо годишњи просек. Та цена се кретала између 157 динара, колика је била 2014. године до тамо 2019. године када је то ишло до 167, 170 динара. Сложићете се сви ви који се бавите овим послом, који се разумете, ви, господин Ристичевић и гомила људи који су у овом парламенту на неки начин у контакту са људима који се баве овом врстом сточарске производње, а исто тако и који управљају неким просторима где је пољопривреда као доминантна делатност. То су биле добре цифре.
На све то, Влада Републике Србије је за свако грло, сваког товљеника давала по 1.000 динара, без обзира јел цена била 190 или 140. Сада ће неко наравно да каже - па где је ту економска логика кад имате ниску цену да дајете исту субвенцију и када имате високу цену да дајете ту исту субвенцију. Нама је циљ био да се овај део сточарске производње максимално подигне. Немојте заборавити да пре 100 година и пре 200 година ова врста сточарске производње је у ову државу са једне стране дала довољно финансијских средстава да може да извојева своју независност, а са друге стране да буде респектабилан фактор на овом простору. Причам пре свега о оном царинском рату који је био почетком 20. века.
Сада, какви су трендови у овој врсти сточарске производње? Цена товљеника у овом тренутку је 130 до 135 динара у зависности од простора на коме се налазимо. Ако је удаљеније место од кланице то може ићи пет динара ниже, али трендови су такви да очекујемо да у наредних две до три недеље ће цена ићи 10 до 15 горе. Тада долазимо до цифре од неких 145, 155 динара када можемо да кажемо, надам се да ћете се сложити са мном, да мало одахнемо и да кажемо да је то нека цифра која је довољна за производњу у зависности од врсте технологије коју примењујете.
Зашто се ово све дешава? Зашто се дешавају поремећаји? Неко ће рећи, па да имамо високе цене инпута у смислу кукуруза, соје, осталих неопходних хранива, а са друге стране имамо ниску цену живе стоке.
Само ћу рећи једну ствар, да смо прошле године имали рекордне приносе и у области кукуруза, а имали рекордне цене. То је једна од невероватних година која се ретко дешавају за разлику, чини ми се, ако ми дозволите, да не погрешим, 2017. године када смо имали сушу, нешто нижу производњу, а исто тако имали и ниске цене. То је дефинитивно нешто што се дешава. Тако да са аспекта инпута њих има довољно.
Желео бих само због јавности да кажем, нећете ми замерити, ово нема везе са сточарством, има везе са ратарством, неће бити никакве забране извоза кукуруза. Кукуруз у овом тренутку има невероватну цифру и потпуно је природно да нашим ратарима, да нашим складиштарима, млинарима, свима који се баве овим послом, омогућимо да зараде неки новац. 
Само примера ради, у овом тренутку неке земље које су највећи светски произвођачи пшенице, кукуруза, ограничавају трговину. Навешћу пример Русије. На пример, када је реч о кукурузу који је јако важно због ове врсте производње о којој сте ви причали. Они су увели тзв. квоте за извоз плус још једну ствар која руши цену на домаћем тржишту, а то је такса за извоз. Није баш нормално и уобичајено да нешто када извозите да плаћате, обично је природно да то стимулишете да извезете, али због њихових унутрашњих разлога они су увели таксу од 25, па касније од 45 тона по хектару како би снизили цену ове врсте хранила за своју сточарску производњу.  

37/1БМ/МТ17.10 – 17.20

Некад је Русија била тржиште за српску робу, у погледу свиња. Данас су они овладали овом технологијом и данас имају они сасвим довољно фарми. 
Морам да кажем да ће један од првих задатака након, ја се надам, успостављања каквог таквог режима комуникација између људи наш посао бити да освојимо тржиште Далеког истока, пре свега мислим на Вијетнам, мислим на Индонезију где је огромна потрошња свињског меса у овом тренутку. Ми пуцамо, наравно причам под наводницима, на просто и Кине, али ту, пре свега, зависи од њихових административних разлога, да ли ће нам они то пустити. 
Једну ствар коју смо урадили претходних дана то је да, сећате се гомиле прича о вакцинацији од класичне свињске куге. То је прича која је морила Србију, није дала простор за развој ове врсте пољопривредне производње, а са друге стране, вероватно ће и колегиница Јоксимовић да се сложи са тим, у делу који се односи на приступне преговоре према ЕУ, то нам је била једна од кочница у погледима који се односе на пољопривреду.
Зашто је то тако било свих тих година раније ја стварно немам појма, не бих се ни упуштао у то, али смо ми задњих годину, годину и по дана то разрешили. Прво смо укинули вакцинацију да бисмо отворили тржиште ЕУ, затим смо урадили једну другу стар, а то је да урадимо мониторинг и ми смо аплицирали у овом тренутку тзв. „ДГ Санте“ који се баве безбедношћу хране да нам у наредних неколико месеци отворе то тржиште. 
Зашто то све причам? Што имате веће тржиште имате већу потражњу. Што је већа потражња имате већу цену, можете да развијате своју производњу. Мислим да су то јако важне ствари. 
Искористио бих прилику да кажем да смо управо данас од Народне Републике Кине добили информацију да ћемо ових дана потписати протокол о извозу кукуруза на простор Народне Републике Кине. То је једно од највећих светских тржишта за простор кукуруза. 
Знам да  вероватно гомили људи који слушају ово, прате ово, и у овој сали, ово нису ствари које су толико интересантне, али можда ће се колега поред мене који седи сложити са једном ствари да је утицај пољопривреде на БДП у 2020. години био такав да је гомилу проблема које смо имали који су проузроковани короном успео да неутралише. 
Ми имамо већ три године, и 2018, 2019. и 2020. невероватан раст у пољопривредној производњи. Наравно, у 2017. години смо имали сушу и то су ствари које можете да очекујете. Година 2021, још је рано да причамо о томе, али ја се надам да ћемо успети да очувамо ове показатеље. 
Што се тиче перспектива, чувамо наш простор од болести у овом сектору сточарске производње. Јако је важно да нађемо канале којима ћемо да пласирамо ту робу, пре свега мислим у погледу отварања тржишта.
Још ћу једну ствар да кажем, немојте ми узети за зло, можда сам узео превише времена. Неки људи 2009. године, неки жути људи, не мислим у контексту онога у ком је неко други то можда помислио, су потписали Споразум о стабилизацији и придруживању. Мислим пре свега на жуту странку, не мислим на људе, немој да ми неко узме за зло иначе ћу сутра, вероватно да висим по свим таблоидима. 
ПРЕДСЕДНИК: Немојте да се правдате, молим вас. 
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Не правдам се, господине Дачићу, и немојте ми узети за зло 12 минута и 40 секунди. 
Да наставим, ако ми дате још минут, ја ћу завршити. 
Потпишу они Споразум о стабилизацији и придруживању. Има оно чувено пенкало…

37/2БМ/МТ

Слажем се, са аспекта једног дела привредних активности, фантастична стар, добра ствар, али у пољопривреди нама није требао већи канал. Ми смо у том тренутку себе тако укопали, да користим тај, немојте ми замерити, можда неки јефтин речник, да смо царинске стопе спустили на нула или нешто близу нула и отворили свој простор, а при томе нисмо имали лабораторију за безбедност хране коју смо отворили пре годину и по дана, премијерка је отворила да би контролисали квалитет хране, све пустили код нас и шта онда? Имате притисак, сужава се простор на којем можете да продате и ви немате куд. Ви једноставно дођете у ситуацију да не знате шта да радите. 
Зато су нама важна нова тржишта, зато нам је важно, сад ћу рећи једну ствар која се тиче онога што се сваки дан налази најчешће у исхрани младих људи, деце, то су саламе, паштете, виршле. Ми ту имамо царинску стопу нула за увоз из ЕУ. Да ли то неко зна? Да бисмо изменили ССП треба једно 27 земаља да преговарамо сваки тренутак. То врши… 
Ево неко, чујем иза мене, каже ми, треба једно 27 година. Дај Боже 27 година, брзо бисмо то завршили.
Али, ССП је двострани правни посао. У члану 26. ССП-а пише једна одредба која иде нама у прилог и коју ћемо ми искористити у наредним месецима на корист наше државе и на корист нашег сточарског фонда. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има потпредседник Владе и министар Небојша Стефановић.
Изволите. 
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Хвала вам.
Поштовани господине Марковићу, оно што је за нас важно је да се о овој теми, дакле враћања војног рока и како се он уклапа у наш досадашњи актуелни професионални систем, поведе темељна и озбиљна расправа. 
Мени је драго, пошто знам да ви озбиљно пратите све теме и наравно Народна скупштина јесте место да се и део те расправе води, поред наравно стручних кругова којима ћемо и наравно у каснијој фази препустити нашем Генералштабу, нашим људима који се у то разумеју, модалитете, начине, све оно што се везује за стручни, професионални део извођења. Али, ми овде говоримо о идеји да се, оно што је одлуком из 2011. године замрзнуто, да тако кажемо, да се одмрзне, да се поново реактивира редовно служење војног рока.
Ово је тема о којој дуго и водимо расправу да не бисмо били неозбиљни људи, да одлуке доносимо преко ноћи или да кажу људи да нисмо размотрили све аспекте. Ово је аспект који из много углова мора да се сагледа, пре свега потреба наше војске, потреба одбране земље. Из финансијског аспекта зато што он има и своју цену и поред наравно оног новца који би се трошио за служење тих младих људи, то би биле четири генерација са око 2.500 по генерацији војника, дакле око десетак хиљада годишње, поред тог новца који би био потребан за њихове униформе, опрему, храну смештај, грејање, воду, превоз, гориво, возила, све оно што је потребно за служење војног рока, ми смо размишљали наравно и колико би то било новца. 
Данас смо разговарали са председником о томе, пошто је он имао неке корисне предлоге, ако бисмо тим људима дали одређени део новца као плату, колико би то било и то је један од аспеката. Иако одлука није донета, ја ћу вам рећи зашто сам ја за то, зашто заиста искрено подржавам враћање редовног војног рока који не значи укидање професионалног система. Чуо сам и те неке приче.
Да би људима био врло јасан, дакле, то не значи да ћемо имати мање професионалних војника или да одустајемо од професионалног система. То јесте разлог због чега се тако опширно и озбиљно разматра ова тема. Дакле, професионални систем 
37/3БМ/МТ

остаје, али ми имамо данас ситуацију да нам је важно да појачавамо снагу наше војске, да младе војнике учимо војничким вештинама које нису важне само за оно што њима треба у војсци већ и касније у животу, што они могу да постигну кроз разне видове у војсци. Веома нам је важно због патриотског духа наше земље, хоћемо да учимо наше младе људе и како изгледа понос и дика наше земље, што јесте наша војска, да науче нешто о историји наше војске, о нашој патриотској традицији, да слушају химну своје земље свакога дана, да се врати одређена врста дисциплине и да науче нешто што је врло важно и за будућност, а то је наравно и како се користи оружје, како се користе сложени борбени системи. 


