Скуп је отворио заменик председника Одбора Иван Јовановић изневши основне информације о Нацрту закона. Јовановић је истакао да је Нацрт закона резултат рада Радне групе, коју су чинили представници Министарства финансија, Министарства правде, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Народне банке Србије, Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, Пореске управе, Републичког геодетског завода, Удружења банака Србије, Националног удружења проценитеља Србије, Удружења проценитеља Србије, као и консултанти ангажовани од стране УСАИД Пројекта за боље услове пословања.

Испред Министарства финансија о Нацрту закона о уређењу професије проценитеља вредности непокретности говорио је помоћник министра Златко Миликић, истакавши важност доношења тог закона, с обзиром да у Републици Србији не постоји ниједан закон којим се уређује професија проценитеља вредности непокретности. Том приликом, помоћник министра је образложио основне разлоге за доношење тог закона и као неке од њих навео побољшање приступа финансијама и повећан развој привредне активности, одржавање финансијске стабилности и избегавање системског ризика, развој професије проценитеља са циљем јачања стручности и кредибилитета професије, затим усклађивање са захтевима ЕУ Директиве о хипотекарним кредитима и др.

Такође, он је, у име Министарства, апеловао да се размисли да ли је потребно да се тај закон прошири тако да јасно буде дефинисано да било која процена вредности непокретности у Републици Србији која се ради треба да буде учињена од стране проценитеља лиценцираних у складу са тим законом.

„Суштина овог закона је да се тражи од проценитеља, који ће добити лиценцу Министарства финансија, да буду континуирано у току са новим развојем међународних стандарда који се тичу процена вредности непокретности, затим са европским директивама, да примењују методологије које су присутне приликом процена вредности непокретности и да се држе основног кодекса етике, као и свега што је предвиђено законом“, нагласио је Миликић.

Присутнима се обратио и председник Европског савеза удружења проценитеља вредности Kжиштоф Гжешик (Krzysztof Grzesik), који је као консултант учествовао у изради Нацрта закона. Том приликом он је изнео своје виђење тог закона у односу на европско законодавство. „Професија проценитеља вредности непокретности у Европи je доживела одређену врсту револуције током протеклих година а то се десило управо због финансијске кризе и многи су сматрали да проценитељи имају делимичну одговорност за то. То је довело до тога да су Европска комисија и Европска централна банка постале изузетно заинтересоване за надзор активности проценитеља широм Европе, притом изразивши велику забринутост због великих разлика у методологији процене вредности и стандарда широм Европе. Као резултат тога Европска комисија је кренула да уређује професију проценитеља вредности, донeте су многе уредбе и директиве а најважнија од њих је Директива о хипотекарним кредитима“, закључио је Гжешик, након чега је уследила дискусија.

Скупу су, уз чланове Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, присуствовали и представници Министарства финансија, Министарства правде, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Народне банке Србије, Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, Пореске управе, Републичког геодетског завода, Удружења банака Србије, Националног удружења проценитеља Србије, Удружења проценитеља Србије, као и консултанти ангажовани од стране УСАИД Пројекта за боље услове пословања.