Уторак, 12. новембар 2024.
У понедељак 11. новембра у Риму одржана је конференција поводом 75. годишњице НАТО-а и Савета Европе. Као представница делегације Народне скупштине Републике Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе, потпредседница Народне скупштине Елвира Ковач тим поводом имала је следеће обраћање:
„Од Другог светског рата политичка архитектура Европе се променила до непрепознатљивости. Цео спектар нових држава почео је да тежи демократији, поштовању људских права и владавини права. 1956 године, у тренутку када је изгледало да нема друге реалности осим блоковске поделе и трке у наоружању, „Три мудра човека“ предложила су мирно решавање сукоба међу чланицама НАТО-а – предложили су повратак дијалога, толеранције, политике једнакости и не-дискриминације у центар политичке активности.
Искуство из европске историје 19. и 20. века показало је да су међудржавни односи, посебно у погледу националних мањина, довели до кршења обећања о миру што је резултирало насилним војним конфликтима. Према томе, као што стоји у Преамбули Оквирне конвенције за заштиту националних мањина: „преокрети европске историје су показали да је заштита националних мањина есенцијална за стабилност, демократску безбедност и мир на овом континенту.“
Савременици који су живели у различитим историјским епохама, као и ми данас, веровали су да је њихово време изашло из зглоба (Хамлет) – тако, 75 година касније, ми радимо на истом задатку – да одговоримо на нове реалности данашњих све различитијих друштава, или другачије речено – да напишемо на застави мањинских права – да дефинишући елемент интегрисаног друштва није истоветност његових грађана већ њихов заједнички осечај припадности.
Оквирна конвенција за заштиту националних мањина је круцијални инструмент који је садржао принципе и циљеве који су релевантни за развијајући мировни процес и који утире пут за друштвену интеграцију и кохерентност – принципе комплементарне дијалогу и кооперацији са партнерима што појачава међународну безбедност, повећавајући стабилност и безбедност у партнерским земљама и НАТО чланицама.
Ипак, није довољно да покажемо да смо „уједињени око наших вредности“, већ радије, морамо градити на речима са делима. Морамо показати да смо такође уједињени у својим акцијама.
Данас је важно да кажемо, док нас НАТО и Парламентарна скупштина Савета Европе обезбеђују дијалогом као вредним и нормативним, практичним стандардом без кога не можемо градити бољу политичку реалност, Оквирна конвенција за заштиту националних мањина „омогућава нам средства да наставимо да чинимо боље, да наставимо да се залажемо за напредовање мањинских права, и за поновно успостављање мира, безбедности и стабилности у Европи.“
Оба нам омогућавају да остваримо победу – док је победа увек и једино – стварање боље политичке реалности.
Са данашње конференције апел је упућен да се удруже мислећи људи, људи знања, људи дијалога и помирења, да заједнички траже одговор на питање да ли имамо довољно мудрости да искочимо из сенке нашег сопственог времена, да се боримо за заједничке вредности и интересе, да се боримо за бољи свет, за бољу политичку реалност.“