38/1МЗ/ЛЖ17.20 – 17.30

Оно што је део професионалног кадра, тај професионални кадар ће радити на најсложенијим системима, али као што је то некада било у восци, сваки регрут може да научи да вози возило, оклопно возило, може да научи да вози тенк, може да научи да буде део артиљеријског система, може да буде врло користан део система везе, било шта што је важно за борбену готовост наше војске. Оно што је исто важно, што исто сматрам да смо можда изгубили у класама које смо изгубили можда не служећи војску, то је активна резерва. Ви знате да је активна резерва до 65 године старости, али не дај боже да морамо да зовемо сутра у резервисте неког од 65 година. 
Дакле, ми треба да имамо да се свака нова генерација уводи у резерву, а како да се уведе у резерву ако ти људи нису служили војску? Ти људи не знају ни како изгледа пушка. Било је доста питања око тога. Дакле, да ли има неко право на приговор савести? То је уставна категорија, људи имају право на то, али то не значи да они не могу да обављају друге дужности у војсци. Али, ја из оног искуства које сам видео и раније, реално, то је мали проценат људи који би се позвао на приговор о савести. Највећи део људи би служио војску са оружјем у руци. Дакле, управљајући са сложеним системима, мање сложеним системима, учећи патриотске вредности јачамо нашу војску, јачамо безбедност Србије, јер јака војска је јака Србија. То је увек било тако. 
Уверен сам да је много боље да се боримо да наша деца, читао сам у новинама, видео сам ужасне ствари, не знам да ли је то био разлог, али самоубиство овог детета које је гледало неки изазов на „Тик-Току“, или тако нешто. Волео бих да наша деца и наши млади људи мање времена проводе на таквим активностима, а да проведу време учећи о чврстини своје земље, о чврстини њеног духа, о чврстини њене војске и наравно да много тога науче, јер војска је огроман систем у коме имате и војно здравство, које исто могу да прођу млади људи који су заинтересовани за то. Имате различите врсте јединица у којима могу бити и регрути из редовног састава, могу доћи регрути и у 63. падобранску, 72. специјалну јединицу после основне обуке, могу бити у разним другим системима, могу се касније опредељивати на основу тога и за активну професионалну каријеру.  
Дакле, зато подржавам идеју враћања редовног служења војног рока, мислим да је то важно за нашу земљу, да је важно за нашу војску, која је увек била стуб и ослонац Србије и то наравно када се добро осмисли, када план, а већ се ради јавна расправа, осмишљавају се модели, сагледавају могућност, шта је то што можемо и да променимо, свака добра идеја је добродошла. Ако се Србија буде определила за ову одлуку, ако будемо такву одлуку донели, мислим да ће онда то бити добро уложен новац који ће значити да је наша земља јача, млади људи ће добити, чини ми се, једну значајну, није ту војска ни да учи, ни да образује, ни да васпитава, да неко не каже да хоћу то да кажем, али да уради једну врло важну улогу у њиховим животима, а и да их научи нешто о војничком позиву, што је кроз нашу историју показивало се да је што је јача воска била, мање су шансе биле да нас неко нападне, јер то је кључна улога наше војске. 
Војска Србије је ту да буде фактор одвраћања, да нико не помисли да нападне Србију. Када зна да Србија има способну, модерну, добро организовану и обучену војску, тада су шансе да то уради и веома мале. Због тога мислим да уз подршку и Народне скупштине у тој расправи можемо доћи до најквалитетнијег решења. Рекао сам, ја подржавам ту идеју, али наравно та одлука није донета, видећемо у будућности  све факторе, мада искрено мислим да би то био корак напред за безбедност наше земље. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Драган Марковић, Пословник.

38/2МЗ/ЛЖ

ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Хвала, министре Стефановићу. 
Господине Лончар, ваш одговор ми се чини као да сте ви одговорили мени као да сам ја то питао. Да знате, ја сам много добро информисан и ова држава је много учинила, не само када је у питању вакцина, већ и заштита и превентива грађана, тако да вас молим да се исправите после.
Када је у питању пољопривреда, господине министре, шта је проблем? Проблем је што није опала цена у маркетима за месне производе и у касапницама. Ту је жртва пољопривредни произвођач и ми смо то дозволили. ЦЕФТА је трговински споразум и ми не можемо да зауставимо увоз, али можемо да кажемо прерађивачу меса и месних производа – не можеш да увозиш замрзло месо старо годину дана и да прерађујеш у кобасицу, саламу и да продајеш грађанима Србије, да тако штитимо наше тржиште. 
Питање за премијерку и за Кризни штаб. Дајте да дозволимо да повећамо број људи на једном месту за свадбена венчања. Људи чекају, ево, ја најмање познајем 20 породица, чекају да се скину мере, да то буде 150 људи, то је један овако скуп ни велики ни мали, а још ако се вакцинишу да се дозволи свадбено венчање. Како ми да се боримо против беле куге? Она спава код тате, он спава код тате, каже – хоћемо, али чекамо мере.  У међувремену се посвађају због мера и нема ништа од бракова. Бар то можемо да урадимо. 
Питање за министра просвете – дуално образовање је, министре, најважније. Какво, бре, дуално образовање од куће? Како ће онај од куће да производи намештај и да производи не знам нешто што се зову делови за производњу аутомобила? Ако та фабрика ради и иду радници на посао, да деца у дану када треба да иду на праксу – иду на праксу, јер без дуалног образовања и без праксе ништа не можемо да урадимо. Данас је много тешко када млади људи заврше факултет, а нису ништа радили у животу, та обука дуго траје да науче оно што се зове у њиховој дипломи и да буду стручни. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Уважени господине Марковићу, ви знате да ми овде све радимо у интересу грађана и немојте да се осећате уопште да ја нешто вама одговарам, ово је нешто што треба да крену сви грађани Србије и да поставе то питање. Још једном понављам, драги грађани, све што чујете и што вам кажу у вези вакцине, у вези короне, питајте само на основу којих чињеница се то износи и решићемо, много ћемо проблема решити, то важи за све.
Што се тиче овог другог вашег предлога, ја ћу вам рећи, рећи ће вам сигурно и председница Владе, ја то не могу да разумем. Ми се не налазимо у фази да можемо да пустимо да се одвијају свадбена весеља и слично, а посебно не разумем да то што ви кажете да је она код маме, да је он код тате из разлога што се нису венчали. Ја још нисам чуо да љубав чека потпис да би се показала и слично. То можда има још у црно-белим филмовима, ако је неко сачувао да гледа, али у скорије време то није било нити ће бити. 
Према томе, шалу на страну, морамо да постигнемо ниво вакцинације такав, морамо да постигнемо ниво заражених такав да би се ваша жеља испунила и да би спречили ризик од обољевања људи, ширења вируса и свих последица које он носи. То нам је тренутно на првом месту, а младима и свима онима поручујем – слободно живите заједно, слободно правите децу и све друго што иде уз то, не треба вам за то потпис матичара и свадбено весеље. Поклони ће стићи накнадно или могу да пошаљу поштом. Хвала.



38/3МЗ/ЛЖ

ПРЕДСЕДНИК: Ово је ипак индивидуална ствар. Не бих да дајем никакве савете. 
Реч има прво потпредседник и министар Недимовић, али немојте 15 минута, молим вас.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Ја се нигде не журим. Ако се ви, господине председниче, журите…
ПРЕДСЕДНИК: Ја се нигде не журим.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Ја све у складу са Пословником.

