Јавно слушање је отворио председник Одбора Александар Чотрић, истичући да је Одбор остварио контакте са свим предстваницима дијаспоре и њиховим удружењима, са којима има добру сарадњу. Чотрић је додао да је забрињавајући податак да се број становника који се декларишу као држављани Србије смањује, посебно услед асимилације и других проблема са којима се суочавају Срби у региону, и да данашње јавно слушање има за циљ размену идеја које би биле од помоћи за оставривање права нашег народа у региону.
Учеснике је поздравио и потпредседник Народне скупштине Ненад Поповић који је нагласио да у неким државама нису загарантована ни основна права Срба и да је Србија обавезна да се стара о заштити нашег становништва. Такође је подсетио на проблем нашег становништва у Хрватској, где је ситуација најтежа и у којој велики број Срба нема право на пензију.
Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја је рекао да су Срби у земљама регина бројчано мањи у односу на припаднике мањина у Србији. Оно што је охрабрујуће јесте да у Србији имамо наставу на осам мањинских језика у основном образовању, а на пет у средњем, и да национални савети помажу мањинама у остваривању њихових права, додао је Обрадовић.
Славка Драшковић, директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону се обратила учесницима истичући да ван граница Србије живи 1.916.030 Срба, али да око две стотине хиљада Срба нису у могућности да се изјасне и потпишу као Срби, из много разлога. Драшковић је додала да је у претходном периоду усвојен Закон о дијаспори и Србима у региону, основани су Савет за Србе у региону и Фонд за Србе у региону, али је највећи проблем недовољно средстава у буџету.
Марко Ђурић, саветник председника Републике Србије је нагласио да однос према Србима у региону представља однос према нама самима. Срби у региону су често били жртва политичких сукоба, а ово питање треба да буде национално питање, додао је Ђурић.
Јуерг Стауденман, заменик Сталног представника Програма Уједињених нација за развој (УНДП) је рекао да Србија може много да чини за своје сународнике и да је битна и контролна функција, која ће показати да ли се поштују права мањина.
Председник Републике Српске Милорад Додик је поздравио учеснике и предложио властима у Србији да сачине "белу књигу" о стању права Срба у региону, као и то да Србија треба да промени Закон о држављанству и да по аутоматизму одобрава држављанство, као што то чине Хрватска и Мађарска за своје грађане ван граница.
Представници Срба из дијаспоре су изнели проблеме са којима се свакодневно суочавају, као што је проблем наставе на матерњем језику, издаваштва, посебно истичући да у неким земљама немају статус националне мањине.
Народни посланици Миодраг Линта, Марко Атлагић и Невен Цветићанин су подсетили на проблем оставривања пензија у Републици Хрватској, на проблем прогнаних Срба и оних који су на неки начин оштећени и истакли да је неопходно да се постигне тај ниво, на ком се национална мањина неће осећати као припадник мањине.
Председник Одбора, Александар Чотрић је похвалио одазив позваних појединаца и организација, истичући да је ово најпосећеније јавно слушање, и да ће информација о јавном слушању бити прослеђена учесницима скупа, председнику Народне скупштине и свим релевантним удружењима и организацијама.
Одбор за дијаспору и Србе у региону организовао је јавно слушање у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије и уз подршку УНДП пројекта, који финансира швајцарска агенција за развој и сарадњу.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