Одбор за правосуђе и управу је, у вршењу надзорне функције Народне скупштине, одржао 23. априла седницу у Казнено-поправном заводу у Нишу.

Седници Одбора присуствовали су и чланови Одбора за здравље и породицу и Одбора за рад, борачка и социјална питања. Они су посетили Казнено-поправни завод у Нишу, у циљу упознавања са условима у којима се извршавају кривичне санкције у овој установи. Током боравка у Нишу, посетили су и Специјалну психијатријску болницу “Горња Топоница” где су се упознали са условима живота и заштитом права принудно хоспитализованих пацијената. Посета је организована уз подршку Програма УНДП-а.

На седници Одбора, којој је председавао председник Одбора Бошко Ристић, размотрена је Информација Министарства правде о условима и проблемима у области извршавања кривичних санкција. Поред народних посланика, седници су присуствовали министарка правде Снежана Маловић, заменик Заштитника грађана Милош Јанковић, директор Управе за извршење кривичних санкција Милан Обрадовић и представница ОЕБС-а Наташа Новаковић.

Бошко Ристић је истакао да је циљ оваквих посета да се ојача улога парламента, односно обезбеди надзор Народне скупштине над спровођењем закона. Према његовим речима, праћење стања у установама затвореног типа треба да постане редовна пракса која ће омогућити народним посланицима да се непосредно упознају са условима у којима се извршавају кривичне санкције, условима смештаја и безбедности, здравствене заштите, као и са прилагођавањем међународним стандардима и другим аспектима издржавања затворских казни.

Министарка правде Снежана Маловић је нагласила да је последњих година приметан пораст кривичних дела везаних за наркотике и облике организованог криминала. Намеру државе да се енергично обрачуна са овим појавама поткрепила је податком да је број осуђених лица у прва три месеца ове године за 400 лица већи него у истом периоду прошле године. Посебан проблем представља то што су сви затвори препуни. Тренутно је у затворима у Србији 11.400 затвореника, 7.100 је осуђено, 2900 је тренутно у притвору, док је око 1.400 лишених слободе по другим основама. Србија има укупно 28 установа за извршење кривичних санкција, осам су казнено-поправни заводи, 17 окружни затвори, а остатак су васпитно-поправне установе и затворске болнице.

На крају расправе, председник Одбора Бошко Ристић је предложио да се донесе препорука да Одбор за правосуђе и управу формира пододбор за екстерну контролу извршења кривичних санкција.

У разговору који је вођен у Специјалној психијатријској болници “Горња Топоница, председник Одбора за правосуђе и управу Бошко Ристић је подсетио да до сада није било механизама екстерне контроле који би гарантовали пуну заштиту пацијената који су хоспитализовани против своје воље. Истичући да тај механизам мора да буде у вези са Народном скупштином и надлежним министарствима, најавио је да ће се увести обавеза да институције оваквог типа, у смислу контролне функције парламента, редовно подносе извештаје о стању и примени стандарда у вези са заштитом права ових пацијената. Ристић је још нагласио да ће убудуће бити организоване најављене и ненајављене посете, како би се сагледало како механизми заштите напредују.

Председник Одбора за рад, борачка и социјална питања Мехо Омеровић је рекао да је Народна скупштина започела контролну функцију и сагледавање спровођења закона из области заштите људских права и да присутни представници три одбора из свих политичких старнака, као одговорни људи, желе да помогну у заштити права оних на које се закон односи.

У име Одбора за здравље и породицу, др Гордана Пауновић-Милосављевић је навела да су закони који регулишу ову област застарели, да се принудна хоспитализација болесника обавља по законима из 1982. године и да је крајње време да се донесе закон којим ће уредити заштита права пацијената.