Парламентарну радионицу, која одржана путем видео конференције, организовао је Одбор за спољне и европске послове Доњег дома Парламента Италије.

Модератор радионице био је Пјеро Фасино, председник Одбора за за спољне и европске послове Доњег дома Парламента Италије, а учесницима су се обратили Давид Сасоли, председник Европског парламента, Роберто Фицо, председник Доњег дома Парламента Италије и Оливер Вархељи, европски комесер за проширење и суседску политику.

На почетку свог излагања председник Одбора за спољне послове проф. др Жарко Обрадовић изразио је протест што је представник Приштине истакао заставу као државно обележје, што је било у супротности са правилима скупа. Поред тога, проф. Обрадовић је тражио да се у тексту Декларације Косово означи са фуснотом која се користи у документима ЕУ, што су организатори уважили.

Председник Одбора за спољне послове је истакао да Република Србија види своју будућност у ЕУ и да је пуноправно чланство једно од кључних стратешких циљева. Нагласио је да је Србија у протеклим годинама, а поготово у доба пандемије Ковид 19, показала да поседује административне и друге капацитете за убразање преговарачког процеса са ЕУ. Упознао је учеснике са резултатима Србије у процесу борбе против пандемије у области здравља и економије. По броју вакцинисаних и ревакцинисаних грађана у односу на укупну популацију, Србија је међу водећим државама у Европи и свету. У области економије Србија је у 2020. години била у самом врху по привредном расту у Европи, док је за ову годину планиран раст од 6 процента. Нагласио је да је Србија посвећена регионалној сарадњи, што је показала кроз помоћ у медицинској опреми и вакцинама земљама у региону, као и кроз учешће у различитим регионалним иницијативама.

Поновио је интерес Србије за сарадњу са свим државама у свету, јер мултиполаризам није у супротности са процесом европских интеграција. „Евидентно је да је међу грађанима Западног Балкана и чланицама ЕУ дошло до смањења ентузијазма, чему су допринела два фактора. Први је дужина трајања процеса европских интеграција, а други фактор неспремност ЕУ да током различитих изазова, као што су пандемија, мигрантска криза и Брегзит, питање проширења држе високо на својој агенди“, закључио је Обрадовић.

У парламентарној радионици учествовали су представници одбора за спољне послове из: Албаније, Аустрије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Француске, Грчке, Црне Горе, Северне Македоније, Пољске, Португала, Румуније, Словеније, Словачке и Уједињеног Краљевства.