Једна од тачака дневног реда у којој су учешће узеле Биљана Пантић Пиља и Дуња Симоновић Братић била је разматрање информативне белешке известиоца Доре Бакојанис поводом Статутарног мишљења о захтеву за чланство изнетом у писму 12. маја 2022. године упућено генералном секретару Савета Европе, у складу са Статутарном резолуцијом 51(30). Поводом апликације тзв. Косова за чланство у Савет Европе, Дора Бакојанис је на почетку свог излагања истакла да су се радње којима се маргинализује српска заједница на северу Косова интензивирале почетком ове године, услед објаве да Централна банка тзв. Косова усваја нов пропис којим се за трансакције забрањују све валуте осим евра. С обзиром на то да Влада Србије финансијски подржава кључне здравствене и образовне установе на северу КиМ, та уредба се перципира као уперена против опстанка српске заједнице у том региону.

Подвукла да постоји одређена демократска граница испод које ниједан кандидат не би требало да буде примљен у СЕ, а у овом конкретном случају специфични захтеви су јасни. Први се тиче неизвршења пресуде Уставног суда у случају манастира Високи Дечани, у којој је Уставни Суд потврдио законито власништво манастира над 24 хектара земље, али до данас одлука суда није спроведена, и наишла је на оштре критике приштинских власти. ''Иако је тачно да ни председник ни премијер не могу да се мешају у судски поступак, институције су одговорне за спровођење судских одлука'', навела је Бакојанис, као и да правни стручњаци, укључујући оне у Савету Европе, инсистирају на спровођењу одлуке, и да би сваки покушај да се преиспита таква одлука резултирао оппштом климом правне несигурности. Други услов је оснивање Заједница српских општина, за које је истакла да представља међународну обавезу и најконкретнији начин да се обезбеди делотворна заштита српске заједнице у северним општинама. Треће је експропријација земљишта у општинама са већинским српским становништвом.

Шеф српске делегације у ПССЕ Биљана Пантић Пиља нагласила је да тзв. Косово није међународно призната држава од стране УН. Оценила је информативну белешку као веома објективну и додала да се оснивање Заједница српских општина сматра нужним условом за ефикасну заштиту људских права, што је и наведено у тачки 43. Информативне белешке. У питању је међународна обавеза на коју Србија чека више од 10 година.

Пантић Пиља је навела да када се говори о људским правима, не спомиње се покушај убиства два српска дечака прошлог Божића, за које још увек нико није одговоран. Када се говори о националним мањинама, не спомиње се српско становништво које живи у ужасним условима на северу КиМ. Истакла је да је 11% Срба напустило своје домове што подсећа на масовни егзодус становништва.

Биљана Пантић Пиља је, позивајући се на чланове 3. и 4. статута Савета Европе који говоре да само држава која поштује и прихвата принципе владавине права и поштовање људских права може бити члан СЕ, што овде није случај, јер Косово и Метохија нису држава, већ ентитет, а и нема речи о поштовању људских права.

Народна посланица Дуња Симоновић Братић истакла је да се Србија по први пут се сусреће објективношћу и позвала се на тачку 35. Информативне белешке ( ...То је први пут у историји Организације да је, у оквиру разматрања захтева за приступање, утврђена директна веза са политичким процесом уз посредовање друге међународне организације). Подвукла је да Савет Европе није геополитичка алијанса, и да је тзв. Косово било, јесте и биће део Републике Србије. Додала је да приштинске власти очекују подршку, а са друге стране не испуњавају своје уговорене обавезе и тиме не указују поштовање европској заједници чију подршку траже. Симоновић Братић поставила је питање члановима комитета, истражујући разлоге због којих Курти има самопоуздање и подршку, будући да у сусрет својој изборној кампањи води деструктивну политику која се базира на чишћењу српске заједнице.

На политичком комитету учествовала је и Елвира Ковач, као известилац на тему ''Однос парламентарне већине и опозиције у демократији''.