Мр Иван Костић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону истакао је да се Одбор залаже за права Срба и очување идентитета и културе српског народа у земљама из окружења и у земљама дијаспоре, као и да улаже велике напоре да анимира надлежне институције и јавност по питању изазова са којима се сусрећу. Такође, упознао је присутне са иницијативом коју је Одбор упутио Министарству спољних послова за именовање почасних конзула у појединим пограничним градовима, који би се бавили питањима Срба у региону. Костић је додао и да је у оквиру Буџета Републике Србије за 2017. годину у делу који се односи на Управу за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, издвојено око 40 милиона динара више у односу на претходну годину, и нагласио да иако мали, постоје одређени помаци по актуелним питањима.

Миодраг Линта, заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону, истакао је да је питање Срба у региону једно од најзначајнијих државних и националних питања. Нагласио је и потребу за именовањем директора и заменика директора Управе за дијаспору и Србе у региону, у што скоријем року, и изразио наду да ће она бити подигнута на ниво Канцеларије. Линта је предложио и да се Одбор у наредном периоду састане са надлежним одборима осам држава у региону и са кровним организацијама српске дијаспоре. Такође, истакао је потребу да се Срби у региону најмање два пута годишње, од тога једном у матици, организују и разговарају о свом положају и потребама у дијаспори, што је, на његов предлог, усвојено као један од закључака на Конференцији „Срби у региону“. Линта је додао и то да ће Одбор иницирати разговоре са надлежним државним органима и институцијама у циљу побољшања положаја Срба ван матице, и да ће се заједно са председником Одбора у што краћем року састати са саветником председника Владе за регионалну сарадњу и вере Владимиром Божовићем.

Представници делегације Конференције „Срби у региону“, говорили су о закључцима донетим на Конференцији, наглашавајући потребу да се заштити и очува идентитет српског народа у региону, и да се брига о њима институционализује и законом уреди. Навели су и потребу да се ћириличко писмо и српски језик заштити законским решењима, и да се у сарадњи са најзначајнијим културним и образовним институцијама изради јединствени српски буквар, који би се обавезно користио у образовним системима Републике Србије, Републике Српске, Црне Горе, али и у региону и дијаспори, где се српски језик изучава факултативно.

Саговорници су се на састанку, између осталог, договорили и о одржавању годишњег састанка у организацији Народне скупштине Републике Србије, на којем ће Срби из региона говорити о изазовима са којима се сусрећу, реализацији преузетих обавеза и постигнутих резултата, а који ће бити реализован на пролеће наредне године. Чланови делегације истакли су важност подршке највиших органа власти Републике Србије Србима који живе у региону и дијаспори и заштити и очувања националног идентитета.

Састанку су присуствовали др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета Црне Горе, Огњен Крстић, председник савеза Срба у Румунији, Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Симон Ђуретић, члан делегације и Љубомир Алексов, представник Самоуправе Срба у Мађарској. Од чланова Одбора састанку су присуствовали председник Одбора мр Иван Костић, заменик председника Миодраг Линта и проф. др Миладин Шеварлић.