39/1ВС/МП17.30 – 17.40

ПРЕДСЕДНИК: Ја желим заиста, а то сам рекао и премијерки на почетку.
Не постоји посланичко ограничење колико ћете ви чланови Владе одговарати дуго на питања посланика, али сте пре свега овде дошли да чујете питања посланика и зато да би посланици могли уопште да дођу да поставе питање морамо за то имати времена и зато вас молим да без обзира, зато што не постоје посланичка ограничења ја сам рекао да имамо 11 посланика који треба да поставе питање, да би они могли да поставе питање да им одговорите на сва питања, ако то не успемо онда нисмо остварили заједнички циљ. 
Зато је моја молба да одговори буду у складу са временом којим располажемо. Толико. А, не да ли имамо времена или не. Као што знате, ми овде остајемо да радимо и када ви одете, јер морамо да гласамо.
Изволите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем господине председниче. 
Ја се извињавам, ако сте ме погрешно протумачили, није ми била идеја уопште да узимам било коме време и бићу концизан, бар једно девет пута бржи него што је то било у првом интервалу.
Морам да кажем једну ствар да у контексту разговора, расправе коју су имали господин Марковић и господин Лончар то што ви причате нама се одрази све у систему око река, хотела и ресторана. Нема бре, нико не једе, 70% нам је пала потрошња говеђег меса и 25% пала потрошња свињског меса, тако да ја бих био сретан када би ово што каже господин Палма, али људи, здравље је на првом месту људи и морамо да се водимо тиме.
Што се тиче трговине и цена, дошло је до извесног пада цена. Баш сам малопре док сте ви излагали гледао цене. У задњих годину дана дошло је до пада цена не толико колико би требало, негде свињски бут прошле године нека је коштао пре него што ће кренути овај читав циркус око короне, око 429, 439 динара по килограму, сада је он 399 динара у зависности од акције.
Имате ту сада гомилу проблема који се јављају. Мени је само јако важно да у читавој овој причи кажемо да, нама је сектор свињарства јако важан, поготову товно говедарство од несумњивог значаја, тешко је време. 
Влада је неколико пута интервенисала, већ са мерама како би очувала овај процес производње у товном говедарству, јер ту треба мало више од годину дана да би се читав циклус завршио. 
И даћемо све од себе да ово решимо и ја се извињавам што сам одузео време.
ПРЕДСЕДНИК: Не, нема на чему. Није уопште никаква опомена, него само да знате, предвиђено време је од 16 до 19 сати по Пословнику. 
У та три сата ми морамо да станемо по питањима и одговорима и сходно томе морамо да се пошто је за посланике време ограничено два пута по три минута, један пут два минута да бисмо могли да све стигнемо, зато је била моја сугестија на почетку и мислим да смо добро кренули да ћемо успети данас да то завршимо до краја. 
Први потпредседник Владе Бранко Ружић и министар.
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем председниче.
Поштоване даме и господо народни посланици ...
ПРЕДСЕДНИК: Лако ћу ја са Ружићем ја ћу да му одузмем реч, али не знам шта ћу са другима.
БРАНКО РУЖИЋ: Можете само по Пословнику, председниче.
Шалимо се наравно. Наше интерне шале. Наравно да можете увек да одузмете реч, али мислим да је уважени посланик Драган Марковић …
ПРЕДСЕДНИК: Видиш да могу да ти одузмем реч.
39/2ВС/МП
БРАНКО РУЖИЋ: Хвала председниче. 
Доказали сте своју снагу и мислим да је добро да јавност Србије зна ко је шеф у парламенту и да грађани и грађанке Србије то препознају, па чак и када мени одузимате реч без икаквог разлога, наравно, али немам могућности Пословничке да се жалим на то, пошто сам исто упознат са Пословником.
Желим да кажем да је ово питање, које је уважени народни посланик Драган Д. Марковић поставио, врло утемељено и веома важно и желим да дам један јасан одговор, јер је снимање онлајн часова и часова на даљину био велики посао за читава наш образовни систем.
Посебно је то било изазовно када говоримо о настави за средње школе и трогодишње профиле у којима се примењује веома успешно дуални модел образовања, јер он свакако подразумева једну врсту или процес учења и стицања знања са инструкторима из компаније и оно што желим да кажем господину Марковићу и да укажем на чињенице, то је да је до краја прошле године снимљено 1200 лекција, од којих су 764 практично потхрањене у онлајн националној бази и која је креирана за осам подручја рада, наравно да то није амбијент и ситуација у којој можете да очекујете практичну наставу на начин кореспондира са оним потребама стицања компетенција знања, вештина и свега онога што је потребно, али мислим да сви они који су на томе радили, завређују велику пажњу, пре свега наставници и професори, и они који су дали допринос да се не направи дисконтинуитет у стицању и ових практичних знања.
Надам се да ће ова ванредна ситуација, а имајући у виду и ову имунизацију, свеобухватну, коју Влада Републике Србије, Министарство здравља, све рефернтне институције спроводе, да ће управо та свеобухватна имунизација допринети да се вратимо у стање нормале и да ће и они који јесу укључени у дуално образовање, а подсетићу вас да ћемо имати и дуално образовање и стандарде смо већ усвојили за струковне студије и за академске припремамо, и мислим да је то један добар линк између знања привреде, потребе тржишта рада и оних који могу да допринесу да наша држава и наша економија и наша привреда, крену напред. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Премијерка Брнабић, изволите.
АНА БРНАБИЋ: Само да вам одговорим брзо, заиста немам шта да додам на ово што је рекао министар Лончар, у потпуности се слажем са њим и то је једноставно тако, али ћу рећи још једну ствар.
Људи, погледајте шта се дешава око нас, погледајте Европу, погледајте шта се дешава у другим земљама, какве су то мере, видите које су то забране, тамо живот није ни приближно нормалан, погледајте Холандију. Ако читате штампу као што је Дејли мејл, на пример, Холандија је на ивици грађанског рата. У Великој Британији је све затворено, у  Немачкој је све затворено и ти људи када дођу данас у републику Србију, неко из тих земаља, помисли па ви живите нормално, како је ово могуће?
Ми се сјајно боримо, али ово што имамо од мера, морамо у овом тренутку и даље да држимо, зато што је то једина помоћ уз вакцинацију која поново код нас иде најбољи у Европи, ако изузмете Велику Британију, и најбољи смо у томе, и трудимо се да тако наставимо, морамо да издржимо још мало и пре свега због живота људи, и наших здравствених радника. Не би могли да им објаснимо зашто попуштамо мере у овом тренутку.
Дакле, за сада још мало, али ако погледате било коју другу земљу, у Србији се најнормалније живи од читаве Европе. Хвала.


39/3ВС/МП

ПРЕДСЕДНИК: И на крају, још једном посланик Марковић, само немојте о овој љубави без потписа или са потписом.
ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Па ево видите, господин Лончар је изгледа одавно отишао од маме и тате, па не зна тај осећај какав је. На селу људи живе за свадбу, за свадбено весеље, поготову дека и бака, који кажу – да сачекам да ми се ожени унук, да заиграм коло, па неко сутра умрем.
Даље, ми смо најбољи у свему и то не да говори статистика, него говоре чињенице, да имамо најмање заражених, да највећи број грађана су вакцинисани на основу броја становника, економски стандард итд.

40/1ЈИ/ИР17.40 – 17.50

Ако сваке године у Србији умре више од 35.000 људи него што се роди, како ћемо ми онда да се боримо против беле куге? Онда се то господине министре зове суживот. Знате ли шта је суживот? То је када двоје младих људи оду негде у стан да живе, не венчају се и чекају да дођу бољи дани, а када ће доћи бољи дани? 
Пратим све медије и домаће и светске. Они нам кажу да ће ово да потраје више година. И више година ми да чекамо, ако се толики број вакцинише и огроман број имао већ корону, када погледамо на основу броја становника, значи, на том свадбеном весељу, можда од 150 људи, 5% би била угрожена лица, односно са неким страхом да добије корону или не. 
Дозволите ми на крају. У фабрикама мора да се ради, да пунимо буџет, али ја у Јагодини имам три фабрике где у смени фабрика има 250 људи, у једној смени и нисам чуо да се неко заразио, осим у администрацији. Не знам да ли сте то пратили, али највећи број заражених у привреди је управо у администрацији, зато што су канцеларије мале и када једно лице добије вирус, пренесе на остале колеге у канцеларији. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине Марковићу. 
Истекла су два минута.
(Драган Д. Марковић: Хоћу да ми господин Лончар да одговор.)
Нема одговора пошто је то трећи круг.
Реч има народни посланик Балин Пастор.
Изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Господине председниче Народне скупштине, госпођо председнице Владе, даме и господо, чланови Владе, даме и господо народни посланици, имао би две групације питања за председницу Владе и покренућу обе две групације одмах у првом обраћању да бисмо имали времена и могућности да расправимо обе теме. Те две теме нису у корелацији, али се у овом тренутку најбитније за грађане које ми из Савеза за војвођанских Мађара заступамо овде у Народној скупштини. 
Прва групација питање се односи на поступању у вези илегалних миграната. Шта држава чини да би гарантовала безбедност становника Републике Србије, мало касније ћу изнети конкретне податке и случајеве, а друга групација питања се односи на улаз у Републику Србију са територије Мађарске?
Што се тиче прве групације питања и у вези конкретног питања, шта Република Србија чини да би гарантовала безбедност грађана Републике Србије, желим да кажем да је ситуација алармантна на одређеним подручјима Републике Србије. Желим да споменем два насељена места Мајдан, Ирабе на подручју општине Нови Кнежевац у северно-банатском округу. То су села од 200 људи. Ради се о старачким домаћинствима, а у тим селима се појављује и константно борави више од 500 миграната. 
Ти илегални мигранти улазе не само у празне куће, него и у куће где грађани живе, спаљују из нехата те куће, наши грађани су преплашени. Те људе доводе тамо таксисти и мислим да држава треба да поступи по том питању, јер безбедност наших грађана треба да буде на првом месту. 
Слична је ситуација и на подручју општине Кањижа, на подручју града Суботице и у насељеним местима у Западнобачком округу. 
Друго питање у вези уласка са територије Мађарске - зашто је и даље потребан PCR тест за улазак из Мађарске, ако то није потребно за људе који улазе са територије Северне Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Бугарске, која је исто тако чланица ЕУ, као што је и Мађарска? 
Захваљујем.
40/2ЈИ/ИР

ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има премијерка, Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Захваљујем.
Ово је свакако, поштовани народни посланиче, наша стална тема, нажалост, од када, не од 2020. и сада 2021. године, него од 2015. године, када је кренуо проблем миграција, односно велики број миграната на територији Европе, па самим тим и Републике Србије.
Ви знате да се ми заиста свакодневно трудимо, и МУП, и уколико је потребно Војска Републике Србије која нам је јако много помогла када смо почели да се боримо са Корона кризом, март, април, мај, да некако те две кризе, да њима управљамо на најбољи могући начин, да заштитимо све грађане Републике Србије колико год је то могуће, дакле, да дајемо све од себе. 
Могу да вам кажем, мени су стигли подаци из МУП од стране полицијских службеника, Регионалног центра граничне полиције, да се према Мађарској у току 2020. године, да је укупно спречено 930 лица у покушају илегалног преласка државне границе, тако да ми имамо и са Мађарском најбољу могућу сарадњу. 
Што се тиче безбедности наших грађана и градова и општина где се, на крају крајева, и налазе и прихватни центри, МУП реагује када нам се обрате представници локалне самоуправе, грађана и ви, као народни посланик, имамо јако добру сарадњу. Ја ћу наложити још једном МУП да уколико је потребно истражи и сваки случај по случај, да погледамо да ли је потребно слати и припаднике жандармерије да би се људи осећали безбедније. 
То ће остати нешто на чему ћемо ми заједно континуирано наставити да радимо, а шта год је потребно ми ћемо урадити да се наши грађани осећају безбедни у својим домовима и у својим заједницама где живе.
Што се тиче уласка у Републику Србију из Мађарске то је питање које ћу ја покренути на Кризном штабу, па ћемо видети у сваком случају, замолићу и наш медицински део Кризног штаба да погледа параметре тренутно у Мађарској, у Србији, и учинићемо све да уколико је то безбедно или не видимо било какав претерани ризик да оно што у овом тренутку важи за Бугарску, земље Западног Балкана важи за Мађарску која нама заиста, рекла бих, најбољи могући партнер и политички и економски и на сваки други начин, тако да вам обећавам да ћемо радити на томе. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик господин Балинт Пастор.
Изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Госпођо председнице Владе Републике Србије, хвала на одговорима.
Крупне су теме и изузетно осетљиве и битне и нисам имао довољно времена да говорим о свему, али због тога ћу сада искористити друго обраћање, да се захвалим припадницима полиције, војске и жандармерије што су на терену и што раде свој посао. 
Заиста свака част припадницима, и полиције, и војске и жандармерије, али оружане снаге раде по налогу, оружане снаге раде уколико постоји команда. Ја бих вас замолио, као што смо замолили председника Вучића 13. новембра, када смо потписали коалициони споразум између СВМ и СНС да наше оружане снаге константно буду на терену. То сам напоменуо и када је била расправа у вези избора Владе Републике Србије, да смо ми национална мањина којој не само да не смета када су наше оружане снаге на терену, на подручју јединица локалних самоуправа где ми у већем броју живимо, него то и очекујемо због гарантовања безбедности наших грађана. 

