Тема седнице је била: „Суседи у ЈИЕ заједно: Јачање механизма сарадње за будућност регионалне солидарности“.

У пленарном делу Парламенатрне скупштине ПСЈИЕ, којом је председавао председник турског парламента Шентоп, народни посланик Ђорђе Милићевић је истакао да живимо у свету променљиве геополитичке реалности, у коме смо суочени са изазовима глобалних размера, као што су тероризам, екстремизам, фундаментализам, сепаратизам, енергетска безбедност, избеглиштво и миграције, климатске промене.

Он је истакао да је за Републику Србију, у суочавању са заједничким изазовима, важно да одговорно и солидарно развијамо сарадњу на свим нивоима, на регионалном, европском и глобалном плану.

Ђорђе Милићевић је указао да је најважнији изазов са којим смо се суочавали протекле године, а са којим се и даље хватамо у коштац, глобална пандемија изазвана вирусом COVID 19, који је однео много људских живота, паралисао економије, закључао државе и затворио људе у њихове домове, и довео свет до борбе за опстанак.

Напоменуо је да је пандемија COVID 19 захтевала глобално деловање и глобални одговор кроз јачање здравства и ублажавање негативно економских и друштвених последица изазваних пандемијом COVID 19.

Додао је, да Србија током пандемије вируса корона није била бреме за ЕУ, ни привредно, али ни са становишта безбедности, напротив, истакао је да је Србија показала да може да пружи помоћ и другима. Србија је донирала преко два милиона евра за истраживање и развој вакцине, и 4. јуна је покренула сопствену производњу „Спутњик“ вакцине. Србија је помагала земљама ЕУ (Италији), као и партнерима у региону, Црној Гори, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, омогућила је странцима да дођу у Србију и обаве вакцинацију. Посебно је указао да су представници Светске здравствене организације процес вакцинације у Србији, од поступка дигиталног пријављивања грађана, одређивања термина вакцинације, организације процеса вакцинације у здравственим установама и домовима здравља, оценили импресивним.

Имајући у виду озбиљност ситуације, размере изазова и неопходност правовремених и адекватних одговора на кризу, Ђорђе Милићевић је истакао да је координација активности са међународним партнерима једини начин да се превазиђу изазови који прелазе границе, попут пандемије вируса корона и само координираним напорима могуће је сузбити даље ширење пандемије и економски напредак сваке земље појединачно, као и региона у целини.

Он је изразио уверење да ће Србија 2021. годину завршити са најбољим економским резултатима у Европи, јер ће економски раст износити приближно седам одсто. Додао је, да је Србија у 2020. години имала готово најбоље економске резултате у Европи, скоро најмањи пад БДП од 0,9 одсто и повећање нето запослености, иако је општи глобални тренд пораст броја незапослених.

На крају, Ђорђе Милићевић је подвукао да се Србија недвосмислено залаже за поштовање принципа и политике дијалога и компромиса, чије одсуство прети да дестабилизује Западни Балкан и истакао да то што Србија све време показује да је конструктивна и флексибилна када је Приштина у питању, кроз потписивање различитих регионалних споразума и реализацију регионалних пројеката, не значи да ће дозволити да Приштина сруши све постигнуте договоре које је Србија мукотрпно градили све ове године и у оквиру ПСЈИЕ, али и у целом региону.

Учествујући у расправи о седишту Сталног секретаријата, народни посланик Ђорђе Милићевић подсетио је све учеснике на то да је уочи састанка Сталног одбора 7. децембра 2020. године, шеф сталне делегације у Парламентарној скупштини Процеса сарадње у југоисточној Европ и председник Народне скупштине Ивица Дачић, у писму које је доставио турском председавању и председнику Шентопу, изнео став Србије да одлука о успостављању Сталног секретаријата мора бити донета консензусом свих учесника ПС ПСЈИЕ и на основу две постојеће кандидатуре: Софије и Истанбула. Принцип консензуса је основни принцип који и даље треба да остане начин одлучивања јер смисао овог вида парламентарне сарадње је управо дијалог и сагласност око најважнијих регионалних питања.

На крају Пленарне седнице, учесници су усвојили текст заједничке декларације, као и документа Генералног одбора за правду, унутрашње послове и безбедносну сарадњу.