Весна Марковић поновила је да је главни спољнополитички циљ Републике Србије чланство у Европској унији. Навела је да због тога Србији веома важна сарадња са Бундестагом, јер парламенти држава чланица ЕУ доносе одлуку о отварању преговора са земљама кандидатима, али и одлуку о њиховом чланству у ЕУ. Интензивирање сарадње би, свакако, довело до бољег разумевања, пре свега активности Народне скупштине које су усмерене у том правцу.

Посланик Бундестага Адис Ахметовић изразио је велико задовољство и част што је позван у Србију и навео је да је ово његова прва званична посета у функцији известиоца за Западни Балкан. Он је као разлог за посету Србији навео позив Весне Марковић која је одмах након његовог постављања на функцију известиоца иницирала посету Скупштини.

Ахметовић је навео да је сарадња у протеклих неколико година између две земље била интензивна. У свом уводном обраћању истакао је да Србија и цео регион треба да постану део Европске уније и да је његов ангажман усмерен ка том циљу. Рекао је да су потенцијали и Србије и Немачке огромни и да је Немачка преко својих предузећа омогућила преко 75 000 радних места у Србији. Подвукао је да Србија није мала земља и да Србија и Немачка не морају увек делити исто мишљење по великим политичким питањима, али да је увек и најбитније да се нађу компромисна решења.

Њега је занимало виђење народних посланика по питању Косова и Метохије, али и Украјине и Русије.

На ова питања, одговоре је дао народни посланик Драган Шормаз. Он је навео да се отворено залаже за чланство Србије у НАТО, иако то није званичан став Србије. Додао је да су односи две земље на веома високом нивоу и да је подржао референдум и активно учествовао у кампањи за реформу правосуђа, који јесте био један од услова који је поставила ЕУ. На ту тему истакао је да је Србија довољно успоравана од стране ЕУ и да не види разлог зашто се Србији не отворе сви кластери, јер би се интеграције много брже одвијале. Истакао је и то да би Немачка могла да подржи и поглавље 31 који се тиче безбедности, чиме би се смањио простор за пропаганду која није проевропски настројена. У свом излагању он је навео да Србија подржава територијални интегритет и суверенитет Украјине, али и да је Србија прва у региону донела закон којим се кривично гоне и кажњавају особе које учествују у ратовима као страни плаћеници.

Посланику Бундестага обратила се и народна посланица Дубравка Филиповски, истакавши да је за Србију поред европских интеграција, политичка стабилност и мир у региону, нешто што нема алтернативу. Оценила је да у новијој историји, нисмо имали бољу сарадњу са Републиком Немачком, и изразила наду за интензивирањем исте. Осврнула се на бројну српску дијаспору која је заступљена у Немачкој, што додатно говори о блискости два народа.

„Ентузијазам код грађана варира, тако да се отварањем последњег кластера, подигао рејтинг грађана који су за улазак у ЕУ, као и да постоји разочарање грађана Србије због застоја у евроинтеграцијама“, подвукла је Филиповски.

Говорила је о потписаном Бриселском споразуму између Београда и Приштине, чији је гарант била Европска унија и додала да приштинска страна није испунила ни једну одредбу тог споразума, односно да споразум није имплементиран. Када је реч о националним мањинама, додала је да Србија очекује да српска мањина у региону има подједнака права и третман какав имају све заступљене националне мањине у Србији, навела је Филиповски.

На састанку се обратио и народни посланик Стефан Србљановић, који је нагласио да је и председник Посланичке групе пријатељства са Украјином, те да је на тој функцији имао доста састанка и да је став Србије да поштује територијалну целовитост Украјине и да се Србија залаже за мирно решење између сукоба Украјине и Русије, ослањајући се на искуство Србије које је стекла кроз историју. Навео је и да је Србија показала да је спремна на компромис и дијалог по питању Косова и Метохије, али да никада неће признати њену независност и да очекују подршку Немачке у изналажењу решења у вези Косова и Метохије, али и подршку иницијативе „Отворени Балкан“.

За крај састанка, Ахметовић се захвалио на отворености у разговору и искрености коју су посланици показали, наводећи да је то једини пут ка решавању отворених питања у земљи, региону и Европи. Истакао је да спољна политика има везе и са сензибилношћу и емпатијом, поред рационалности. Стога поред јасних задатака увек се мора водити рачуна и о тим аспектима. За крај је додао да и народни посланици треба да узму још веће учешће у европским прцесима јер су они представници највишег законодавног тела.