41/1ГД/ИЋ17.50 – 18.00

Замолио бих вас да погледате мало детаљније, да тражите податке из Мајдана, из Рабеа и из других насељених места и да контролишете мало више и подробније шта раде такси превозници. То је кријумчарење људима и то је озбиљно кривично дело. Дође војска, полиција, жандармерија, обаве оно што смо се договорили, али за два дана или већ следећег дана је исти број миграната на терену. 
Војска, полиција и жандармерија не могу свакодневно тамо да проводе време, ја сам тога свестан, али због тога треба контролисати шта раде превозници. С друге стране, да ли мигранти уопште имају право да бораве на нашој територији, изузев у прихватним центрима? Ја мислим да немају право. Значи, мигрантима је место у прихватним центрима и то исто тако треба да се контролише.
Још нешто питају грађани - да ли они могу рачунати на накнаду штете? Штете су огромне од миграната на имовини наших грађана, физичких лица. 
Што се тиче границе, ја бих вас замолио да убедите медицински део кризног штаба, свима нама је у интересу да Корона што пре прође и ми смо одговорни људи, али не можемо да разумемо зашто се може без ПЦР теста улазити из Бугарске, а није могуће из Мађарске, а наши грађани не иду првенствено у Мађарску због тога да би куповали или нешто друго, него смо повезани разним нитима. Тамо се деца школују, иду на факултет, иду на праксу. Пословне везе су у питању, породице су раздвојене и ја бих вас замолио да оно што је функционисало током пролећа функционише и сада.
Хвала лепо и захваљујем се председнику што ми је дозволио 30 секунди дуже да говорим.
ПРЕДСЕДНИК: Надам се да нећеш да се јављаш трећи пут, али видећемо.
БАЛИНТ ПАСТОР: Хоћу, наравно, али кратко.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Још једном само обећање да ћу се бавити овим, да ћу наставити овим да се бавим и са, пре свега, са Министарством унутрашњих послова ћемо видети како можемо ово да решимо како људи могу да се осећају безбедније. Ви сте у праву, мигранти морају да буду у прихватним центрима.
Европа се у овом тренутку суочава и са том кризом која је толико сада засењена овом ковид кризом. Шта да вам кажем? Није да ми са њима можемо било где, они и тако не желе да остану у Републици Србији. Не пуштају их, рекла бих, ни лево, ни десно, тако да се ми боримо колико год можемо и опет ми се чини, с обзиром на све околности, а доста добро и пролазимо захваљујући пре свега нашем Министарству унутрашњих послова и свим припадницима Министарства унутрашњих послова желим да се захвалим и овим путем, али видећемо, ако треба да се појача, појачаћемо свакако, да се људи осећају безбедно.
Што се тиче наплате штете, то сад већ зависи од много фактора и да ли су осигурани и како се доказује та штета и много других фактора. Као и за све остало, Влада Републике Србије је ту да разговара са вама, са представницима локалних самоуправа и грађана, да видимо шта можемо да урадимо, али ту морамо да имамо јасне и недвосмислене критеријуме да не би било злоупотребе.
Оно што је наш посао јесте да будемо најдисциплинованији могући, да чувамо новац у буџету, да са њим паметно, домаћински располажемо, посебно у оваквим тренуцима, тако да морамо да видимо који су то критеријуми да бисмо спречили било какву врсту злоупотребе тога. 
Отворена сам, дакле, за разговор, али би свакако најбоље било да је та имовина осигурана и онда не би, верујем, било никаквих проблема око тога.

41/2ГД/ИЋ

Још једном, даћемо све од себе. Ја желим и сада пред свим народним посланицима и грађанима Републике Србије да искажем још једном огромну захвалност Мађарској, Влади Мађарске, премијеру Орбану и министру Сијарту на свему што су учинили и да помогну Републици Србији и у овом тренутку ја сам у скоро дневном контакту са министром Сијартом у вези са вакцинама. Заједно се боримо, размењујемо информације. Они су нам помогли око неких ствари које су изузетно нама значиле, па и у вези са „Спутњик В“ вакцинама и у вези са „Синофарм“ вакцинама. Заиста онако, рекла бих, партнерски и братски се боримо. Велика захвалност. 
Грађани Републике Србије то треба да знају, у било које доба дана или ноћи да позовемо наше колеге из Владе Мађарске, они су ту за нас, тако да ћемо и то узети у обзир када разматрамо. Ја ћу већ сутра покренути ову тему на кризном штабу. Хвала вам. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има посланик Балинт Пастор. 
Изволите. 
БАЛИНТ ПАСТОР: Хвала лепо, председниче. 
Госпођо председнице Владе, желим да вам се захвалим на одговорима. Ја се надам да не морам доказивати да смо ми партнери, да желимо да будемо коректни и да смо заједно у овим проблемима и желимо да помогнемо као народни посланици СВМ и Влади. 
Стварно би било добро да једном када ви одредите термин одемо заједно у насељена места Мајдан и Рабе у општини Нови Кнежевац, па да видите каква је ситуација на терену, о каквим старачким домаћинствима се ради, колико тамо људи има, колико је просечна старост становништва и да имате једну генералну слику како се тамо сада живи када вам не само ноћу, већ и дању улазе у кућу и пошто је хладно. Такви су временски услови. Ти људи желе да се мало угреју и онда вам спале кућу. То се свакодневно дешава. Ја добијам од грађана на дневној бази више десетина таквих порука и због тога сам поново покренуо ово питање. 
У праву сте у потпуности. У више наврата смо већ о овоме разговарали овде у Народној скупштини, али је тема изузетно актуелна. Ја сам узео пример ових насељених места, али, као што сам рекао, на многим другим подручјима, у другим општинама Србије је слична ситуација због мигрантске кризе коју Србија није проузроковала, нити може да реши, али још једном апелујем да чувамо јужну границу, да ти људи у овом броју не би могли да улазе. 
Што се тиче границе и уласка са територије Мађарске, ја намерно нисам желео да говорим о томе какви су добри политички односи, то сви ми добро знамо, али то треба да се манифестује и у свакодневном животу. Грађани очекују да могу нормално да прелазе границу као што је то могуће у другим релацијама са другим земљама са којима се Србија договорила и то очекујемо и у вези са Мађарском. Хвала вам најлепше. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем. 
Реч има народни посланик Хаџи Милорад Стошић. 
Изволите. 
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Уважени председавајући, поштована председнице Владе са сарадницима, даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, имам посланичко питање за министра за Министарство за бригу о селу господина Милана Кркобабића. 
Поштовани господине министре, након прошлогодишњих парламентарних избора, по први пут је формирано Министарство за бригу о селу као насушна потреба да се село Србије сагледава на један целовитији начин. 

41/3ГД/ИЋ

Реорганизација постојеће структуре министарстава и оснивање овог министарства од суштинског је значаја за останак села, а самим тим и опстанак Србије. 
Као што је у претходној дискусији министар неки рече да је јака војска јака Србија, јако село је такође јака Србија. 
Имајући у виду ваш претходни рад по питањима обнове и оживљавања села Србије, као и ваша успешна сарадња са Одбором за село САНУ на разним пројектима о селу, пре свега мислим на пројекат „52 недеље у години, 52 поште у селима Србије“, где смо пружили могућност житељима села да испуњавају своје захтеве и да своје потребе реализују на један цивилизован начин. 

42/1ТЂ/ЦГ18.00 – 18.10

Пројекат „500 задруга у 500 села“ који је планиран за три године и формирано је по том пројекту преко 700, чини ми се да је 750, задруга које су добиле одређене бенефите ове државе и успешно данас функционишу. Држава Србија у селима Србије где смо по том пројекту омогућили житељима да имају лекара, да имају државног службеника и да имају поштара и да своје потребе директно решавају у месту живљења, односно у селу.
Молим вас да нам ближе појасните шта ово министарство планира да чини у наредном периоду? Пре свега, мислим на наставак програма који се односи на оснивање задруга, изградња инфраструктуре, обнове домова културе, откуп сеоских домаћинстава и других видова помоћи како би омогућили житељима села Србије да живе на један достојанствен начин, односно да своје потребе реализују кроз све оно што могу и становници градова. То је прво питање у оквиру овога.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Кркобабић.
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине председниче, госпођо Брнабић, уважени народни посланици, грађани Републике Србије, велико је задовољство одговарати на питања у овом дому, поготову када се тичу кључних животних проблема. 
Господин Стошић је овде већ и у свом питању наговестио и неке одговоре, неке правце акција. Почетак му је био добар. Шта каже – јака Војска – јака Србија, па онда каже – јако село – јака Србија. Да ли ћемо ми имати Војску ако немамо јака села? То је сада питање.
Министар Стефановић нешто рече да би могли да позовемо резервисте и до 65 година. Бојим се да у овом моменту једино те можемо и да позовемо. Стошић, Палма, Жарко Обрадовић, да не набрајам, су били увек спремни да испуне свој дуг према отаџбини и увек ће бити спремни.
Истовремено овде је једно кључно питање покренуто управо од господина Марковића и министра Недимовића. Није Марковић покренуо питање цена да би обогатио теоријску праксу предмета – Теорија и политика цена. Овде је у питању шта то мучи нашег пољопривредника, домаћина, сељака? Мучи га неизвесност. Он хоће да буде сигуран, хоће да има извесност, да му је тај приход редован и сигуран. Управо, министар Недимовић је дао веома детаљан одговор. Ако он дозволи, ја ћу открити овде данас.
Разговарали смо о једној битној ствари за пољопривреднике. Хоћемо да дефинишемо нешто, видећемо како ће се звати, гарантним фондом за један низ битних стратешких пољопривредних производа, да пољопривредни произвођач унапред зна правила игре, да зна у шта улази, да зна шта га чека и с чиме ће се суочити. Ово ће бити једна од кључних мера, а то је одговор на питање извесности, сигурности и онда можемо да сматрамо да ће тај домаћин да остане и да размишља и о овим деловима који су битни, како организовати ту свадбу.
Наравно, поред ових егзистенцијалних ствари, ја морам данас да искористим прилику, без обзира на временско ограничења, трудићу се да будем кратак, морамо да дефинишемо позицију села, али на прави начин. Да га сместимо у законске оквире. То не треба да буде успутна носталгија, прича овог или оног министра, председник Владе, председника Скупштине, новинара. Не. Село мора да има јасно дефинисану позицију у закону ове земље. Стога ћемо ићи на нешто што се зове – предлог измена и допуна Закона о територијалној организацији. Модел, уз све уважавање наравно Ивице Дачића и система пре нас, је модел који је из 1965. године. Мој колега Ђура Перић, који је из тог времена управо радио и био кључни човек, неће се љутити. Тај модел ипак више не одговара данас реалној ситуацији.

