Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, на почетку састанка истакао да су чланови Одбора свесни тешког положаја Срба у Црној Гори. Међу проблемима истакао је онемогућавање Срба да добију статус народа у Црној Гори, спречавање запошљавања Срба у државним институцијама, али и приватном сектору, третирање српског језика као језика другог реда, напади на имовину српске цркве и онемогућавање слободе кретања црквеним достијанственицима, као и лидеру једине српске парламентарне странке Андрији Мандићу.

Др Момчило Вуксановић, навео је да је јуче упутио писмо председнику Републике Србије, у којем је образложио да је положај српског народа на простору Црне Горе условљен променом националног идентитета. Како је навео српски језик, који је по подацима са последњег пописа матерњи језик највећег броја грађана у Црној Гори, потпуно је преименован, а ћирилично писмо, које је по Уставу Црне Горе равноправно, има статус само дозвољеног, али не и равноправног писма. Он је додао да се велика нетрпељивост исказује према Српској православној цркви у Црној Гори, која свакодневно постаје све већа. Такође, навео је да смишљеном изменом црногорских закона, коалиција на власти, ради на штету српског народа и спором администрацијом гаси српске организације које раде на очувању српског националног, културног језичког и верског идентитета, с посебним освртом на српске медије.

На састанку је било речи и о подршци Владе Републике Србије српском народу кроз куповину „Српске куће“, за коју је издвојено три милиона евра из буџета РС, а која још није у функцији остваривања предвиђених активности.

Чланови Одбора рекли су да ће пренети Влади РС поруку и забринутост Конференције Срба из региона и да ће инструментима који су им на располагању подржати Српски Национални савет у Црној Гори.

Састанку су присуствовали и Љубомир Алексов и Вера Пејић Сутор, представници Срба из Мађарске, који су истакли да српска национална заједница остварује сва права загарантована националним мањинама. Алексов је навео да је у протеклих неколико година српска заједница у Мађарској знатно узнапредовала и да има своје културне, научне и верске институције, а чланови Одбора истакли су српска заједница у Мађарској може да користи као пример добре праксе и модела којим се могу водити и Срби из земаља региона.