На седници од 13.децембра, чланови Одбора за пољопривреду размотрили су Информацију Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за ветерину о појави класичне куге свиња на територији Републике Србије и мерама које су предузете у циљу сузбијања и искорењивања заразе, Иницијативу Групације за рибарство при Удружењу за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију и водопривреду и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Савјета министара Босне и Херцеговине о ветеринарској сарадњи, који је поднела Влада Републике Србије.

Информацију Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за ветерину о појави класичне куге свиња на територији Републике Србије и мерама које су предузете у циљу сузбијања и искорењивања заразе представио је директор Управе за ветерину Зоран Мићовић са сарадницима. Он је истакао да је куга избила на месту где је било пуно свиња и где се то и очекивало, као и да Србија није била једина земља која је забележила појаву ове заразне болести. Хрватска, Холандија и Аустрија су забележиле појаву свињске куге, а ЕУ се озбиљно и са успехом бори против ње. Када се куга појавила у Србији, реакција је била благовремена и уз примену светских стандарда, а уз консултације са стручњацима три института у Србији из Београда, Новог Сада и Краљева. Случај је затворен и он неће утицати на процес искорењивања свињске куге у Србији, за који се држава определила. Држава има довољно снаге и образованог кадра да може да сузбије трајно ову заразну болест, додао је Мићовић.

Будимир Плавшић из Управе за ветерину изнео је податке о болести и информацију о предузетим мерама и ефектима. Он је поновио да се куга јавља, како код домаћих тако и код дивљих свиња. Постоје два начина за њено искорењивање и то су вакцинација или уништавање облолелих животиња и оних које су под ризиком. Наша земља се определила да се бори против ове болести путем вакцинације. 2002.године вакцинација финансирана из буџета је била укинута и 2005. и 2006. године забележен је велики број жаришта у Србији. Жаришта се јављају тамо где има много свиња и где су услови на газдинствима незадовољавајући. Увођењем поновне вакцинације 2006.године болест је била искорењена. То је резултат коришћења кинасој вакцине која даје добар имунитет и других спроведених мера заштите, као што је нов начин обележавања свиња и регистрација фарми. До 2007.године број жаришта са појавом куге је смањен на минимум, а болест се од тада до новембра ове године није појављивала. Циљ Србије у наредној фази јесте да се са вакцинацијом престане, што се спроводи кроз пројекте финансиране ИПА фондовима, где се подиже здравствена заштита животиња и сагледавају економски ефекти повећања извоза свиња. Што се тиче болести која је избила у новембру ове године Плавшић је истакао да се она појавила на једном газдинству у сремском округу, газдинство је блокирано, проглашена је зараза и након анализа приступило се уништавању свиња. Зараза је проглашена на простору ширем од 3 км из безбедносних разлога у општинама Сремска Митровица и Рума. Он је закључио да је болест под контролом и да нема индиција да ће се појавити на некој другој територији у Србији.

У расправи о овој тачки дневног реда чланове Одбора је занимало да ли постоји опасност од ширења болести на мачвански округ; да ли је током 2010.године вакцинација била бесплатна за све субјекте; да ли је на фарми где је избила зараза извршено испитивање правилног спровођења вакцинације; ко је урадио прву дијагностику болести на том газдинству; да ли Управа за ветерину има податке како је дошло до заразе; да ли је болест уочена и на дивљим свињама у том подручју; где су склоњене убијене животиње; да ли ће власницима свиња које су убијене због заразе или превентивно бити надокнађен тај сточни фонд; да ли ће Управа препоручити да се са вакцинацијом престане и ако не, да ли ће бити обезбеђена средства у буџету за ту намену за наредну годину; колико је коштало сузбијање овог случаја куге; као и да ли ће појава овог случаја заразе утицати на већ дате дозволе за извоз свињског меса.

Након дуже расправе о овој тачки дневног реда чланови Одбора донели су закључак о томе да су се упознали са Информацијом Управе за ветерину, као и да су примењене мере довеле до сузбијања свињске куге.

У расправи о Иницијативи Групације за рибарство при Удружењу за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију и водопривреду потенцијале ове области, али и о проблемима са којима се суочава ова грана представили су представници Удружења за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију и водопривреду при Привредној комори Србије. Они су истакли да Србија има капацитете да буде велики произвођач рибе, посебно шарана, у региону. У рибарству тренутно располажемо са 14.000 ха под рибњацима пастрмке и шарана, који производе око 15.000 тона рибе (13.000 тона шарана и 2.000 тона пастрмке). То на садашњем нивоу задовољава 30 процената наших потреба, тако да се 70 процената увози. Оно што је добро јесте чињеница да је ова производња пре само пет година била упола мања него данас. У Банату имамо капацитете за нових 100.000 ха површина које могу да се искористе за подизање рибњака, посебно ако имамо у виду да је ЕУ тржиште које је највећи увозник рибе на свету. Имамо могућност развоја узгоја шарана, с обзиром да смо поред Мађарске, једина земља која прави селекцију фамилије шарана и сами производимо рибљу храну,

Проблеми са којима се ова област суочава и за које су затражили помоћ Одбора за пољопривреду Народне скупштине јесте недостатак стратегије у области рибарства и закона којим би се ова област регулисала. Такође су затражили да се део аграрног буџета за 2011.годину определи за средства намењена рибарству, јер до сада рибарство није било подстицано на овај начин. Такође су затражили и да се плаћање накнаде за коришћење вода врши према хектару, као и да се плаћање врши у периоду од новембра текуће године до марта наредне године, када је профит од продаје највећи.

Чланови Одбора разговарали су о сврсисходности доношења посебног закона о рибарству, надлежностима Министарсатва за пољопривреду, евентуалним новим површинама на којима би се могли подићи нови рибњаци, проблемима у вези власништва таквог земљишта, квалитету увозне речне рибе, плану развоја рибарства, као и конкретним акцијама које могу да доведу до развоја ове гране пољопривреде.

Након распрљаве чланови Одбора су закључили да упуте Министарсву пољопривреде препоруку да се у току следеће године изради закон о рибарству, да се у току расподеле аграрног буџета за 2011.годину издвоји део средстава за подстицај рибарства, било кроз субвенције било кроз повољне кредите комерцијалних банака и да се омогући плаћање накнаде за коришћење вода по хектару, као и да се плаћање омогући у периоду када је профит од продаје највећи.

У наставку рада чланови Одбора размотрили су и једногласно прихватили Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Савјета министара Босне и Херцеговине о ветеринарској сарадњи.