42/2ТЂ/ЦГ

Хоћемо да дефинишемо појам сеоске општине, да дефинишемо нешто што ће заједници људи у малим срединама омогућити да опстану, да привређују, да се договарају, да планирају и да одлучују. То је пут који је пред нама. Наравно, нисам ја ово ништа измислио, измислила га је господа из Европе. Недавно је потписана Лајпцишка повеља која дефинише позицију одрживих градова до 2030. године. Тамо се инсистира на тзв. партнерству урбано руралног дела, али такође утемељеног у закону. Значи, наши домаћини, наши сељани, ако ово буде овде прошло, ако овај парламент и ови посланици то прихвате, могу да рачунају да поново имају своју праву сеоску општину у којој ће моћи да дођу до пуног изражаја.
Значи, то је први корак, а онда вучемо низ мера које је господин Стошић већ навео. То је обнова и помоћ задругарству Србије на прави начин уз помоћ туристичким задругама, уз помоћ социјалним задругама. Једноставно да пронађемо све постојеће изворе егзистенције који ће бити доступни житељима села. Наравно, ту су питања инфраструктуре која су кључна.
Осврнућу се на председника Републике, али у оном правом светлу. Његов концепт инвестиционог плана „Србија 2025“ предвиђа, господо народни посланици, грађани Србије, пет милијарди евра издвајања за локалне регионалне путеве, 5.000 км, три милијарде евра за изградњу водовода и канализацију у 80 општина, ако сам ја њега добро схватио, а схватио сам, јужно од Саве и Дунава. 
То су капитални искораци, искораци које ова држава никад у својој историји није урадила – није се сећала села. Ово је начин да га се сетимо, да га позиционирамо и да то не буде само кад затруби труба, па онда радимо мобилизацију. 
Ово су праве ствари којима ћемо се бавити, истовремено областима друштвеног стандарда, здравственом заштитом, образовањем, културним садржајима, обновом домова културе и да не дужим. Могао бих да набрајам пола сата, а онда би дошао један виспрен домаћин и додао би ми још 10 минута различитих проблема и мука које муче домаћина Србије. 
Значи, ту смо, имамо добру вољу, спремност ове Владе, председнице Владе, њено учешће у раду националног тима, када је промовисан Национални програм за препород села Србије, су гаранција да се окрећемо овом делу Србије, а у њему, господо, живи 40,45% становника Србије. Наравно, мање од 60% се бави пољопривредом, али живи. 
Стога, послови који су пред нама захтевају пуно јединство нас овде, у Влади, у парламенту, јер без подршке посланика и усвајања нових законских решења не можемо даље. Наравно, и свих грађана Србије, укључујући и ове, који нас данас прате, медије. Ово је заједничка мисија и завршићемо, колега Стошићу, без села Србије, нисам рекао српских села, говорим намерно села Србије, јер у њима живе и Бошњаци, и Мађари, и Хрвати, и Румуни, неће бити ни Србије, а Србије ће бити. Хвала вам. 
ПРЕДСЕДНИК: Реч има посланик Стошић. 
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем, господине министре, на овим исцрпним одговорима и посебно ме радује предлог закона о територијалној организацији. Наше село не постоји у Уставу Републике Србије. Ми говоримо о разним законима. Примера ради, Закон о становању који регулише и стамбену зграду која има три стана и, да кажемо, три пута четири, дванаест становника. Ми немамо закон о селу који би требао да регулише заједницу сеоску у којима данас имамо око 10.000 становника. Велика села у Поморављу, Војводини итд. 

43/1ДЈ/МЋ18.10-18.20

Мене посебно радују ове иницијативе од територијалне организације евентуално о Закону о селу који би дефинисао све потребе села и начине функционисања тих потреба и кроз финансирање и кроз остваривање свих њихових права. 
Може се рећи да је слика села данас суморна и постоји пуно оправдање за формирање овог Министарства за бригу о селу, имајући у виду, као што рече министар, да у селу живи преко 40%, односно тачно 40,5% становника Србије. Да ли, господине министре, значи да могу бити спокојнији сада када имају, да тако кажем, своје министарство и да ће одређене потребе да буду законски регулисане и да имају сигурност и спокојност у бољем животу?
Шта ће то значити, пре свега, за младе људе, младе данашње који живе на селу или младе које желе да се врате да живе на селу? Да ли постоје реалне основе да ово министарство сада као први пут у Влади кроз Владу Републике Србије покрене неке програме који ће бити не у овом мандату, него програме који ће бити адекватни у наредном периоду? Да ли постоје реалне основе за житеље села да могу имати приближно исте услове живота и рада као становници града? Без тих услова ми не можемо ни вратити младе ни задржати младе на селу, а основ сваке заједнице су млади. 
Ово што рече господин Палма, проблем је венчања и окупљања на свадбама, а сеоска домаћинства, односно сеоско становништво је жељно да им унуци остану на селу, да им остану синови и деца и да на неки начин живе успешно на својим имањима, на својим газдинствима. Ето, то је други сет питања. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Министар Кркобабић.
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Само кратко. Рекли сте, уважени посланиче, да ли ће грађани села бити спокојнији када имају Министарство за село? Да ли су грађани Србије спокојнији када имају Министарство здравља? Да ли су спокојнији када имају Министарство унутрашњих послова? Да ли спокојнији када имају Министарство спољних послова? Не верујем, али су спокојнији ако та министарства одрађују и ваљано мењају ствари. Тад су они спокојнији. 
Значи, научили су грађани ове земље да је било и ваљаних министарстава које су од 1945. године на овамо мењали битно услове живота људи. Значи, унапред да вам одговорим да ли ће бити спокојнији - не могу, мада верујем да ћемо учинити све да буду спокојнији. То је тај одговор. 
Оно што бих хтео још да вам кажем, то је да смо покренули ову причу. Грађани села су се пробудили, грађани села или сељани или домаћини имају право, осећају да могу да постављају своја питања. То је кључно. То је први искорак. Све остало, понављам, зависи од нас. Ту је министар финансија, он то пажљиво прати, кључно је колико смо спремни да издвојимо новца. Ово је веома скупа ствар. 
Ако дозволите, 30 секунди, по уједињењу Немачке, Немачка држава је издвојила за 30 година, понављам ово, две хиљаде милијарди евра да би поправила ситуацију у источној Немачкој. И дан-данас 30 година после тога 56% становника источне Немачке кад се изјашњава тврди да су грађани другог реда. Ово је дуготрајан процес, захтева пуну посвећеност, пуно новца, решеност и дефинитивно ово је и мисија, мисија за ову Владу, мисија за ову председницу, за ове министре. 
Овде су мени министри, ја сам јуче рекао и тиме закључујем, ово је довољно простора да се сви министри у овој Влади, употребио сам један термин да ме не схвате погрешно, "разиграју" и покажу колико су спремни да ове ствари мењамо. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има посланик Стошић. 


43/2ДЈ/МЋ

ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем се,, господине министре, што сте нам појаснили улогу овог Министарства и што ће се селу коначно пружити могућности да се створе услови да буде пожељна локација за живот, пре свега младих људи. 
Не можете да гарантујете да ће бити спокојнији живот, али сам овај ваш програм и овај пројекат и све ово што радите на обнови и оживљавању српског села ипак дају неку наду спокојнијег живота на селу, јер ће кроз то министарство које га већ доживљавају као своје министарство моћи да и они учествују у давању разних предлога, покретању разних пројеката.
Ја позивам наше домаћине, позивам тих 40,5% житеља наше прелепе Србије да узму пуно учешће у реализацији, односно у стварању услова за свој живот. Хвала вам још једном.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Народна посланица Марина Рагуш. Изволите.
МАРИНА РАГУШ: Хвала, господине председниче. 
Молила бих вас само да ми кажете колико је још колега на списку после мене? 
ПРЕДСЕДНИК: Још четворо.
МАРИНА РАГУШ: Добро, хвала вам.
Ја ћу онда само да имам само један круг питања да би остале колеге дошле на ред, а питања ће се односити на једног човека. Његово име и презиме је Ђорђе Јоксимовић. Њему су деца одузета 2015. године. Шест година се човек бори да врати своје три кћерке. Знам да ово нису пријатна питања и знам да се у јавности створио одређени утисак. Чак мислим да је јавност негде и пресудила после филма који је инспирисан драмом овог човека из околине Крагујевца био приказан на националној фреквенцији. Реч је о филму "Отац".
Према ономе што господин Јоксимовић тврди, он је упутио више од 130 захтева. Шест година се борио, обраћао свим државним органима, институцијама. Неколико пута је пешке ишао од Крагујевца, пардон, околине Крагујевца до Београда, не би ли скренуо пажњу на проблем са којим није могао да се избори.
Господине министре, господине Митровићу, ово је јако осетљива тема која би требала да се заснива на чињеницама, али се бојим да је утисак у последње време превазишао чињенице о којима би смо ми желели да чујемо овде у пленуму пред очима јавности.
Ја сам свесна да ви знате како су реаговале друштвене мреже, како су реаговали одређени медији. Оно што нас овде занима, шта се заиста дешава са случајем господина Јоксимовића и да ли постоји шанса да се господину Јоксимовићу врате деца? То је прво питање.
Друго питање, извињавам се што мало прекорачујем, али нећу користити остало време, односи се наравно на утицај короне на демографију у Републици Србији с обзиром да, причали смо о томе више пута, у Европи се раде озбиљне анализе за првих неколико месеци како је ситуација са пандемијом утицала на одређена географска подручја у Европи, какве су тенденције и какве последице могу све појединачне европске земље да очекују? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Дмитровић. Изволите.




43/3ДЈ/МЋ

РАДОМИР ДМИТРОВИЋ: Хвала вам. Поздрављам све присутне.
Одговорићу најпре на друго питање, пошто и ово прво наравно није угодно не мени, него иначе у јавности и како се перцепира и како одјекује, али да кажем ово друго пошто је врло тешко и питање и одговори и резултати, односно подаци које ћу изнети у најкраћем, да се не удубљујемо пошто је заиста велика тема овога тренутка. Дакле, само тај сегмент последица на демографију короне.

