Председница Одбора Елвира Ковач истакла је, на почетку разговора са француским колегама, да је стратешко опредељење наше земље и наш спољно-политички циљ пуноправно чланство у ЕУ и захвалила Француској на подршци коју пружа Србији на њеном европском путу.

Она је указала да, без обзира на примену нове методологије ЕУ у процесу приступања, када је Србија у питању, није дошло до помака и од краја 2021. године није отворен ниједан нови кластер, што је утицало на замор грађана, стагнацију и пад њихове подршке процесу европских интеграција. Ковач је додала да се стиче утисак да се сада друга питања налазе у фокусу процеса европских интеграција наше земље, те да се уместо питања владавине права и слободе медија, у фокусу налазе нова гео-политичка ситуација изазвана сукобом у Украјини, нормализација односа Београда и Приштине, али и увођење идеје Европске политичке заједнице, коју Србија као земља кандидат подржава, али која не може да замени пуноправно чланство у ЕУ. Она је детаљно појаснила француским колегама разлоге због којих Србија није увела санкције Руској Федерацији, иако због тога трпи озбиљне критике европских партнера.

У размени мишљења са француским сенаторима, у којој су учествовали и чланови Одбора Загорка Алексић, Милан Радин, Натан Албахари, Ана Белоица Мартић и Дубравка Филиповски, отворена су поред наведених и питања билатералних односа Србије и Француске, парламентарне сарадње двеју држава, проблем изложености Србије миграторним процесима, изостанак позитивних оцена земаља чланица ЕУ након спроведених реформских процеса у Србији, који остају у сенци других збивања, затим питање претерано дугог процеса европских интеграција Србије и питање важности разумевања позиције и ставова Србије од стране европских партнера, како би стекли јаснију и бољу слику о њеном положају.

Такође, чланови Одбора су упознали француске сенаторе и са делокругом рада Одбора за европске интеграције, начином на који народни посланици приближавају грађанима бенефите од чланства Србије у ЕУ, са сарадњом коју Одбор остварује са цивилним друштвом, као и са реформиским процесима који се спроводе и који су спроведени, посебно у погледу промене Устава и доношења сета правосудних закона, којима је унапређена независност судства у Србији. Чланови Одбора изнели су и ставове својих посланичких група када је у питању увођење санкција Руској Федерацији, али и ставове по питању усклађености са спољном и безбедносном политиком ЕУ, као и мишљења о формирању Европске политичке заједнице и стагнацији процеса проширења ЕУ, као и разлозима за једну врсту неповерења грађана у процес проширења.

Шеф делегације Сената Републике Француске, сенатор Оливије Сиголоти (Olivier Cigolotti), истакао је да је овакав вид сусрета парламентараца важан за функционисање европске парламентарне демократије и изразио разумевање за позицију Србије и прошлост која је наводи на размишљање какво има, али и поновио да је за његову земљу јако важно да свако ко жели да се прикључи ЕУ, треба у потпуности да се усагласи са њеном спољном политиком. Он је развогоре са српским колегама оценио као квалитетну размену идеја, отворености и транспарентности, што ће допринети бољем разумевању позиције Србије у погледу њеног придруживања ЕУ.

У разговору су учестовали и сенатори Елен Конве-Муре (Helene Conway-Mouret), Мишел Греом (Michelle Greaume) и Бернар Фурније (Bernard Fournier), који су, између осталог, и чланови Одбора за спољне послове, одбрану и оружане снаге Сената Републике Француске.