Пре преласка на рад по дневном реду, председник Одбора Маријан Ристичевић позвао је представнике Министарства пољопривреде и заштите животне средине да доставе Извештај о раду за други квартал 2016.године, који ће Одбор размотрити на некој од наредних седница.

Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Зоран Рајић известио је Одбор о прогнозираној производњи ратарских култура, а чија жетва се очекује у септембру. Он је навео да је, према подацима Републичког завода за статистику, на дан 30. јуна, укупно засејано преко милион хектара кукуруза, око 202.000 хектара сунцокрета, 185.756 хектара соје и 49.301 хектар шећерне репе. Повољни климатски услови омогућиће принос од око 6 милиона тона кукуруза и пола милиона тона сунцокрета, додао је Рајић. У регистру јавних складишта постоји лиценцирано само једно правно лице, са капацитетом складиштења од 11.000 тона, а коме лиценца истиче крајем месеца, док су у процесу лиценцирања још два правна лица са капацитетима складиштења од 4.500 тона и 11.000 тона. Министарство ће наставити са регресирањем до 40 одсто за складиштење производа, а инспекције су утврдиле да само петина складиштара у Србији може робу да разврстава по квалитету, истакао је Рајић. Велики проблем за складиштење и разврставање робе по квалитету представља и стање силоса, за чији ремонт је потребно, према рачуници Привредне коморе Србије, око 300.000 долара по силосу, а уз повећање извоза та инвестиција може да се врати за око годину и по дана, навео је Рајић.

У расправи која је уследила разговарало се о начину решавања проблема жетве у неразвијеним подручјима услед застареле механизације, ниској откупној цени пшенице, стављању акцента на противпожарне мере, уз предлог локалним самоуправама да формирају штабове за праћење жетве у наредној години. Такође, говорило се о планирању средстава и ангажовању научних института који би пратили ценовну политику, о квалитету хербицида и пестицида који се користе у производњи житарица, о незадовољству пољопривредних произвођача нивоом субвенција, посебно укидањем истих за дизел гориво, али и о проблему прераде пшенице у брашно и његовог стављања у промет ван токова и система ПДВ-а. У расправи је предложено да се на посебној седници размотри питање превентивне заштите од пожара на ратарским усевима и шумским културама. Апеловано је на Управу за ветерину да се промени систем, односно, регистар великих грла стоке, због проблема код продаје и куповине и евидентирања тих података у регистру. На седници се полемисало о кредитирању и пласману Министарства у пољопривреду у износу од преко 3 милијарде динара и 2.294 захтева које су поднели пољопривредници, што је пораст у износу од 17 одсто у односу на прошлу годину. Наведено је да је промењена структура пласмана, као и регионална заступљеност захтева, тако да око 1.000 захтева долази од пољопривредника из централне Србије.

Разговарало се и о приносима ратарских култура и о квалитету пшенице, који је ове године веома добар. За домаћу потрошњу потребно је 1,3 милиона тона за пекарску индустрију, 200.000 тона за храну за животиње, 200.000 тона резерве, тако да ће за извоз остати слободно 1,4 милиона тона пшенице. Што се тиче цене, сваке године имамо исти проблем, те је неопходно доношење новог Правилника о откупу према квалитету, закључено је на седници. Изнети су подаци Привредне коморе Србије о спољнотрговинској размени, која у првих пет месеци ове године износи 659,5 милиона долара, и бележи суфицит и повећање од 23,7 одсто у односу на претходну годину. Највише је извезено кукуруза (140 милиона евра), цигарета (110 милиона евра), малине (102 милиона евра), јабука (58 милиона евра), пшенице (54,5 милиона евра) и друго, док је највише увезено банана (23,5 милиона евра), кафе (21 милион евра), дувана и кукуруза (по 18 милиона евра), јабука (17 милиона евра), свињског меса (11 милиона евра) и других производа у износу од 10 милиона евра.

У расправи је било речи и о робним записима и кредитирању пољопривредника, критеријумима за складиштење који су прилагођени малим пољопривредницима, а са циљем разбијања монопола, такође говорило се о обезбеђивању средства за интервентни откуп пољопривредних производа, о повећању субвенција, мерама за повећање сточног фонда, обнови пољопривредне механизације.

Након расправе Одбор је већином гласова усвојио Закључак.

У наставку рада члановима Одбора достављени су предлози закључака са седнице Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргинализованим-најнеразвијенијим подручјима Републике Србије на упознавање.

У расправи су учествовали и Ненад Будимировић, представник Привредне коморе Србије и Јовица Јакшић и Иван Вучковић, представници Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Седници су присуствовали следећи чланови и заменици чланова Одбора: Радован Јанчић, проф. др Миладин Шеварлић, Верољуб Матић, Јасмина Обрадовић, др Љубинко Ракоњац, Олена Папуга, Милија Милетић, Ненад Божић, Велимир Станојевић, Тијана Давидовац, Жарко Богатиновић, Марко Гавриловић, Золтан Пек, Душан Петровић и мр Марко Миленковић.

Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.