44/1АЛ/МТ18.20 – 18.30

То не може да се каже осим математички, што је у овом тренутку доступно, али наравно да као што је у свим сегментима друштва и у привреди и у култури и у спорту корона, односно пандемија донела и донеће посебно врло негативне резултата, тако је и сфери демографије. 
Овде је био један онако симпатичан дуел између Марковић и мог колеге, министра Лончара. Изнећу један податак из, дакле саставу је тога што сте причали, сад коме иде у прилог не знам, оцените сами. 
У току 2020. године склопљено је 10.000 бракова мање него годину дана раније. Марковићу не слушај. Врло, врло онако тужна и жалосна бројка. Ја се тешим, ово што је Марковић рекао да је у питању тај српски обичај. У реду је да се венчају и да се ожене и да то матичар евидентира, али ако нема кола, ако нема бар дан и ноћ прославе као да ништа није било. 
Све што се подузима подузима се у смислу пандемије и стишавања у Србији више него у готово свим другим државама Европе и бољи су резултати. Сигурно ће имати за последицу и то да у години у коју смо ишли имамо више свадби, имамо више кола, певања и свега што је везано за свадбу. 
Сад да изнесем ове податке који су заиста врло, врло, не могу да кажем поражавајући, него нису добри. Посебно смо имали један готово феномен у завршетку 2020. године када смо у децембру месецу имали пораст смртности, односно морталитета до невероватне бројке. Дакле, у односу на новембар и у односу на месец годину дана раније тај пораст је био 100%. У децембру, дакле, овоме који је иза нас, умрло је 17.320 људи. У месецу пре тога дупло мање. У месецу прошле године дупло мање. Зашто је то тако ја немам одговор, наравно, и питање да ли уопште може да се одговори. То је произвело, у процентима сад да кажем, пораст смртности у односу на прошлу годину за 14%. Прошле године умрло је 100.963 људи. Кад кажем прошле то се односи на 2019. годину. У 2020. години 114.000, готово 115.000 људи, фали неколико. 
Кад би имали такав пораст за родност, али немамо, ту имамо пад од 2,8%, скоро 3%. Број живорођених је износио 61.693. То је пад у односу на прошлу годину од 1.800, односно, кажем…
(Драган Д. Марковић: Златиборе, зато што нема свадби.)
Зато што нема свадбе, каже Палма.
…Скоро 3%. 
Ово су подаци који су онако врло забрињавајући, али то, да не би неко помислио, није нешто што је спецификум овде у Србији. То је, нажалост, кад говоримо о демографији и последицама короне појава коју бележимо у целој Европи. Неко ће да каже, сигурно, сагледавајући са те стране да је то везано за економију. Не, напротив, код нас су добри резултати, требало би да буде другачије, али у демографији економија није пресудан фактор. Да јесте онда би богате државе, узмимо горе на северу Европе или Немачка, имале стопу фертилитета, родности, узмимо 5% или тако нешто, а они је имају готово као и ми, можда нешто мало више. 
У овом тренутку, а ово је податак, извињавам се, из 2018. године, немам за 2020. годину, још га нема нико, али за 2019. годину не знам, у овом тренутку се, не говорим о ЕУ, него о земљама Европе, једино у Албанији  стопу родности имамо на 2,1%, а то је проста репродукција. Нико нема, нико, ни један држава у Европи нема демографски изнад просте репродукције. 
Велика је тема и велики посао министарства на чијем сам челу и о томе ћемо разговарати, наравно, надам се, и на оваквим дискусијама, оваквим разговорима. 

44/2АЛ/МТ

Сад да пређем на ово друго питање које је персонализовано, дакле које је лично и односи се на човека кога сте, Марина, споменули, Ђорђа Јоксимовића из Крагујевца, о чијем животу и случају је снимљен филм. 
Тај филм је, у ствари, произвео све ово што ми у овом тренутку имамо, које бих могао да назовем са врло врло наглашеном емпатијом и са односом који је разумљив према том човеку и његовој патњи за децом која су му пре пет година одузета, односно одузето је родитељство. 
Али, врло је важно да не оцењујемо случај, не само овај, него било који други на основу нечега што се зове уметничка надградња. У овом случају говорим о филму који је произвео такве реакције, посебно на друштвеним мрежама, а онда и стварање утиска у јавности. Филм је филм, живот је живот. 
Случај овог човека јесте мотивација људи из филмске индустрије да направе дело за које су они оценили да треба да буде такво какво јесте, али то је ипак надградња. То је уметност, то је нешто где је дозвољено и прескакање чињеничног стања и тумачење ствари на начин како то сагледава уметник, али у овом случају је много емоција произведено које немају основ.
О чему говорим, односно шта хоћу да кажем? Хоћу да кажем да нико у овом друштву, посебно не ова држава, јер центри за социјални рад представљају државу, није имао и нема намеру да се поигра са осећањима родитељским ни овога човека, ни било кога другог. 
Једна врло важна чињеница коју многи не знају – сиромаштво не може да буде повод да некоме одузмете родитељско право. Дакле, ако је само констатовано сиромаштво, то не може да буде повод. То није ни у овом случају. 
Не могу да идем до краја и не могу и нећу да будем прецизан и нећу да цитирам делове налаза, да тако кажем, и докумената врло стручних људи, људи који хоће још увек и хтели су да помогну и помогли су какво је стање било када је проблем детектован, када је проблем откривен, стање и хигијенско и стање имовно и стање са одгојем деце, односом између родитеља, односом између родитеља и деце и ту је морало да се интервенише. Ту је морало да се интервенише. Свако би интервенисао. Верујте ми, свако од вас, и они који данас то замерају, да виде тај извештај сигурно би тражио да се интервенише, при чему долазимо до питања – а зашто би неко из чиста мира дошао и некоме одузео родитељско право? Само зато што су била деца угрожена.
Сада у овој ситуацији имамо један парадокс да је доминантнија патња овога оца, коју нико не додирује и нема право да додирне, то је патња родитеља, али смо ми заборавили на децу у целој тој причи, односно они који потенцирају то питање користећи га за скупљање нажалост и политичких поена, како ето држава отима, и режим отима од родитеља децу, не говорећи зашто би отимала децу.
Оно прво што сам рекао врло је важно јер има теза у разради свега овога да се све то могло решити тако да је новац који је одвојен хранитељским породицама дат тој породици. Не, није могло тако да се реши јер није био тај повод. Сиромаштво није било повод. Центри за социјални рад ако констатују да је само сиромаштво разлог лошег стања у којем се налазе деца онда се то решава на другачији начин, онда се то решава социјалном и не одузима се родитељско право.
Родитељско право Јоксимовићу, не спомињем мајку из разлога који претпостављам да сте видели, која у медијима не постоји у целој овој причи, хајде када сам почео морам да кажем, а и то је у медијима објављено да мајка има проблема и налази се у одређеној установи, све ово говорим са жељом и идејом да сагледамо овај проблем крајње реално и рационално, да не манипулишемо са муком, са боли, посебно не са родитељском боли, а посебно не са боли деце. 

45/1МЈ/ЛЖ 18.30 – 18.40

Ко је одузео родитељско право Јоксимовићима, односно Јоксимовућу који се овде спомиње? Суд. Једини који може да одузме родитељско право то је суд, на основу извештаја стручних лица. Првостепени суд је донео ту одлуку, иде жалба на другостепеном суду, потврђује се, иде апелација, и апелација потврђује ту исту одлуку. Редослед је логичан и за нас који смо лаици што се тиче права. Ту одлуку да се родитељско право или колоквијално да се деца врате овом човеку може да донесе само она који је донео првобитну одлуку. Дакле, суд је та адреса којој треба да се обрате сви они који мисле да ствари треба да иду овако или онако. Једино суд може да врати родитељско право, односно да врати децу овом човеку. Надам се да ће све да иде у том смеру, и оно што је добро, и што треба да се каже, Јоксимовићи деца имају све чешће контакте и све боље контакте, оне одлазе код њега, он одлази у хранитељску породицу, нема никаквих приговора, нема никаквих примедби. Деца су редовно у контакту са и психолозима и са људима који могу да утичу на побољшање њиховог стања и да надоместе ту празнину која се појавила у породици у односу између родитеља и деце. 
Верујем, с обзиром да су неке претпоставке задовољене, то је видели сте и сами у медијима стамбени смештај, Ђорђе добио и стални посао, и сад немојте ме питати, јер не знам до краја шта је још неопходно да се постигне по мишљењу, понављам стручних људи, који имају само један циљ да се помогне овој деци. 
ПРЕДСЕДНИК: Господине министре само да вас замолим да не улазимо у детаље тог процеса јер није то ни тема, нити мислим да је пожељно. 
РАТКО ДМИТРОВИЋ: Али, је саставни део приче. 
ПРЕДСЕДНИК: Морате исто тако да водите рачуна о праву тих људи, ако је поступак у току. Зато вас молим да завршавате. 
РАТКО ДМИТРОВИЋ: Ево, завршио сам. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Премијерка Брнабић. 
АНА БРНАБИЋ: Хвала. 
Заиста у оваквим ситуацијама Влада мора да задржи своју објективност, ово није тема за Владу, није тема за чапраз диван, није тема за причу. Морамо да заштитимо породицу и све учеснике ове приче. Тао да вас молим да у овом тренутку не идемо даље, зато што ми не смемо да утичемо било како на овај случај. Ми смо ту да подржимо релевантне државне институције. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Министарка Дарија Кисић Тепавчевић. Изволите. 
ДАРИЈА КИСИЋ ТЕПАВЧЕВИЋ: Као што је рекла премијерка, имајући у виду заштиту поверљивости података, не треба да причамо, још су део судског поступка и различитих евалуација, али, оно што треба да гласно изговоримо, да социјално економско стање родитеља, односно скромнији економски статус, не може, не сме и није разлог за смештај детета у хранитељску породицу. Имамо много родитеља који су нажалост, лошег социоекономског статуса, који су дивни родитељи, који воде рачуна о својој деци, и нажалост, родитеља који су изузетно богати и ситуирани који на различите начине запостављају своју децу. 
Пре свега, интерес нам је право детета, задовољавање највећих стандарда у одгајању и здравом одрастању детета, и несумњиво најбоље место за раст и развој детета јесте његова породица. Када се десе одговарајуће ситуације где суд доноси одлуку о смештају деце у хранитељску породицу будите убеђени евалуација, различите инстанце, где се пре свега водило рачуна о интересу и праву детета. 

