О циљевима одрживог развоја и улози националних парламената у њиховом остваривању члановима Одбора говорила је чланица Фокус групе за развој механизама контроле процеса имплементације циљева одрживог развоја Народне скупштине Гордана Чомић. Она је истакла да је ове циљеве усвојила Генерална скупштина УН и да они представљају наставак миленијумских циљева из 2000. године, који су само делимично остварени, те се овим циљевима настављају до 2030. године. Глобалних циљева укупно има 17 са 169 потциљева за њихово остваривање, навела је Чомић. Основни задатак држава чланица УН је да препознају приоритете међу овим циљевима, дефинишу их као националне циљеве и посвете се њиховом остваривању.

Циљеви одрживог развоја су: окончати сиромаштво свуда и у свим облицима; обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација; обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења; постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице; обезбедити санитарне услове и приступ пијаћој води за све; осигурати приступ доступној, поузданој, одрживој и модерној енергији за све; промовисати инклузиван и одржив економски раст, запосленост и достојанствен рад за све; изградити прилагодљиву инфраструктуру, промовисати одрживу индустријализацију и подстицати иновативност; смањити неједнакост између и унутар држава; учинити градове и људска насеља инклузивним, безбедним, прилагодљивим и одрживим; обезбедити одговорну потрошњу и производњу; предузети хитну акцију у борби против климатских промена и њених последица; очувати и одрживо користити океане, мора и морске ресурсе; одрживо управљати шумама, сузбити дезертификацију, зауставити и преокренути деградацију земљишта и спречити уништавање биодиверзитета; промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима и учврстити глобално партнерство за одрживи развој.

Улога парламената у остваривању циљева одрживог развоја је вишеструка и сваки национални парламент има свој модел рада. Народна скупштина формирала је Фокус групу, која је до сада урадила самопроцену и план рада који, између осталог, подразумева упознавање радних тела Народне скупштине са циљевима одрживог развоја, истакла је Чомић.

У краћој расправи чланови Одбора разменили су мишљења о одабиру неколико циљева које ће Одбор за права детета правити и на којима ће радити у наредном периоду.

У наставку рада чланови Одбора разговарали су о формирању седам радних група Одбора и договорили се да стручној служби Одбора доставе предлоге за чланство у радним групама. Одбор ће накнадно формирати следеће радне групе: Радну групу за контролу спровођења Закона о основама система образовања и васпитања у сегменту инклузивног образовања; Радну групу за контролу спровођења Породичног закона у делу који се односи на заштиту деце од породичног насиља; Радну групу за контролу спровођења Закона о социјалној заштити у делу који се односи на развој услуга у заједници; Радну групу за контролу спровођења Закона о финансијској подршци породицама са децом у сегменту који се односи на доделу дечијих додатака; Радну групу за контролу спровођења Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица у делу који се односи на учешће малолетних лица у судским поступцима; Радну групу за праћење стања и унапређење положаја и права деце чији се живот и рад одвија на улици и Радну групу за иницијативе, петиције, представке и предлоге.

Такође, чланови Одбора договорили су се да се припреми предлог плана рада, посебно на терену, за наредни период, а који би се усвојио на наредној седници и утврдили текст саопштења за јавност Одбора поводом извештавања медија у вези са насиљем у породици и насиљем над децом.

Седници је председавала заменица председнице Одбора Нада Лазић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Јасмина Каранац, Миланка Јевтовић Вукојичић, Гордана Чомић, Татјана Мацура, Дубравка Филиповски, Милена Ћорилић, Елвира Ковач, Данијела Стојановић, Ђорђе Милићевић, др Санда Рашковић Ивић и Јелена Мијатовић.