У делегацији Народне скупштине су били народни посланици Душица Стојковић, Бранимир Јовановић и Весна Марковић.

Народна посланица Душица Стојковић се на Комитету за политичке односе и безбедност осврнула на Извештај високог комесара ОЕБС за националне мањине, амбасадора Ламберта Заниериа и информисала све учеснике конференције о дискриминаторном ставу Владе Црне Горе према грађанима Црне Горе српке етничке припадности, према грађанима чији је матерњи језик српски и који су припадници Српске православне цркве.

„По последњем попису из 2011. године 28,78 одсто грађана Црне Горе су се изјаснили као Срби. Како је могуће да у црногорској Влади која броји 24 члана немате нити једног Србина? Срби немају представнике ни у осталима државним институцијама или телима. Овакви ставови Црногорске владе су противни Лундовим препорукама о ефективном учешћу националних мањина у јавном животу које је усвојио ОЕБС, такође крше и низ других важних међународних стандарда. Република Србија не жели да се меша у унутрашње ствари у Црној Гори али је наша обавеза да заштитимо људска права Срба који живе у суседним државама“, нагласила је народна посланица Душица Стојковић.

Посланица Стојковић је посебно скренула пажњу на нови Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница који најгрубље крши међународне стандарде и који је у директном сукобу са Заједничким смерницама о статусу правног лица религијских и верских заједница које су усвојене од стране Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР и позвала је представнике ОЕБС да реагују и предузму неопходне кораке.

У генералној дебати раправљано је на тему борбе против антисемитизма, дискриминације и нетолеранције у земљама ОЕБС, народна посланица Весна Марковић је рекла да Република Србија не жели да се меша у унутрашња питања суседних земаља, али има обавезу да штити основна људска права Срба који живе у суседним земљама и да скрене пажњу на њихово кршење.

„Желим да вас упознам са вишегодишњем, најпре прикривеном, а затим потпуно отвореном, дискриминаторном односу власти Црне Горе према припадницима српског народа, према свима који говоре српски језик, као и према верницима Српске православне цркве. Доношење Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, изазвало је велико противљење грађана Црне Горе изражено кроз мирне масовне демонстрације. Грађани изражавају забринутост, а то је последица недовољног уважавања стандарда људских и мањинских права од стране власти у Црној Гори.

Решења из Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница су дискриминаторна, јер се искључиво односе на Митрополију Црногорско-приморску и епархије Српске православне цркве у Црној Гори, јер је са осталим верским заједницама које традиционално делују држава Црна Гора потписала споразуме којима им је гарантовано власништво над њиховом имовином.

У условима када катастарских књига није било, није могуће обезбедити доказе о власништву за верске објекте старе више векова, тако да је потпуно јасно да је овај закон усмерен директно против епархија Српске православне цркве“, рекла је посланица Весна Марковић.

Она је нагласила да поменути закон директно противречи и ставовима Специјалног известиоца за слободу вероисповести Уједињених нација, који стоји на становишту да преношење имовине цркава и верских заједница на државу очигледно није у складу са међународним стандардима слободе вероисповести.

На Комитету за демократију, људска права и хуманитарна питања учествовао је Бранимир Јовановић који је указао на важност постојања слободих медија. По речима Бранимира Јовановића напад на медијске слободе је у исто време и напад на људска права.

Он је истакао да Србија дели глобалну забринутост када говоримо о слободи медија и да је једини начин да унапредимо ову област да свака држава пружи појединачни допринос и да безбедност новинара буде један од приоритета.

„Србија је једна од држава које су пре пола године потписале приступ глобалној Коалицији за слободу медија. На тај начин наша Влада даје подршку да се створи глобални оквир за одбрану новинара и да се примењују механизми који ће сузбити нападе на новинаре”, рекао је Бранимир Јовановић.