45/2МЈ/ЛЖ

Тако да, без обзира што је фил побудио пажњу што је разумљиво, да будемо свесни да су животне околности нека другачија ситуација и да нам је свима у интересу превасходно право детета. 
ПРЕДСЕДНИК: Марина, да ли желите, имате право још два круга? (Не.)
Снежана Пауновић.  
СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: Захваљујем, председниче. 
Поштована председнице Владе, уважени чланови Владе, елементарне непогоде које су погодиле почетком јануара месеце неке крајеве Србије, изазвале су огромне последице и по инфраструктурне објекте, али и по приватну имовину, стамбене објекте и пољопривредне културе. 
Жао ми је што је изашао министар пољопривреде, међутим сигурна сам да ће неко моћи да ми одговори.
Моје прво питање за министарку енергетике госпођу Зорану Михајловић тиче се пре свега штета које су настале на електроенергетским објектима у овим општинама и у ком би року могле да буду обновљене под околностима, мислим да смо и јутрос код постављања посланичких питања имали неколико питања која су се тицала баш тога да је 1% села без струје и да људи јако се тешко са тим сналазе. Мислим да је колегиница Дијана јутрос помињала ситуацију у Прибоју где је 1300 потрошача остало без струје услед проблема на далеководима у тим местима.
Оно што ме такође занима јесте на који ћемо начин, можда сам и пропустила да су неке мере предвиђене и ако јесам, неће ми бити проблем да јавно кажем извините, како ћемо надокнадити штету пољопривредним газдинствима у општинама на југу, којима су дугогодишњи воћњаци од којих те породице живе, апсолутно уништене услед непогода које су их задесиле и то да би се санирало мора проћи дуги низ година, ако сам добро разумела, мада нисам стручна за ту област. Ради се о воћњацима који су стари неколико деценија.
Тако да мислим да ти људи који су заправо осуђени на то и претежно се баве воћарством и од тога живе у овом тренутку просто заслужују нашу пажњу и на који начин да им помогнемо.
Моје треће питање је за министарку Чомић. Најавили сте закон о родној равноправности, али сте рекли једну реченицу која је мени јако важна, а то је да сте најавили законе који ће регулисати забрану понашања заснованог на предрасудама. Мислим да би било лепо да направите један осврт. 
Ми смо на конференцији Женске парламентарне мреже чули једну сјајну анализу коју сте направили о томе колико је пандемија утицала пре свега и у овом смислу када говоримо о равноправности, колико су жене биле активније и колико су мушкарци били нажалост по смртности у већим бројкама од жена. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има потпредседница Владе и министарка Зорана Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Да, ситуација није једноставна ни за једног јединог корисника који тренутно нема електричну енергију. На територији Србије, три и по милиона је потрошача електричне енергије. Тренутно у овом моменту, девет и по хиљада корисника нема редовно напајање електричном енергијом.
Након првих непогода може се рећи да 80% јесте поправљено. Десиле су се додатне непогоде, али то је нешто што је тренутно стање. Екипе су заиста на терену, али непогоде нису једини разлог зашто нам се то дешава.
Даћу само један податак, а то је да на територији Републике Србије се налази рецимо, што не постоји нигде ни у једној земљи око нас, милион и 300 хиљада дрвених бандера. Највећи део тих дрвених бандера налази се управо у оним деловима Србије који 
45/3МЈ/ЛЖ

су тренутно угрожени када говоримо о напајању електричне енергије, негде око 400 хиљада је тих бандера у Србији.
Дакле, говорим о томе да много више као Влада ћемо контролисати ЕПС, сада већ ОДС и оно што је њихов први и једини задатак јесте константно одржавање дистрибутивне мреже. То није било на најбољи могући начин.

46/1БМ/МП18.40 – 18.50

Дакле, дешава се, дешавало се, непогоде нису нека непозната ствар, ни овде ни било где у Европи и свету, али свакако највећи проблем јесте дуготрајан останак без напајања електричне енергије. Она села и она места која имају такву ситуацију, дакле, делови и око Новог Пазара и Куршумлије и тако даље, ЕПС, односно ОДС је обезбедио и агрегате, све што може, зато што сада када бисте видели на шта личе ти далеководи онда би вам било јасно да је апсолутно немогуће поправити за тих неколико дана или недељу дана.
Ми се искрено надамо да ће доћи до нормализације у напајању електричном енергијом у наредних пет до шест дана уколико остане тренутно овако како јесте када говоримо о самим временским непогодама, а учинићемо све да у наредних четири или пет година, значи говорим цео дистрибутивни систем се уложи најмање 350 милиона евра, само у дистрибутивни систем да до овога не би долазило. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем. 
Министарка Чомић.
ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем.
Предлог Закона о родној равноправности је на Министарству за људска и мањинска права, друштвени дијалог и на Влади Републике Србије да буде пред вама по роковима, по процедури са најширим могућим укључењем свих заинтересованих у друштву од струке и посланика у крајњој линији преко јавних слушања, преко цивилног друштва до оних који се академски баве овом темом.
Дакле, на нама је да тај предлог припремимо по роковима Закона о планском систему, а на вама ће бити да одлучите да ли ћете бити на дневном реду седнице Скупштине и како ће расправа тећи са којим амандманима. 
Срж овог новог Предлога закона су управо одредбе које је народна посланица цитирала, а то је да забранимо понашање засновано на предрасуди и то вам је друштвена, институционална, законодавна борба против дискриминације. 
Не може вам нико објаснити само по себи да немате право да према некоме због његовог или њеног личног својства поступате на посебан начин, да га повређујете, да га омаловажавате, да му шта год хоћете радите само зато што он има то лично својство. Тако да ће део Предлога закона о родној равноправности и у расправи и у ex-ante анализи, као и будућег измена и допуна Закона о забрани дискриминације представљати и дијалог који треба да траје у овој сали о томе да ли смо, какви смо и колико смо друштво које је склоно дискриминацији када су разне друштвене групе у питању, зашто нам се то дешава и какве нам одредбе требају да би понашање такве врсте било забрањено у друштву, јер такво понашање чини све несрећним и оне који су жртве дискриминације и оне који дискриминишу.
Жеља нам је да Закон о родној равноправности вашом вољом ставља на дневни ред и вашом вољом позитивно са гласовима „за“ усвојен.
Када ступи у правни систем Републике Србије допринесе већем квалитету и жена и мушкараца. И само илустрација зашто је то важно? Зато што морамо да гледамо како живе и жене и мушкарци и овај вирус који нам је насилно нанео промене понашања јасно је показао да није ни родно слеп, ни родно неутралан. Није родно слеп, јер нам више умиру мушкарци. На сваких 100 трагичних смрти 70 њих су мушкарци, 30 су жене. 
То је на науци да да одговор, али оно што видимо свакодневно је да је пандемија пала на жене, не само у Србији, широм планете, да су жене у свим секторима где економија, бриге и мислим да ће нама заједничка брига бити шта за будућност да осмислимо као Влада и Скупштина као институције, као мере којима ћемо помоћи да се сав ментални и физички напор који су жене Србије уложиле у економију бриге бар оцени као видљив, ако не будемо имали некакве мере којима ћемо се посебно обратити попут ових које Влада Србије има и за грађане и за привреду већ за који месец. Хвала вам.
46/2БМ/МП

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Министар Тончев.
НОВИЦА ТОНЧЕВ: С обзиром да је моје министарство задужено за недовољно развијене општине, а с обзиром да увек када се десе елементарне непогоде највише буду погођене баш неразвијене општине, што би рекао наш народ – тамо где је танко увек се и кидам, ја сам на предлог наше председнице Владе, премијерке обишао доста тих општина.
Утврдили смо да су највеће штете на водоснабдевању, снабдевању електричне енергије, пољопривреди и инфраструктури. С обзиром да знам да је и министарка Зорана Михајловић обишла доста општина, да је министар грађевине обишао доста општина, Марија Обрадовић такође и ми заједно са председницом Владе припремамо и сву штету, а и како да отклонимо све елементарне непогоде које су задесиле посебно те сиромашне општине с обзиром да га нема, министар пољопривреде, могу да вам кажем да по препоруци председнице Владе радимо и на томе да се надокнади колико смо у могућности као Влада Србије, да надокнадимо сву штету, не само пољопривредницима, већ свим домаћинствима који су претрпели штету.
Такође смо доста помогли око водоснабдевања, а и министарка Михајловић је обећала и рекла да ће што пре сва домаћинства добити електричну енергију, а стварно у наредном периоду треба да се промене све те дрвене бандере као што је рекла Михајловићка и да стварно уз помоћ ове Владе што мање имамо неразвијене општине и што више помогнемо у свим, па и у овој елементарној непогоди. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Министарка Обрадовић.
МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Хвала, председавајући.
Само кратко да се надовежем, јер је тренутно у току конкурс за пријављивање градова и општина за трошење новца из буџетског фонда за локалне самоуправе и то се дели у оквиру четири циља. Један од циљева по којима могу да аплицирају градови и општине јесте превентивно деловање на смањењу ризика од климатских промена и елементарних и других непогода, а све у циљу заштите имовинских интереса јединица локалних самоуправа и грађана.
Ту није превелика сума, 41 милион 400 хиљада динара, али вам морам рећи да петнаестак дана траје конкурс и трајаће до 4. фебруара, ни једна локална самоуправа се до сада није пријавила. Ја заиста апелујем и овим путем и то чиним свакодневно, да се пријављују градови и општине како бисмо заиста могли да финансирамо те пројекте.
Претпостављам да поред свега овога о чему смо до сада говорили да је веома важно да очистимо и речна корита, и различите канале који се налазе кроз насеља, ја сада мало жаргонски говорим, али је важно да се јединице локалне самоуправе пријаве са готовим пројектима до 4. фебруара како бисмо заиста могли да искористимо новац који је у буџету и намењен за ове потребе. Толико.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Посланица Пауновић.
СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: Хвала.
Захваљујем се министрима на одговорима које сам добила. Такође апелујем, министарка Обрадовић је у праву, али некако и то спада у нашу одговорност, а то је да те људе у локалним самоуправама заиста покренемо, не, мотив је стигао из Владе Србије, треба их покренути сада и са позиције народних посланика свако у својој средини. Добро сам вас разумела, то јесте превентива и јесте јако важно. 


46/3БМ/МП

Хвала вам на одговорима, нећу користити своје право да поставим други круг питања, нити да дам завршну реч, јер хоћу да оставим мало времена и за највећу парламентарну странку да овај круг завршимо у року. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има премијерка Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Додаћу само још једну ствар која је изузетно важна и на којој Министарство пољопривреде и Влада Републике Србије инсистира. Обзиром да се свих ових година трудимо да уведемо систем у нашу земљу, негде где би могла да се повећа предвидивост живота и рада у Републици Србији, свакако због климатских промена биће све више оваквих непогода.
Због тога је Влада Републике Србије, односно Министарство пољопривреде донело одлуку да субвенционише премије за осигурање. У овом тренутку ми субвенционишемо чак 70% осигурања када се пољопривредници пријаве за осигурање својих усева, 70%.

47/1МЗ/ИР18.50 – 19.00

Апелујем да сва наша газдинства осигурају своје усеве, Влада Републике Србије ће кроз министарство то помоћи са 70%, дакле, то за њих заиста неће бити неки велики трошак, али у том тренутку ми више не говоримо о томе да ли ће Влада или општина или ко ће надокнадити штету. Ако постоји штета ти усеви су осигурани, осигуравајуће друштво ће то покрити. Онда постоји систем, не мора нико никог да јури, не мора нико никог да моли, то је систем који онда функционише и то је наш циљ.
И мени је драго да кажем да све више газдинстава осигурава своје усеве, посебно тај број расте у воћарству и повртарству, али свакако апел ја мислим од свих нас треба да буде да људи поштују тај систем, а Влада је ту одредила буџет да субвенционишемо то чак 70%. Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Захваљујем посланици Пауновић.
Ево, сада долазимо, каква је то парадоксална ситуација, да 10 минута пре истека овог времена од три сата највећа посланичка група тек сада долази на ред по тим прописима и процедурама. Ја сам зато и захваљујем се и члановима Владе што су то уважили да у одговорима буду краћи, да пошто има девет посланичких група сада посланичко питање постави народни посланик Александар Марковић.
Реч има народни посланик Александар Марковић. 
Изволите.
АЛЕКСАНДАР МАРКОВИЋ: То је једна у низу аномалија нашег Пословника о раду, али боже мој. 
Даме и господо народни посланици и уважени чланови Владе, имам неколико посланичких питања, али не знам, с обзиром да је близу 19.00 часова, да ли ћемо успети да добијемо одговоре, али ако будемо ефикасни можда и успемо у томе. 
Дакле, свакако прво питање је упућено министру одбране господину Стефановићу, а тиче се улагања у наоружање и опрему, модернизацију војне технике, форсирања у домаће производње у те сврхе. Такође бих желео да искористим прилику да се захвалим на малопређашњем исцрпном одговору у вези најаве увођења обавезног војног рока. Мислим да је то јако важно, зато што је у последње време на делу права хистерија у појединим медијима, углавном су то они медији под контролом Драгана Ђиласа, и врши се снажна негативна кампања против редовног служења војног рока и те идеје и те најаве. 
Додуше, они иначе воде кампању против свега што је добро за Србију, против свега што је патриотски, против сваког потеза који штити српске националне интересе. Спремни су да нападну и најбољу могућу идеју и најбољи могући потез, само уколико то долази од стране Александру Вучићу, па биле то вакцине, био то најављени пакет помоћи привреди и становништву, био то споменик Стефану Немањи, била то златиборска гондола, било шта, било шта да је у питању, они ће то напасти уколико то долази од Александра Вучића. 
И кад већ спомињем најављени пакет помоћи привреди и становништву, желео бих да нам се обрати, уколико нам време дозволи, и министар финансија господин Мали по овом питању, јер ови поменути медији су, веровали или не, успели да нападну и ту тему, успели су да нападну и најављен пакет помоћи грађанима, привреди и становништва. Кажу како је 110 евра, дакле, 30 плус 30 плус 50 евра намењених за грађане Србије увреда заправо за грађане Србије, како је то ништа, како тај новац ништа не значи, како је то вређање заправо грађана Србије. Па, извињавам се што немамо сви толико новца као они, што нисмо толико богати, силни и моћни као они да им 110 евра не представља ништа у животу и да то сматрају увредом. Извињавам се због тога у име свих нас, у име нормалне Србије, у име здраве Србије и заиста им се извињавам у то име. 
47/2МЗ/ИР

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има потпредседник Владе и министар Стефановић. 
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Поштовани народни посланиче господине Марковићу, ви сте данас исто имали прилику да видите, били сте присутни на важном састанку где је Војска Србије реферисали председнику и врховном команданту Александру Вучићу о стању у војсци, али и шире од тога, дакле, о ономе што је стање у нашој наменској индустрији, о томе шта су наше интенције за набавку опреме, наоружања и технике у наредном периоду. 
Ово јесте важно питање зато што, као што сте рекли, има људи којима не одговара снажна војска, има људи и у овој земљи, нажалост, а има људи у овом региону, има људи, наравно, у ширем смислу, којима снажна Војска Србије значи лакше остваривање њихових циљева. Снажна војска једнако је снажна Србија и то је често предуслов за све остало, за све друго, да бисте имали инвестиције и економију, да бисте имали могућности да се бавимо јаким селом, морате да имате стабилност и безбедност, морате да имате уверење инвеститора да када дође у ову земљу да ће она бити безбедна, сигурна земља која, као што то данас чини, чврстим корацима граби напред, има привредни раст и наравно може да гарантује да ће тако наставити у будућности.
Наравно, ми се трудимо да инвестиције пре свега буду у домаће компаније, из више разлога. Пре свега јер не желимо да зависимо превише од било кога споља, ни са истока ни са запада, такође желимо да развијамо капацитете наше домаће индустрије да би она у било ком тренутку могла да има производњу која је динамична, јака, брза, да може да производи за потребе наше војске, полиције, за све наше службе безбедности и све што је потребно да Србија у сваком тренутку буде сигурна и наравно желимо да освајамо нову технологију коју можемо да продајемо и на неким другим тржиштима.
Ми смо у процесу, ви сте имали прилике да видите, наравно, и други народни посланици, ми смо у последњих неколико година имали прилику да сагледамо колико смо напредовали у освајању оклопних возила, изградњи три значајне компоненте точкаша „четири пута четири“ – „Милош“, точкаша „осам пута осам“ – „Лазар“ и нечега што се развија заједно Застава ТЕРВО и ФАП, једно ново возило које фактички, ми смо га радно назвали по енглеском називу МРАП, што значи фактички возило које ће бити отпорно на мине и на било које друге врсте таквих изазова и које ће служити за превоз наших снага. Дакле, то је оклоп за нашу пешадију.
Ми смо до пре десетак година имали ту лошу ситуацију, нарочито 2005. година је била тешка, за Војно-технички институт. Кажем 2005. година зато што је у тој години десеткован састав, отпуштен је огроман број инжењера, дакле, скоро дупло мањи број инжењера, чак можда и више од дупло, тродупло мањи број инжењера је остао да ради, а они данас, заједно са нашом Наменском индустријом, са Југоимпорт СДПР-ом чине најважнију тачку развоја војске. 
Ми данас имамо преко 30 нових средстава која се развијају, радимо са страним партнерима, радимо својим снагама. Хоћу да се захвалим тим људима јер су остали из патриотских разлога да раде за своју земљу. Један истраживач у Војно-техничком институту, инжењер, има почетну плату око 68.000 динара, а за те људе очекујемо да раде на најсложенијим системима. То је поред напора председника Вучића, који је успео да нам помогне да те плате значајно и повећамо и да их ове године повећавамо за скоро од 9,6 за највише официре до 17,8% за војнике и за друге људе и трудићемо се да повећамо и за ове истраживаче. Можете да замислите како је то изгледало, каква им је перспектива била пре десет година. 


47/3МЗ/ИР

Дакле, ти људи данас имају боље услове и потрудићемо се да имају још неупоредиво боље, јер хоћемо да задржимо инжењере који развијају нашу војску у нашем саставу, нећемо да их пустимо да иду негде другде. Кад кажем – пустимо, нећемо да их неко лако приволи да оду за бољу плату, ја разумем ту потребу, јер ми данас развијамо средства као што су и „Нора“, очекујемо до краја ове године потпуни дивизион „Нора“ да се уведе у наше наоружање. Очекујемо поред десет „Милоша“ који су данас већ у наоружању 72. специјалне бригаде још 20, очекујемо до 24 „Лазара“.


48/1ВС/ИЋ19.00 – 19.05

Дакле, очекујемо једно значајно појачање у ономе што је опрема за наше, да кажем механизоване батаљоне и то је фактички кључни ударни део, поред специјалних јединица, кључни ударни део наше војске. 
Ради се на модернизацији средстава која су данас у употреби у Војсци, као што је дигитализација против ваздухопловних система, попут КУБ-а, и наравно, дигитализованог огња, вишецевног бацача ракета, који се показао као врло ефикасно и успешно оруђе наше артиљерије. 
Модернизација МИГ-ова 29, поред оних које је председник успео да обезбеди и, да кажем, поред оних које смо имали код нас, а радимо на додатној модернизацији са инжењерима из Русије, и хоћемо да тај укупан број авиона, дакле да свих 14 МИГ-ова 29 буду потпуно модернизовани и спремни за извршење свих задатака. Освајамо сопственим знањем ракете, које раније нисмо имали и које данас, да ти МИГ-ови 29 могу да се користе и као вишенаменски ловци, дакле, да могу гађати и циљеве на земљи, то раније није било могуће.
Такође, модернизација наших „Орлова“, али видели сте да смо у претходном периоду и набављали хеликоптере и „Ер-бас“ Ха 145 и Ми 35 као противоклопни тешки хеликоптер који, заиста, се показао као изузетан као свуда у свету, али, наравно, и транспортне хеликоптере који служе за десантирање и превоз наших трупа. 
Дакле, радимо на опремању наших војника. Хоћемо у овој години и у следећој да завршимо набавку нових униформи. Осваја, наше „Јумко“ осваја и производњу балистике, дакле, поред униформе и заштитне плоче за панцире и шлемове и другу опрему и хоћемо, заиста, да сваки војник, не само специјалне јединице, сваки војник Војске Србије, да од главе до пете буде опремљен и најбољим чизмама и најбољом заштитом, најбољом модуларном пушком, све оно што наша војска може да приушти, а што је у светским стандардима. 
Поштујући време, наравно, које Народна скупштина има и могао бих о овоме да говорим још доста, али хоћу да вам кажем, да се захвалим и Одбору, којим ви руководите зато што пружа подршку Војсци Србије и Министарству одбране да реализујемо оне циљеве које је пред нас ставио и председник Вучић, које је пред нас ставила Влада Србије, да имамо најбољу, најефикаснију, најснажнију војску у овом делу света. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Господине Марковићу, желите даље? Не, добро.
Захваљујем на увиђавности зато што је сада 19.00 часова и, као што је то предвиђено нашим Пословником, истекло је време за овај део седнице који се односи на посланичка питања.
Желим да се захвалим свим члановима Владе, председници Владе, на учешћу.
Мислим да је овај део нашег Пословника и овај део нашег рада веома значајан јер се веома значајна питања и одговори овде могу чути и захваљујем се и на увиђавности, јер су све посланичке групе биле у прилици да поставе посланичка питања.
Желим на крају само још да обавестим министарку Дарију да ће 9. фебруара највероватније бити Друга седница у ванредном заседању, посвећена њеном Предлогу закона о социјалној карти, да би следећа седница у фебруару онда након тога, отприлике, могла да буде, причам оријентационо, а  то је уторак, ако ова буде 9, следећа би била после Сретења, то значи 23, а то, практично, значи да ако радимо у четвртак 25. да се поново видимо у истом овом формату 25. фебруара.


48/2ВС/ИЋ

На крају још једном да честитам само на јучерашњем изузетном догађају и председнику Србије и Влади Србије и Граду Београду на отварању величанственог споменика Стефану Немањи који, не само да је помен оснивачу наше државе, него је и још једном показао какав је раскош Београда као наше престонице и да заиста, само они који поседују велику дозу политичке ненормалности, могу да то критикују или да прете да ће то порушити. 
Још једном понављам, желим да честитам, овим се Београд, не само враћа и укорењује у своју прошлост, него и поставља црте темеља нашој будућности. Желим да вам се захвалим.
Ми настављамо даље.
Одређујем дан за гласање, за три минута.
Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја

Будите у току